Пројекат Растко ЦМС

Body

Osa sveta koja povezuje gornje i donje delove predstavlja se objektima koji streme ka nebu. Dok lestve, tron, stub, planina ili dim predstavljaju neživi svet, drvo sa svojim večitim ili obnavljajućim zelenilom kao osa sveta predstavlja sam život. U statičnim predstavama ose sveta kao drveta, njegov vrh predstavlja prostor neba, a koren drveta - donji svet. Vertikala povezuje dva sveta u jednom objektu, sjedinjuje ih kao svoje delove koji su u harmoničnom ili konfliktnom odnosu, i omogućava posredovanja između svetova. U mitskim slikama i tekstovima osa sveta se dinamično predstavlja kao penjanje ili spuštanje uz drvo ili planinu. Motivi uznošenja, letenja, pada, takođe prikazuju prevladavanje vertikalnih granica između svetova, ali često bez opredmećenja ose kao objekta u prostoru. Statična i dinamična predstava su spojene, npr. u bajkama, u motivu orla koji sa drveta u donjem svetu odnosi čoveka koji je spasao njene ptiće na gornji, kao i u motivu penjanja uz drvo (drvo uspona) ili pada sa drveta.

U brojnim knjigama i studijama slovenskih folklorista i etnologa od Afanasjeva, Ilieva, Sofrića i Čajkanovića do Đorđevića, Tolstaja i Agapkine proučena su verovanja i obredi vezani za pojedine biljke i različite vrste drveća.

U pokušaju grupisanja arhetipskih značenja drveta u folkloru Slovena, ukazano je na postojanje tipova koji se sreću i u folkloru drugih naroda - drveta plodnosti, drveta znanja, drveta života ili drveta smrti i dr. Neki tipovi čudesnog drveta, npr. drvo znanja, drvo smrti ili neplodnosti, drvo preobražaja, nisu povezani sa drvetom sveta. Ni u demonološkim predanjima balkanskih Slovena o vilama i vešticama, koje se sakupljaju na drveću, ni u predanjima o sreći onih koji poštuju zapise (sveta drveta) ili o stradanju onih koji ih lome i seku, nema vertikalnih opozicija koje bi ukazivale na osu sveta. U bajkama se nalaze raznovrsni tipovi drveta uspona do viših bića i svetova, drveta plodnosti, preobražaja, drveta znanja, i dr. (Parpulova 1980; Bošković-Stuli 1966). Sveto drvo u ruskim basmama predstavlja centar sveta (Šindin 1993: 116-118). U obrednim pesmama paganskog porekla, kao i u hrišćansko-religioznim, javlja se drvo izraslo do neba, čije su zlatne ili srebrne grane pokrile ceo svet, sa čudesnim plodovima - biserom, dukatima, zlatnicima ili karagrošima. U poeziji balkanskih Slovena drvo sveta i drvo plodnosti ne javlja se u epskim i baladnim, već u obrednim i lirskim pesmama. Dakle, različiti žanrovi pokazuju specifičnu vezanost za određene tipove drveća.

Kao čudesno drvo kod Slovena imenuju se hrast (dub), jela, vrba, javor, jabuka, dafina (mirišljava ili grčka vrba), kiparis. Ne obuhvatajući sve slučajeve kosmičkog drveta u bugarskoj mitologiji, Georgieva piše: "Najčešće njegove vrste su hrast, kiparis, javor pre svega u usmenoj umetnosti ili voćke u obrednoj praksi" (1993: 40). Ovakvo razlikovanje u pesmama nije dosledno, ali sugeriše razlikovanje mitskog i magijskog sloja narodne kulture.

Dafina i kiparis, mediteranske biljke koje nisu tipične za kontinentalne krajeve, javljaju se u folkloru balkanskih Slovena (kiparis čak i kod Rusa). Pored zajedničkog svojstva - visine do neba - i sama forma drveća upućuje na neke različite osobenosti čudesnog drveta. U folklorističkoj literaturi još od devetnaestog veka drvetom sveta u slovenskim verovanjima smatra se hrast. Ali i druga drveta u folkloru imaju tu funkciju. Kako je pitanje rekonstrukcije biljnog koda u narodnoj kulturi odveć složeno, tumačenje izvornih tekstova traži veliku pažnju i oprez. Katkada autori potkrepljujući svoju tezu o hrastu kao kosmičkom drvetu, navode primere u kojima se pojavljuju brest, vrba, bukva, golemo drvo, što ih navodi da ovo drveće proglašavaju alomorfnim oblicima.

Veliki broj prepletenih opozicija zahteva njihovo pojedinačno i ukršteno razmatranje. U pesmama se pokazuje osnovanom pretpostavka Nikite Tolstoja da su <>zimzelena drveta - jela i bor - "drveta smrti", ili "drveta onog sveta", dok su listopadna (koja baš?) - drveta sa značenjem života (Raskovnik, 75-76: 65). Ovoj opoziciji razložno je priključiti i opoziciju forme - zimzeleno drvo je izduženo i nema plodove, dok ono drugo ima krošnju i stvarne ili simboličke plodove, čak i kada po vrsti nije voćka. Zapažanje Ilieva da je veće i jače drveće, gramatički gledano, muškog roda (hrast, buk-bukva na bugarskom, bor), navodi i na razmatranje roda čudesnog drveća u pesmama. Začudo, pokazuje se da nije samo plodonosno drveće ženskog roda, već i ono koje predstavlja osu sveta. Važnost gramatičkog roda drveća, u analizi narodnih predstava narasta sa naglašavanjem tih aspekata u obredima i pesmama. Uzimajući u obzir izgled, naglašena svojstva, vrstu bića i radnji vezanih za arhetipove drveta, u daljem izlaganju će biti razmotreni primeri kosmičkog drveta i drveta plodnosti.

Kod balkanskih Slovena KIPARIS ili JELA, po formi izduženo, vretenasto zimzeleno drveće, predstavljaju osu sveta. Još u praslovenskoj religiji predstava drveta je bila povezana sa drugim bićima. Simbolika visokog, kosmičkog drveta povezana je i isprepletena sa simbolikom životinja. Istraživači ukazuju da su određena bića smeštena na određene delove drveta. Još u knjizi Afanasjeva "Poetski pogledi slovena na prirodu" izložena je predstava da su vrh i koren hrasta bili staništa bogova. Ivanov i Toporov utvrđuju tezu o hrastu kao drvetu u čijem podnožju živi Veles - bog podzemlja, a u njegovom vrhu - Perun.

