По роману Џона. Р. Р. Толкина
драматизацију написала Биљана Стајић

Хобит

Београд, 1999.

(Са конкурса за савремену српску драму Пројекта Растко, 2000. године)

ПРОДУЦЕНТ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК
Зоран Стефановић
ЛИКОВНО ОБЛИКОВАЊЕ
Маринко Лугоња
ВЕБМАСТЕРИНГ И ТЕХНИЧКО УРЕЂИВАЊЕ
Милан Стојић
ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ТЕКСТУАЛНОГ И ЛИКОВНОГ МАТЕРИЈАЛА
Ненад Петровић
КОРЕКТУРА
Саша Шекарић

Лица:

Билбо Багинс-Хобит

Чаробњак Гандалф

Патуљци:

Торин, Двалин, Балин, Бомбур, Кили, Фили

Дивови: Берт, Бил, Виљем

Виловњак Елронд

Бауци - ван сцене

Голум

Беорн - човек медвед

Виловњаци

Змај Шмауг

Бард - човек херој

Ратници

Хобити

1. сцена

(Сцена се полако осветљава а на сцени се у њеном предњем делу налазе једна велика, удобна зелена фотеља окренута ка публици и две мање, такође удобне фотеље жуте боје са сваке стране зелене фотеље. Испред њих је пространи дрвени сто на којем се налази чајник, тањир са колачићима и ваза пуна шареног пољског цвећа. Унаоколо по поду су разбацани жути и зелени јастучићи различитих облика. Позадина сцене је заклоњена зидом дрвенарије - параваном зелене боје на којем су чивилуци. Са десне стране је велики шпорет на дрва. У великој зеленој фотељи седи Билбо Багинс прекрштених ногу. Билбо у руци држи зелену шољу, мирно и задовољно гледа у даљину. Упоредо са постепеним осветљењем сцене изван сцене (преко микрофона чује се дубок, пријатан и загонетан глас.)

ГЛАС: Ово је прича о томе како је Билбо Багинс доживео пустоловину и нашао се у ситуацији да чини и говори ствари потпуно неочекиване. Билбо Багинс је био миран хобит, никад се није упуштао у пустоловине, јер нико у Хобитону где је живео Билбо није марио за пустоловине. Билбо је имао пуно пријатеља који су га посећивали и са којима је заједно уживао у посластицама које је сам припремао и по којима је био надалеко познат; не само у околини брда где је живео, већ по читавој земљи, далеко, преко планина и гора, седам мора и река, тамо где Сунце леже на починак, још даље, и даље..., јер тада границе нису постојале. Ова прича се не би разликовала од хиљаде других прича о Хобитима да се није десила једна врло чудна ствар...Билбо би читав свој живот провео седећи у својој удобној зеленој фотељи и сачекујући своје драге госте, да му једног дана у посету није дошла једна луцкаста дружина...Дружина шест патуљака...и једног чаробњака...Рекох луцкаста…Видећете зашто….

ДВАЛИН: Двалин, вама на услузи. (Дубоко се поклони.)

БИЛБО: Билбо Багинс, Вама на услузи.

ДВАЛИН: Ммммммммм...

БИЛБО: Изволите.

ДВАЛИН: (Броји полугласно.) Један, два...пет, шест...девет, десет. (задовољно подиже главу и пружа један колач Билбу а остале сам почиње да једе. Билбо се загледа у колач у руци и тада се оглашава звонце на вратима. Билбо се трза, ужурбано креће према вратима и отвара их. Улази патуљак Балин и веша своју црвену капу на чивилук.)

БАЛИН: Ммм, већ су почели да пристижу. Лепо. (Билбу.) Балин, вама на услузи. (Положи руку себи на груди.)

БАЛИН: Ојха! (Дрмне по глави Двалина који једе и при ударцу се загрцне.)

ДВАЛИН: (Кроз кашаљ.): Ојхха!

БАЛИН: Како је мој мали брат, брудер Двалин. Опет ждереш, а?

БАЛИН: Фала Богу, добро си. (Билбу стоји поред.) Ја ћу пиво и маковњачу, може јел?

КИЛИ И ФИЛИ: (Углас, гледају се у очи.): Идемо да се плидлузимо луљи!

БИЛБО: Руљи?!

КИЛИ И ФИЛИ: (Углас, Двалину и Балину.): Насе постовање. Ми цемо овде.

