NovostiPretragaO projektuMapa projektaKontaktPomocProjekat RastkoPromena pismaEnglish
Projekat RastkoAntropologija i etnologija
TIA Janus

Dejan Ajdačić

Predstave o hrišćanskom paklu u folkloru balkanskih Slovena

Pakao kao mesto zagrobnog ispaštanja grehova u hrišćanskoj religiji je prikazan u kanonskim i nekanonskim spisima, kao i u crkvenim i narodnim pesmama i predanjima. Elementi hrišćanskih predstava o paklu imaju poreklo u predhrišćanskim eshatološkim verovanjima, a u Novom zavetu su predstavljeni u temi silaska Hrista u ad, drugom Hristovom dolasku i Strašnom sudu koji su šire opisani u "Jevanđelju po Mateju" (24-25) i Jovanovoj "Apokalipsi" (19-20). U apokrifnim viđenjima apostola Pavla, monaha Kozme, Nastasije černorisca se dodaju novi elementi koji delimično izneveravaju crkveno učenje o paklu. U spisu "Hod Bogorodice po mukama" opisuje se silazak Božje majke sa Arhanđelom Mihajlom u pakao. Ikonografski priručnici za slikanje fresaka i ikona propisuju i način prikazivanja pakla koji u velikoj meri slede majstori zografi [1]. Međutim, važna je činjenica da, čovek narodne kulture, nedovoljno upućen u hrišćansku estetiku i dogmatiku, dopunjuje i preobražava te slike prema folklornom poimanju zagrobnog sveta.

U crkvenim propovedima uoči uskršnjeg posta spominjanjem drugog dolaska Hrista i strašnog suda grešnici se navode na pokajanje (npr. besede Klimenta Ohridskog, Damaskina i Studita, Jefrema Sirina). Glavna pesma u kojoj je opisan Strašni sud peva se na početku subotnje večernje kod freske strašnog suda. U srpskoj obrednoj narodnoj kulturi, koja je povezana sa crkvenim kalendarom, u nedelji uoči posta Bela subota je dan mrtvih.

Pakao se javlja u nizu motiva i sižea: suđenje duši, Hristov silazak u ad, kolo smrti, kazne u paklu, posete Bogorodice ili svetaca paklu, pokušaj spasavanja grešnika najčešće majke Sv. Petra ili Ognjene Marije [2]. Poetski i prozni folklor koristi tek neke od tih elemenata. Određene razlike u nacionalnim i lokalnim tradicijama proizilaze iz preplitanja slojeva slikovne, pisane, usmene, obredne (crkvene i narodne) kulture. Poređenje folklora u pravoslavnoj i katoličkoj sredini pokazuje da se to preplitanje ostvaruje na različit način, prema posebnim svojstvima dva tipa veroispovedanja. Tako su, na primer, razlike u predstavama pakla u dve crkve proistekle iz uvođenja jednog novog prostora između raja i pakla u zapadnoj crkvi. Razvijanje predstave čistilišta kod katolika (Le Gof 1992) je dovelo do oštrijeg odeljivanja nagrade i kazne, naglašenijeg stepenovanja greha i kazne, kao i mogućnosti menjanja zagrobne sudbine, što se odrazilo i u folkloru katolika na Balkanu.

Prostorna lokalizacija i struktura pakla. U narodnom poimanju zagrobnog sveta prepliću se različite predstave o njegovoj strukturi i izgledu onostranog sveta. Dok je onaj svet u paganskoj religiji bio rasprostranjen i po horizontali i po vertikali, pri čemu donji svet nije bio prikazivan kao mesto mučenja već kao paralelni ili obrnuti svet, hrišćansko viđenje zagrobnog života naglašeno i to na vertikalnoj osi suprotstavlja raj i pakao kao mesto večite nagrade, odnosno večite kazne. Narodna kultura uprkos naporima crkve da nametne vernicima sopstvena učenja, unosi neke od elemenata prethodne, paganske religije u hrišćansku religiju. U verovanjima i usmenoj tradiciji pored sistemskih otklona koji proističu iz spajanja kultura, postoje i kolebljiva i "prazna" mesta koja narodni pripovedači i pevači popunjavaju i sopstvenim viđenjem i interpretacijama.

