Пројекат Растко ЦМС

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ О БОЖИЋУ 2001. ГОДИНЕ

ПАВЛЕ

ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ

ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМА АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ — СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР - ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

„Христос се рађа, славите! Христос силази с неба, сретајте Га...“

Ове ноћи, драга наша децо духовна, дошао је Земљи у походе најдражи Гост који је икада Земљу походио. Дошао је Сам Син Божји у лицу Богомладенца Христа. Дошао је као Детенце да обрадује Собом чиста и невина дечја срца. Дошао је као Син човечји да обрадује сваког човека, свако људско биће у свим вековима и у свим световима. Дошао је као свој својима и Собом донео на Земљу цело небо, све небеске и вечне вредности: вечну истину, вечну правду, вечну љубав, вечни мир, вечни живот. Данас се десило оно што је касније посведочио љубљени ученик Његов, јеванђелист Јован: И Логос постаде тело и настани се међу нама, видесмо славу Његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине (Јн 1,14).

Али исто тако, браћо и сестре, од данас почиње да се пројављује и неспремност људи да дочекају тако узвишенога Госта, онако како Њему доликује. Мали је број оних који Га у првом трену препознаше и Његовом доласку се обрадоваше. Они чистога срца и смирена духа, као витлејемски пастири, примише Га са детињом радошћу. Угостише Га с радошћу безазлене овце и дадоше му своју пећину за дом, а своје јасле са меком сламом за прву постељу. Обрадоваше се Његовом доласку и учени мудраци са Истока, који по чудесној звезди препознаше дан када Бог походи народ Свој. Много већи беше број оних које је Рођење Сина Божјег уплашило и узнемирило. Пре свих уплашише се цар Ирод и сав Јерусалим с њим. Доцније, фарисеји и садукеји, књижевници и првосвештеници, па најзад и сав онај народ који пред Пилатовим двором викаше: „Распни Га, распни!“

Та разлика само сведочи да ова тајна, тајна Оваплоћења и Рођења Сина Божјег, превазилази ограничени људски ум, за који је тајна и сама чињеница природног рађања. Зато се догодило да ни тада, као ни у наше дане, људи не препознаше да им Бог говори Самим Сином Својим. Стога ученик кога Исус љубљаше сетно констатује: У свету беше, и свет кроз Њега постаде, и свет Га не позна. Својима дође и своји Га не примише (Јн 1, 10-11).

Ни наше доба није изузетак. И у нашем народу беше оних који Га не примише. И то не мали број, и не за неко кратко време. Деценијама је Божић скриван од деце, од оних којима је Богомладенац Христос најближи и најдражи. Скриван је и од родитеља, и од учитеља. Реч о Богу и Божићу није се чула онде где је највише деце – у српским школама. Тихо, као и у првој божићној ноћи, вест о Рођењу Богомладенца у школе је допирала, и у срца неке деце продирала, од њихових другова, од деце у чијим се домовима вера чувала, Бадње вече славило, где су она, од старијих, уз пуцкетање бадњака на ватри, слушала приче о чудесном Рођењу Спаситеља у пећини, у стаји, међу добродушним пастирима. У тим свечаним тренуцима тешко је схватити какво је удивљење и чуђење обузимало танана дечја осећања када су слушала о Богомладенцу Који је повијен и положен у јасле. Та осећања сведоче и откривају свакој чистој души да је заиста с нама Бог (Емануил).

Сваке године у ово доба Христос се изнова, Својом благодаћу и нашом вером, рађа у нашим срцима, у нашим душама, у нашим чулима, у дечјој радости. Данас сва природа добија свечани израз тајанствене благодарности, јер све и сва осећа да нам се данас роди Спас. И данас, у заглушујућој буци историје човечанства, уз хуку фабрика и прасак бомби свуда по свету, до нашег уха допиру речи Самога Спаситеља нашега, Богочовека Исуса Христа: Ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско (Мт 18,3). Само када човек очисти своја осећања и срце од сујетних помисли и уклони се од рђавих дела баш као безазлено дете, тада, и само тада, може осетити сву лепоту и истинитост речи Божје и истински се радовати Божићу.

Милошћу Божјом, заузимањем и трудом како одговорних црквених и верских представника тако и појединих вредних прегалаца на нормализацији живота у нашој отаџбини, ове године деци која су се определила да похађају верску наставу у школама, биће блискији и топлији данашњи Празник. Пробудиће се и оживеће слике и сећања из детињства и код многих родитеља, па и старијих. Многи ће тек ове године схватити чега су у детињству били лишени и чега су, можда, лишавали своју децу.