БАЛИН: У Бога ти, Двалине, погледај што су мангупи Кили и Фили порасли.

КИЛИ И ФИЛИ: (Углас.): Јесмо, јесмо! Заједно имамо петсто цетлдесет година.

БАЛИН: Јеел? Што време лети... Двалине, кол’ко ја то имам година?

БИЛБО: Ја не бих да сметам...

ДВАЛИН: (жваће): Пуно, Балине.

БАЛИН: Мајку му стару, кол’ко је то?

ДВАЛИН: Балине, пуно. Боље да не знаш.

БАЛИН: Је л боље?

БИЛБО: Ја јако волим посете... али... Да ли се ми познајемо?

БАЛИН: (Не обраћа пажњу на Билба.): Мајку му, баш су порасли.

КИЛИ И ФИЛИ: (Углас.) Све ми знамо ал слово л никако да науцимо.

БАЛИН: Како то?

КИЛИ И ФИЛИ: Ето тако, лепо.

ДВАЛИН: Никако?

КИЛИ И ФИЛИ: Бас никако.

БАЛИН: У мајку му стару, тако велики патуљци а слово р не знају да кажу.

Кили и Фили утучено слежу раменима.

БИЛБО: Драго ми је да сте ту...когод ...али сам хтео...

БАЛИН: (Изненада.) Ајд’ понављајте: Риба риби гризе реп...

КИЛИ И ФИЛИ: Либа либи глизе леп...

БАЛИН: На врх брда врба мрда...

КИЛИ И ФИЛИ: (Одмахују главама): Плобали смо вец. Не помазе. Ми смо плопали слуцајеви.

БАЛИН: Штета, а тако млади патуљци.

БИЛБО: Хтео сам да Вас питам...

ГАНДАЛФ: (Са пода.) Јоој, моје кости. Бомбуре, дижи се сместа са мене да те не бих моментално претворио у жабу. Крастачу!

Двалин, Балин, Кили и Фили (Углас, разгаљено.): Дошао је наш чаробњак!

БОМБУР: Ево, ево...

ТОРИН: Брже мало...

ГАНДАЛФ Бомбуре!...

БОМБУР: Ево, немој ме само у жабу, молим те.

ГАНДАЛФ Ооо, па драго ми је да вас поново видим све на окупу.

ТОРИН: Лепо је опет бити заједно.

ГАНДАЛФ Да седнемо. Видим да сте упознали нашег пријатеља Багинса... Билбо седи.

БИЛБО: Ви мене познајете?

ДВАЛИН: Мени је понестало колача и чаја. Најдражи мој Билбо, хоћеш ли?

КИЛИ И ФИЛИ: Нама ђема и сила.

БОМБУР: Мени би се за ужину добро сварио један бурек, али кило бурека, ипак је ужина, и можда мало пите од јабука, ако може... Молио бих најлепше.

БАЛИН: Ја ћу једно ладно пиво.

БИЛБО: (Сметено.): ...џем од сира, чајни бурек, кило пива,...питу од ужине... Јјооој...

ГАНДАЛФ: (Озбиљно.) Господо патуљци...и драги Билбо, овде смо због једне врло озбиљне ствари...Билбо седи.

Патуљци се мало покуње.

БОМБУР: А мени се баш пријело...

ГАНДАЛФ Билбо, ја сам чаробњак Гандалф. Твој прадеда Тук и ја смо били пријатељи. Сигурно ти је причао о мени кад си био мали.

БИЛБО: (Изненађено.) Велики Гандалф?! (Зине.) Прадеда Тук ми је пре смрти испричао све о великом чаробњаку Гандалфу и његовим пустоло...(Застане.)

ГАНДАЛФ: (Насмеје се.) Пустоловинама. Слободно реци Билбо.(Покаже руком на Торина.) Торине...

ТОРИН: (Накашље се.) Дружино моја драга, окупили смо се данас овде са разних страна овог патуљског, али на жалост не само патуљског света, у овој хобитској рупи, дивном дому нашег пријатеља Билба Багинса са жељом да заједнички скујемо план за наше путовање на север...

ГАНДАЛФ: (Ошине погледом Балина.) Ово је дан када ће отпочети једно дивно и незаборавно пријатељство са нашим милим Билбом који ће од данас постати незамењиви члан ове дружине (глас му постаје критички) која би да мене није, остала једна распуштена банда патуљака који нису заинтересовани да поврате благо својих предака које је у рукама страшног змаја који га је отео. На вашу срећу ту сам ја и ту је наш драги пријатељ Билбо...