U jednoj narodnoj pesmi iz zbirke Vuka Karadžića (VI 1) nalazi se redak primer prema kome je pakao smešten na zaodu gde mnogi oganj gori, što se poklapa sa lokalizacijom pakla u apokrifnom viđenju sv. apostola Pavla.

Iako je po crkvenom učenju pakao smešten na vertikalnoj osi dole, u folklornom hrišćanstvu postoji onostrani svet paganske religije i u horizontalnoj ravni koji se prenosi i na predstave hrišćanskog pakla. Tako u nekim tekstovima grešnici žive na istom nivou na kome i pravednici, sede za istom trpezom u raju, a ukoliko su njihovi svetovi razdeljeni dele ih zaključana vrata.

U jednoj bugarskoj pesmi Sv. Petka vidi trpezu bogatih i siromaha, i usred raja zlatno drvo sa košnicom na vrhu (Angelov-Vakarelski 120). Alegorijska simbolika, po kojoj pčele predstavljaju nekrštenu decu u raju javlja se i u pesmama o snu Bogorodice ili sveca. Blizina mesta grešnih, pravednih i nevinih svedoči o još nerazdeljenom i otvorenom prostoru onostranog života.

Izvesni elementi deljenja prostora ostvaruju se kroz nagoveštaje različitih nivoa grešnih i pravednih u stihovima Preko raja u pakao gleda (Blažinčić str.96, Garonja 87), Mimo raja u pakao gledi (LMS 82,83). Podela na levu i desnu stranu sa značenjem dobra i zla se sreće i u hrišćanskoj i u narodnim kulturama. U Jevanđelju po Mateji Hrist postavlja ovce sebi s desne strane, a jarce s leve. I apokrifi, propovedi razvijaju ovu podelu postavljajući grešnike sa leve strane. U pesmama veoma rasprostranjenim u Bugarskoj govori se o trpezi bogatih i gladnih punoj zlata i trpezi siromašnih na kojoj su brojna jela. Siromasi su na levoj strani, dok su bogati, hadžije, kao grešnici, na desnoj i nude bogatstvo za hranu (Mitičeski baladi 541,543). Ima i izuzetaka u kojima su funkcije desne i leve strane zamenjene kao u jednoj pesmi iz severoistočne Bugarske (SevIz Blg I, 545).

Postoje dva tipska sižea u kojima sveta lica traže ključeve onog sveta. U prvom, u kome se pakao i ne spominje, kazna za grešne ljude je suša nastala zaključavanjem nebesa. U drugom se ključevi traže radi posete grešnika u paklu. U ovom drugom tipu vrata i ključevi dele onostrani svet na - raj i pakao.

U predanjima i pesmama Bogorodica, Sv. Petka ili Sv. Nedelja, ređe neki drugi svetac ili anđeli, traže ključeve raja da bi iz raja ušli u pakao. U folkloru balkanskih Slovena relativno retko se sreće razuđen prostor pakla kao u pesmi iz zbirke Bogoljuba Petranovića u kojoj niz vrata deli različite grešnike (Petranović II, 2). Motiv silaska Bogorodice u pakao potiče iz apokrifa "Hod Bogorodice po mukama", ali u narodno-pravoslavnoj interpretaciji ovog spisa nema molitve za spas grešnih. U nekim pesmama Bogorodicu zamenjuje Sv. Petka, mitski alolik slovenskog božanstva sa atributima pletilje vezane za sudbinu i htonski svet. U pesmama o silasku Sv.Petke i Sv.Nedelje u ad, svetice vide i grešnike koji ispaštaju zbog nepoštovanja njihovih dana. U jednoj pesmi iz Crne Gore koju je ispevao Todor Ikov Piper Ognjena Marija traži od Boga ključeve od raja da bi kroz raj ušla u pakao i videla ostarelu majku (Vuk II, 4). Bog sa njom šalje sv. Petra i oni vide u plamenu kažnjene grešnika za koje svetac Mariji objašnjava prirodu njihovih sagrešenja.

