Пројекат Растко ЦМС

Body

Игор Браца Дамњановић ДИБ рођен је 1989. године у Београду. Пише афоризме, песме, приче, драме, епиграме, есеје, бави се фото-монтажом. Своје радове је објављивао и објављује у: „Јежу“, „Вечерњим новостима“, „Етни“, „Носорогу“, „Жикишону“, „На првом сте мјесту“, „Helly Cherry“...

Шта је горе: насиље из незнања или насиље због знаног?

Болно је то што је у нашој држави насиље, зло, глупост... горе, на самом врху лествице, а што је парадокс дотакли смо само дно (само?! А, ми бисмо још нешто?!). Презирем сваку врсту насиља; и из незнања и због знаног (боље је ово због знаног, онда барем знаш да је твоје дело неко приметио) и ако треба пребићу вас како бих вам то доказао.

Да ли људи од сатире очекују само да их забави?

Нажалост да. Кажем нажалост, јер људи заправо не схватају шта је нпр. афористичар хтео да каже, па онда преправљају афоризам или га тумаче буквално. Иако је афоризам кратак, читање између редова траје много дуже. Управо је то драж афоризма. Циљ сатире је свакако да исмеје све мане које има човек, али она углавном са собом доноси и поуку, што ретко ко разуме. То је као са леком. Људи су чули да тај и тај лек лечи од те и те болести, набаве га, попију, али не читају упутство о мерама опреза и индикацијама (остатак се може чути на телевизији). Значи, сатира није намењена само за једнократну употребу, она се конзумира свакога дана у умереним дозама, са обавезним читањем упутства за употребу. Људи, заправо од сатире очекују да их избави. Пружили су руку спаса, а добили шипак! Од нас су добили хумористично/сатирични часопис који ће их свакако забавити.

Да ли сатира баш зато што је оштра и горка – лечи?

Сатира не лечи, сатира учи! Да би сатиру разумео мораш бити добар ђак. Нажалост, у Скупштини нам седе све сами понављачи.

Колико афоризам мора да буде црн и отрован да би имао ефекта?

Ма колико био црн, они нас и даље бело гледају.

Шта је по Вама афоризам?

Афоризам користим када желим мало да причам, а много да кажем. Ево неколико мојих афоризама о афоризму:

Афоризам је намерна грешка у корацима.

Афоризам је амбасадор сатире.

Афоризам је рафал мозга.

Афоризам је гелер мисли.

Афоризам је врисак у себи.

Афоризам у књижевности је министар без портфеља.

Афоризам је говор без речи.

Афоризам је минут ћутања.

Афоризам је нокаут речју.

...

Афоризам је одисеја мисли. Моји афоризми нон-стоп лутају, пливају по мору и од мене зависи да ли ћу их извући на обалу или ћу их потопити, односно да ли ћу их записати или не. Али ту се одисеја не завршава. Афоризам који преживи буру и стигне до обале, очекује нова стрепња, тј. како ће бити прихваћен на тој обали. Да ли ће на острву умрети или ће га људи, у овом случају читаоци прихватити и да ли ће он ће живети дуго или ће остати да умре сам. Значи, веома је битно да мој афоризам исплива на обалу где има много људи. Неки ће га обићи, а неки ће га сигурно спасити и прихватити.

Шта чини добар афоризам?

Добар афоризам мора да буде мали, ал' јак!

Како и када у Вашој радионици настају афоризми?

Афоризми настају свуда и у свако време. У тоалету: „Пророк је гледао у шољу. Прорекао нам је да ћемо се заглибити до гуше“; испред огледала: „Верујем у себе. Кад се погледам у огледало, ја се прекрстим“; у превозу: „Ја сам од оних људи који беже од проблема. Нарочито у аутобусима ГСП-а“; у кафани: „Када изађем из Скадарлије, све ми крене низбрдо“ итд.

Чему највише поклањате пажње пишући афоризме?

Код мене је све гратис, па тако и пажњу поклањам. Пишући и размишљајући о афоризму најпре мислим на себе, тј. да мени буде смешан, па и поучан, а затим широј читалачкој публици.

