Пројекат Растко ЦМС

Različiti tipovi magijskih iskaza i tekstova podstiču željene, zaprečavaju neželjene pojave, prizivaju dobrobitne ili odstranjuju štetne sile oslanjajući se na jezikom modelovane veze koje izazivaju ili nagoveštavaju određeni tip promena. Njihove osobene crte omogućavaju uočavanje njihovih tipova, te razvrstavanje magijskih tekstova prema brojnim tekstualnim i vantekstualnim kriterijumima.

Među raznovrsnim magijskim iskazima, reči imaju posebno naglašen značaj, jer iniciraju i oblikuju sam formulativno uobličen iskaz, a karakteristične su i za pojedine žanrove. Takve ključne reči — formule, predodređuju i pojedine tipove magijskih iskaza. Magijski tekstovi sadrže određene strukturne elemente koji se ponavljaju u nizu tekstova, a koji su u različitim tumačenjima nazivani kliše, obrazac, shema, ili formula.

U tekstu "The Immanent and Developed Aesthetic Function of Magic in Folk Literature", nazvao sam magijske iskaze o kojima će ovde biti reči "formulama zasnovanim na paralelizmu", a kao neke od tipova naveo sam kvalitativne, kvantitativne i temporalne formule (Ajdačić 1994: 70). Kak je to navođenje bilo tek uzgred uključeno u šire razmatranje odnosa magijskog i estetskog u narodnoj književnosti, razmatranje se može proširiti, a problem osmotriti sa drugih stanovišta, uz pokušaj da se i potpunije sistematizuju tipovi ovih magijskih iskaza.

Magijski iskazi se prema strukturnim svojstvima mogu podeliti na jednostavne (sa apelativnim obraćanjem najčešće u imperativnoj formi isterivanja (stu!, čur!, beži!, idi!, izlazi!), prizivanja (ajde, odi), zaustavljanja (stani, ustupi), (nek, da Bog da), i složene, koji mogu biti sastavljeni iz dva iskaza (dvosložni) i višesložni — kumulativni i narativni. U ovoj prilici biće reči samo o dvosložnim magijskim iskazima i mogućnostima izdavajanja njihovih osnovnih osobina i tipova. U dvosložnim magijskim formulativnim iskazima, za razliku od apelativnih magijskih iskaza, najčešće nema direktnog obraćanja — dvosložne su uglavnom bezlične, najčešće nisu upućene biću od koga se očekuje izvršenje željenog dejstva. U magijskim iskazima sastavljenim iz dve, najčešće proste rečenice poseban značaj ima paralelizam koji se uspostavlja izmedju dve pojave. Vutke, razmatrajući drevna nemačka verovanja, govori o formulama-paralelizma (Parallelformeln, 1869). U slavističkoj folkloristici razmatrani su brojni aspekti paralelizma kao oblikotvornog činioca narodnih usmenih tekstova, verovanja i obreda, pri čemu su kao primeri paralelizma i međusobne uslovljenosti pojava u okviru mitsko-magijske slike sveta korišćeni i dvosložni magijski iskazi.

Dvosložni magijski formulativni iskazi obuhvatanja/isključivanja zasnivaju se na odreizbrojivo ili nesamerivo. Prikazani element svojom količinom treba da imitativno prizove veliku (ili čak neizbrojivu) količinu blagoslovenog objekta. Željena svojstva se u blagoslovima predstavljaju uzorima lepote i napretka, a u kletvama slikama njihovog odsustva i bede. U dvosložnom magijskom iskazu sa količinskom formulom, kojom se priziva preobilje, često se uz reč koliko navode zvezde, zrnevlje, a uz konkretne obredne radnje i predmeti sa kojima ili za koje se izvode magijske radnje, npr. Kolko na toz kravaj zrncata uz držanje obrednog hleba ili kada iz badnjaka iskaču iskre i dr. Poredbeni objekt (tolko [...]) može biti asocijativno srodan ili blizak onome koji se poređenjem priziva kada je podrazumevana slična ili srodna ideja, najčešće ideja plodnosti. Plodnost bilja ukazuje se kao model za plodnost ljudi ili stoke. Poređenje međutim u količinskim magijskim dvosložnim iskazima može biti zasnovano samo na broju — broj zvezda sugeriše njihov ogroman broj koji nije vezan za plodnost, ali se tom neizbrojivošću u blagoslovu želi neograničen rod.

Vremenske formule magijskog uslovljavanja se koriste pogodbeni odnos reči ako [...] — onda [...], i predstavljaju osnov zakletvi i kletvi. Uslovljavanje računa na povezivanje dva niza — onog kojim se garantuje i onog šta se garantuje, niza stvari i reči.

Cilj dvosložnih magijskih iskaza. Životne sfere u koje se uključuju dejstva prizvana dvosložnim magijskim iskazima su sve oblasti života. Dva glavna stanja koje oni prizivaju su: potpunost-nepotpunost, koja se prelama u sferama prirodnih potreba (rodnost-neplodnost), materijalnih potreba (blagostanje-nemaština), psiholoških odnosa (zadovoljstvo-nezadovoljstvo), socijalnih odnosa (vezanost-omraza/samoća). U slikama određenim uslovnim dvosložnim formulama najčešće je naglašeno jedno, dominantno svojstvo, ali pored njega, ceo iskaz može da sadrži konkretizacije koje bliže određuju vreme, mesto, kvantitet, ili kvalitet. Dvosložni magijski iskazi sa formulama uslovljavanja mogu se krajnje pojednostavljeno svesti/prevesti na još sažetiju formu zahteva: temporalne formule željeno dejstvo određuju značenjem uvek ili nikad, kvantitativne značenjem sve ili ništa.

