Пројекат Растко ЦМС

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ О БОЖИЋУ 2002. ГОДИНЕ

ПАВЛЕ

ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ

ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМА АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ — СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР - ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

БЛАГОСЛОВЕНО НОВО ЛЕТО ДОБРОТЕ ГОСПОДЊЕ!

Ево нас, наша духовна децо, у трећој години Треће Хиљадугодишњице од Рођења Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, у оној скромној пастирској Пећини у Витлејему, ради нашега људског и свекосмичког спасења. Од тада до данас Син Божији, Који је у тој Пећини рођен као Син Човечији од Духа Светога и Пресвете Богородице, бивао гоњен и прогоњен, али Га ни ондашњи, нити иједан други Ирод, није могао убити или прогнати из топлих и чистих јасала људског верног срца и бића, нити из средишта наше природе и нашег света, живота и историје човечанства.

Зато, као што су у време Рођења Христовог свети Ангели Витлејемским пастирима благовестили Радост велику и Славу Божију и Мир на земљи и Добру вољу међу људима , јер се роду људском и свему свету родио „Спас, Који је Христос Господ“ (Лк 2, 10–14), тако и ми данас благовестимо вама исту Радост велику Славе Божије и људске, исти Мир Божији и људски, исту Добру вољу Божију и људску. Јер је Исус Христос јуче, данас и до века исти (ср. Јев 13, 8).

Иако Божић пада у зимско време, Божић је, по речима Светих Пророка, Апостола и Отаца Цркве наше, радосно засијао, и непрекидно до данас сија, као Вечно Пролеће васцелој васељени, јер нас људе, и сву творевину, као физичко сунце у пролеће, Божић повраћа истинском обновљењу и новоме, вечноме животу.

За Новорођеног у Витлејему од Свете Богородице – Христа Спаса вели Свети Кирило Јерусалимски (половином IV века): „Овај је Онај Који јесте, и Који је вечно био (в. 2. Мој 3, 14; Јн 1, 1–3), Оцу Саприсносушти, Син Јединородни (Јн 1, 18), Јединопрестолни, Равномоћни, Свесилни, Беспочетни, Несаздани, Неизменљиви, Невидљиви, Неизрециви, Несхватљиви, Необухвативи, Недомисливи, Неограничени. Овај је Извор живота (Пс 49, 1; Јн 14, 6), од Извора живота Очевог проистичући. Овај је Река Божија (Пс 45, 5; 64, 10), што исходи из безданог Извора Божијег, но не одваја се од Њега. Овај – Ризница Доброте Очеве и бесконачног Блаженства. Овај – Вода живота, што живот свету и људима дарује (Јн 4, 14; 10, 10). Овај је Зрак Несаздани, што се рађа но не одсеца од Првосветлећег Сунца. Овај је Бог Логос, што је једном речју све твари из небића у биће привео и саставио (Јн 1, 1–3; Јев 1, 2–3; Кол 1, 16). Ово је Онај Који нас је створио по образу Божијем (1. Мој 1, 27; 2, 5; Кол 3, 10), а сада се Сам учинио човеком по образу нашем. Човек, но уједно и Бог!“

Други Свети Јерусалимљанин, Преподобни Јован Дамаскин (VIII век), такође говори: „Данас – на Божић – рађа се Син Божији Јединородни (Јн 3, 16–18), Сијање Славе Његове, Обличје вечности и бића Његовог (Јев 1, 3), Очев Израз и Логос (=Реч=Словесност), кроз Којега је Отац светове и векове створио (Јев 1, 2), кроз Којега је постало све видљиво и невидљиво (Јн 1, 10; Кол 1, 16). Јер Логос Очев данас – на Божић – неизменљиво је постао Тело , то јест истински Човек (Јн 1, 14; Фил 2, 6–7), од Духа Светога и Дјеве Богородице, и тако постао Посредник Бога и људи (1. Тим 2, 5) – Једини Човекољубац.“

Ето, драга браћо и сестре, зашто је Господ Исус Христос назван Емануил=С нама Бог , зато што је постао Истински Човек, остајући Истински Бог. Отуда Христос Емануил значи: Бог је с нама у нашој људској души и телу, у нашој природи, у нашем свету и животу, на нашој Земљи и нашем Небу, у нашој историји и нашој вечности. Бог је с нама као Живот и Истина, као Добро и Светост, као Правда и Мир, као Љубав и Светлост. И све то вечно и бесмртно, и у овом и у оном свету и животу.

Од Божића, Бог је с нама у нашој људској природи и у свеукупној природи око нас. Није укинуо ни разорио нашу природу, и свеукупну природу на Земљи и у свемиру, него их је обновио и у бесмртност позвао, јер је Он њен Творац и Промислитељ природе, Спаситељ и Осмислитељ човека и свемира. Господ Христос је Својим Оваплоћењем у човека, то јест Својим Очовечењем, уздигао Човека и изнад Анђела и Арханђела, зато што је Бог Творац тако хтео и тако благоизволео – из неизрециве љубави Своје и човекољубља према човеку и роду људском – да човек буде и остане најмилије створење и средиште Љубави Божије, у Сину Љубљеном и Оваплоћеном. Зато је Божић за нас хришћане истинско и вечно Пролеће, пролеће непролазне Радости и вечне Слободе, спасоносне Љубави и вечнога Живота.