БИЛБО: (Усплахирено.) Ја? Где сам ја?... Где ту?

ГАНДАЛФ Торине...

ТОРИН: (Накашље се.) Билбо је наш будући обијач који ће нам својом спретношћу, лукавством, храброшћу и надасве својом неустрашивошћу помоћи да повратимо оно што нам припада и што су нам наши преци оставили у аманет, а у чему већ стотинама година ужива одвратни, ружни, огромни змај Шмауг.

БИЛБО: Шта ја?

ТОРИН: Хуља змајска!

БАЛИН: Нек цркне!

КИЛИ И ФИЛИ: Кладљивац!

БОМБУР: Не имао да једе!

ГАНДАЛФ: (Клима главом.) Томе ће доћи крај.

ДВАЛИН: Како?

ГАНДАЛФ Зато смо се окупили овде...Торине...

ТОРИН: Као потомак славног Трора, краља Планине, имам част да вам саопштим да је мој деда Трор бежећи пред страшним змајем који је запосео Планину, понео мапу која открива тајни улаз у Планину.

ДВАЛИН: Та мапа је изгубљена...

КИЛИ И ФИЛИ: Отисла у неповлат. Нас деда нам је све лекао.

БАЛИН: Ма, неко бацио буву. Мапа није ни постојала.

БОМБУР: Ма постојала је, али је изгубљена.

БАЛИН: Ти дебели да ћутиш.

ДВАЛИН: Мапа је изгубљена и крај.

БАЛИН: Мапе није ни било и крај.

ДВАЛИН: Изгубљена је.

БАЛИН: (Љутито.) Мали...

ТОРИН: (Гласно, сталожено.)...Мапа није изгубљена.

БОМБУР: Шта кажеш?

ТОРИН: Кажем да нам је мапа доступна захваљујући нашем добротвору чаробњаку.

КИЛИ И ФИЛИ: Аааа...Цалобњаци знају сваста цалобно да уладе.

ГАНДАЛФ У тамницама виловњака Волшебника пронашао сам Трора који се јуначки борио против њих. Он ми је на самрти дао ову мапу која ће вам показати пут до Планине и тајни улаз у њу.

ПАТУЉЦИ: (Углас.): Мапа!

ТОРИН: Осим главног улаза у Планину који чува змај, постоји и један мали, тајни улаз са друге стране Планине.

ТОРИН: (Показује.): Ево...

ТОРИН: То су тајна врата, пише: Метар и по висока врата, а троје стају напоредо. Ово поред је писано месечевим рунама које за сада не можемо да дешифрујемо.

БАЛИН: Врата сигурно више нису тајна.

ДВАЛИН: Како ћемо сазнати какву тајну руне скривају?

ГАНДАЛФ Стрпљења, молим. Све ће се сазнати.

ТОРИН: Наша једина шанса су та врата јер су толико мала да их змај сигурно није ни приметио, а камоли користио, јер знате да је змај...

ПАТУЉЦИ: (Углас.) Огромааан...

ГАНДАЛФ Морамо се зато окренути провалништву, Билбо.

БИЛБО: Ко то ми? И шта је то провалништво?

ГАНДАЛФ Добро питање. Торине...

ТОРИН: Сви врло добро знамо шта провалништво подразумева.

ТОРИН: Провалништво је једини излаз у овој ситуацији, а пошто патуљци нису провалници за услугу се морамо обратити потомку најславнијег хобита-обијача у патуљској историји. Зато смо се и окупили у кући нашег Билба, нашег друга у завери, најизврснијег и најнеустрашивијег хобита да бисмо размотрили план за наше путовање које почиње у цик зоре а са којег се можда неки од нас, а могуће и нико од нас , па ни ти Билбо неће вратити.

БИЛБО: Шшшштаа? (Зацвили.) Шшта, шта сте рекли господине патуљак? Можда се жжжив нећу...

ТОРИН: Обијачу, у случају да се вратиш жив с овог путовања добићеш део патуљског блага као награду.

БИЛБО: (Цијукне.) Какво путовање? Шта жжив...?

БАЛИН: Жив, дабоме. Ако те уцмекају бауци, прогутају дивови, пождеру вукови, змај откине један батак, крилце, тртицу...ипак највише воли поховани мозак...

