Пројекат Растко ЦМС

Извор: Викизворник.

„Да ли нам можеш укратко рећи“, пита твој пријатељ, „шта је то у ствари анархизам?“

Покушаћу. У најкраћим цртама, анархизам учи да можемо живети у друштву без присиле било које врсте.

Живот без присиле наравно значи слободу, тј. бити ослобођен било присиле било ограничења, могућност да живиш свој живот како ти то највише одговара.

Такав живот не можеш водити докле год не рашчистиш са институцијама које ти ограничавају слободу и мешају ти се у живот и условима који те приморавају да чиниш другачије него што би ти стварно хтео.

Које су то институције и какви су то услови? Хајде да видимо прво шта треба да урадимо да бисмо себи обезбедили слободан и складан живот. Када једном сазнамо шта треба да укинемо и шта треба да дође наместо тога, пронаћи ћемо начин и како то да урадимо.

Шта треба да се укине да би се обезбедила слобода?

Најпре, оно што те највише угрожава и спутава или спречава твоју слободну активност: оно што се меша у твоју слободу и тера те да живиш на другачији начин него што би то био твој избор.

А то је држава.

Погледај добро и видећеш да је држава највећи насилник. Још више од тога, она је највећи злочинац икада познат човеку. Она испуњава свет насиљем, преваром и обманом, угњетавањем и бедом. Као што је велики мислилац једном рекао, „њен задах је отров“. Она изопачи све што додирне.

„Да, држава значи насиље и зло“, признаћеш, „али да ли можемо без ње?“

То је оно о чему ћемо да причамо. Ако бих те сада питао да ли ти треба држава, сигуран сам да би твој одговор био да ти не треба, али да је она потребна због других.

Ако питаш ма ког од тих „других“, одговорио би као и ти: да му држава није потребна, али је неопходна „због других“.

Зашто свако мисли да је довољно пристојан и без полицајаца, али да је држава потребна због „других“?

„Људи би крали и убијали једни друге када не би било државе и закона“, рећи ћеш.

Ако би стварно тако радили, онда зашто? Да ли би то радили из чистог задовољства или из одређених разлога? Ако можда добро истражимо узроке онда можемо и да нађемо лек за њих.

Замисли да смо ти и ја и још групица људи доживели бродолом и нашли се на острву богатом воћем свих врста. Прионули бисмо наравно на посао да се снађемо. Онда замисли да један од нас прогласи да то све припада њему и да нико не сме да узме ниједан залогај док му овај не плати данак. Ми бисмо га само занемарили и смејали бисмо се његовим тврдњама, зар не? Ако би пак покушао да прави проблеме, бацили бисмо га у море, што би му можда и добро дошло.

Замисли даље да ми и наши преци обрађујемо острво и опремамо га свим стварима потребним за удобан живот и да онда неко дође и тражи све то за себе. Шта бисмо ми рекли? Ми се не бисмо освртали на њега. Можда бисмо му рекли да може да дели са нама и да нам се може придружити у послу. А онда замисли да он стално наваљује да је то његова имовина и да набави гомилу папира и каже да они доказују да све њему припада? Рекли бисмо му да је луд и наставили својим послом. Уколико би имао државу иза себе, позвао би је да заштити „његова права“ и држава би послала полицију и војнике који би нас избацили и вратили „законитом власнику његову својину“.

То је функција државе и сврха њеног постојања и оно што она чини све време.

Да ли и сада мислиш да би без онога што зовемо држава и даље отимали и убијали једни друге?

Зар није тачније да баш због државе крадемо и убијамо, пошто нам држава не обезбеђује имовину која нам праведно припада, већ је управо супротно: држава нам је узима у корист оних који немају право на њу, као што смо видели у претходним поглављима, зар не?

Ако би се сутра ујутру пробудио и открио да нема више државе, да ли би твоја прва помисао била да излетиш на улицу и некога убијеш? Не, ти знаш да су то све саме глупости. Ми говоримо о нормалним, здравим људима. Луди људи који хоће да убијају не питају прво да ли постоји или не постоји држава. Таквим људима је потребна нега психотерапеута и психијатара и треба их сместити у болнице на лечење.

Пре ће бити да када се ти и твој комшија пробудите и видите да нема више државе да ћете се бацити на преуређивање својих живота под новим условима.

Веома је вероватно да када видиш људе који се преждеравају, а ти гладујеш, да ћеш захтевати да једеш и имаш потпуно право. Тако би урадио било ко, што значи да људи не би дозволили да неко приграби сва добра за живот за себе. То даље значи да би сиромашни одбили да остану сиромашни док се други башкаре у раскоши. То значи да би радник одбио да да свој производ газди који тврди да њему припада фабрика и све што се у њој произведе. То значи да сељак не би дозволио да хиљаде хектара земље стоји празно док он нема довољно земље да издржава себе и своју породицу. То значи да никоме не би било дозвољено да присвоји земљу или машине за производњу. То значи да не бисмо више трпели приватно власништво над ресурсима за живот. Сматрало би се највећим злочином када би неко поседовао више него што може да потроши током неколико људских живота, док његови суседи немају довољно хлеба за своју децу. То значи да би сви делили друштвено богатство и да би сви помагали да се то богатство произведе.

Укратко, то значи да би по први пут у историји стварна правда и равноправност победили уместо закона.

Видиш да уклањање државе истовремено води укидању повластица и приватне својине над средствима за производњу и дистрибуцију.

Следи да, када је држава једном укинута, са њом морају нестати и капитализам и надничарско ропство, јер они не могу да постоје без подршке државе и њене заштите исто тако као што ни онај човек о коме сам претходно причао не би могао да спроведе своје луде захтеве за присвајање острва без помоћи државе.

Таква ситуација где би уместо државе постојала слобода зове се анархија. Када једнакост у праву на коришћење дође наместо приватног власништва, то је комунизам.

Био би то комунистички анархизам.

„О, комунизам“, виче твој пријатељ, „па ти си рекао да ниси бољшевик!“

Не, ја нисам бољшевик, јер бољшевици хоће јаку власт и државу, док анархизам значи уклањање државе и власти уопште.

„Али зар нису бољшевици комунисти?“, питаћеш.

Да, бољшевици јесу комунисти, али они хоће диктатуру, да њихова власт примора људе да живе у комунизму. Анархистички комунизам, са друге стране, значи добровољни комунизам, комунизам по слободном избору.

„Видим разлику. То би све било лепо“, признаје твој пријатељ, „али да ли мислиш да је и могуће?“