Nepoznati pisac (IX vek)
Prevela Irena Grickat

Kanon Ćirilu i Metodiju

Prema knjizi: Kliment Ohridski, Konstantin Preslavski i nepoznati pisci, Ćirilo i Metodije (žitija, službe, kanoni, pohvale), priredio Đorđe Trifunović, Srpska književna zadruga, Beograd, 1964

Spomen svetih učitelja slovenskog jezika
Ćirila Filosofa i Blaženoga Metodija

Prva pesma

Kakve dostojne da vam spevam pohvalne pesme, bogoslovesnici!
Dar svetlosti s visina mi pošaljite,
da dostojno uspomenu vašu uspojem.

Izrana si mladost besporočnu izabrao sebi
i vladiku svoga sledio,
sveti Ćirile blaženi.
Stoga te svako stvorenje proslavlja dostojno.

Ti istoči rosu Božijega duha,
primivši je od Boga, sveti.
Kao grom zagrme po raznim stranama,
sejući reč među neznabošcima.

Drugi Ilija, kao ravan, javi se na zemlji,
Metodije sveti,
sve jeresi sažižući bogonadahnutim učenjem.

Treća pesma

Lestvica se izabrana javi,
filosofe bogoglasni,
sve ljude učenjem na nebo uzvodeći.

Život sličan anđelovom na zemlji proživevši,
premudri Konstantine,
ti dostojnim učiteljem sviju nazvan bi.

Misaonog faraona u more životno potopi
i kao izabrani vojnik Hrista Boga dođe,
Metodije.

Svešteničku službu uznoseći pred Boga,
postade dostojan i ravan anđelima,
oče Metodije.

Četvrta pesma

Likujući s anđelima na nebesima,
usrdno za nas se moli,
nevolje sve odgoneći
i napasne patvore i bede rušeći,
Božiji glasu;
s anđelima i prorocima i apostolima
za nas se moli.

Očistivši izmlada, sveti, dušu i telo svoje,
ti postade dostojan sasud presvetome duhu,
oče Kirile blaženi,
i prosvetivši se njime sijaš u svetu,
isceljenje svima obilato pruživši,
preslavni.

Stopama svu vaseljenu posveti,
bogoglasni oče Metodije,
šireći reč na sve strane
na novom jeziku.
I stoga te, blagi, sve što je stvoreno proslavlja,
tvojim rečima prosvećeno.

Stvori se novi Pavle, premudri,
sav svet pridobi za Boga,
krst Hristov dobrovoljno na sebe uzevši.
Dođe na zapad, svetitelju,
laž idolsku svu razarajući,
sve jeresi, blaženi, istrebljujući.

Peta pesma

Ti pocrpe filosofovu mudrost
i bezdane Božije riznice,
i ozarivši se time,
raseja reč među narode nove.

Prevazišao si anđeoske čine, mudri,
i na zemlji se kao bestelesan javio,
Hristovim zorama vaseljenu prosvećujući.

Ti iskoreni idolsku laž bezbožnu,
istačući slast Božije reči za sve,
sveti Metodije.

Ti blizu Božijeg prestola, sveti, stojiš,
usrdno se moli za nas,
koji verno uspomenu tvoju čuvamo.

Šesta pesma

Teškim strastima obuzeti
i napasnom burom terani,
preklinjemo te, sveti učitelju,
svoje nište robove izbavi od beda skorim dolaskom;
brige sve odgoneći, Božiji glasu.

Primio si apostolima ravnu blagodet
prečistoga duha, oče,
ispunio si sav svet blagočašću,
sa sladošću si poučavao,
životne reke po Božijem naređenju
potekoše iz tebe
i svet obradovaše.

Životnu slavu svu na zemlji daleko ostavivši,
blaženi oče,
vladici svome i Bogu sav predade se
dušom i telom.
Zato te on kao dostojnog učitelja nama svima dade.

Kao protivnik svih jeresi javi se ti
po blagodeti, Metodije,
sa dostojnim odgovorima,
govoreći da od Oca Duh utešitelj ishodi
a ne od Sina
i ispovedajući da se Trojstvo u jednakosti proslavlja.

Sedma pesma

Neiscrpna riznica presvetoga duha
javi se, Ćirile,
i prosvećen njome ti pouči
da se na jezicima svega sveta slave oci naši.

Ti se javi kao drugi Avram
zbog preseljenja, oče Ćirile,
u zemlju Hanansku,
koju prosveti rečju novoga učenja, pojući:
"Otaca naših Bože, blagosloven jesi".

Moravska zemlja,
imajući velikog zastupnika i potporu kod Boga,
tobom prosvećena,
nauči se da na svom jeziku proslavlja:
"Otaca naših Bože, blagosloven jesi".
Ti si dostojan, oče Metodije,
jevanđeosku reč jasno ispovedati,
naučiti narode da na svim jezicima proslavljaju:
"Otaca naših Bože, blagosloven jesi".

Osma pesma

Preko tebe, presveti, sinu svetlost nama,
tamnima i omračenima zbog grehova ljutih,
sinu kao svetlost što se prostire do zapada,
vražiju laž i jeres prosecajući.

Stoga danas uspomenu tvoju proslavljamo:
"Sva deco blagoslovite,
sveštenici opevajte,
ljudi blagoslovite u sve veke".

Ti pođe od istoka kao sunce svetlozarno,
laž progna besovsku,
glasu Božiji;
knjigama kao daždom napoji sladosno sav svet,
deleći reč narodima, i pojući:
"Sva deco blagoslovite,
sveštenici opevajte,
ljudi blagoslovite u sve veke".,

Dostojnu ti hvalu ko izreći može,
podvige i pregnuća tvoja uvažavajući?
Ti zagrme kao grom na svim stranama,
plodove reči svima razdajući,
oče Metodije,
i stoga te poštujemo verno:
"Sva deco blagoslovite,
sveštenici opevajte,
ljudi blagoslovite u sve veke".

Iliji si se po revnosti upodobio,
i Mojsiju po krotkosti
i Davidu po nezlobivosti,
izvrstan u propovedima
i premudar poukom i sladošću,
premudro pevaše:
"Sva deco blagoslovite,
sveštenici opevajte,
ljudi blagoslovite u sve veke".

Deveta pesma

Kao svoja čeda, blaženi,
primi one koji ti se klanjaju,
prečistim molitvama za nas, sveti,
pomoli se.

Primi, glasu Božiji,
molbenu pesmu koju ti upućujemo
i pohitaj s njome k Bogu u molitvama svojim,
i od napasti i bede izbavi nas, svetitelju,
Tebe veličamo.

Očisti me, molim ti se, svojim molitvama,
bogoglasni oče Metodije,
od ljutih grehova kojima me je vrag ranio.

Evo, moljenje ti sačinjujemo, preblaženi,
primi ga iz usta nedostojnih,
usrdno se moli za pastvu svoju.

// Projekat Rastko / Bogoslovlje //
[ Promena pisma | Pretraga | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]