NovostiPretragaO projektuMapa projektaKontaktPomocProjekat RastkoPromena pismaEnglish
Projekat RastkoAntropologija i etnologija
TIA Janus

Дејан Ајдачић

Хумор и НАТО бомбардовање Србије 1999. године

На први поглед рат и смех немају много тога заједничког. Али, ратовима смех не ишчезава, а о ратовима су написана чак и нека од славних хумористичких дела (Доживљаји доброг војника Швејка чешког приповедача Јарослава Хашека, Живот и прикљученија Ивана Чонкина Руса Владимира Војновича, Доживљаји Николетине Бурсаћа српског писца Бранка Ћопића), те направљене неке од успелих филмских комедија. Наравно, ова дела представљају једно доцније, ублажено сагледавање рата, али се у њима, једнако као и у испољавању смеха у рату сучељавају различита осећања и судови. Текстови са елементима хумора настали у рату, и текстови о рату настали у миру, већ на први поглед се разликују у наглашавању смешног и начину обликовања карактера. Непосредна реакција хуморно истиче неки однос, транспонује ситуацију, док је у уметничком виђењу истакнута и психолошка особеност јунака кроз чији се доживљај рат представља, као нпр. простодушност Хашековог, Војновичевог и Ћопићевог јунака.

Вероватно је у делима стваралаца-бораца израженија документарна и пропагандна представа оцрњеног противника, а мање наглашен заиграни смех и хуморно уздизања свог јунака. Али, у овој прилици реч је о текстовима чији непосредни творац није познат. Интересантно би било у једном ширем испитивању осмотрити односу ратног вица (шаљиве песме или приче) са традицијским наслеђем из мирнодопског доба, те начин и меру преузимања неког од својстава стереотипних ликова из шала и вицева у хуморној карактеризацији јунака у рату. За формирање самосталног лика у усменим шаљивим причама о јунаку из рата неопходно време традицијског уобличења. Али постоје и преображаји ликова бораца у усменом преношењу и ширењу текстова у којима се задобијају и наглашавају друге црте јунака. Тако се, у совјетској култури, озбиљни херој Револуције Чапаев - претворио у јунака вицева кога прати његов приглупи пратилац Петја. О дехероизацији сведоче и примери из других традиција.

Представићу неке од хуморних аспеката бомбардовања Србије у пролеће 1999. године. Три месеца су НАТО бомбе без одлуке Савета безбедности уништавале не само војне циљеве, већ и енергетска постројења, мостове, густо насељене четврти градова на југу Србије, возове и цивилне конвоје. Када се отворе тајне архиве историчари ће бити у прилици да осветле стварне разлоге бомбардовања Милошевићеве Србије. У рату је Запад сурово и ван моралних вредности за које се тобоже залаже, кажњавао и уништавао целу једну земљу због њеног диктатора који није испунио њима познате договоре. Нико кога кога познајем у Београду није весело и без огорчења преживљавао бомбардовање, а уверен сам да ни у било којој другој земљи света не би било нормалних људи који би се радовали уништавању своје земље и премалом броју људи у свету које је крах права и морала покренуо на протест.

Рат мало чиме изазва смех. Разарања насеља, уништавање постројења и путева, страдања људи, неизвесност и страх од још горих искушења чине пре доживљај рата мучним и болним. Губицима се придружује и могућност нових несрећа, па се поглед на свет и вољно и невољно подвргава преиспитивању и новом промишљању. Промена у вредновању света и стварности која окружује човека у рату изоштрава и његов однос према животу, однос према могућности сопственог страдања и страдања драгих и других људи, те имања и других блага, однос према јунаштву и кукавичлуку и др. Бомбардовање најмоћнијих сила света једне мале и војнички слабе земље које се продужило више него што је било планирано изазвало је различите реакције, па и хуморне. Обиље такве грађе тешко је сакупити и представити, тако да сам се одлучио да набројим различите типове и укажем не неке примере. Свакако да постоји разлика у хумору који је настајао ван Југославије и оном који је настајао код нас. За инострани хумор могло применити једно поимање, док је у Југославији он добијао друкчије димензије. На пример, на највећем руском Интернет сајту www.анекдоти.ру као посебна рубрика постојали су вицеви НАТО и Југославија. На сајтовима у Југославији биле су популарне карикатуре, посебно Била Клинтона, Тони Блера и Медлин Олбрајт. У живој електронској преписци (пре но што је НАТО из дана у дан почео да уништава електро мрежу Србије) повремено су се јављала и смешна писма. За разлику од хумора странаца, који је и људе и простор у Србији означавао типски, хумор у Србији носио је низ детаља и локалних обележја, који су носили конкретност и живост. То може показати писмо које је тобоже написала нека Београђанка својој пријатељици 2009. године из града који је још у сукобу са НАТО.