U preobražajima narodnih verovanja i pesama neki elementi se gube, zadržavajući ponekad samo tragove starina. Raspored životinja duž drveta ima simboličko značenje. Na vrhu drveta u lirskim i obrednim pesmama su ptice, kao nebeska bića: soko, slavuj, paun, dok se orao retko javlja. Ove ptice su i metaforički nazivi za mladoženju. Svadbeni elementi simbolike drveta i bića na njemu su katkada veoma razvijeni. Povezivanje dva niza životinja, jednih koje progone i drugih koje su progonjene, uklapa se u paralelno izvedeni niz kojim se metaforički predstavljaju mladoženja i mlada. U dve varijante sa Šipana (MH V, 14 - prvi deo, MH VI, 94) kuničicu koja lopće vodu na zelenom boru ulovi hrt, lisičicu koja kupi čele - soko, a djevojčicu koja bere biser - junak. Svadbena simbolika pesme je bliska pesmama o junaku koji zasadi jelu, otvori izvor i ostavi devojku, da bi ih u povratku našao u naponu snage. Katičić pretpostavlja da je junak pesme mogao biti, božansko lice, Sv. Đorđe (Katičić 1990: 80), ali bi ta teza morala biti dodatno potkrepljena vezama svadbenih i đurđevdanskih tekstova.

Prema rekonstrukcijama starih slovenskih verovanja u podnožju drveta se nalazi zmaj (Ivanov i Toporov 1974: 5,36). Milena Benovska posvećuje svoju pažnju verovanjima i predanjima o zmaju u podnožju hrasta, dakle krošnjastog drveta (1992: 131-143, 160). Zmaj (i zmija) pojavljuju se, međutim, i pod jelom ili kiparisom u pesmama južnih i u bajanju istočnih Slovena.

U pesmi iz Dalmacije, sa Šipana u stabru jele je ljuti zmaj koji poručuje sivom sokolu u granama da ne vije gnezdo iznad njega jer će mu pustit plame (MH V, 14). Zamenjivanje božanskih i demonskih bića javlja se u raznim žanrovima - zagonetkama (Toporov 1971), bajkama, obrednim pesmama i dr.

U pesmama se predstava drveta sveta pojavljuje i sa ljudskim akterima u novim poetskim sižeima. U nekoliko pesama o otmici devojke Jane zmaj živi u korenu drveta, a na vrhu visokog drveta je ptica. U pesmi iz zbirke Ilieva sa "visokog drveta" soko gleda opsadu Budima u kome je Budim Janka (Iliev, 325). U koledarskoj pesmi iz iste zbirke prikazuje se tanko drvce (!) na čijem vrhu soko pišti, a pod drvetom su Turci silni janičari. Pesma se završava koledarskim blagoslovima (Iliev, 96). Iako je varijanta motivski svedena, Turci kao pseudo-istorijska bića, zamenjuju htonsko biće starijih slojeva - zmaja. U makedonskoj pesmi, Budin Jana se skrije od cara koji je goni u Dimna goru Bogdanovu, u kiparisovo drvo u čijem korenu leži zmaj, a u vrhu peva slavuj. Kada celu goru poseku, ostaje samo to drvo (Miladinovci, 167). Iako navedene pesme odstupaju od mitskog izvora, one upućuju na čudesna svojstva devojke, šume i drveta i sniženi status progonitelja (dva cara ili Turci). U ovim pesmama, na vrhu drveta se nalazi ptica, a u korenu zmaj. Posebnost drveta je naglašena - ono je najviše, drukčije - jedino zeleno među suvim drvećem, jedino sa zlatnim vrhom ili se jedino ono ne može iseći. Pored ovih odlika, ono se izdvaja i suprotstavljanjem rečima: mnogo drevje - edno drvo (Šapkarev, 147). U pesmama o otmici Jan(k)e, zapisanim u Makedoniji nalaze se i varijante u kojima se umesto kiparisa, visokog ili tankog drveta nalazi i izrasla dafina. U motivu neuspele otmice, drvo za nju ima moć zaštite, a motiv sakrivanja u drvetu sreće se i u bajkama.

Trodelna struktura drveta (vrh - sredina - koren) sa uvođenjem treće životinje nije tipična u pesmama balkanskih Slovena, ali se sreće na slovenskom Istoku. U ruskim i beloruskim pesmama u sredini ili na vrhu kosmičkog drveta mogu biti pčele (Potebnja 1887: 211-214, 220-221). U ruskim pesmama mladoženja, na vrhu drveta je slavuj, u sredini pčele, a u korenu hermelin (Ivanov i Toporov 1974: 23). Vinogradova navodi rusku svadbenu pesmu u kojoj su na kiparisovom drvetu pčele, guselci, krasna devojka (Vinogradova 1982: 104). U beloruskim svadbenim pesmama - javor sa pčelama je srećno drvo (Ivanov i Toporov 1974: 251-252). U pesmama balkanskih Slovena pčele se sreću tek u alegorijski hristijanizovanim predstavama rajskog drveta.

U žetvarskoj pesmi iz Debarca drvo vidanlija nišanlija na vrhu ima sunce, u sredini paun peva, a u korenu leži zmaj (zmeot). Pesma, već jako razgrađene tradicije, završava kroz razrešenje simboličkih značenja - sunce je libe, paun je brat, zmaj je mili tatko (Celakoski: 208).

Pored dvodelne i trodelne strukture visokog drveta sreću se i pesme o jeli u kojima je sveden broj bića vezanih za drvo. U koledarskoj pesmi, sa željama momku da se oženi, prikazuje se lovac koji udari u korenje vite jele a odatle izlazi moma - zmajovica koja ga poučava kako da je dovede kući i dobije pohvale od majke (Iliev, 4). Preobražavanje mitskog motiva ovde je potčinjeno ideji blagoslova za ženidbu. Važnost jelove grančice kao svadbenog drveta kao i mesto jele u svadbenim pesmama u kojima se mlada vezuje za jelu, potvrđuje da je remitologizovana varijanta Ilieva izvedena iz biljnog koda balkanskih Slovena.