КИЛИ И ФИЛИ: Ууууу, ффуј!

БАЛИН: Да, да...е онда се нећеш вратити жив. Ако ипак све то избегнеш вратићеш се у ову своју рупу и живети срећно и задовољно све док не умреш.

КИЛИ И ФИЛИ: Ал’ ти немас крилца?

БИЛБО: Немам.

БАЛИН: Па шта? Змај ће му онда откинути главу.

КИЛИ И ФИЛИ: Бљак!

БАЛИН: И ишчупати језик.

КИЛИ И ФИЛИ: (Гадљиво.) Уууу...

БАЛИН: А онда ће му одрезати...

ГАНДАЛФ: Балине, зачепи.

ТОРИН: Доста је Било Балине! Да чујемо шта каже обијач о нашем предлогу.

БИЛБО: (Растрзано.) Ја...мислим, тај предлог...Ја не знам о чему говорите. Пауза. Ја сам један миран момак, миран и уважен хобит... Мене остали хобити цене и поштују.(Уверљиво, не више растрзано.) Волим госте, патуљке, животиње, природу, Велике људе...чак и њих. Мирно живим, гајим цвеће... Видите како пуно цвећа имам. Волим да спремам зимницу, правим пекмез, слатко, туршију. Волим да правим колаче и да их једем, у великим количинама. Ја одлично спремам печена јела и салате. Знам одлично да умесим мекике, испечем маковњачу, направим салчиће, скувам сарму. У подруму имам најбоље вино и пиво који се могу пронаћи у овом крају. Уз све то сам и добар другар.

БИЛБО: Имам своју башту поред и ту садим воћке. Има и поврћа. Редовно шишам траву и ... шетам се, волим да планинарим уз брдо... и ...знам да причам приче...

БИЛБО: (Као из топа.) Код мене свратите на чај кад год вам се прохте!

ТОРИН:. Објасни нам, обијачу, шта си хтео тиме да кажеш?

ГАНДАЛФ: (Смеје се и мази Билба по глави.) Билбо је хтео да нам каже да је он са овим дивним врлинама и вештинама које зна најбољи могући избор за вашег обијача. Је ли тако Билбо?

БИЛБО: Па да...Ја?...Не! Нипошто!...Нисам то хтео да кажем...

ГАНДАЛФ: Билбо је исувише скроман. Он не жели ником да се намеће и зато често многи на почетку нису свесни његове вредности. (Погледа у Билба, наглашено.) Је ли тако Билбо?

БИЛБО: Али ја...

ГАНДАЛФ Јер кажем вам, један потомак славног Тука; најхрабријег и најпустоловнијег хобита не може да буде било ко. Ивер не пада далеко од кладе.

ТОРИН: Ја ценим хобите који стављају живот на коцку за патуљке.

ГАНДАЛФ Рекао сам ти ја ко је Билбо Багинс.

ДВАЛИН: Нисмо друго ни очекивали.

КИЛИ И ФИЛИ: Логицно.

БОМБУР: Одличан избор. Колико јела само зна да спреми...

ГАНДАЛФ Нема грешке.

БИЛБО: Не, не, не. Ви сте погрешили.

БИЛБО: Не, не, не, нисам ја никакав обијач, нити то могу бити... У Хобит - граду се нико не закључава и сва су врата отворена. Ја обијач? Ја сам неспособан. Нисам ја никакав обијач. Ја сам одличан домаћин. Рекао сам вам, дођите код мене кад год пожелите. Сигурно би ми се свидели и сад да не причате те глупости о...о...о некаквом провалништву и не знам ни ја...Али, хајде да вечерамо и заборавимо на све. Мени је потребан миран живот, без трзавица и уз пуно хране. Ја кад се узнемирим морам да једем. А ако не једем постајем несносан, несносан за околину...

ТОРИН: Гандалфе, да ми нисмо случајно погрешили кућу?

ДВАЛИН: Како погрешили? Па јасно се видео знак на вратима.

БИЛБО: Какав знак?

БОМБУР: На твојим вратима је уцртан знак који значи: Обијач тражи добар посао, са много узбуђења и уз пристојну награду.

БАЛИН: Овај баш воли да се прави луд.

ДВАЛИН: Идем ја да проверим.

ГАНДАЛФ: (Наглашено.) Нисмо погрешили кућу.

