Научна предавања

О пленарним седницама Етнографског института САНУ, започетим далеке 1949. године предавањем професора Глише Елезовића, писала је поводом 25-годишњег јубилеја Института поштована Оливера Младеновић (Четврт века научних предавања у Етнографском институту, Гласник ЕИ САНУ, књ. XXI, Београд 1972, с. 75-90). Том приликом је истакла да је за четврт века, на 302 "етнолошка петка" прочитано 355 предавања; да је међу референтима био велики број истраживача из свих научних центара Југославије, као и 18 страних научника. Указала је, такође, на разноликост тема и садржајне дискусије које су понекад имале и полемички карактер. Запазила је, исто тако, да су крајем 60-тих у Институту све више приређивани тематски циклуси предавања, што се раније а и после чинило углавном поводом значајнијих годишњица истакнутих прегалаца науке (Т. Ђорђевић, В. Радовановић, М. Ђ. Милићевић, М. Петровић).

Ово запажање О. Младеновић уједно је и наговештај све учесталије појаве "наметнутих" тематских циклуса условљених измењеним системом финансирања истраживачке делатности. Оснивањем Републичког фонда за науку, приступило се финансирању пројектних задатака (практичног значаја и применљивог карактера), уз појачану јавност рада, уместо дотад важећег финансирања програма постојећих научних установа. Културно-историјске науке, с обзиром на неопходност дугорочног бављења појединим темама, тај захтев појачане оперативности су нешто теже прихватале од осталих научних дисциплина. Бавећи се и раније проучавањем миграција, Етнографски институт је део истраживачког кадра усмерио на тематски сродне пројектне задатке: проучавања ђердапских насеља и појава у вези с изградњом великих хидроенергетских објеката (од 1962. г.), праћења радних миграција у рударске и индустријске центре (Колубарски базен, Младеновац, Ужице), испитивања досељавања народности-националних мањина у југословенске земље (Русини, Словаци) и др.

* * *

Упућујући на терен истраживачке тимове за реализацију ових задатака, створене су у Институту претпоставке за организацију монотематских циклуса. Саопштавање резултата ових, назовимо их примењеним истраживањима, организовано је не само на пленарним седницама Етнографског института, већ и у оквиру манифестације "Мокрањчеви дани" (Традиционална култура ђердапских насеља) и научних скупова са русинским и словачким удружењима у Матици српској у Новом Саду. Део резултата је имао места и на годишњим саветовањима и конгресима друштва етнолога и удружења фолклориста Србије и Југославије, у оквиру манифестације "Дани Сретена Вукосављевића" у Пријепољу, као и на фестивалима балканског фолклора (Охрид), Међународном фестивалу фолклора (Вршац), на међународним скуповима у Македонији, конференцијама Свесрпског савеза у Сремским Карловцима. Остајало је, ипак, нешто простора и за тзв. слободне теме, чак и за краће низове таквих предавања.

Као што је напред поменуто, јавно саопштавање научних резултата, на пленарним седницама Института, има дугу традицију у овој научноистраживачкој установи. И тај вид делатности Етнографског института имао је своје успоне и падове, зависно од личности непосредног руководиоца научног рада, воље и способности организатора седница. У времену од 1972-1977. у Институту је сваке године, у јесењем и пролећном циклусу организовано од 10 до 22 пленарне седнице (просечно 12 годишње) на којима су референти саопштили више од 300 радова. Због ограничености простора, нећемо наводити наслове свих ових предавања која су, као чланци и расправе, давно објављена у институтским и другим етнолошким публикацијама, али ћемо поменути неке тематске целине којима се Етнографски институт бавио у појединим деценијама. Седамдесетих година нпр. то су: досељавање Срба на Балкан, путеви словенско-романске симбиозе, етнолошке вредности хиландарске ризнице, граничарско становништво, процеси социјалног и економског раслојавања у прошлости, проучавање регионалних целина, испитивање села (методологија проучавања једног насеља), преображаји у народној култури, промене у плавним насељима, лимитрофне области (Шоплук и др.), миграциони токови и њихове последице (Црногорци у Бачкој), акултурацијски проблеми дуж градилишта пруге Београд-Бар, друштвени односи у патријархалној култури (породична задруга, побратимство), забране (табуи) у посмртним обичајима, народна медицина (кукурек у лечењу) народна предања, заштита човекове околине и многе друге.