Primer zamene zmaja i zmije sreće se u lazaričkoj pesmi za drugarice iz leskovačkog kraja.

Rasti jelo, ja ne mogu,
U koren mi zmija leži.
Krši, vrši gnezda praji. S. Dimitrijević, 1: 13, 39

U hrvatskoj koledarskoj pesmi na boru sedi paun i krilom otresa zlatne rese (Sv. Cecilija 23, 140).

Zimzeleno drvo ima simboliku večnog života, obnove, pa je jela božićno drvo kod katolika. Tu njenu funkciju primili su kasnije i pravoslavci. U nekim epskim i baladnim pesmama i demonološkim predanjima, jela je vilino drvo. Slojevitost značenja jele kroz istoriju narodne kulture otkrivaju verovanja da duša mrtvih kroz drveće ide na onaj svet. O ovom verovanju u narodnim pesmama svedoče motivi sađenja jele na grobu. Međutim, očigledno je da predstava jele ili kiparisa kao kosmičkog drveta nije vezana za vile.

Drugi tip čudesnog drveta predstavlja krošnjasto drvo koje natkriljuje svet i ima svojstva drveta plodnosti. Moglo bi da se pretpostavi da je plodnost prvobitno predstavljana biljnim plodovima, a da se kasnije u predstavu plodnog drveta unose dragocenosti, srebro, zlato, novac i biseri. I najstariji zapisi pesama o čudesnom drvetu potiču iz vremena u kome već postoji simbolika plemenitih metala, pa sami tekstovi nisu pouzdan pokazatelj starine narodnih predstava, budući da objedinjavaju nekoliko slojeva.

Izvesno rasvetljavanje nekih folklornih motiva drveta mogu da daju magijsko-obredni postupci zasecanja, kićenja, sađenja, gorenja drveta, veranja uz drvo ili radnji kod drveta (žrtva, obilaženje, spavanje). Razložno je pretpostaviti da su obredno-magijsko kićenje drveta i spavanje pod drvetom mogli preobraženi da sačuvaju obredne tragove u narodnim pesmama o drvetu sa groševima, zlatnicima, dukatima kao drvetu plodnosti. Teško se mogu identifikovati funkcije kićenja i izvršioci radnje, ali se u predstavi iskićenog, čudesnog drveta susreću obredno-magijsko i mitsko-poetsko značenje.

Kako se usmeni i obredni folklor višestruko prožimaju i preobražavaju, rekonstrukcija njihovih prvobitnih odnosa je složena. Nakićeno drvo, kao drvo života služi magijskom podsticanju blagostanja. Pagansko značenje okićenog drveta života u svadbenom obredu simbolički predstavlja i obezbeđuje plodnost i bogatstvo novoj porodici. Darivanjem pogače sa svadbenim, kumovim drvcem, obredno se iskazuju dobre želje za porod i sreću mladenaca. Plod jabuke se daruje sa značenjem blagoslova, zaveta na vernost i magijskog prizivanje plodnosti. Jabuka se javlja u ljubavnim pesmama sa svadbenom simbolikom i u nizu svadbenih pesama. Na Balkanu jabuka se stavlja na svadbeni barjak, baca se, daruje (Celakoski: 220, 224-7, 233; Agapkina 1994: 88-89). I u bajkama je veoma izražena veza braka sa motivom čuvanja ili otimanja zlatne jabuke. Agapkina ukazuje na obrede povezane sa voćkama i u okviru godišnjeg ciklusa sa glavnom funkcijom podsticanja plodnosti i bilja i ljudi.

U nekim pesmama JABUKA se javlja kao mitsko drvo života. Plodovi dunje, jabuke, naranxe pored svoje vegetativne simbolike plodnosti, posebno u svadbenom značenju, svojom svetlom bojom označavaju i sunce, njegovu životodavnu toplotu i sjaj. Benovska kao kosmičko drvo predstavlja hrast, a kao drvo života jabuku (1992: 132-141).

U pesmi iz Erlangenskog rukopisa pod jabukom u Carigradu sedi devojka Jela koju tri goluba "prose" za cara (Erl, 10). Prelepa Jana prolazi pored jabuke nasred Carigrada izrasle do neba i pristaje da bude carica i rodi sina i ćerku (Simonović, 230). U pesmi iz severoistočne Bugarske moma je posadila drvo-jabuku koja je rodila do neba (SevIz Blg 2, 972). Svadbena je pesma o zlatnoj jabuci sa srebrnim lišćem na kojoj cveta margarit (Iliev, 109). U jednoj prilepskoj pesmi, jabuka srebrnog korena i zlatnih grana sa pozlaćenim plodovima iz nevestinog sna predstavlja nju i decu (Miladinovci, 622).

U svadbenoj pesmi zlatna jabuka sa dafine ima i simboliku plodnosti i sunca (Šapkarev, 147). Nepoklapanje imena drveta i vrste ploda, zbog "kalemljenja" plodova voćke na neplodnom drvetu (jabuke na vrbi, grožđe na vrbi; o jablanskim jabukama vidi u prilogu A. Lome) izražava različite ideje zavisno od vrste iskaza, funkcije motiva ili smisla obredne radnje. U kletvama i pripovednom motivu zadatka da se donese voćka sa neplodnog drveta figurativno se predstavlja neostvarivo, nemoguće (Mršević 1991). Obredno kićenje grane jabukama i motiv jabuka u obrednoj poeziji često označava plodnost.

U ljubavnim pesmama draga želi da sa drveta vidi dragoga koji treba da dođe kao mladoženja. U lazaričkoj pesmi iz zbirke Sergija Dimitrijevića (str. 53), sreće se, relativno retka, zamena visokog drveta sa pticom na vrhu, sa plodnim drvetom - soko na jabuci simbolizuje mladoženju - broji perje da se ženi. Tu su dva svadbena simbola izvučena iz svog uobičajenog okvira i spojena u pesmi prolećnog inicijacijskog obreda kojim se devojke uvode u krug žena spremnih za udaju.