ТОРИН: Обијачу, ми смо озбиљна дружина. Нећу више трпети неслане шале.

БИЛБО: Али ја стварно не знам ни за какав знак.

БАЛИН: Још и лаже!

БИЛБО: Ко ла...

ГАНДАЛФ Билбо заиста не зна за знак. Ја сам га сам уцртао.

БАЛИН: Знао сам од почетка да ова кукавица не може да буде обијач.

КИЛИ И ФИЛИ: Ку-ка-ви-ца, ку-ка-ви-ца! Бил-бо је ку-ка-ви-ца!

ГАНДАЛФ Тишина!

БАЛИН: Ја бих реко и шоња.

ГАНДАЛФ Незахвалници једни! Мени не верујете? Ја сам велики чаробњак Гандалф. Краљ магије и чаробњаштва. Господар мисли и жеља. Цар стаклених кугли и чаробних штапића. Маг шума и поља. Чаробњак над чаробњацима. Ја, Гандалф!

ГАНДАЛФ...Ако нећете обијача, нек вас бије малер. Или се боље вратите да копате угаљ.

БАЛИН: Ја копати угаљ нећу а овај овде је шоња стопостотни.

КИЛИ И ФИЛИ: Со-ња, Со-ња, Со-ња, Со-ња!

ТОРИН: Гандалфе ја те поштујем и верујем ти али чини ми се да је Билбо...

ГАНДАЛФ Кукавица?! То си хтео да кажеш?

БИЛБО: Нисам кукавица!!! Нисам! Само да знате, нисам ја никакав обијач али нисам ни кукавица и то ћу вам и доказати. Доказаћу вам да нисам кукавица тако ми части мог славног прадеде Тука. Ничег се ја не бојим. Мојим жилама тече Тукова неустрашива крв.

БИЛБО: Ја ћу бити ваш обијач, ваша снага и моћ. Ја сам Билбо Багинс и нико неће да ме понизи!

ГАНДАЛФ Знао сам да не треба сумњати у тебе.

БАЛИН: (Неповерљиво.) Нисам баш сиг...

ТОРИН: (Гласно.) Билбо, ти си наш обијач.

КИЛИ И ФИЛИ: (Погледају се.) О-би-јац! О-би-јац!

ТОРИН: Уздамо се у тебе. Надам се да нас нећеш изневерити.

ДВАЛИН: Ти си наш спас.

БОМБУР: Наш Билбо!

БАЛИН: (Грли Билба.) Ако баш инсистирају...

КИЛИ И ФИЛИ: (Са страхопоштовањем.) Обијац...

ГАНДАЛФ Дружино, а сад је време ...

БОМБУР: Да се нешто поједе...Ако може?

ТОРИН: Моментално на спавање. Очекује нас напоран пут сутра.

БОМБУР: Мене нико никад не разуме.

ПАТУЉЦИ: (Углас.) Лака вам патуљска ноћ.

БИЛБО: (Тихо.) Лака вам...патуљска ноћ.

БИЛБО: (Тихо.)... Некад сам и помислио како је лепо путовати и видети неке нове планине, цвеће, животиње. Пауза. Али ово је опасно. Е, Билбо, Билбо, повратка више нема.(Придигне се у седећи став.) А да побегнем ја ноћас док сви спавају...? ... и наставим са својим мирним животом? (Пауза.) То би значило искрасти се кукавички и оставити патуљке на цедилу. Онда би се они уверили да сам ја кукавица. (Пауза.) Они ми сад верују. Не желим да их оставим на цедилу, не желим да будем кукавица. (Поново леже.) Нећу никоме рећи али, бојим се. (Покрије се покривачем преко главе.)

2. Сцена

БЕРТ: Биле, дај ми ту слију.

БИЛ: Не дам!

БЕРТ: Јеси неки...

ВИЉЕМ: Вамо те шличице! Морам да потпалим.

БИЛ: Виљеме, имам све слике дивовске фудбалске репрезентације. Фали ми само Див голман.

Виљем: Па шта? Давај то.

БЕРТ: Виљеме, виш какав је...Он има све а неће да ми да једну слију Дивандре.

БИЛ: Имаш две слије Хосе-Дива. Шташ још?

ВИЉЕМ: Све ћу да жапалим!

БИЛ И БЕРТ: (Углас.) Не још! Плиииз...

БЕРТ: Сачекај да се измењамо. Само да сакупим све па онда пали.