Prihvatanje hrišćanske, vertikalne koncepcije pakla javlja se u pesmama i religiozno-poučnim predanjima o prelasku preko mosta, niti ili vlakna koji završava padom u pakao. U narodnim pesmama se sreće i radikalno optimističko viđenje ljudskog roda budući da samo tri duše ne uspevaju da pređu most (vlakno), ali i radikalno pesimističko, blisko biblijskoj strogosti da su malobrojni koji će preći.

Vertikalno struktuiranje sveta večite muke se u folkloru najjasnije ocrtava u tekstovima o pokušaju grešnika da se o tankom i dugom predmetu uspne do raja. Grešnica, najčešće majka Sv. Petra, pokušava da se spase veranjem uz vlakance, povesmo, lukovo pero, slamku, konac. Simbolika lana povezana sa nebeskim prostorom ovde se konkretizuje u drevnom mitskom značenju [3]. Sveti Petar pokušava da spase majku grešnicu, ali ona penjući se uz nit koju je napravila od vlakna, jedine milostinje date za života - propada, gura druge i tada pada, ili navodi sveca da protrese vlakno i završava na dnu [4]. Kada ostali grešnici počnu da se penju uz nit ponuđenu majci Sv. Petra, ona opravdava pravo da samo ona bude spasena pošto ga je dojila i ljuljala (Miladinovci 45), ili strahom da će veliki broj grešnika zagušiti raj, a opusteti pakao (MH I 22, Kurelac). Prozne varijante (AT 804) se uglavnom slažu sa poetskim verzijama [5].

U folklornim predstavama pakla grešnici su najčešće opisani kao lica prostorno odvojena od drugih bića. Relativno su retki primeri u kojima je naglašen međuodnos grešnika. U priči iz zbirke Cepenkova, iz katrana viri samo popova glava, a pop popadiji govori kako stoji na ramenima vladike (Cepenkov 6, 503).

Greh i kazna se često prikazuju u nizu od tri ili više grešnika tako što se najpre vidi njihova kazna, a zatim vodič kroz pakao ili sam grešnik objašnjavaju razloge muka. Univerzalne kazne su ona paklena stradanja koje grešnici trpe bez obzira na vrstu greha. Najčešća kazne hrišćanskog pakla u folkloru su: vatra, sakaćenje, vešanje i zmije. Veza greha i kazne se kod univerzalnih kazni ostvaruje u meri u kojoj je telo zahvaćeno (npr. vatra do kolena, do lakata, do usana). Poreklo vatre kao načina kažnjavanja u onostranom svetu sreće se i u Bibliji. U Apokalipsi se spominje vatreno jezero, ali u folkloru se ne određuje tip vatrene mase. U apokrifnim spisima kao mesto koje sabira razne grešnike opisuje se ognjena reka (npr. u "Viđenju sv.apostola Pavla"). Ognjena reka u pravoslavnoj ikonografiji Strašnog suda izvire ispod nogu Hrista, ali se ne sreće kod katolika. Za razliku od katolika kod kojih kaznu izvršavaju zastupnici Hrista, kod pravoslavaca ona dolazi od samog Hrista. U narodnim pesmama i pričama nema ni "tamne vatre" u kojoj se grešnici peku, mučeći se što su sami i ne vide jedan drugog kao u slovu Damaskina i Studita o drugom dolasku Hrista [6].