Primena demonskog koda iz pesama o visokom drvetu na plodno drvo ogleda se u pesmi iz Vukove zbirke u kojoj zmaj u korenu jabuke preti sokolu da će opaliti njegovo gn’jezdo (Vuk 1, 664).

Druga vrsta krošnjastog drveta je DAFINA, vrsta vrbe iz mediteranskog prostora (zlatna vrba javlja se u severnoruskim svadbenim pesmama). Mitska svest, prikazujući prostor pod drvetom uključuje i geografsku konkretizaciju: drvo izraslo do sinjeg neba srebri se do vlaške zemlje i rađa čudesne plodove (Pirin 1, 906).

Rasprostranjenost korena kosmičkog drveta, ali i krošnjastog drveta života često se vezuje za Karavlašku.

Tam niknalo d'rvo dafinovo;
Koren puštilo Kara Vlaška zemlja,
Vis visoko do Višnego B o g a.
Klone klonilo svata Rumelija;
Liste listnalo vse kara-grošove;
Cvjat e c'fnalo vse dreben biser;
Rod e rodilo vse zlati jab'lki. Marinov: 90

Mitsko geografsko obuhvatanje sreće se i u motivu kiparisovog korena koji je dohvatio karavlašku zemlju (Miladinovci, 165).

Improvizaciona priroda usmenog stvaranja i kombinatorne mogućnosti pesme, mogu da dovedu do spoja mitskih i nemitskih slojeva, tako da se mitska geografija može pomešati sa stvarnom. Tako se u pesmi opisuje malo polje sa smiljem i koviljem, zlaćena ćuprija i srebrna kapija do vedra neba, drvo široko pola Sarajeva, sa listom do Beograda i mirisom koji daje Budimu i Pešti (LMS, 89).

Iako je motiv čudesno velikog drveta udaljen od duha epske poezije, postoje primeri epizovanih preobražaja obrednih pesama i motiva. U varijanti Šapkareva, jela (kiparis) je zamenjena dafinom. U šumi u kojoj se biju za Budin Janu, jedno drvo se izdvaja:

da begame dimna gora.
Tamo imat mnogo drevja,
mnogu drevja jaorovi,
edno drvo Dafinovo,
na vrfot mu paum peit,
na korenot zmeot sedi! Šapkarev, 147

Pesma iz zbirke Miladinovaca započinje lirski:

Izniknalo edno d'rvo
Edno d'rvo dafinovo
Kolko višno, tolku lično;
Korenot mu po s' zemja,
Grankite mu slano more,
V'ršenot mu v sino nebe, Miladinovci, 177

Sa vrha dafine, iz saraja Mavro-janija, svastika (baldaza) vidi vojske koje se približavaju. Turci uništavaju saraje (Miladinovci, 177). Ispod drveta do neba su dve devojke, a gore dva gavrana plaču zbog nasilnih Turaka (Iliev, 74).

Motiv prosutog vina iz koga izrasta drvo, često se javlja u pesmama o čudesnom drvetu u snu. Čašu prosipaju sluga, dete ili devojka (Jana ili Neda), a u jednoj kasnoj varijanti, udaljenoj od izvornih oblika - zvezde. Iz prosutog vina zadremale zvezde, nastade drvo vrhom do neba, do crne zemlje sa rodom zlatnom jabukom (Pirin 1, 710). U svadbenoj pesmi iz vina poraste dafina s korenom do Karavlaške, a visinom do Boga (Šapkarev, 147). Pesma koja se peva za trpezom, opisuje palu čašu srebrnicu i rujno vino, izraslo visoko drvo do sinjeg neba koje rađa čudesne plodove (Pirin 1, 906). U lazaričkoj pesmi koja se peva devojkama za udaju, kada je Neda zadremala vino je napojilo zemlju i izniklo je drvo dafina s granama do sinjeg neba i lišćem do crne zemlje, sa žlticama (SevIz Blg 1, 272). Ritmizovano u pesmi u kolu, takođe iz severoistočne Bugarske, Stanka robinka je zadremala i sanja kako je vino točila i prosula, te je izraslo dafinovo drvo

Listi razlisti - černi grozdove,
Cvetec razcerna - ž'lti ž'ltici,
Zav'rz zav'rza - dreben margarit! SevIz Blg 2, 973

U pesmi Bogorova sluga vojvodina proli vino, na drvetu lišće karagroši, cveće - m'n'gri, rod ž'ltici. U varijanti Bončova - Neda je prosula kondir vina iz koga izraste drvo sa vrhom do sinjeg neba i granama do crne zemlje (Iliev 1892: 340).

U pesmi Miladinovaca dete Magdalinče koje služi zaspi i izraste dreo kiparoo - sa korenom koji dohvata Karavlašku, i granama koje natkriljuju široku naiju:

List mi je listilo se karagrošei,
Cut mi je cutilo drobnego bisera,
Rod mi je rodilo ž'ltana dukada. Miladinovci, 165

U drugoj pesmi, Jana je služila tri dana i tri noći, zadremala i ispustila čašu vina. Tu je izraslo drvo dafinovo sa listovima belim grošima, cvećem - žutim zlatnicima, rodilo srebrne jabuke. Kada draga traži makar jednu jabuku, mladić bi je dao, ali ne sme jer ih broje carevi rubini.

Iliev smatra da je to spasiteljeva krv simbolički predstavljena vinom, ali sami stihovi u kojima nema hrišćanskih elemenata ne daju mu za pravo. Hristijanizovane varijante (o kojima će biti reči u nastavku teksta) doista imaju srodnosti sa ovim pesmama, ali je simbolika prehrišćanskog drveta plodnosti predata novoj religijskoj kulturi i kasnijem poetskom sloju. Po Ilievu, nije postojao stariji, paganski sloj, već je hrišćanstvo unelo u narodnu pesmu taj motiv. Po ovoj tezi, pesme u kojima se ne javljaju Hrist, Bogorodica ili sveci, bi, verovatno, docnije bile dehristijanizovane izvorno hrišćanske pesme. Verovatnije je da su paganski motivi ulazili u hristijanizovane varijante, a da neke varijante svedoče i o obrnutom toku, budući da su elementi hrišćanske predstave mogli da se vrate i u pesme u kojima nema hrišćanskih lica. Povezani motivi sna, prosutog vina i čudesnog drveta javljaju se i u paganskim i u hrišćanskim pesmama.