БИЛ: Ево, даћу Берту Дивандру ал немој још палити.

ВИЉЕМ: Мењајте се, а онда палим. Треба ватре за овчетину а можда и нешто друго наиђе за јело.

КИЛИ И ФИЛИ: Ми смо се умолили.

БОМБУР: Ја сам јако гладан и појео бих једног младог вепра.

БИЛБО: И ја бих могао једног вепрића.

ГАНДАЛФ Ово је опасан крај и ту ћемо се зауставити јер можемо набасати на дивове који живе у овим крајевима и којима би ми добро дошли за вечеру. Предахнућемо и послати извидницу.

КИЛИ И ФИЛИ: Дивови?! Они воле да једу патуљке.

ТОРИН: Они воле да једу све; и патуљке и чаробњаке и хобите.

ДВАЛИН: Ти дивови су права напаст.

БОМБУР: Ја сам баш јако гладан и могао бих и дива да поједем.

БАЛИН: Дивови нарочито воле дебеле патуљке. Меснатији су.

БОМБУР: Па, ја у ствари и нисам тако гладан.

ТОРИН: Сачекаћемо овде док нас извидница не обавести да ли можемо да наставимо...

БИЛБО: Аа? Шта? (Осврће се.)

ГАНДАЛФ: (И даље му клима главом.) Хајде Билбо.

БИЛБО: Шта?

ТОРИН: Обијачу крени. Твој задатак почиње.

БИЛБО: Шта ја треба да радим?

БАЛИН: ‘Ајде, дрипац, немој да се правиш луд. Крећи!

БИЛБО: Куда?

ДВАЛИН: У извидницу.

БИЛБО: У извидницу? Ја?

БАЛИН: Него ко!? Немој да се правиш Тоша.

КИЛИ И ФИЛИ: То-са, то-са!

ТОРИН: Тишина. Можда су дивови у близини. Обијачу крени напред и проњушкај да ли је све сигурно. Ако јесте, дај нам знак и ми ћемо за тобом.

ГАНДАЛФ Твој задатак је да идеш у извидницу. Ти си обијач.

БИЛБО: Зар обијач то ради?

БАЛИН: Неего!

БИЛБО: (Окрене се Торину.) Кажеш ако је сигурно и ви ћете за мном. (Торин клима главом.) А ако није?

БИЛБО: Јадан ја.

ГАНДАЛФ Време је да кренеш.

БИЛБО: Ја..

ГАНДАЛФ: Бил-боо...

БИЛБО: Онда, идем ја. (Крене, па застане.) Мислио сам...Идем онда. (Крене, брзо се окреће.) Ја...онда идем. (Креће, махне им руком не окрећући се.) Идем.

БАЛИН: Крени већ...!

ГАНДАЛФ: И ја сад идем.

ТОРИН: Куда идеш?

ГАНДАЛФ: (Стави прст на уста.) Чаробна тајна. Вратићу се ускоро.

БЕРТ: Овчетина јуче, овчетина данас, и нека ми око исцури ако сутра поново не буде овчетина.

БИЛ: Нигђе ни једно јадновито комађе људског меса откад нисмо имали. Ко је Виљема у главу ударо да нас довлачи у овај крај, не знам - а и пића нам понестаје што је најгоре. (ћушне Виљема који се загрцне док пије.)

ВИЉЕМ: Жавежи губицу! Појели ште шело и по одкад шмо сишли са планине. Колко још оћете?

БИЛБО: (Тихо.) Морам да упозорим патуљке...Али нећу да се вратим без плена. Ја сам обијач.

ВИЉЕМ: Биле, Берте је л’ вама овде нешто смрђи?

БИЛ: Смрђи, смрђи.

БЕРТ: И мени смрђи.(Забије нос у флашу од пива.) Пива није. Мени смрђи на нешто што може да се једе.

БИЛ: Мени смрђи на неку папицу.

Виљем: Аааа... (Повлачи Билба.) Ево малог смрада. (Окреће га и испитивачки гледа.) Ну, шта је ово?

БЕРТ: Пљуни ме ако знам.

БИЛБО: Господине, љубазни ја сам Билбо Багинс, (Замуцкује.) оби, оби, оби, оби...

БИЛ: Шта рече? Виљеме је л се овај туде спрда с нами?

БИЛБО: Хтео сам да кажем хобит.