Realni — irealni tipovi dvosložnih magijskih iskaza postoje zavisno od toga da li se u prvom delu dvosložnog magijskog iskaza navodi realan, ostvariv ili irealan, neostvariv uslov. Na primer, u kletvama u kojima se u prvom iskazu postavlja irealni uslov koji podrazumeva nemogućnost ostvarenja onog drugog iskaza.

Sa stanovišta mogućnosti da se ostvare, magijski dvosložni iskazi mogu biti realni i irealni. Magijski iskazi u kojima se uz pomoć uslovljavanja želi nešto da zapreči koriste iste magijske formule kojima se obezbeđuje njihovo ostvarenje, ali se u iskazu umesto realnog uslova postavlja irealni. U folkloru Slovena često se u magijskom sprečavanju događaja koristi vremenska formula kad [...] — tad [...], uz postavljanje neostvarivog uslova, npr. irealno povezivanje rađanja voćaka na nerodnim biljkama (Mršević 1991).

Oblikotvorno i značenjsko jezgro magijskih iskaza sa dvosložnom uslovnom formulom nalazi se u iskazima različitih vrsta govornih žanrova. Kletva, blagoslov, gatalačke pesme, basma, zakletva, molitva razlikuju se u nizu elemenata strukture, odnosa pošiljaoca i primaoca poruke, odnosa prema vantekstualnoj stvarnosti, odnosa prema obredu, i dr. Tipovi dvosložnih magijskih iskaza prema mogućnostima uticaja na ostvarenje iskaza zavise od uticaja čoveka koji iskaz izriče na više sile/sudbinu i mogućnosti izbora ponašanja onoga kome je iskaz upućen.

Magijskim dvosložnim iskazima obezbeđuje se, prema narodnim verovanjima, direktan uticaj onoga ko iskaz govori na željeno dejstvo. U pogodbama, pogodbenim, uslovljenim pretnjama, opkladama i dogovorima, magijskim iskazom se unapred ugovaraju nagrada ili kazna. Poseban vid dvosložnih magijskih formula predstavljaju prognostički tekstovi koji vezuju dva vremenska trenutka. Preporuke i zabrane mogu da sadrže istu mitsko-magijsku logiku kao prognostički tekstovi, ali u sebi sadrže apelativnost i nameru da se iskazivanjem obezbedi zaštita od zla ili dobrobit.

Navedeni tipovi dvosložnih magijskih iskaza temelje se na jednom širem i opštije usvojenom znanju, tako da se određene žanrovske crte ovih iskaza nadograđuje nad predstavama koje se pokazuju amorfnim u žanrovskom i tekstualnom smislu. Ljudmila Vinogradova o ovim tekstovima govori kao metajeziku narodne kulture: Ti minimalni tekstovi, koji objašnjavaju smisao normativnog ponašanja ljudi tradicionalnog društva, moguće je povezati sa metajezikom narodne kulture (Vinogradova 1995: 54). Takvi tekstovi se konkretizuju u predstavama o svetu, obredima, tekstovima, verovanjima koja predodređuju postupke ljudi. Jedan te isti tekst (npr. Srbi veruju da leska štiti protiv grada) nalazi se u različitim formama — verovanjima, podučavanju dece, magijskim tekstovima i dr. U zabranama i magijskim upozorenjima se dvosložne formule javljuje u vidu ne čini [...] — da ne bi [...]. Ovi iskazi su malo stabilizovani u formalnom i formulativnom vidu iako su veoma stabilni u svom sadržaju. Mnoge zabrane su kalendarski fiksirane za dane u godišnjem kalendaru, dok su neke okazionalne (npr. preporuke o ishrani trudnih žena, v. Sedakova 1997). Preporuka je po modalnosti slična zabranama, s tim što se njom ističu poželjne radnje kojima se obezbeđuje željeno dejstvo ili rezultat.

U prognostičkim tekstovima narodne kulture čiji je cilj predviđanje budućeg roda, meterološkog vremena, zdravlja, bitnih događaja iz ličnog života, vezanih za trudnoću, porođaj, svadbu i dr., finalni vidovi iskaza mogu biti različiti po formi obavezivanja — preporuka, upozorenje, zabrana, kletva. Jedan te isti tekst zasnovan na logici ako [...] — onda [...], tako dobija različite forme iskazivanja od strane autoriteta u ime zajednice, koje su modelovane socijalnim ulogama u okvirima tradicionalne kulture.

Odnos verbalno — neverbalno zavisi od povezanosti ili autonomnosti obrednih postupaka prilikom izgovaranja dvosložnih magijskih iskaza. Suprotstavljanje obeležja narodne kulture nalazi se u osnovama mitsko-magijskog mišljenja, pa se iste opozicije javljaju u različitim vidovima. Verbalni i neverbalni iskazi mogu biti i odvojeni, ali se najčešće prepliću i dopunjavaju i kada je reč o dvosložnim magijskim formulama. Kada se uspostavlja veza između jezika stvari ili postupaka sa govornim iskazima, poklapanje neverbalnog i verbalnog jezika izvodi se u prvom delu formulativnog iskaza, kada se uspostavlja i utvrđuje magijska veza između predmetnog sveta i ritualnog, verbalnog jezika. Ostvarenje željenih promena putem verbalnih i neverbalnih dejstava, u obred uključuje realno prisustvo elementa navedenog u prvom delu iskaza, uz pomoć koga se priziva u drugom delu željeno dejstvo