Izvori*

ŽITIJE ĆIRILOVO: P. A. Lavrov, Material po istorii vozniknovenuja drevnejšej slavjanskoj pismennosti, Leningrad, AN SSSR, 1930, str. 1-36, 39-66. Prilikom prevođenja služili smo se sledećim prevodima: France Grivec, Žitja Konstantina i Metodija, Ljubljana, 1951. i Tadeusy Lehr-Splavinski, Zivoty Konstantyna i Metodego, Poznan, 1959.

POHVALA ĆIRILU: P. A. Lavrov, Material, str. 95-99.

SLUŽBA ĆIRILU: A. Aleksandrov, Služba svjatomu Kirillu, učitelju slovjanskomu. Po rukopisi russkago Pantelejmonovskago monastrja na Afone, Pamjatniki drevnej pismennosti, 1895, CVII. - A. Teodorov - Balan, Kiril i Metodi, II, Sofija, 1934, str. 53-65.

ŽITIJE METODIJEVO: P. A. Lavrov, Material, str. 67-78. Prilikom prevođenja služili smo se prevodima profesora F. Griveca (1951) i T. Ler-Splavinjskog (1959).

SLUŽBA METODIJU: P. A. Lavrov, Material, str. 122-127. - A. Teodorov - Balan, str. 66-73.

POHVALNO SLOVO ĆIRILU I METODIJU: P. A. Lavrov, Material, str. 87-93.

KANON ĆIRILU I METODIJU: P. A. Lavrov, Material, str. 111-114.

* Na tumačenjima nekih nejasnih mesta srdačno se zahvaljujemo prof. Vladimiru Mošinu (Irena Grickat, Olga Nedeljković).

O ovom izdanju

U ovoj knjizi objavljujemo sva dela na slovenskom jeziku, čiji su junaci Ćirilo i Metodije. Izostavili smo tri kratka prološka žitija, pošto su iz nešto poznijeg vremena i sastavljena, uglavnom, prema opširnijim žitijima. Srpskohrvatski prevodi ovih slovenskih tekstova prvi put se štampaju u celini i okupljeni u jednoj knjizi.

Pisci su živeli u vreme Solunske braće, te i njihova dela predstavljaju Ćirila i Metodija u viđenju suvremenika. Žitije Ćirilovo sastavljeno je, prema ispitivanjima F. Griveca, ubrzo posle 869, a Žitije Metodijevo već u drugoj polovini 885. godine. Nepoznata su nam imena sastavljača najstarijih slovenskih žitija.

Pohvalu Ćirilu je napisao Kliment Ohridski, učenik i sledbenik Solunske braće (P. J. Šafarik, V. Jagić, V. Undoljski, V. Vondrak, P. Lavrov).

Nepoznati pisac je sastavio Pohvalno slovo Ćirilu i Metodiju u jesen 885. godine (F. Grivec).

Nisu nam poznata imena pisaca Službe Ćirilu i Kanona Ćirilu i Metodiju. Službu Metodiju ispevao je, verovatno oko 894. godine, prezviter Konstantin Preslavski, pisac čuvene Azbučne molitve (J. Pavić, D. Kostić, F. Grivec).

Sve službe i Pohvalno slovo sadržinski zavise od žitija Ćirila i Metodija.

Svim tekstovima u ovoj knjizi pristupili smo, pre svega, kao književnim i pesničkim delima. Stoga i napomene uz pojedina dela ne zalaze višestrano u širinu.

Osluškujući glas književne građe, sve tekstove smo posmatrali očima savremenog čitaoca. Otuda smo u žitijima, složenoj pripovedačko-lirskoj vrsti, grafički istakli dijaloge, označili nove stavove i izdvojili pesničke odlomke. Zadržali smo nazive za oblike stare duhovne poezije. Stihiru, tropar, sedalen, kondak, ikos, svetilan - shvatamo kao strofu koju smo jednu od druge odvajali većim belinama. Tri ili više tropara grade pesmu. Osam pesama čini kanon.

Naročito smo istakli ritamske vrednosti pohvala i služba. Ova dela nisu pisana u stihu, te ni vrste u našem izdanju ne treba tako shvatiti. Sva naša drevna pesnička dela nose u sebi slobodan ritam koji ne podleže strogim zakonima metrike i versifikacije. Ritam zavisi od sadržine, smisla, jačine doživljaja - od čitavog unutrašnjeg toka teksta. Prilikom podele na ritamske nizove uvek smo polazili od pomenute prirode starih naših pesničkih dela: jedan ritamski val i jedan sintaksički deo - čine celinu. Dužina ritamskog niza zavisi upravo od unutrašnjeg ritma dela i poetske sadržine. Pri tome nam često pomažu i stilsko-intonaciona pesnička sredstva (anafore, paralele, antiteze, gradacije, rime i dr.). Tako, često i ubrzano anaforsko ponavljanje jednog uzvika ili paralelno postavljanje dvočlanih metafora, uslovljava i kratke ritamske nizove:

O ume ognjeni,
o glasna trubo,
o slavuju pevljivi
. . . . . . . . . . . . . . . .
Besednim sviralama,
mudrim kazivanjima

(Služba Ćirilu)

Šire pesničke slike i nesažeto kazivanje, na primer, određuju duže ritamske nizove:

Presvetlo zavolevši život, sveti,
i sjajem trosunčanog božanstva osvetljen,
prošao si kao munja vaseljenu

(Služba Ćirilu)

Od nekoliko hiljada radova posvećenih Solunskoj braći mi smo za naš esej o Ćirilu i Metodiju pregledali najvažnija dela. Obimnu bibliografiju do 1940. godine objavili su u dve knjige G. A. Ilinskij, Opt sistematičeskoj kirillomefodievskoj bibliografii, Sofija 1934. i M. Popruženko - S. Romanski, Kirillomefodievska bibliografija za 1934-1940, Sofija 1942.

Radovi posle 1940. pobeleženi su u monografiji prof. Franca Griveca, Konstantin und Method, Lehrere der Slaven, Wiesbaden, 1960.

Inicijale i slova iz starih rukopisa kopirala je za ovo izdanje Ljupka Stefoska-Vasiljev.

// Projekat Rastko / Bogoslovlje //
[ Promena pisma | Pretraga | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]