U uvodnom delu pesme iz zbirke Miladinovaca prikazuju se čudesno drvo i majka, koja svom čedu peva uspavanku sa željama da poraste.

Izrastlo mi d'rvo dafinovo
Na strede nebo, na strede zemja:
I so višina nebo ftasalo,
A so širina zemja pokrilo. Miladinovci, 247

Majka Georgiju poručuje da raste i poraste, da će ga pustiti u gornji svet i donositi plodove svakog godišnjeg doba. Ova pesma predstavlja redak primer drveta kao puta do višeg sveta. Taj motiv je razvijeniji u bajkama, a ovde je potčinjen blagoslovima za rast deteta. Iskazivanje majčinih želja sprovodi se uspostavljanjem magijskog paralelizma rasta drveta i deteta.

Sa vrha izniklog dafinovog drveta paun daje savete junaku koji "gori" za devojkom (Miladinovci, 380). Različiti žanrovi u koje je upletena predstava drveta života kao dafine, pokazuju dva osnovna svojstva - ona natkriljuje svet, i ima simboličke plodove. Simbolizacija posredstvom koje neplodno drvo dobija "plodove" iskazuje ideju plodnosti iako predstavljeno drvo nije voćka. U pesmama, jela, odnosno, kiparis, oličavaju tip kosmičkog drveta, dok jabuka i dafina nose značenje drveta života, koje je često povezano sa svadbenim značenjima.

Čudesno drvo paganske vere je, u usmenoj tradiciji Slovena na Balkanu, prenelo neke svoje odlike i u pesme hrišćanskog karaktera. U dodiru narodnih i hrišćansko-crkvenih predstava u pesmama su se dva religiozna sistema spojila samo u nekolikim mitskim predstavama. U hristijanizovanim pesmama očekivalo bi se značajnije prisustvo kanonskih pisanih tekstova, ali u njima nema biblijskih elemenata - Adamovog i Evinog drveta (Postanje), kosmičkog drveta iz Knjige proroka Jezekilja (31) ili Nabuhodonosorovog sna (Knjiga proroka Danila, 4) u kojima se ruši i predstavlja metaforu kratkotrajnosti carstva, niti rajskog drveta iz Otkrovenja (22,2) koje rađa dvanaest puta. U poetskom folkloru nije preuzet ni motiv iz niza srednjevekovnih apokrifa o rekama koje teku oko (iz) rajskog drveta (Knjiga Enohova, Viđenje Pavlovo, Agapije), ni motiv penjanja čoveka na srebrno i zlatno drvo iz "priče o bogatih", ni motiv rajske ptice na drvetu, kao ni istorija krsnog drveta, drveta Hristovog stradanja (Bonaventura, pravoslavni apokrifi). U hristijanizovanim pesmama, čudesnom drvetu (krošnjastom ili vretenastom), koje nije geografski locirano, gubi se ime, a neki životinjski žitelji ustupaju mesto svecima, dok se samom opisu priključuje srednjevekovno-vizantijska alegorija, tako da pesme sadrže dva dela: prikazivanje i tumačenje.

U nekim pesmama rajsko drvo samo predstavlja prostor u kome se nalaze sveci, dok se radnja dešava na drugom mestu - na zemlji ili moru. Tako, u pesmi iz zbirke Vuka Karadžića, Ilija budi Nikolu, koji spava ispod rajskog drveta, da ide da prevozi duše. Oni odlaze u goru i naprave korabe i prevezu dušice s ovog sveta na onaj, osim tri duše koje nisu mogli (Vuk 1, 209). Afanasjev je tumačio da sveci u ovoj pesmi zamenjuju paganska božanstva - Peruna i drevnog boga mora (1868: 293).

Najrazvijeniji motiv rajskog drveta u folkloru balkanskih Slovena predstavlja preradu apokrifne molitve San Bogorodice. Ta apokrifna molitva je raširena i na istoku i na zapadu, ali je u folkloru pravoslavaca i katolika ona zauzela različito mesto. U narodnoj pesmi Hrvata i Slovenaca razvijenije su pesme koje prikazuju Hristove muke koje sanja Bogorodica, dok je kod Srba, Bugara i Makedonaca razvijenija predstava drveta koja se kod Slovena zapadne veroispovesti retko sreće.

O motivu sna Bogorodice su pisali: A. Veselovski (1876), N. Sumcov (1887) A. Potebnja (1887), V. Saharov (1888), O. Bobler (1932), C. Vranska u posebnom poglavlju knjige "Apokrifite za Bogorodica i b'lgarska narodna pesen" (1940), V. Stojčevski Antić, (1969), J. Šetka (1969), L. Krecenbaher (1975), P. Stefanov (1989). Tekst apokrifne molitve objavio je Franić u Vjesniku Etnografskog muzeja u Zagrebu 1935. godine.

U navedenim spisima, koji su se pre svega bavili poreklom hrišćanskih pisanih izvora u narodnoj pesmi, nije istaknuto prethrišćansko poreklo nekih njihovih elemenata. Radi sagledavanja iz tog ugla, valja se obratiti obrednim, ponajviše koledarskim (kolednim) pesmama i svadbenim pesmama i obredima. Iliev prihvata Potebnjine teze (1887: 224-226) o preplitanju predstava o rajskom drvetu iz besede Panagiota i drugih apokrifa i narodnih predstava o čudesnom drvetu u koledarskim pesmama (Iliev 1892: 331). Obredno kićenje drveta i pevanje pesama sa motivom drveta koje simbolizuje obilje pripadaju istom mitsko-magijskom podsticanju plodnosti. Motiv u snu prosutog vina iz čaše, iz koga raste drvo sa čudesnim plodovima upućuje na obredno prosipanje vina i prožimanje obreda i poezije. Bića raspoređena na kosmičkom drvetu (jela ili kiparis) - slavuj ili pčele u vrhu, zmija ili zmaj u podnožju, kao životinjske hipostaze bića stare slovenske vere, u proznim i u poetskim vrstama predstavljaju tragove koji upućuju na poimanje vertikalne ose sveta. Ptice i pčele kao bića gornjeg, sveta javljaju se i u predstavama vretenastog zimzelenog drveta - kiparisa ili jele i u motivu dafine.

