NovostiPretragaO projektuMapa projektaKontaktPomocProjekat RastkoPromena pismaEnglish
Projekat RastkoArheologija
TIA Janus

Ладислав Секереш
(1931–1997)

Неочекивано, самим крајем 1997, у току припрема за годишњу скупштину Српског археолошког друштва у Суботици, преминуо је Ладислав Секереш, археолог и угледни музеалац Војводине. Скоро 40 година провео је у Градском музеју у Суботици, радећи као кустос археолог, али и као директор (1960–1967). Био је познат као врстан познавалац археологије северних предела Бачке, па тако и драгоцен домаћин својим колегама из других крајева. Колега Ласло Секереш је био отворен и приступачан за сарадњу, и зато је више пута биран за председника секције археолога музејских радника САП Војводине, Археолошког друштва САП Војводине, а 1969–1972. године био је председник Археолошког друштва Србије.

Цео век је провео у Суботици, граду у коме се родио 12.9.1931. И основну школу и гимназију, завршио је у родном граду. Још као гимназијалац постао је сарадник Градског музеја у Суботици. Трајно заволевши археологију и музејски посао, уписује студије археологије на Филозофском факултету у Љубљани, где је дипломирао 1957, код професора Јосипа Корошеца. И већ 1958, после одслужења војног рока, запослио се као кустос Градског музеја.

Још као студент је учествовао она ископавањима која је водио Растко Рашајски у Малом Иђошу. Као археолог, ишао је на усавршавање у СР Немачку. Водио је низ мањих и већих, углавном заштитних ископавања, и био је учесник бројних систематских ископавања, пре свега у Војводини. Учествовао је на многим археолошким скуповима, као што су конгреси археолога Југославије, скупштине Српског археолошког друштва, Конференције мађарских археолога, међународни конгреси итд.

Бавио се свим археолошким епохама. Саставио је археолошку карту северне Бачке, пре свега територије суботичког и сенћанског музеја. Чим се запослио почео је да објављује радове, прво у Раду војвођанских музеја (1958) и дугим нашим публикацијама, а потом и у Мађарској (1966). Објављивао је своје чланке на различитим језицима, јер је поред матерњег, српског и словеначког, говорио немачки, енглески и руски. Написао је и више популарних музеолошких радова, међу којима су одељци о археологији у монографијама Кањиже и Сенте, као и Суботице (са П. Рицом). Спремао се да публикује и своја драгоцена систематска ископавања, одлагана због недостатка средстава, али то није стигао.

Ђорђе Јанковић


// Пројекат Растко / Археологија //
[ Промена писма | Претрага | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]