Нови Завјет

Титу посланица светога апостола Павла.

Глава I.

Од Павла, слуге Божијега, а апостола Исуса Христа по вјери избранијех Божијих, и по познању истине побожности,

2. За над вјечнога живота, који обећа нелажни Бог прије времена вјечнијех,

3. А јави у времена своја ријеч своју проповиједањем, које је мени повјерено по заповијести спаситеља нашега Бога,

4. Титу, правоме сину по вјери нас обојице, благодат, милост, мир од Бога оца и Господа Исуса Христа, спаса нашега.

5. За то те оставих у Криту да поправиш што је недовршено, и да поставиш по свијем градовима свештенике, као што ти ја заповједих,

6. Ако је ко без мане, једне жене муж, и има крштену дјецу, коју не коре за курварство или за непокорност.

7. Јер владика треба да је без мане, као Божиј пристав; не који себи угађа, не гњевљив, не пијаница, не бојац, не лаком на погани добитак;

8. Него гостољубив, благ, поштен, праведан, свет, чист;

9. Који се држи вјерне ријечи по науци, да буде кадар и свјетовати са здравом науком, и покарати оне који се противе.

10. Јер има много непослушнијех, празноговорљивијех, и умом преваренијех, а особито који су из обрезања,

11. Којима треба уста затворити; који цијеле куће изопачују учећи што не треба, поганога добитка ради.

12. А рече неко од њих, њихов пророк: Крићани свагда лажљиви, зли звјерови, беспослени трбуси.

13. Свједочанство је ово истинито; заради тога узрока карај их без штеђења, да буду здрави у вјери,

14. Не слушајући Чивутскијех гаталица, ни заповијести људи који се одвраћају од истине.

15. Чистима је све чисто; а поганима и невјернима ништа није чисто, него је опогањен њихов и ум и савјест.

16. Говоре да познају Бога, а дјелима га се одричу; јер су мрски и непослушни, и ни за какво добро дјело ваљани.

Глава II.

А ти говори што пристоји здравој науци:

2. Старцима да буду тријезни, поштени, чисти, здрави у вјери, у љубави, у трпљењу;

3. Старицама такођер да живе као што се пристоји светима, да не буду опадљиве, да се не предају врло вину, да уче добру,

4. Да уче младе да љубе мужеве, да љубе дјецу,

5. Да буду поштене, чисте, добре кућанице, благе, покорне својијем мужевима, да се не хули на ријеч Божију.

6. Тако и младиће свјетуј да буду поштени.

7. А у свему сам себе подаји за углед добријех дјела, у науци цијелост, поштење,

8. Ријеч здраву, незазорну: да се посрами онај који се противи, не имајући ништа зло говорити на нас.

9. Слуге да слушају своје господаре, да буду угодни у свачему, да не одговарају,

10. Да не краду, него у свачему да показују добру вјеру, да науку спаситеља нашега Бога украшују у свачему.

11. Јер се показа благодат Божија која спасава све људе,

12. Учећи нас да се одречемо безбожности и жеља овога свијета, и да поштено и праведно и побожно поживимо на овоме свијету,

13. Чекајући блажена нада и јављења славе великога Бога и спаса нашега Исуса Христа,

14. Који је дао себе за нас да нас избави од свакога безакоња, и да очисти себи народ избрани који чезне за добријем дјелима.

15. Ово говори, и свјетуј, и карај са сваком заповијешћу, да те нико не презире.

Опомињи их да буду покорни и послушни господарима и заповједницима, и готови на свако добро дјело;

2. Ни на кога да не хуле, да се не свађају, него да буду мирни, сваку кротост да показују свијем људима,

3. Јер и ми бијасмо негда луди, и непокорни, и преварени, служећи различнијем жељама и сластима, у пакости и зависти живећи, мрски будући и мрзећи један на другога.

4. А кад се показа благодат и човјекољубље спаса нашега Бога,

5. Не за дјела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом прерођења, и обновљењем Духа светога,

6. Којега изли на нас обилно кроз Исуса Христа спаситеља нашега,

7. Да се оправдамо благодаћу његовом, и да будемо нашљедници живота вјечнога по наду.

8. Сине Тите! истинита је ријеч, и у овоме хоћу да утврђујеш, да се они који вјероваше Богу труде и старају за добро дјело: ово је корисно људима и добро.

9. А лудијех запиткивања и тефтера од племена, и свађа и препирања о закону, клони се, јер је то некорисно и празно.

10. Човјека јеретика по првоме и другом свјетовању клони се,

11. Знајући да се такови изопачио, и гријеши, и сам је себе осудио.

12. Кад пошљем к теби Артему или Тихика, постарај се да дођеш к мени у Никопољ, јер сам намислио да ондје зимујем.

13. Зину законика и Апола лијепо опреми да имају све што им треба.

14. Али и наши нека се уче напредовати у добријем дјелима, ако гдје буде од потребе да не буду без рода.

15. Поздрављају те сви који су са мном. Поздрави све који нас љубе у вјери. Благодат са свима вама. Амин.

// Пројекат Растко / Богословље / Нови завјет //
[ Промена писма | Претраживање | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]