Rajsko drvo ima zlatne grane, srebrno lišće i čudesne plodove (od zlata, karagroša, bisera, zlatne jabuke). U religioznim narodnim pesmama drvetu se pridaju atributi stolovato, visoko, čudno, lično, samoraslo, a gubi se ime drveta, iako je jasno da se radi o drvetu koje krošnjom natkriljuje svet. Izuzetak čini nazivanje drvo dofino (Srpski dijalektološki zb. 7, 255, br. 5) koje svedoči o mehaničkom preuzimanju imena. Imenom božjeg drevca, dreva, drijeva, drijevca, drva, dreva Jezusovog naziva se lekovito bilje rutvica (Artemisia abrotanum) koje se sreće i kod Rusa, ali ono nije povezano sa drvetom iz pesama. O upotrebi ovog bilja, zvanog i drevce blažene djevice Marije, zeljice device Marije, u prolećnom praznovanju svedoči i sledeći zapis: Drevo Jezusovo meću na Cvjetnicu u butaru, uz to dren, brišel, (bršljan), fušpan i koju grančicu trešnjevu, ako trešnje već cvatu (ZNŽ 30, 2: 213). U pesmama o čudesnom drvetu kod katolika se samo spominje drvo pod kojim se spava, dok se ne imenuje drvo koje je sanjano. Za razliku od pesama pravoslavnih Slovena, u njima se opisuje obredna trpeza i obredni predmeti pod drvetom. Motiv svetih lica za stolom pod drvetom javlja se i kod Rusa (Katičić 1989: 78)

Pesme sa rajskim drvetom su najčešće izvođene kao koledne božićne pesme. Čak i kada zapisivač nije označio poreklo pesme, moguće je, sa velikom izvesnošću, pretpostaviti da je reč o pesmi vezanoj za praznovanje Hristovog rođenja. U rekonstrukcijama praslovenskog praznovanja Božića ukazuje se na veliki značaj drveća, ali su segmenti ovog obrednog kompleksa hristijanizovani.

U najvećem broju pesama san o čudesnom drvetu sanja Bogorodica. U prilično verski inoviranoj varijanti iz sofijskog kraja (Vatev, Vranska 1940: 154) Božja majka spava u crkvi i sanja da je čudesno drvo izraslo usred crkve na prestolu, a u varijanti harmanlijskog kraja, spava kraj mora na belom kamenu (SbNU 11, 4, Vranska 1940: 153). U dve katoličke varijante ona spava pod lipom. San Bogorodice tumače sveci: Vasilije (Vuk 5, 226), Petar (Iliev, 121), Ivan (SbNU 6, 4), Ilija.

U pesmama, često, značenje sna Bogorodica saznaje na putu za raj, a u nekim pesmama idući čak od crkve do crkve. Opisi drveta i odgovarajuća tumačenja mogu biti jednostavna ili složena, najčešće trodelna.

U pesmi iz Vukove zbirke Bogorodica sanja visoko drvo raširenih grana, a njen san Vasilije tumači kao najavu Hristovog rođenja i njegove misije:

"Što ti raste ukraj srca drvce,
"To ćeš rodit Hrista Boga sina;
"Što se drvce širom raširilo
"I pokrilo s kraj na kraj svijeta,
"To će svijet od grijeha spasti,
"Što se drvce k nebu uzvisilo,
"Sa zemlje će ocu Bogu poći." Vuk 5, 226

U ovoj pesmi nema trodelnog opisa drveta sa stablom, granama i lišćem ili plodovima, već se samo najavljuje univerzalna Hristova moć. U hrvatskoj pesmi iz Dolnjeg Zagorja (Deželić, rkp MH I: 501-2), Marija, zaspala pod zelenom lipom, sanja kako joj iz srca rastu tri drvca čiji je vrh do svetloga neba. Mada se alegorija u pesmama katolika ne razrešava, verovatno je da tri drvca ovde nisu Adam, Eva i Gospod iz apokrifa o krsnom drvetu, već članovi božje porodice. U pesmi se na vrhu drveta nalazi zlatni sto i kralj nebeski koji u desnoj ruci drži krvav mač. U jednoj pesmi Marija sanja kako su Hrista uhvatili, razapeli i stavili joj ga u krilo. Sedmostruki mač koji probada srce predstavlja Jevreje (Lahner, 6). Katolici i slave Bezgrešno Srce Majke Božje (22. avgusta). U pesmi iz Žganecove zbirke, Marija je zaspala pod lipom zelenom kada je usnila drevce iz njenog srca koje je pustilo žilovje po svoj crnoj zemlji i grane po svom sivom nebu, dok su na vrhu drveta tri tice nebeske.

Slovenačke pesme uopšte ne sadrže motiv sna i srca, već prikazuju drvo u polju i u njegovoj senci trpezu pokrivenu belim ruhom sa zlatnim putirom iz koga rastu tri rože romene - Otec Bog Nebeški, Jezuš Nazarenski, Jožev i Marija (Štrekelj, 4928). U dvema pesmama koje se pevaju u kolu opisuje se zlatan jablan ispod koga su zlatni stoli, zlatno škropilo, Bog i Marija (i Petar, u drugoj pesmi). U molitvi se priziva da tri pale jabuke donesu plodnost poljima, gorama i selu (Štrekelj 5183, 5189).

Ni u pesmi Hrvata iz Rumunije nema sna, niti grana koje zakriljuju zemlju:

Stajalo mi, stajalo lipo drvce kićeno,
Kićeno je, kićeno, stablo mu je srebrno,
Stablo mu je srebrno, vije su mu sa zlatom,
Listak mu je bil breber, cviće mu je đinđerak. ZNŽ 29,2: 214.

Bilokrile pčelice" skupljaju medovinu i njom goste Boga, Božju majčicu i veliku koledu. U narodnim verovanjima bele pčele simbolizuju posebnu sreću, te se javljaju i u blagoslovima. Za rekonstrukciju nastanka ove pesme sa spojenim različitim elementima bile bi potrebne još neke "prelazne" varijante.

