Пројекат Растко ЦМС

Body

„са нашим културним филмом треба да дођемо и у
најзабаченије село Југославије
и унесемо знање, културу и цивилизацију“

Сем телесног вежбања соколски покрет радио је на просветном уздизању народа, следећи Тиршово гесло „Просветним радом богатимо знање, подижемо дух и јачамо свест“. Савез Сокола Краљевине Југославије у свом просветном раду у међуратном периоду користио је нове медије, радио и филм. Значај филма као просветног средства у соколству уочен је 1931 г. Тада отпочиње рад на стварању збирки филмова и дијапозитива, снимању првих филмова (Летовање соколског нараштаја на Палићу, Један дан живота сокола-нараштајца) и филмских журнала (О Новом Саду, Спорт на Фрушкој гори). Рад филмске секције делио се у неколико праваца: снимање филмова са соколском садржином, стварање соколске филмске архиве, организовање просветне пропаганде путем филма (1). Филмове су снимали филмска секција Просветног одбора Савеза СКЈ и жупски филмски одсеци. Филмови које су соколи приказивали могу се поделити на просветне, хигијенске, привредне (унапређење пољопривреде), идеолошке, спортске и забавне. Соколски просветни одбор куповао је пројекционе апарате за узани филм и делио их жупама. Приликом III течаја Савезне просветне школе у Новом Саду 1934. г. пројекциони апарати предати су жупама Осијек, Карловац, Крањ, Скопље и Сарајево. Пројекциони апарати које је поклонио жупама били су конструисани за погон или руком или мотором. Где је било струје коришћен је Цајсов апарат (16 мм) а у местима без струје употребљаван је апарат Пате-беби за приказивање филмова од 9 мм ширине (2). Филмска секција Соколског просветног одбора набавила је апарат за копирање уских 16 мм филмова. До тада су сви филмови које је секција снимила, слани у Немачку, на обраду и копирање (3). Филмску секцију СПО водили су др. Капамаџија и Богољуб-Миле Крејчик, а филмски референт СПО водио је течајеве о употреби пројекционих апарата у оквиру течаја Савезне просветне школе у Новом Саду. Дводневни практични течај за просветну пропаганду путем филма и дијапозитива обухватао је кратки течај о употреби апарата и о начину приређивања филмских представа. Секција СПО снимила је покрајинске слетове у Сарајеву и Загребу и летовање нараштаја суботичког соколског друштва на Палићу. Филм „Летовање соколског нараштаја на Палићу“ (16 мм) трајао је 30 минута (4). О раду Филмске секције СПО извештавао је часопис „Соколска просвета“. Рад жупских филмских одсека пратила је жупска штампа као што је био гласник жупе Београд „Око Соколово“. Такође о раду филмских одсека писано је у извештајима жупских просветних одбора.

Соколи су сматрали да „са нашим културним филмом треба да дођемо и у најзабаченије село Југославије и унесемо знање, културу и цивилизацију“. У чланку „Соколски филм на селу“ описује се приказивање филмова у соколском дому С. Д. Предвор и у школи у Олшавки: „Немогуће је описати какав је утисак оставио филм на њих. Биће јасније, ако напоменем да некоји од њих још нису ни воза видели. .. . То је најкраћи приказ како је деловао соколски филм на село. Ми само желимо да га што чешће видимо.“(5) Извештаји из жупа у којима је почело приказивање филмова говорили су да је акција са филмом „наишла на неописиво одушевљење и одзив нашег тежачког света“. Из жупе Мостар јављали су да „сељаци из удаљених села по неколико километара силазе у масама са брда, са бакљама и лучем, заједно са женама и децом да виде соколски филм и чују соколско предавање.“ Рад филмске секције делио се у неколико праваца: снимање филмова са соколском садржином, стварање соколске филмске архиве и организовање просветне пропаганде путем филма. Филмови су позајмљивани жупама на тачно одређен рок (6). Просветни одбор Жупе Скопље жалио се да се филмови шаљу на сувише кратко време, па се њима не могу послужити и јединице из унутрашњости (7).