Posebne kazne su kazne u kojima postoji veza greha i ispaštanja. Greh u paklu prestaje da bude zadovoljstvo, jer se pređašnja strast pretvara u moru, kao u pesmama o gladnim bogatašima koji nisu dali milost na zemlji i neće dobiti hleba na onom svetu. Drugi tip obesmišljavanja opsednutosti grehom pretvara objekt zemaljskog uživanja u predmet mučne radnje. U jednoj priči gramzivci, umesto sakupljanja novca, u paklu iz vatre vade ugljevlje (Čajkanović: 532). Katkada je greh u kazni metaforički preobražen tako da se grešni deo tela odseca, probija, truli, jedu ga zmije (Vuk VI, 1). Za jezike su obešeni dvoje mladih koji nisu ispunili veru da se uzmu. Mlinar koji je krao brašno, u paklu nosi kamen oko vrata. Ikonografski tip pokvarenog mlinara sa fresaka odražava se i u nekim pesmama (Petranović). Čobanica koja je udavila dete nosi ga uza sebe u paklu.

U izučavanjima predstava o paklu u folkloru važno je primetiti veze sa biblijskim, apokrifnim i ikonografskim modelima, ali je isto tako važno i uočiti šta je u folkloru manje prisutno nego u crkvenoj i apokrifnoj kulturi. Iako je Strašni sud jedan od važnih pojmova hrišćanstva, on se u narodnim pesmama nikada ne spominje u samom opisu tog poslednjeg događaja, već u naznačavanju da će grešnik muku trpeti do suda božjeg (Vuk VI, 1; Petranović II, 2), do sudnjeg dana (Kurelac 488), do Strašnoga suda (Petranović I, 25, Srećković). Težina kazne u folklornom paklu nije jednaka crkvenoj hijerarhiji grehova. Različitost kazni u narodnim i crkvenim verovanjima, proizilazi iz različitih osuda sagrešenja po crkvenom i običajnom pravu. Po narodnim pesmama, u paklu se najstrožije osuđuju krađa, nepoštovanje i nasilje nad roditeljima, kumovima i devojkama. Postoje i veća odstupanja u vrednosnim sistemima u crkvi i narodnom verovanju. Tako, crkva osuđuje veštice i vračare smeštajući ih u pakao, dok ih u folkloru kazne sustiču tek po izuzetku, i tada po pravilu pod uticajem crkvenih predstava. U pesmi iz Petranovićeve zbirke u opisu niza grehova i kazni prikazuje se i baba koja je na tuđe torove nametala čini (Petranović II, 2). U jednoj bugarskoj pesmi grešnici u paklu trpe muke jer su obirali stoku, svaljivali mesec i sunce (Angelov-Vakarelski 121).

Katolička crkva je uvođenjem čistilišta omogućila oslobođenje od grehova i nakon smrti. Stepenovanjem grehova i odobravanjem da učestvuje u njenim opraštanjima crkva je obezbedila veći uticaj na sudbinu živih, čak i preko molitvi za one koje su mrtvi. I u folkloru katoličkih Slovena na Balkanu odražava se ova razlika u veroispovedanju dve hrišćanske crkve, budući da se u slovenačkim i hrvatskim pesmama javljaju motivi kojih nema u folkloru pravoslavnih Slovena - grešnike oslobađaju daljih muka: devojka pesmom, Bogorodica suzicama, svetac svirkom. Sv. Antun poškropi pakao vodicom pa sve hudobe oslepe, a duše odu sa njim u raj [7]. Kod pravoslavaca sudbina grešnika je zapečaćena njihovim životom na zemlji, i prema učenju svako odstupanje od te ideje se smatra vulgarnim origenizmom. U apokrifu o Bogorodici ona moli za milost, ali ova njena molba nema odraza u pravoslavnom religioznom folkloru.

