Пројекат Растко ЦМС

Не ходи тихо у ону нујну ноћ —
Старост хоће да сагори при смирају дана —
Бесни у гневу док светлост губи моћ.

Премда мудри знају да тама ће праведно доћ,
Јер речи су слабе за блистав сјај, они од искона
Не ходе тихо у ону нујну ноћ.

Они добри, у очају вапијућ помоћ
За дела расута тамо где увала је зелена,
Бесне у гневу док светлост губи моћ.

Они дивљи гањају сунце и певају му зрачећ надмоћ.
На крају науче наук за сва времена,
Да не ходе тихо у ону нујну ноћ.

Они уморни, док им поглед гасне у поноћ,
Виде радост у оним очима слепих зена,
Па бесне у гневу док светлост губи моћ.

А ти, оче мој, у тим висинама где осећаш немоћ,
Молим ти се, благосиљај ме сузама горким од рана.
Не ходи тихо у ону нујну ноћ,
Већ бесни у гневу док светлост губи моћ!

Препевао са енглеског Милан Драшковић