БЕРТ: Ма нема везе шта је, него ти реци нами могуш ли се кувати?

Виљем: Овај јадо ни за залогај није. А је л ваш има још, реко макар гулаш да шпремим.

БЕРТ: Слушај ти, има ли још таких да се смуцају вуда по шуму, ти гадни мали зецу.

БИЛБО: Да, много! Упс, не никако, баш ни једног.

БИЛ: Шта рече?

БИЛБО: И молим вас, немојте ме кувати, љубазна господо! Ја одлично кувам, много боље него што се кувам. Много боље.

Виљем: Сироти кукавац. Пустићу га.

БЕРТ: Не! Рекао је да их има много и ниједан. Нек нам то мало објасни. Мучићемо га док не прижна.

ВИЉЕМ: Неће моћи, ја сам га уватио.

БЕРТ: Тикване један!

ВИЉЕМ: А ти си звекан глупи.

БЕРТ: Шрам те било! (Удари песницом Виљема у око.)

БЕРТ: (Виљему.) Ти си један одвратно ружан див!

ВИЉЕМ: Ма немој, а ти си један одвратно, одвратно ружан див.

ДВАЛИН: Нека бука...Дивови, чини ми се...Наш обијач је сигурно у опасности.

ТОРИН: Ако се нашем обијачу нешто деси то значи...

ДВАЛИН: ...крај нашег путовања.

БАЛИН: Ако га дивови пождеру адиос наше благо. Каква штета. И ти дивови могли су у повратку наићи а не сад.

ТОРИН: Идемо!

ДВАЛИН: Морамо га спасити!

БАЛИН: Е, лудих патуљака! Ја нећу! Још сам млад и живот ми је мио.

ТОРИН: Да ли си ти једини патуљак кукавица којег познајем?

БЕРТ: Је ли? А ти си један одвратно, одвратно, одвратно ружан див и увек ћеш бити одвратнији од мене за један пут.

ВИЉЕМ: Ти си одвратно, одвратно, одвратно, одвратно ружан див и увек за десет пута одвратнији од мене.

БЕРТ: А ти све то па још за један више.

ТОРИН: (Виче.) Храбри патуљци у напад!

БИЛ: Ви сте најглупљи дивови које сам ја срео у својих хиљаду година. Док се ви бијете туђе, пропуштате вечеру.

БЕРТ И ВИЉЕМ: (Углас.) Вечеру? Какву вечеру?

БИЛ: На хиљаде малих злотвора патуљака ода овуда.

ВИЉЕМ: Види, види...

ТОРИН: Бежите и не дозволите да вас ухвате!

БЕРТ: Нећете ви нигђе огавни мали зецови.

БИЛ: Ош да побегнеш? Е, не мере! (Ухвати Двалина.)

ДВАЛИН: Пусти ме, пусти ме!

БАЛИН: Не!

ВИЉЕМ: Виђи, виђи овог дебелог.

БОМБУР: Нисам ја дебео, само вам се чини.

ВИЉЕМ: Биће добар гулаш.

БЕРТ: Вид мале што су брзи.

КИЛИ И ФИЛИ: Нецес нас ухватити.

КИЛИ И ФИЛИ: Ти си дебели, несплетни, смотани...

БЕРТ: (Смеје се грубо.) Звекани мали, долијали сте.

КИЛИ И ФИЛИ: (Зацвиле.) Мама миа!

ТОРИН: (Из ћошка.) Све су их ухватили.

БИЛ : (Гадљиво.) Некувани патуљци су грозни. Брзо да их скувамо!

ВИЉЕМ: (Њушка.) Мислим да их има још. Још ми нешто смрђи.

БЕРТ: Виђе га, виђе га! Још један мали, грозни. Уфати га.

ВИЉЕМ: Ти ши помишлио да ћеш побећи страшном Виљему.

ТОРИН: Пропали смо.

БАЛИН: А ни обијача нема нигде...

ДВАЛИН: Ето вам сад кад хоћете њега да спасавате. Он је први побегао.

КИЛИ И ФИЛИ: Ко це нас јадне спасити?

БИЛБО: Ако ће патуљци да настрадају онда ћу и ја да се предам дивовима.

Гандалф се појављује на сцени са десне стране и извирује да провери шта се дешава са патуљцима. Са њим је виловњак Елронд.