Groteska, zasnovana na spoju i sudaru smešnog i strašnog oduzima poznatim oblicima njihov lik i daje im na fantazmagoričan način nove oblike spajajući nespojive delove bića ili predmeta (Bahtin 1978). Bića, životinje i biljke iz pakla u vizuelnim predstavama hrišćana su groteskni, pa bi se moglo očekivati da će i usmena poezija i proza biti pod jakim uticajem religiozne groteske. Međutim, pokazuje se da usmena narodna tradicija ni izbliza ne odražava bogatstvo strašnih bića koja se javljaju u religiji i religioznom slikarstvu. Jedno objašnjenje bi moglo da se zasniva na pretpostavci da folklorno hrišćanstvo ne pristaje na punu raznovrsnost bića iz pakla, već da se zadovoljava tipskim i univerzalnim kaznama. Drugo objašnjenje bi se zasnivalo na ideji da u slojevima prethodne religije nisu pronađeni odgovarajući modeli koji bi se lako preneli na predstave o paklenim bićima u hrišćanstvu. Treća mogućnost tumačenja ove pojave bi pošla od činjenice da se slikovnost groteske u jezičkom diskursu usmene poetike istovetnosti teško može izraziti, tako da siromaštvo jezika pred likovnim izrazom čini još nemoćnijim.

Groteske iz pisane književnosti, sa fresaka, nemaju srazmernog odraza u usmenoj tradiciji. Groteska izobličava telo, dodaje mu delove koji nisu njegovi, erotizuje ga, pravi ga nečistim, punim rupa. U usmenom prikazivanju hrišćanskog pakla nema razvijene groteske, već je to samo korišćenje grotesknih elemenata iz slikarstva ili pisane književnosti. Fantastična, groteskna zoologija u vidu zmija postoji, a nema demonološke botanike. U pesmi "Ognjena Marija u paklu", iz Vukove zbirke krčmarica - trovačica - preljubnica - vračara trpi najveće muke:

Đe joj gore i noge i ruke
A propa joj jezik proz vilice
A vise joj zmije o dojakah Vuk II, 4

Prethodnim grešnicima samo su goreli pojedini delovi tela. Sabiranje kazni pojačava groteskni lik višetruke grešnice. Zmije drže za jezike one koji su odbacili dojenče, a pod dva crna panja gore kradljivci i ubice tuđeg deteta (Mitičeski baladi 543). U nekim pesmama groteska ima naglašenije elemente smešnog - u pesmi iz Žganecove zbirke grešnik seda na vrelu stolicu, opeče se, a zatim leže na vreli krevet.

Predstave pakla u usmenoj tradiciji balkanskih Slovena nisu jedinstvene. Razlike u strukturi i izgledu zagrobnog sveta i mogućnostima izbavljenja iz pakla potiču iz crkvenih (pravoslavnih i katoličkih) i narodnih verovanja. Hrišćanstvo je svoja učenja unosilo u narod Biblijom, crkvenim spisima, propovedima, freskama, apokrifnim delima, pobožbnom književnošću, ali je folklorno hrišćanstvo sačuvalo elemente paganskih verovanja. Tako, u narodnim pesmama i pričama, pored vertikalne, crkvene koncepcije sveta, postoji i viđenje pakla u horizontalnoj ravni. Moralni sistem crkve je u narodnim predstavama pakla dopunjen gresima iz narodnog poimanja pravde, a manje razvijen u osudama greha u kojima se ono nije poklapalo sa crkvom.

Napomene

  1. Leksikon 1979: 475-479; Vasiliev 1973: 14-70; Vitković; Milošević 1963; Radojičić 1982: 182-189; Pavić-Basta 1986-7: 176-186.
  2. Stoilov 1901: 161-166; Vranska 1940; Antić 1968; 1969; Milošević-Đorđević 1971: 204-213; Bošković-Stulli 1971: 78-79; Petkanova-Toteva 1978: 224-237; Mihajlova 1991: 139-148.
  3. Čajkanović 1973: 34; Mihajlova 1991: 145
  4. Petranović VI 24; Kuhač IV 1484. 1484a; MH I 21-2; Žganec kajkavske 335; Verković (r) 4, Štrekelj I 412; V.Đorđević (Južna Srbija) 361 (sv.Jovan); ZNŽ 28 str. 27, br.8; SbNU 4, str. 20; 16-17, str. 55; Kurelac 488; Miladinovci 44, 45, 46; Čolakov 90; Bončov 115; Žganec kajkavske 238. Sv.Petar (ili Arhanđel) ne pušta srodnike ili grešnike u raj: Vuk V, 220, 223, 224; Istarske str. 205; Garonja 88; Miladinovci 49; Delorko (Istra) 6; SI B"lg, II 247, I 194-7, I 198; Pirinski kraj 976; Šapkarev 18; Mitičeski baladi 554, 555
  5. SbNU 4, str. 129-130;58, 96; MF 5-6, str.39; A.Georgieva 68; AEIM 909, 2.
  6. Slovo 1993: 177 id.
  7. Bogorodica trima suzicama oslobađa grešnika Istarske: str. 204; za slovenačke varijante v. u katalogu balada Zmage Kumer str. 42,51 id.