Жупа Београд имала је свој одсек за филм и фотографију (Ђорђе Јовановић и Миодраг Начић). Снимила је филм о VI жупном слету одржаном 19-21.6.1937. г. у Београду и неколико филмова у којима су приказане лепоте Југославије. Дужина филма о VI жупном слету била је 500 м , а приказивање је трајало око 1 сат . Цена филма била је 15.000 динара. Снимљен је дочек бугарских Јунака на граници; дочеци који су Јунацима приређени на успутним станицама; дочек у Београду; академија; жупска такмичења; свечана поворка и соколски збор пред спомеником кнезу Михајлу. Поворка се кретала од вежбалишта Соко Матице (Стари ДИФ) ка Народном Позоришту. Такође снимљена је јавна вежба, освећење заставе и сви догађаји у вези са слетом, свечаностима и посетом Јунака. (8) У току 1939. г. филм је обишао 12 соколских јединица (9). Филмови су били приказивани у соколским друштвима, соколским четама, на поселима и у основним школама. Коришћени су нормални (35 мм) и уски (16 мм) филмови. Приказивани су филмови: „Oј летни сиви соколе“, „Нараштајска школа у Каштел Шућурцу“, „Летовање соколског нараштаја на Палићу“ (240 м), „Један дан живота сокола-нараштајца“, „Чувај се росе“, „Помоћ у прави час“, „Пошаст“, „Асанација села“, „Боље је знати него имати“, „Друштвени излет кроз Босну и Херцеговину и Далмацију“, „Соколски слет у Сарајеву“, „Погреб Краља Александра I“, „Таборовање“, „Покрајински слет Љубљани“, „Соколски живот 1-3“, „IX слет Соколске жупе у Н. Саду“, „Жупски соколски слет у Сомбору“, „Циркус долази“ , „Вежба круговима- врста из Љубљане“ , „Вежбе на разбоју - Нови Сад“ , „Вежбе на коњу Соко VII Београд“, „Просте вежбе Соко I Београд“, филмови о смучању, одбојци, кошарци, планинарењу, пливању; о слетовима „У Скопљу“ , „Свесоколски слет у Београду 1930 године“; „Бацање кугле- Љубљана“, забавни „Шале Чарли Чаплина“ (Сладолед 30 м) . Према подацима у Скопљу је 7 филмова гледало 2.450 људи а у Београду 41 филм 3.580 гледалаца. Такође су приказивани чешки соколски филмови, као и краћи домаћи (као журнали) од 5-7 минута, на пример: „Победник у скоку у вис Едо Славник-Љубљана“, „Двадесетогодишњица Соколског друштва Петроварадин“, „Прослава тридесетогодишњице оснивања Фрушкогорске жупе“, „Крос контри Соколске жупе Београд“, „Смучање у Фрушкој Гори“ и друго (10). Давани су и филмови „Излет на Јадран“ (220 м), „Нови Сад“ (Развитак Новог Сада 100 м), Зимски спорт у Фрушкој Гори (30 м) и слично (11).

 Савезни просветни одбор сарађивао је са друштвом Задруга Југословенски просветни филм коју је група националних радника из Београда и Загреба основала 1931. г. у Београду. Циљ Југословенског просветног филма био је да „систематским радом суделује, сарађује и даје подстрека за стварање домаће филмске индустрије“. Задруга је имала своју властиту технику и лабораторију и до 1941. г. снимила је око 280 документарних филмова из свих области Југославије и народног живота. Извозио је своје филмове у иностранство у циљу пропаганде Југославије у туристичком, привредном и културно-историјском погледу. „Југословенски просветни филм“ је заједно са другим словенским народима (Чесима и Бугарима) радио на производњи играних филмова. Задруга је сарађивала са страним партнерима за време снимања њихових филмова у Југославији. Са Чесима је 1935. г. снимио филм „А живот тече даље“, а са Немцима 1937. г. „Принцезу корала“. Увозио је чешке и пољске (документарне) филмове. За Савез СКЈ увезао је филм „Соколски слет у Прагу“. Захваљујући материјалном и интелектуалном ослонцу, привукао је познате сниматеље и био иницијатор оснивања 27 септембра 1931. г. Савеза произвођача филмова у Краљевини Југославији. „Југословенски просветни филм“ снимио је 1931. г. „Свесоколски слет у Београду“. Снимали су Мика Ђорђевић, Јосип Новак, Анатолиј Базаров, Александар Герасимов и Станислав Новорита (12). Филмове је „Југословенски просветни филм“ приказивао преко биоскопа и преко властитих путујућих секција. Секције су приказивале филмове у местима где није било биоскопа, по школама и касарнама. Приказивани су филмови просветне и националне садржине (13).