Покренули сте Интернет магазин за хумор и сатиру „Шипак“ - са којим циљем?

На самом старту сам имао циљ. Идеја је била да се пружи шанса, не само неафирмисаним, већ и професионалним ауторима који у то време скоро да нису имали где да објављују. И од првог априла 2011. године људи сваког првог у месецу добијају шипак. Што се мене тиче, циљ је испуњен. За ових скоро годину и по дана постојања, за нас пише и црта велики број сарадника и из месеца у месец (мада неки пишу и по сунцу), тај број расте. Читамо се широм света (а и шире). Имамо дојаву да нас читају и они што су пали с Марса. Стигли смо до циља, али нећемо се зауставити на томе.

Објављујете и кратке приче. Колико се, по Вама, разликује писање афоризама од писања прича?

Пишем и кратке (озбиљне) и оне „неозбиљне“ (хумореске) приче. Што се ових првих тиче, веома су озбиљне, чак, често и са трагичним крајем и никако се не могу поредити са афоризмом, док су ове друге сличне афоризму, само су дуже. Оне настају од краја. Прво се смишља јак крај у виду афоризма, а онда се око њега распреда прича.

Шта Вас инспирише?

Људска глупост, злоба, безобразлук...

Који су писци највише утицали на Вас и Ваше стваралаштво?

Узора или узорку немам, не само у писању, већ уопште. Трудим се да будем оригиналан. А, да би човек био оригиналан, мора много да чита. Да би човек био оригиналан мора да буде сав свој. Ја нажалост, више нисам сав свој. Мало сам и њен.

Са причом „Шах не играју коњи“ освојили сте награду за најсмешнију причу „НЕТ књижаре“. Шта награде значе једном писцу?

Што би рекао Иво или неки други Андрић: „Награде човеку продужују живот“. Награда за писца је и када неко прочита његово дело, јер данас је више оних који пишу од оних који читају.

Бавите се и писањем поезије...

Мало ја њом, мало она са мном. Све ово чиме се бавим гледам као доколицу, као убијање времена („Оптужиће ме за геноцид. Убијам време.“) и одмор од живота. Поред поезије бавим се и другим врстама уметности. Па тако прелазим из једне врсте у другу: са песме на причу, са приче на афоризам, са афоризма на драму...

У Вашој биографији стоји да имате пет књига у рукопису. Можете ли ми рећи нешто више о њима и зашто су још увек у рукопису?

Неки би рекли: нема се времена, а време је новац. Ти рукописи су спаковани и „бачени“ у неки ћошак. Чекају својих пет минута (а, мој сат је одавно стао), да им се поново вратим и прелистам их. Књиге ће сигурно бити штампане чим нестане тоалет-папира, то ће бити прави доказ да хартија трпи све.

Шта се ново „кује“ у Вашој радионици?

Шта се кује, то ће да се чује. Ако не ускоро, онда кад-тад. Много пројеката, како на приватном, тако и на „Шипковом“ плану.

Изабрани афоризми Игора Браце Дамњановића ДИБ-а:

Да би писао басне,

мораш добро да познајеш људе.

Мој комшија политичар не поштује предизборну тишину.

Пустио је радио.

Гробље је школа живота.

Најјачи је онај који уме да победи самог себе.

Остао сам без речи.

Био сам на гласању.

Дао сам им глас.

Сад блејим на бироу.

Када је најављен наступ поп певача,

атеисти су се разбежали.

Мала, прави си Нерон –

запалила си ме!

Ја немам папагаја,

ја немам папагаја,

ја немам папагаја.

Она је желела озбиљну везу,

али сам ја имао лош Интернет.

После избора морате да ћутите.

Дали сте глас.

Ко преживи,

боље нек' се убије.

http://www.mixer.ba/4562/intervju-aforizam-je-odiseja-misli/, 15.8.2012.
http://www.scribd.com/doc/104623815/Šipak18#fullscreen, Šipak br. 18, str. 6, 3.9.2012.
http://www.nosorog.rs.sr/brojevi-numbers/121-130/126n10.html, 28.9.2012.