Београд 2009.

Драга моја,

надам се да си видела Subject па знаш која је година. Ми смо добро, преко дана је скоро нормално али ноћу ударају. Јуче смо прославили мали јубилеј: команду су погодили педесети пут. Опет је испало оно стакло изнад улазних врата. Тата је рекао да ће га још сад ставити, а следећи пут ћемо зазидати. Све је сада много лакше, када се само сетим 1999. док су они још имали ракете и авионе, онда је стварно грувало. Онда су прешли на гађање динамитом из авиона (како смо их само гађали праћкама) и коначно нас гађају копљима и секирама (врхунске израде). Иначе воде имамо довољно, сваки пут кад пада киша скупљамо је у буренце. Што се хране тиче, сада је пролеће па има нарциса. Јуче смо ручали дивну супу од домаћег врапца, барени баштенски коров са мачјим филетима. Пили смо дивно вино (неидентификованог порекла), а на крају смо се почастили са колачем од нарциса са мало блата (уместо чоколаде). Милица и Тери су са задовољством полизали остатке (мада знаш да после Лекица мало шта остане). Јутрос сам се шетао градом. Ров Кнеза Михајла је пун људи, била су и нека догађања у Теразијској рупи.Најгоре ми је што сам сваки пут мокар јер морам да препливам Саву. Иначе у кратер на Славији су поставили неке киоске па сада много лепше изгледа. Добро је да ноћу не требају светиљке јер све светли од оне треће атомске бомбе. Штета што су ону четврту испустили у Француској, па ем што нема више Француске, ем би нама било ноћу још светлије. Иначе сутра је исплата другог дела пензије за новембар 2004. Мама рече да ће обе марке да да за храну. Видела је дивне мачје полутке. Иначе у школи ништа ново, много је лакше радити са одељењима од по 7-9 ученика. Изгледа да је радијација учинила своје, па су и ђаци бољи. Олгица треба да иде са својим матурантима на екскурзију, вероватно ће ићи на Карабурму да гледају највећи кратер на Балкану. Жао ми је што се побише Руси и Амери па смо ми некако пали у други план, а и ниво мора је нешто виши откако је Америка потонула. Наши кумови су на време отишли, сада су на острву Браће Јерковић (једино што ратују са Вождовцем, хоће самосталност за своје острво са 213 становника). Али ни ратови нису ко што су били, нема више крупног камења. Свакодневно гледамо ТВ (имамо неки стари рам, па сваки дан неко други стане иза њега па као прави програм). Као што видиш није тако страшно, пиши како је на вашем малом острву.

Хуморни ефекат произилази из тражења начина да се преживи. Издржљивост и потреба да се и најстрашније превазиђе чини тачку кристализовања хумора. Такав став не говори само да се мора, већ и да се може издржати упркос свему. У писму је очигледно и самоподсмевање могућности да се трпи осиромашење. И то не само своје. Јер иако се показује кулинарија беде (коров, врапци, мачке, али одевени у псеудо ресторанске називе супа од домаћег врапца, баштенски коров са мачјим филетима), не заобилази се ни беда војних истрошених војних средстава - и своја, и противникова (док су они још имали ракете и авионе). Смешно је слављење јубилеја - 50 погодак, којим започиње писмо, док Београђанима црнохуморну језу изазива промена топографије града (кратери на Славији ио Карабурми и град раздељен на острва). Жао ми је што смо ми у другом плану - алузија на негативну популарност коју је Југославија имала у време бомбардовања. У осликавању апокалиптичне атмосфере користи се и црни хумор у представљању како је радијација учинила своје па су ђаци бољи. Апокалипса и претња биолошким уништењем представљају се као стање живота које више не изазива очајање и панику, већ се мирно, па и са осмехом прихвата.