 Сем са „Југословенским просветним филмом“ соколи су сарађивали са хигијенским заводима. Централни хигијенски завод био је у Београду а свака бановина имала је свој хигијенски завод. Приказивали су њихове хигијенско-просветне филмове. Хигијенски завод у Скопљу је 1929. г. основао своју филмску секцију, која је снимала и израђивала филмове у режији завода. Снимио је филмове: Маларија (1161 м), На сунцу и ваздуху (400 м), Међу будућим домаћицама (335 м), Зараза побеђује (о пегавцу, 1.200 м), Земљотрес на југу (847 м) Филмове је Завод приказивао бесплатно у циљу здравствене пропаганде и поуке (14). Школа народног здравља основана је 1926. г. у Загребу. У лабораторији Школе су уз филмове израђиване фотографије и дијапозитиви који су коришћени у свим облицима просветног рада: у издавачкој делатности или су служили за опремање здравствених и хигијенских изложби. Водитељ филмске делатности у Школи био је Милан Марјановић. Касније је прешао у Београд и основао „Југословенски просветни филм“. Усмераватељ филмске производње био је лечнички збор Школе. У филмској екипи били су водитељ (уредник), сниматељ и техничар. Филмска екипа Школе снимала је у свим крајевима Југославије. Од филмова Школе издвајамо: „Хигијенска изложба школе народног здравља у Загребу“ , “Маларија“, „Борба против болести путем филма I-II“, „Кроз наше Косово“, „Голубачка мушица“, „Изљечен од сушице“ и „Наше маслинарство“ (15) .

 Соколи су нарочито били поносни на филм о теловежби „Ој летни сиви соколе“, који је приказивао соколско таборовање новосадске соколске жупе на Бледу јула 1934 године. Приказан је узоран живот соколске омладине и лепоте словеначких предела. Посело у табору посетила је краљица Марија са синовима. Неколико дана после њих, табор је посетио краљ Александар, то је био један од последњих снимака краља Александра. Соколи су сматрали да је филм „Ој летни сиви соколе“ најбољи домаћи филм. Од стране Министарства просвете препоручен је целокупној школској омладини (16).Филм је наручио Савезни просветни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославије а снимила га је Школа народног здравља из Загреба. У снимању су из Школе учествовали редитељ Камило Бреслер, педагог Школе и члан сокола; Александар Герасимов, инжињер и Анатолиј Базаров, оператер. Од истакнутих сокола у табору су радили са омладином Милан Стевановић, првак у вежбама на вратилу и таборски хоровођа композитор Светолик Пашћан. Пашћан је написао текст и компоновао музику за филм. Заједно са туристима табор је посетила Соња Хени, првакиња света у клизању. Просветни одбор ССКЈ штампао је књигу о таборовању на Бледу. Књига „Ој летни, сиви соколе“ илустрована је са 108 снимака из филма (17). Ој летни сиви соколе био је приказиван нашим исељеницима у С.А.Д. Филм је приказан у Сремској Митровици. Посетила га је сва школска и соколска омладина, дочим остала публика није показивала довољан интерес. Извештач листа „Око Соколово“ коментарисао је: „Стекло се уверење да наша одрасла публика запоставља филм овакве врсте филмовима с туђинским обележјима и еротичном и авантуристичком садржином“(18). Године 1936 Ој летни сиви соколе био је приказан и на Двору краља Петра II. Једна копија филма била је чувана у дворској библиотеци (19). Данас се овај филм дужине 1.738 метара чува у Кинотеци Хрватске у Загребу . Школа народног здравља је сем филма „Ој летни, сиви Соколе“ за соколе снимила