У то време су, у оквиру пленарних седница, приређена и три мања циклуса: Горштаци у равници – Бачко Добро Поље (1977) са 5 предавања, Стогодишњица ослобођења градова у Србији (1978) са 3 предавања и Етнолошке промене у одабраним насељима Србије (1978. и 1979) са 10 предавања.

Почев од 1975. Етнографски институт је сваке пете године организовао јавну расправу о нацрту петогодишњег програма етнолошког рада у републици, подносећи претходно исцрпан извештај о резултатима проучавања у минулом периоду. Институт је, као што се из изложеног види, у оквиру пленарних седница и научних скупова, усмерио своју делатност на актуелне научне и друштвене проблеме.

И током осамдесетих, на пленарним седницама Института, реферисало се уз учешће југословенских и страних научника, о пореклу Срба, траговима Саса у Србији, етничким процесима на Косову у време турске владавине, албанском становништву у Македонији, о спољним миграцијама и питањима етничког идентитета српских исељеника и радника на привременом раду у иностранству, о регионалним целинама у Србији (Подриње, Темнић), народној архитектури (динарска дводелна брвнара старовлашког типа), урбанизацији села и променама у народној материјалној култури, споменицима културе којих више нема, породичним и социјалним односима; браку, ритуалном сродству и адопцији; положају жене; о омладинској поткултури у урбаним срединама; заклетви; темама из митологије – празницима и светковинама, веровањима у вези с природом; трансформацији обичаја; народној-вокалној и инструменталној музици; методологији у етнологији и сродним наукама, искуствима са теренских истраживања; етнографском филму. Чини се, дакле, да ниједна од значајних етнолошких тема није заобиђена.

И не само на пленарним седницама Института. Саопштавање резултата свеобухватних етнолошких испитивања појединих области у Србији имало је места и ван Београда. Тако је у Ужицу одржан скуп сталних и спољних сарадника Института на коме су разматрани резултати рекогносцирања Златарског краја, са 22 саопштења (1982) – о чему је опширније писао П. Ш. Влаховић (Стручно-научни скупови ЕИ САНУ у 1982. години, Гласник ЕИ САНУ књ. XXXI, Београд, 1982, с. 95-98). Сличне научно-стручне скупове у вези с проучавањем Прибојског и Рачанског краја Институт је 1983. организовао у Београду. Такав стручни састанак са сарадницима, уз подношење реферата о етнолошком испитивању рударства одржан је у Бору (1985), а поводом проучавања Крушевца и околине, у том граду (1986).

* * *

Етнографски институт САНУ се од седамдесетих година све више ангажује као организатор или суорганизатор већег броја научних скупова, што је и разумљиво с обзиром на његову челну позицију у научноистраживачком раду у Републици. У даљем тексту, навешћемо наслове ових скупова:

Међународни научни скуп посвећен етнолошком проучавању савремених промена у народној култури, са 26 саопштења и уз учешће научника из других центара тадашње Југославије и истакнутих стручњака из САД, Француске, Пољске и Бугарске (1974).

У том погледу активност је много већа током осамдесетих година. Приступа се организовању југословенско-пољских и српско-словачких научних скупова, као резултат заједничког научноистраживачког рада. Набројаћемо неке од тих скупова.

Године 1982. одржан је југословенско-пољски научни скуп под насловом: Традицијска култура у савременом животу сеоске породице, са 14 реферата (Београд, Пријепоље), у оквиру обележавања 35-годишњице рада Етнографског института. Годину дана раније одржана је у Институту за етнологију Универзитета "Адам Мицкијевич" у Познању научна конференција на исту тему, са 16 саопштења, а резултати оба саветовања објављени су у посебним публикацијама.