Зато, када се усред спољашњег римског светског мира, а дубоког унутрашњег немира свих тадашњих људи и народа, родио Христос Спас, истински Миротворац и Умиритељ, Свети Анђели, радосни су због Његовог рођења и нашег људског спасења, певали пред витлејемским пастирима над Пећином радостотворну и миротворну песму:

Слава на висини Богу,

и на земљи Мир,

међу људима Добра воља – људска и Божанска.

Данас, браћо и сестре, иста песма одјекује о Божићу и од Божића свима нама, и свима људима добре воље у овом и оваквом свету, у овом и оваквом тешком веку наше људске историје, макар она личила у многоме на ону историју ондашњег римског света и времена. Јер Бог никада није напустио овај и овакав наш свет, макар он био толико грешан и обузет толиком неправдом и смртним страхом од већих катастрофа, ратних и еколошких. Од Христовог Рођења и Богоочовечења, Бог је у њему присутан као Емануил – Спаситељ, С нама–Бог – нас Спасавајући, Препорађајући, Обесмрћујући, Васкрсавајући и Обожујући.

Оваплоћењем и Очовечењем Својим Христос Господ је високо почаствовао људски дух и душу, а такође и људско тело и целокупну материју, како опет сведоче Свети Апостоли и Свети Оци Православља, и како наша Света Црква практично исповеда и показује поштовањем Светих Икона и Светих Моштију, Часнога Крста и Светих Храмова. Нарочито пак и првенствено, Својом Божанственом Литургијом – спасоносном тајном=стварношћу Тела и Крви Христове у Светој Евхаристији, којима се причешћујемо и тако заједничаримо у Христовом Божанству и Христовом преображеном и обоженом Човечанству, постајући истински причасници=заједничари Божанске природе (2. Пт 1, 4). Јер само човек као личност , и човек у заједници са другима себи једнакима, боголиким и христоликим људима, браћом својом, јесте права и ничим заменљива природна и историјска, и истовремено есхатолошка и натприродна Вредност и Драгоценост. Не теоретска и апстрактна, него стварна и опипљива, као Христос Оваплоћени и Очовечени.

Зато вас, браћо и сестре, молимо да у себи и око себе, у народу своме и људима и народима око себе, цените и поштујете пре свега и изнад свега правога човека и праве људе као боголике и неприкосновене личности, вечну браћу своју. Али исто тако да цените и поштујете праву људску братску заједницу у Живој Цркви Новорођенога Христа Емануила и Спаситеља.

Ову свесвету богочовечанску тајну – догађај , ово јединствено небоземно чудо – стварност Христа као Цркве и нас у Христу – Цркви, осећа и доживљава свако истинско људско срце данас на Божић. Нарочито пак срце нашег напаћеног али Богожедног и Христољубивог народа, Народа Православног.

Посебно се о овом Божићу обраћамо братски и родитељски, са пуно бриге али и наде, нашој браћи и деци на распетом Косову и Метохији, поздрављајући их Божићем и охрабрујући их Божићем: да издрже велика искушења којима су подвргнути, да истрају у одстојавању правде и слободе Божије и људске, те да у душама својим у преосталим Црквама, Манастирима и домовима својим предосете Пролеће Слободе и Правде, пролеће Славе Божије и Мира на земљи међу људима.

Такође подсећамо све наше вернике, и све људе добре воље, да стотине хиљада прогнаника и избеглица са својих вековних огњишта још увек очекују нашу братску помоћ и човекољубље, не само на Косову и Метохији, него свуда где су расејани.

Поздрављајући нашу духовну децу, како у Отаџбини тако и свуда у свету, молимо их да остану у вери светих предака наших и својим животом сведоче о њиховој и својој православној вери.

Останимо са вером живом и истинитом, усправно стојећи о Божићу и ради Божића, срца пастирски отворенога и анђелски и детиње радоснога.
У име тог и таквог богољубља и човекољубља све вас радосно поздрављамо:

Мир Божји – Христос се роди! Благословена Нова Година!

Дано у Патријаршији Српској у Београду,
о Божићу 2002. године.

Ваши молитвеници пред Витлејемским Богомладенцем:

Архиепископ пећки,
Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски ПАВЛЕ

Митрополит загребачко-љубљански ЈОВАН
Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит средњезападноамерички ХРИСТОФОР
Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ

Епископ жички СТЕФАН
Епископ шабачко-ваљевски ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ нишки ИРИНЕЈ
Епископ зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ аустралијско-новозеландски Митрополије новограчаничке НИКАНОР
Епископ за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ банатски ХРИЗОСТОМ
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ рашко-призренски АРТЕМИЈЕ
Епископ умировљен захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки ХРИЗОСТОМ
Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ тимочки ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ славонски САВА
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ јегарски ПОРФИРИЈЕ
Епископ хвостански АТАНАСИЈЕ