Многи родитељи су, авај, лишавајући своју децу верског васпитања и божићне радости, гурнули сопствени пород на путеве лажне среће и лажне слободе, допуштајући синовима и кћерима да чине све што им је по вољи. Колико је само њих на тај начин упропастило својој деци живот и овде на земљи и у будућем вечном Царству Божјем! Колико је младих у нашем народу (а и у осталим народима) морално посрнуло, одало се пијанству, наркоманији и разврату, и тиме упропастило сву лепоту, чедност и радост младости! Многи су дрогом и другим опојним средствима унаказили и онеспособили себе за читав живот, а многи су у цвету младости ужасно завршили свој тек започети живот.

Бог је човеку дао слободу, али је човек тиме постао и одговоран за своја дела и поступке. Многи се данас боре за слободу, за права појединаца и заједница, али ту слободу, по своме огреховљеном уму, схватају као право човека да чини све што хоће, чак и да другима угрожава слободу, па и сам живот. Борба за такву слободу често се назива звучним именима: борба за људска права, борба против угњетавања, револуција и тако даље. Мало је оних који схватају да је једина права револуција, дозвољена и благословена, бунт против греха у нама самима, зато што она уместо насиља и освете нуди закон љубави и праштања, уместо насилног мењања света и кројења по својој мери, нуди мењање сопственог бића и његово чишћење кроз истински подвиг и покајање.

И ове године је радост коју доноси Празник Рођења Богомладенца Христа помућена таласом мржње која запљускује сав свет повећањем несигурности, тероризма и осветољубља. Као да се данас не чује вековни радосни поздрав анђела, изречен у првој божићној ноћи над витлејемским пољима: Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља (Лк 2,14). Ишчезава из видокруга људи чињеница да је Христос Својим Рођењем донео мир Божји на земљу. Тај мир Божји јесте унутрашњи мир, мир који силази у душу да је учини светом и припреми за Царство небеско. То је мир о коме ће касније Господ рећи Својим ученицима у опроштајној беседи: Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје... (Јн 14, 27).

Радост овога Божића, драга наша децо духовна, увећана је тиме што можемо да вас обавестимо да смо, захваљујући прилозима из земље и расејања, успели да набавимо звона за Храм Светога Саве на Врачару и да су она недавно освећена, у присуству верног народа и представника наше државе. Звона су ноћас први пут зазвонила. После њиховог свечаног оглашавања, молитвама Светога Саве, надамо се да ће радови на довршењу Храма тећи брже, а прилике у нашој отаџбини из дана у дан бити боље. Позивамо вас да и даље, колико можете, прилажете за изградњу Храма који, по речи песника, гради нас, а изграђиваће и наше потомство довека.

Та звона нас позивају да се вратимо на пут којим је Свети Сава ишао и који је своме роду указао. То је пут мира и помирења са самим собом и са другима. То је пут јединства, слоге и духовног препорода васколиког православног српског народа. То је пут који води у живот вечни, у Царство небеско. То је пут који води кроз витлејемску пећину у којој нас дочекује Богомладенац Христос, спреман да нам помогне да се у духу обратимо Богу Живоме и Истинитоме и да будемо као деца. Јер, само као такви моћи ћемо да уђемо у Царство Његово и да наследимо вечни и блажени живот.

Са таквим мислима и молитвеним жељама ми, ваши пастири, свима вама који сте у земљи и расејању, још једном честитамо Божић и Нову годину, поздрављајући вас, једним устима и једним срцем, речима сверадосног и древног хришћанског поздрава:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Дано у Патријаршији српској у Београду,
о Божићу 2001. године.

Ваши молитвеници пред Витлејемским Богомладенцем:

Архиепископ пећки,
Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски ПАВЛЕ

Митрополит загребачко-љубљански ЈОВАН
Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит средњезападноамерички ХРИСТОФОР
Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ

Епископ жички СТЕФАН
Епископ шабачко-ваљевски ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ будимски ДАНИЛО
Епископ нишки ИРИНЕЈ
Епископ зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ – Администратор темишварски ЛУКИЈАН
Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ аустралијско-новозеландски Митрополије новограчаничке НИКАНОР
Епископ за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ банатски ХРИЗОСТОМ
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ рашко-призренски АРТЕМИЈЕ
Епископ бивши захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки ХРИЗОСТОМ
Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ бивши западноевропски ДАМАСКИН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ тимочки ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ западноамерички ЈОВАН
Епископ славонски САВА
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Викарни Епископ будимљански ЈОАНИКИЈЕ
Викарни Епископ јегарски ПОРФИРИЈЕ
Викарни Епископ хвостански АТАНАСИЈЕ