Сарадња са познањским колегама настављена је и 1984. године кад су 4 наша истраживача учествовала на саветовању у Черњејеву на коме је основна тема била: Обреди прелаза у животном циклусу. У 1986. је у Крушевцу одржан четврти југословенско-пољски научни скуп посвећен Етнолошком проучавању града, са 13 саопштења.

Од 1985. научне скупове југословенских и пољских етнолога организовало је Одељење за етнологију Филозофског факултета у Београду у сарадњи са Јагелонским универзитетом у Кракову, када су три сарадника Института учествовала на научном скупу О етничкој дистанци. Осамдесете године су обележене и веома интензивном сарадњом са етнолошким институтом Словачке академије наука. Скуповима о традицији и савременом, улози породице у савременим условима, етнолошком проучавању града, функцији друштвених група, савременим облицима ритуалног понашања (Смоленице, Попрад, Њитра, Пјештани), до научног састанка на тему: Социјализација у традиционалној култури који је Етнографски институт 1988. организовао у Врњачкој бањи.

Године 1983. Институт је организовао седницу Међународне комисије за проучавање Карпата и Балкана, на тему: Проучавање народне културе становништва карпатско-балканског подручја, са 18 саопштења поглавито страних научника (Београд и Пријепоље).

Крајем осме деценије Етнографски институт САНУ је приступио организовању Југословенске етнолошке трибине, под насловом Етно-културни процеси (1988: проучавање исељеништва из југословенских земаља; 14 саопштења; 1989: етнолошко испитивање регионалних целина, 16 учесника; 1990: српске сеобе, 18 саопштења). Већина ових радова је објављена у институтским публикацијама. За 1991. годину је била припремљена IV југословенска етнолошка трибина посвећена проучавању Срба у Хрватској и Хрвата у Војводини, али је њено одржавање рат омео.

Услед смањеног интензитета, па и прекида сарадње са иностраним етнолозима, као и изостанка теренских проучавања, Етнографски институт се усредсредио на преиспитивање дотадашњих резултата етнолошког рада и сагледавање будућих смерница и задатака у нашој научној области. Определивши се за ту оријентацију, Институт је од 1992-1994. године приредио четири научна скупа, од којих три с иностраним учешћем. (Види: Н. Пантелић, Уводна реч на отварању научног скупа "Етнологија пред новим изазовима", Гласник ЕИ САНУ, XLI, Београд 1992, 11-18.)

Први у низу прецизно планираних скупова одржан је под насловом: Етнологија пред новим изазовима (1992), са 24 саопштења. Следе три: Етничке одлике националних мањина у Србији и Срба у Мађарској (1993), са 8 реферата; Расправе о народној традицији данас, исте године, са 34 саопштења; Село и град – нова етнолошка истраживања (1994), са 26 саопштења. Сви ови скупови, у организацији Етнографског института одржани су у Београду.

Оценивши да је моменат да се приступи организовању Етнокултуролошке радионице за шире подручје Србије, Институт се ангажовао као њен суорганизатор. Тако је године 1995. у Сврљигу одржан већи научни скуп чија је основна тема била: Традиционална култура у животном циклусу становништва источне Србије и суседних области, са 45 саопштења од којих је 40 објављено, и уз учешће двоје страних научника. Ово географско омеђење, на лимитрофно подручје према Румунији, Бугарској и Македонији, скупови су задржали и у следећим годинама. Тако је други међународни научни скуп у Сврљигу (1996) одржан на тему: Традиционална култура у годишњем циклусу обичаја становништва..., са 55 саопштења и уз учешће 7 научника из других држава (Русија, Бугарска и Македонија). Трећим међународним етнолошким скупом у Сврљигу (1997) започело је обележавање 50-годишњице Етнографског института САНУ. На скупу под насловом: Природа у обичајима и веровањима становништва источне Србије и суседних области, била су 52 саопштења, уз учешће 11 научника претежно из суседних земаља (Бугарске, Грчке, Македоније, као и Русије). У оквиру IV Етнокултуролошке радионице (1998) разматраће се питања славе и заветине. (Види: Н. Пантелић, 50 година Етнографског института САНУ, Етно-културолошки зборник књ. 3, Сврљиг 1997, 14-15.)