У време самог бомбардовања западни медији су били изненађени хуморним испољавањима отпора према НАТО агресији. Било је то време у коме није било реалних показатеља да ће западна алијанса престати своје бомбардовање, па није било основа за оптимизам. С друге стране, српски медији су народни менталитет који се исказивао кроз хумор тумачили као пркос који ће на крају крајева надвладати. Ипак, тадашња хуморна испољавања се не могу сводити на јединствени дух, као што се не могу ни изједначавати њихови носиоци. Партијски обојене активности присталица партија породице Милошевић у предвечерја су се сакупљали на мостовима који су били проглашени за мете. Тамо је у првом плану била истицана подршка Слободану Милошевићу, па су (најчешће преузете) црте грађанског хумора биле циничне у контексту његове политичке неодговорности. Психолошки посматрано, народни хумор налазио се у широком распону од заслепљеног (инфантилног или сенилног) оптимизма, изазивачког вређања моћника, до стваралачког одговора којим се обезвређује надмоћ и проналази макар краткотрајно покриће за опстајавање у ведром подсмеху.

У обиљу текстова, симбола и порука које су настале током бомбардовања неке су биле раширене и познате, много пута вариране. У интензивном задобијању или промени значења, које се често одвијало по законитостима фолклорног преношења (наравно не само усменим путем), овде ће бити представљено само неколико примера који могу сведочити о начину обликовања хуморних мотива у суровој стварности НАТО бомбардовања. Неки од примера се наводе из књиге НАТО вени, види и иди : анти-НАТО протест март - април - мај 99.

Када је бомбардер прављен по технологији упијања радарских зрака оборен над селом Буђановци у Војводини, снимак срушеног авиона обишао је посредством телевизијског снимка свет, а у информативним емисијама српске телевизије истицано је како је противваздушна одбрана успела да обори понос авиотехнологије најмоћније војне силе света. У обичном народу ова појава се одразила у низу парола, плаката, макета од којих су неке биле и релативно велике. Видео сам у Булевару Револуције један спачек на чијем је крову била напраљена црна макета 2-3 метра.

Када су војни стручњаци напустили поље на коме су били остаци авиона, сељаци са околних поља брзо су разграбили остатке срушеног авиона. У великом броју парола коришћено је алузија на невидљивост авиона. То својство које је обарањем оспорено било је извор низа парола које су ношене на плакатима, па чак и на беџевима који су се врло брзо појавили на улицама. Неке од њих су скаредне, а неке су, као Извините нисмо знали да је невидљив или Имате ли Ф-118 пронашле хуморни ефект у форми извињења или форми изазова. Навешћу још неке од слогана смишљених поводом невидљивог америчког бомбардера.

Хитно мењам преостале Ф-117 за разно, Шифра: упадљиво невидљиви; Ф-117а x 2 невидљив је за Стиви Вондера; Како је наша ПВО осетила невидљиви Ф-117а? Пилот се усрао од страха, па је смрдело; Били, ни вијагра ти неће помоћи да подигнеш невидљивог; Ми смо мали ал вама невидљиви фали; Доказали смо да је Ф-117а невидљив. Никада га више нећете видети! Поред порука које су биле исписиване на картонским плакатима, беџевима, на зидовима, мотив овог бомбардера нашао се и у песми Ја возим стелта 117-а Индексовог радио позоришта, у којој је са хуморном намером изабрана и латиноамеричка мелодија Кондор лети. У песми, пилот у првом лицу са амерички обојеним изговором, прича о обарању авиона и каже како га нико жив не би натерао да ратује да је знао да им још ради тај ПВО. Мотив обореног стелт бомбардера нашао се и на плакатима на енглеском, како би се порука медијски раширила и у земљама које су бомбардовале Србију: You are invisible What a joke! ; Sorry, we didn`t know it was invisible

Село покрај кога је авион срушен такође је привукло пажњу аутора парола: Бесплатно уступам авионску карту Авиано-Буђановци у једном правцу ; Нова линија ГСП-а Ф-117а: Нови Мексико-Буђановци ; Не летите са AIR FRANCE у Дизниленд већ са OJDANIC TOURS у Буђановце ; Мењам полован, хаварисан Ф-117а за пет кока носиља земљорадник из Буђановаца ; Клинтоне свињару, шаљи још Ф-117 да покривамо свињце Сремци