„Свесоколски слет“, од кога је сачуван инсерт у филму „Борба против болести путем филма II“ (20). Филм „Свесоколски слет“ снимљен је под личним руководством Милана Марјановића, једног од оснивача и покретача „Југословенског просветног филма“ и Задруге за привредни филм.

 Аеро клуб „Наша Крила“ уступао је своје филмове о ваздухопловству соколским друштвима. Соколска друштва у Београду добијала су филмове у палати Аеро-клуба у Узун Мирковој улици. У Соколском друштву Београд III 1939. г. одржано је предавање са филмом о једриличарству коме је присуствовало око 120 слушалаца (21).

 Соколски филмови због свог просветног обележја приказивани су у школама широм Југославије. У четворогодишњем плану просветног рада тежило се развијању соколске биоскопске мреже, али недостатак средстава је утицао на скромне постигнуте резултате (22). Културно - просветном раду сокола више су одговарали документарни филмови, али због неразвијености биоскопске мреже у краљевини Југославији соколска друштва приказивала су сем документарних и игране филмове. Биоскоп у Соколском дому Херцег Нови, давао је недељно 5 играних филмова. Пошто су у Југославији доминирали амерички и немачки филмови, соколи су се трудили да прикажу филмове из словенских земаља. У херцегновском биоскопу „Соколски дом“ приказан је 5 априла 1941 године совјетски филм у боји „Сорочински сајам“ (23). Здравственим филмовима трудили су се да унапреде хигијенска схватања на селу и тако предупреде избијање епидемија. Документарним филмовима пропагирали су нове спортове као што су смучање, одбојка, кошарка, једриличарство и ваздухопловство. Такође филм је соколима био једно од средстава којима су се служили да својој публици приближе остале словенске народе. Соколи су учествовали у обележавањима догађаја значајних за српски народ, од којих је најзначајнији било обележавање 550-годишњице Косовске битке 1939 године. Дефиле сокола на прослави снимио је Коста Новаковић у свом незавршеном дугометражном филму „Косовски бој“. Домаћа филмска предузећа снимала су прославе и слетове сокола и то: „Југославија“ из Загреба документарни филм „Соколски сабор“ 1919. г. ; „Свесловенски слет, први слетски дан“ снимио је Коста Новаковић 1930. г. ; „Соколски слет у Београду“ 1937. г. Артистик филм, Београд ; „Југословенско соколство на IX слету бугарских јунака“ снимио Стеван Мишковић 1939. г. ... (24).

 Савез Сокола Југославије обновљен је 1992 г. У сарадњи са Образовно-научним програмом ТВ Београд (Редакција школског програма) 1997. г. снимљена је документарна серија од 4 епизоде „Лет сокола“. Серија приказује настанак Сокола у Чешкој 1864. г. ( појава, карактер, основни садржаји, развој); оснивање и рад Сокола у нашим крајевима; обнављање Соко Југославије и рад у обновљеним соколским друштвима (Нови Сад, Батајница, Соко Дедиње, Соко III Звездара). Коришћени су материјали филмског архива Југословенске Кинотеке (филм о Свесоколском слету 1930. г. у Београду). Музику за серију припремио је мр Предраг Стаменковић (25). Соколске слетове, академије и друге приредбе за соколе снимају Александар Саша Златановић и Петар Стакић.