На основу напред изложеног, може се закључити да је Етнографски институт САНУ у последњој деценији (1988-1997) настојао да кроз трибине (1988-1990), циклусе научних скупова (1992-1994) и етнокултуролошку радионицу (од 1995. године) стално преиспитује место и улогу српске етнолошке науке у етнологији Јужних Словена и других балканских народа.

Набрајање научних скупова завршимо податком да је 1996. у Институту организован научни скуп на тему: Етнички и етнокултурни елементи у Панонско-Карпатској области, са 12 саопштења, која су и објављена у засебној публикацији, да је за децембар 1997. припремљен скуп под насловом: Етнички односи Срба с другим народима, уз учешће 21 истраживача, од којих 4 из других држава.

* * *

Организујући све веће и значајније скупове у Институту, његови сарадници су се у последњој деценији и то редовно одазивали позивима етнолога из претходне Југославије и колега из иностранства. Од 1982. године су учествовали на свим научним састанцима на којима су обрађиване словеначко-хрватске паралеле; од 1985, на саветовањима у Врднику где је мултидисциплинарно обрађивана тема: "О култури села" односно на скуповима Српске академије наука и уметности, посвећеним оживљавању села; међународним састанцима (у Дубровнику, Амстердаму и Паризу) на којима се расправљало о младим мигрантима у иностранству и очувању културног идентитета; на два скупа у Пули (1988. и 1990.), чија је основна тема била "Језици и културе у дотицајима".

Запажено је учешће сарадника Етнографског института на светским и европским конгресима (Москва 1964, Загреб 1988, Париз 1971, Москва-Суздаљ 1982, Берген 1990). Почев од 1980. године, сарадници Института са 5-8 реферата учествовали су на свим следећим конференцијама посвећеним етнолошком проучавању народности-националних мањина, које се одржавају у Бекешчаби у Мађарској (1985, 1990, 1993. и 1996.). Године 1991. 5 сарадника Етнографског института је учествовало у Будимпешти на научном скупу посвећеном југословенско-мађарским културним везама. Сви радови саопштени у Мађарској су објављени.

У годинама блокаде наше земље, научна сарадња на задовољавајућем нивоу остварена је с мађарским, македонским и пољским етнолозима. Један сарадник Института је увек с рефератом учествовао у Пољској на две конференције о Буковини: "Заједница културе и језика" (Пила, 1991) и "Сјај и тама Европе у минијатури" (Пила, 1994), на научној конференцији поводом стогодишњице Пољског етнолошког друштва (Вроцлав, 1995) и на научном скупу: "Задаци етнологије у Европи која се уједињује" (Познањ, 1996).

На велики скуп у Москви (1993) "О положају мањина у посткомунистичким земљама" послат је један реферат; на V Међународни конгрес Удружења за етнологију и фолклор Европе, 1994. у Бечу четири сарадника Института упутила су своје апстракте (сви су објављени); на скуп о исељеништву у Порторожу (Словенија), две сараднице су упутиле своје реферате који су објављени. Учешће наших сарадника на ова два скупа и конгресу изостало је делимично из финансијских, а више из неких других разлога. Било је наступа у иностранству на скуповима и других сарадника Института (Бугарској, Македонији, Румунији, Аустрији, Француској, Немачкој итд.). Овде је нужно изнесен сажети преглед научних предавања, организованих научних скупова и учешће истраживача на научним састанцима.

У изразито неповољним условима за теренски истраживачки рад, сарадници Етнографског института САНУ остварили су задовољавајуће резултате у представљању својих радова на домаћим скуповима (с међународним учешћем) у Србији и приликом бројно ограничених наступа у иностранству.

// Пројекат Растко / Антропологија и етнологија //
[ Промена писма | Претрага | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]