Жанрови који су коришћени су веома разноврсни - од псовки и вулгарних израза Пуца нам курац за стелт, Јебеш Србина без Ф-117а. Јављају се и бројне пародије које користе као предложак разноврсне текстове. Тако се парафразирају рекламе и огласи: Како оборити Ф-117а? Лако - уз Синалко (реклама) ; Пре него што полетите, невидљивог се сетите. (МИСЛИТЕ О ТОМЕ реклама за цигаре); Продајем хаварисан авион Ф-117а (америчке производње) није у возном стању, врло повољно!!! ; Авио отпад - Буђановци ; Спортски извештај је био подстицај за паролу Ф-117а : 0 YУ ПВО : 2 Идемо даље. Понуда тобожње туристичке агенције, која нуди одмор на примамљивим местима одразила се у позиву пилотима: Са нама је земља ближа ПВО. Пародијски је искоришћена народна изрека Ко високо лети ниско пада - Ко високо лети пада у Буђановце. У везу са рушењем авиона укључује се и помисао на дечје игре, као што је игра лети-лети. У њој се дете наводи да руке подигне онда када се спомене нека ствар или биће које лете. У новом контексту, са убацивањем алузије на албански изговор Љету, љету авијони Аууу, беее... паде.

Дечја игра се јавља и у духовитом фикционализовању бројања у игри жмурке: 115, 116, 117.. пуј за мене или временска прогноза: Временска прогноза за Југославију - F14, F15, местимично F117, као и алузија на брбљивог петла Софронија из цртаног филма: Не, не дечко тако се не праве аероплани, или асоцијације на једну песму рок групе Рибља чорба: Авионе сломићу ти крила да не летиш за дебила Била.

Како је у време бомбардовања Србије афера сексуална афера Клинтона и Монике Левински била у јеку, логично је да се и у хуморном виду она одразила на паролама које су се тада појављивале у Србији. Биле јел ти све пада као авиони?; Боље Моника на коленима него Ф-117 на земљи; Мој је в и д љ и в али н е п а д а

На Интернет страницама руског сајта (данас се налазе на сајту Бикови и краве) афера Левински такође се доводи у везу са бомбардовањем Југославије:

Милошевич обратился за помощью к Монике Левински, как к
единственному человеку, который имеет опыт удовлетворения требований главного члена НАТО.
Монике Левински звонит по телефону подруга: - Югославию-то как бомбят... Ревнуешь?
Пятилетний pебенок говоpит "Папа, мы с Машей пошли в сеpбов и амеpиканцев игpать". - Хоpошо, сынок, лишь бы не в Билла и Монику.
Министр(М) Обороны США на докладе у президента(П).
М: Отбомбились!
П: Отлично! Теперь у меня эта сука поплачет! Будет знать, как язык распускать!
М: Вы о ком?
П: О Монике, конечно.
М: Но при чем тут Моника?
П: Она меня - в суд, а я - бомбу на ее родину, она меня - в суд, а я бомбу на ее родину!
М: Какую родину? Она же полячка!
П: А что, это не там? Вот блин, что ж вы мне сразу не сказали!?
Звонит Клинтон Милошевичу и говорит:
- Я готов прекратить бомбардировки без всяких политических условий. Только у меня есть к тебе маленькая просьба. Сделай мне, как Моника, и я все забуду.
Милошевич отвечает:
- Проблем нет. Только ты для этого сначала встань на стол.
- А зачем, - спрашивает Клинтон.
- А, сербы никогда не перед кем не становились на колени!!!

Начини хуморног односа према бомбардовању сведоче доиста представљају неоуобичајено сагледавање хладнокрвног разарања, па није нелогично што су се неки вицеви и подсмехнули лицемерју колатералне штете. Али они већ нису смешни, већ горки и страшни. Хумор у тако екстремним неприликама као што је било бомбардовање Србије 1999 године, заслужује и ширу пажњу од оне која јој је посвећена у овом прилогу.

На Растку објављено: 2007-04-10
Датум последње измене: 2007-07-31 13:10:16