U snu Bogorodice drvo predstavlja Gospoda. U nekim koledarskim varijantama se daje i atribut "mladi" - Bog. Izuzetak čini pesma u kojoj drvo ne predstavlja Boga, već Sv. Jovana (Iliev, 91). Iliev, iz čije zbirke potiču ovi stihovi u tekstu "Biljno carstvo u narodnoj poeziji običajima, obredima i verovanjima Bugara" iznosi mišljenje da je zamenjeni lik Ivan Bogoslov, koga su veoma poštovali bogumili (Iliev 1892: 339). Ova pesma je pevana na Ivanjdan, kada je u vodu bacan krst.

Sanjano drvo se u snu deli na tri dela, tako da je i alegorijsko tumačenje trodelno. U jednoj pesmi Sveta Nedelja sanja čudesno drvo, ali nema tumačenja, jer se pesma završava buđenjem svetice (Stoin Zapadna Trakija, 73). U okviru trodelne podele drvo je Gospod, grane i lišće - sveci, svetice, hrišćani, deca mučenici, nekrštena deca, svi hrišćani. Religiozna hijerarhija dobija u brojnim varijacijama svoj oprostoren vid. Odstupanje od alegorijskog označavanja hrišćanskog boga, crkvenih velikodostojnika i vernika delovima drveta, javlja se u pesmama u kojima grane označavaju crkve, manastire, ikone.

U nekim pesmama Bogorodicu zamenjuju sveci, pri čemu se Sveta Nedelja javlja u paru ili sa Svetim Nikolom ili sa Svetom Petkom. Ove pesme svedoče o delimičnom razgrađivanju usmene tradicije, ali i o njenom dopunjavanju novim detaljima, u opisu mesta na kome svetica spava, opisu drveta, tumačenju njegovih delova, približavanju nebeske i zemaljske sfere, pa i o psihologizaciji likova. Sveta Nedilja u hrvatskoj pesmi sanja isti san (Lahner 1926, 22). Zapis Rusakieva od maloazijskih Bugara predstavlja Sv. Nedelju zaspalu u očevim dvorima koja sanja srebrno-zlatno drvo izraslo usred mora na ostrvu (Vranska 1940: 156). Elementi praslovenskih predstava kosmičkog drveta se prepliću sa hrišćanskim elementima. U varijanti pesme iz Trakije opisuje se drvo, ali nema tumačenja, već Sv. Nedelja silazi u nove crkve (Stoin Trakija, 73). U kolednoj pesmi iz silivrenskog kraja, Sv. Gjorgi se "prekorno" obraća svetici - kako li se i sama ne doseća tumačenja da je drvo - Gospod, a stlbe - zvezde (StoinTrakija, 32). San Svetog Jovana kraj sinjeg mora prekida Sveta Nedelja poprskavši ga, a on se ljuti jer je u snu gledao drvo sa velikim granama i listovima, nebo koje se otvorilo i Čistu Prečistu sa Hristom u ruci (Crnušanov, 36). U motivu otvaranja neba u ovoj pesmi javlja se retko pomirenje "stvarne" predstave raja kao zatvorenog ili zaključanog prostora sa "oniričkom" predstavom čudesnog drveta. To neuobičajeno povezivanje dve slike dovodi do napuštanja alegorijskog predstavljanja Božje majke i Hrista i njihovog direktnog prikazivanja, kao i do stapanja dve različite folklorno-hrišćanske predstave. U jednoj rodopskoj pesmi nema ni stvarnog, ni simboličkog Hristovog lika, već je preuzet samo uvodni deo pesme o snu i buđenju - Sveta Nedelja budi Sv. Nikolu da ustane i gradi crkve poprskavši ga rujnim vinom (Arnaudov Rod: 27). U koledarskoj pesmi iz severoistočne Bugarske, samoraslo drvo, grane i pozlaćeno lišće sanja Sveta Nedelja, a njen san, shodno sniženom statusu žene koja sanja, tumači učenik gramatik (SevIz Blg 1, 206). U nekim pesmama se određuje vreme kada je zaspala Sv. Nedelja - uoči Nedelje. U kolednoj pesmi iz novozagorskog kraja umesto Bogorodice ili svetaca se javlja devojka, a njen san razjašnjava gramatik (Vranska 1940: 157).

San Svetog Nikole, zaspalog između dva plota, dva druma, tumači Sv. Nedelja pretvarajući trodelnu strukturu u dvodelnu - grane su anđeli, a lišće risjani (Srp.dijalektološki zb.7, 255). San Svetog Nikole, koji je zaspao između dva manastira i dva druma u pesmi iz Debra tumači takođe Sv. Nedelja - ose su Jevreji, a pčele hrišćani (Ikonomov, 172, Jastrebov: 472).

Cvetana Vranska govori o slabljenju religioznog karaktera pesama o snu Bogorodice i o ponarodnjavanju apokrifnog sižea. Ona zaključuje da se u bugarskim pesmama motiv Bogorodičinog sna najviše razvio, ali da se u njima prvobitni smisao apokrifa sasvim izgubio (Vranska 1940: 158). Demitologizacija hrišćanskih predstava se odvija na svim planovima predstavljene stvarnosti - i u prikazu prostora, i u odnosima između likova sniženog statusa. Pored zamene Boga svecima, kao i svetih lica običnim ljudima, religioznost se gubi i izostavljanjem čudesnih svojstava drveta. Ovaj tip razgradnje pesama ipak zadržava neke elemente hrišćanske religije. Samo na prvi pogled je neobično da motiv rajskog drveta u katoličkim sredinama nije imao većeg zamaha, ali, to je moguće objasniti strogošću katoličke crkve koja je najveće praznike vezane za Isusov život podvrgavala strogoj kontroli i disciplini.