О АУТОРУ: Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

1. Љубодраг Димић, Културна политика у краљевини Југославији 1918-1941, I, стр. 456, Београд 1997;

2. Инг. Бруно Мужина (Осијек) „Филм“, стр. 255, бр. 5, Соколска Просвета, Мај 1935, Београд

3.“Просветна пропаганда“, стр. 46, Соколска просвета, јануар 1934, бр. 1, Год. IV, Нови Сад

4. Филм „Летовање соколског нараштаја на Палићу“, стр. 64, бр. 2, Соколска Просвета, Фебруара 1932, Год. II ; Соколска Просвета, стр. 262, бр. 6, јуни 1934; Соколска Просвета, стр. 298, бр. 7, Септембар 1934, Нови Сад;

5. Соколска просвета, стр. 45, Јануар 1934, год. IV, Нови Сад ; „Соколски филм на селу „, стр. 39, бр. 1, Соколска Просвета, Јануар 1935, Год.V, Београд ;

6. Љубодраг Димић, Исто, стр. 456,

7. Извештај Просветног одбора, стр. 30, Годишњи извештај о раду соколске жупе Скопље у току радне 1934 године, штампарија и књиговезница Василија Димитријевића, 1934, Скопље

8. Око Соколово, стр. 80, бр. 4, Год. II, 1 април 1938, Београд

9. Годишњи извештај за XX редовну годишњу скупштину 7. априла 1940 г, стр. 30, Око Соколово, 1 април 1940, бр. 4, Београд

10. Павле Врачарић, “Специфичне функције и облици васпитног и културно-просветног рада у соколским друштвима“, стр. 109, „Саветовање о улози обновљеног соколства ...“, Соко Југославије, Београд, јуни 1996; Љубодраг Димић, Исто, стр. 456

11.“Списак филмова на 16 мм траци“, стр. 336, Соколска просвета, бр. 8, октобар 1934, Нови Сад

12.“Југословенски просветни филм“стр. 222-223, Соколска Просвета, бр. 5, мај 1934, Нови Сад; Александар Саша Ердељановић, „Ита Рина у предратном југословенском филму“, „Ита Рина“, стр. 62, 98, 99, Југословенска кинотека, Београд, 2007;Петар Волк , Српски филм, стр. 550, Београд, 1996; Петар Волк, Историја југословенског филма, стр. 86, 88, Београд 1986

13.“Југословенски просветни филм задруга СОЈ Београд“, стр. 412, бр. 9, Соколска Просвета, Новембра 1932, Год.II, Нови Сад

14. Југословенски филмски алманах, стр. 101, Београд 1933

15. Вјекослав Мајцен, „Образовни филм, преглед повијести хрватског образовног филма“, стр. 106, 256, 261, 262, 265, 266, Загреб 2001

16. Вести, стр. 84, Око Соколово, бр. 4, Београд 1937

17. Велимир Поповић, Михајло А. Миловановић“Ој летни, сиви соколе“, стр. 33, 84, 98, 99, 114, 119, Просветни одбор Савеза Сокола краљевине Југославије, 1934, Нови Сад

18. Филм „Ој летни, сиви Соколе ! „, бр. 8, Око Соколово, 9 0ктобар 1938, Београд

19. Марија Благојевић, “Визуелна култура сокола“, стр. 49, Соколска књижница, (www.rastko.org.yu)

20. Вјекослав Мајцен, Исто, стр. 260, 263

21.“Годишњи извештај за XX редовну годишњу скупштину 7 априла 1940“, стр. 24, Око Соколово, бр. 4, Год. IV, 1. април 1940, Београд

22. Љубодраг Димић, Исто, стр. 456

23. Небојша Рашо, „Српски Соко Херцег -Нови“, стр. 63, Херцег Нови 2008; Симо Чоловић, стр. 24, „Херцег Нови у кинематографији Црне Горе“, Херцег Нови, 2005

24. др. Петар Волк, Српски филм, стр. 307, 552, 553. Београд, 1996

25. Павле Врачарић, „Припремљена је телевизијска серија о Соколству“, стр. 23, Око соколово, бр. 8, мај 1997; мр Предраг Стаменковић, „Како је припремана музика за ТВ серију о Соколству“, стр. 14-15, Око соколово, бр. 10, јануар 1998, Београд