Literatura

  • Antić-Stojčevska 1969 - Vera Antić-Stojčevski: Motivi što se srekavaat vo apokrifnata i vo narodnata literatura, Makedonski folklor, 1969, 3-4, str. 195-208
  • — 1968 Od eshatološkite apokrifi za Bogorodica i nivniot odsiv vo narodnoto tvoreštvo na južnoslavjanskite narodi, Makedonski folklor, 1968, 2, str. 207-218.
  • Bahtin 1978 - Mihail Bahtin: Stvaralaštvo Fransoa Rablea, Beograd, 1978.
  • Bošković-Stulli 1971 - Maja Bošković-Stulli: Usmena književnost. Povijest hrvatske književnosti, Zagreb, 1971.
  • Čajkanović 1973 - Veselin Čajkanović: Mit i religija u Srba, Beograd, 1973.
  • Kumer 1974 - Zmaga Kumer: Vsebinski tipi slovenskih pripovednih pesmi, Ljubljana, 1974.
  • Leksikon 1979 - Leksikon ikonografije, liturgike i simbolike zapadnog kršćanstva, Zagreb, 1979, str. 475-479.
  • Le Gof - Le Goff, Jacques: La naissance du Purgatoire, Paris ( Nastanak čistilišta, Novi Sad)
  • Mihajlova 1991 - Katja Mihajlova: Za njakoi moralni normi v legendata za grešnata majka na sveti Pet'r v slavjanski folklor, Problemi na b'lgarskija folklor, 8, str. 139-148.
  • Milošević-Đorđević 1971 - Nada Milošević Đorđević: Zajednička tematsko-sižejna osnova srpskohrvatskih neistorijskih epskih pesama i prozne tradicije, Beograd, 1971.
  • Pavić-Basta 1986-7 - Branka Pavić-Basta: Predstave čudovišta i vragova u srpskom srednjovekovnom zidnom slikarstvu, u: Čudovišta i vragovi, Gradac, 13-14, 1986-7, 73-75, str. 176-186.
  • Petkanova-Toteva 1978 - Donka Petkanova-Toteva: Zadgrobnijat mir v pesnite ni, u: Apokrifna literatura i folklor, Sofija, 1978, str. 224-237.
  • Radojičić 1982 - Mileševske freske Strašnog suda, u: Odabrani članci i studije, Beograd-Novi sad, 1982, str. 182-189.
  • Vasiliev 1973 - Asen Vasiliev: Strašnijat sd, u: Socialni i patriotični temi v staroto b'lgarsko izkustvo, Sofija, 1973, str. 14-70.
  • Vitković 1919 - Dimitrije Vitković: Utjecaj hrišćanske ikonografije na neke narodne pjesme, Zbornik za narodni život i običaje južnih Slavena, 24, 1919, str. 1-28.
  • Vranska 1940 - Cvetana Vranska: Apokrifite za Bogorodica i b'lgarskata narodna pesen, Sofija, 1940.
© 2000-2001 Slavic Gate kapija@narod.ru
На Растку објављено: 2007-08-05
Датум последње измене: 2007-07-31 14:15:58