Drugi tip čudesnog drveta, najčešće jele, vezuje se za Uskrs, i simbole Hristovog stradanja, u pesmama sa Kosova i iz Makedonije. Naum Celakoski u knjizi "Debarca" navodi pesmu koju su pevale žene u laganom hodu kod ostataka manastira Sv. Jovan Bigorski na Uskrs - sa motivom visokog borja, grana i lišća sa krvavim kapkama. Na kraju se kaže da to nisu krvave kapljice, već česna pričesna (Celakoski: 161). U srpskim uskršnjim pesmama sa Kosova, koje su se po svedočenju Jastrebova pevale na trgu ispred crkve, prikazuje se jela do neba koja je savila grane do zemlje sa zelenim lišćem, crvenim cvećem i pčelama. U alegorijskom tumačenju kazuje se da je jela - crkva Gračanka, lišće - knjige crkvene (popove), cveće crveno - pričes, a čele - narod u crkvi (Bovan, 153, Vukanović: 154, Jastrebov: 117, Nušić). Crvena boja cveća jeste boja karakteristična za uskršnje praznovanje.

Samo se u varijanti Debeljkovića, takođe sa Kosova, javlja motiv sna - Sveta Nedelja je zaspala Svetom Petru u krilu, on je budi da joj pokaže pričest i narod (Debeljković, 34). Iz kruga varijanata pesama o jeli, samo se ova pesma pevala na Trojice. Na Trojice (Duhove) pleli su se u crkvi venci i kitile se ikone.

Značenje pčela kao hrišćana sreće se i u drugim tipovima pesama - U jednoj pesmi Sveta Petka pita Božju majku za muve oko rajskog drveta, a ona joj objasni da je drvo sam Gospod bog, a da su muve nekrštena deca (Arnaudov m: 582). Šindin u tekstu o prostornoj organizaciji ruskih basama navodi tekst o presvetoj Bogorodici koja u tamnoj šumi pod kiparisom sa tri pruta razgoni muve i zveri (1993: 117). U varijanti Ilieva (91) grane su manastiri, srebrno lišće - ikone, dok su pčele božji hrišćani. U navedenoj pesmi iz Debra, ose pri korenu su Jevreji, a pčele pri vrhu hrišćani (Jastrebov: 453=Ikonomov, 172). U jednoj bugarskoj pesmi iznad trpeze je usred raja zlatno drvo sa košnicom na vrhu (Angelov-Vakarelski, 120). Pčele su svakako imale važno mesto i u prehrišćanskoj kulturi, tako da su se stopili različiti slojevi u motivu pčela i drugih insekata na drvetu. Pčele mogu simbolički da predstavljaju i nekrštenu decu u raju u pesmama o snu Bogorodice ili sveca.

U pesmi braće Miladinovaca iz Kostura, Sv. Nedelja je zaspala u skutu Svetoj Petki, a kada se probudi priča joj čudan san o visokom drvetu izraslom sred mora sa dva ogromna lista - dve knjige na nebu iz koje popovi poučavaju hrišćane da se drže praznika ove dve svetice (Miladinovci, 35). Drvo izraslo na ostrvu sred mora čest je motiv u ruskom folkloru, ali se retko javlja kod balkanskih Slovena. U ovoj pesmi motiv je spojen sa crkvenim poukom. U jednom savremenom zapisu Sv. Petka budu Sv. Nedelju da vidi kako sa posečenog visokog drveta pravi padaju u raj, a krivi u pakao (džndemu, Blg.bal, 552). Ovo novo "ponarodnjavanje" priključuje motivu sna eshatološke predstave o nagradi za pravednike i kažnjavanju grešnika.

Neke od pesama sa čudesnim drvetom predstavljaju rajske žanr scene - pod pozlaćenim drvetom sveta Marija šije petrajilje i vladikama rukavice (Miladinovci, 39), Sv. Petka traži ključe od raja. Za razliku od spoja "oniričke" predstave čudesnog drveta i "stvarne" slike raja u pominjanoj pesmi iz zbirke Crnušanova, u kome je alegorijsko značenje drveta kao Hrista prevedeno u njegovu stvarnu pojavu, čuvajući pri tome osnovnu ideju motiva, u ovoj pesmi to značenje je potpuno izgubljeno. Kako nema oniričke pojave drveta i alegorijskog tumačenja sna, ono se uklapa, samo svojim čudesnim svojstvima iz pesama o snu Bogorodice u predstavu zaključanog raja. Tako se spajaju dve različite folklorne predstave raja. U pesmi iz severoistočne Bugarske prikazuje se drvo pozlaćenih grana i posrebrenog lišća ispod koga je crkva koju je sazdao Bog da se mladi venčavaju, deca krštavaju, stari opevaju (SevIzBlg 1, 208). Izbor mesta za crkvu ispod čudesnog drveta predstavlja dokaz božje milosti.

Drvo sveta i drvo života slovenske mitologije predali su hrišćanskim predstavama elemente izgleda, te i nekih simboličkih žitelja (pčele, ptice), ali je u okviru novog, monoteističkog okvira smisao tih elemenata promenjen i potčinjen slavi Boga i crkve. Osmotrene sa obrednog stanovišta ove pesme su u prehrišćansko doba izvođene u vreme najvećih praznika (danas Božić i Uskrs). Dok je krošnjasto drvo koje natkriljuje svet, mediteransko-vizantijska dafina, preuzela funkcije vrbe ili hrasta, u predstavljanju i prizivanju obilja, zadržavajući neke elemente iz starijih pesama (prosuto vino, san), vretenasto drvo - mediteranski kiparis ili slovenska jela su izgubile demonske "žitelje" (zmaj) i životinjske žitelje u podnožju drveta. Jedino se u korenju drveta, u nekim pesmama ose kao štetna bića poistovećuju sa Jevrejima. Folklorno hrišćanstvo je uvelo novo, alegorijsko tumačenje delova drveta, potčinjeno hijerarhizovanoj predstavi jedinstva Boga, crkvenih velikodostojnika, i hrišćana. Razvoj pesama o rajskom drvetu kao drvetu života, posebno u bugarskim i makedonskim krajevima, doneo je i demitologizaciju spojenog hrišćanskog i prehrišćanskog sloja i uneo naivnije elemente narodnog viđenja svetaca i njihovog opštenja. Gubljenje svojstava svetih lica, nestanak motiva sna i čudesnih odlika drveta predstavlja i poslednju fazu razgradnje starih mitskih predstava.