ГАНДАЛФ: Ни минут их не можеш оставити саме... Одмах се усосе. Мораћу да употребим своје чаробњачке моћи. Посвађаћу дивове да добијем на времену и да они дочекају зору ван пећине јер ће се скаменити.

ГАНДАЛФ: (Дубоким гласом.) Берте нећемо их сада кувати.

БЕРТ: Виљеме, не започињи дискусију јер ће трајати читаву ноћ.

ВИЉЕМ: Ја нисам ништа рекао. Ти хоћеш само да се свађаш.

ГАНДАЛФ: Берте и Виљеме, ви сте прави тупани.

БЕРТ: Биле, пребићу те ако ми још једном кажеш да сам тупан, тупане један.

БЕРТ: Ја ћу да ти пребијем ноге ако само још једном писнеш Биле.

БИЛ: Ја нисам ништа рекао само да знате али сад ћу: Обојица сте мамлази.

ВИЉЕМ: Упозорио сам те клипане један.

БИЛ: Хоћеш рат? Добићеш га.

БЕРТ: Нек се они свађају ја ћу сам да поједем патуљке.

ВИЉЕМ: Шта си рекао? (Почиње да туче Берта.)

БИЛ: Е па Берте неће моћи. (Почиње и он да туче Берта.)

БЕРТ: Уротили сте се против мене, је ли? Сад ћете ви добити вашег бога. (Почиње да се брани и туче Виљема и Била.)

ВИЉЕМ: Не! То су одвратне мале птићице.

БЕРТ: Не! Птићице певају пред зору!

БИЛ: Морамо да пожуримо у нашу пећину пре него...

ПАТУЉЦИ: (Углас.) Хура, хура! Спашени смо!

ТОРИН: Где је наш обијач?

БАЛИН: Је л се сад долази?

ТОРИН: Могли смо бити поједени поред живог обијача...

БИЛБО: (Покуњи се.) Ја сам...

КИЛИ И ФИЛИ: Једва смо зиви остали, да знас!

ГАНДАЛФ Немојте га грдити.

БИЛБО: Ја сам...

ГАНДАЛФ: То је био његов први задатак.

БАЛИН: Замало и последњи.

ГАНДАЛФ: Изненадиће вас Билбо. Бићете поносни.

ТОРИН: Нек буде истина.

ГАНДАЛФ: Имам изненађење за вас. (Окрене се Елронду.) Елронде!

1. фрагмент

ГЛАС: Док је Билбо био у извидници чаробњак Гандалф је отишао да пронађе свог пријатеља виловњака Елронда. Елронд ће патуљцима одгонетнути тајну коју скривају месечеве руне на мапи Планине.

ЕЛРОНД: Крај тајних врата морате да будете на Дуриндан - први дан патуљске Нове Године, пред зиму. Дрозд ће закуцати у камен крај врата а последњи сунчев зрак ће осветлити кључаоницу и једино тада ћете моћи да откључате врата. Ако то пропустите, све је пропало. Запамтите то. Руне не лажу. Ја сад морам да идем.

3. сцена

(Изван сцене се чује вриштање, цичање и трчање веће групе (патуљци и бауци) као и дубоки неартикулисани звукови и крици. )

ГЛАСОВИ ИЗВАН СЦЕНЕ: Клепни! Зграби! Штипај! Наби!

БИЛБО: Тако је влажно и хладно. И свуда је мрак. Сигурно патуљци не знају да сам се изгубио. Иначе би ме тражили. А шта ако су Бауци успели да заробе патуљке? (Стресе се.) Сад сам сам. (Осврће се, пауза.) Али ја се не бојим. Билбо ти се не бојиш. Билбо ти се ничега и никога не бојиш. (Почиње да звиждуће мелодију песмице "Кад си сретан" и да тихо пљеска, пуцкета прстима, удара у колена, лупа ногама о под и на крају гласно узвикне.) Хуура! (Пошто је то гласно изговорио уплаши се, покрије рукама главу и скупи се у клупче.) Шта-а? Ко? Где? Не! Ја сам пријатељ, ја сам добар, ја сам Билбо Багинс.

БИЛБО: Па то сам био ја... Билбо, ти се не бојиш. Овде нема никога и ти си сам.

ГОЛУМ: (Промуклим гласом, Билбу крај ува.) Хуура!

ГОЛУМ: Ссссс, прекрассни мој, а ко сси па ти?

БИЛБО: Нисам ја никакав твој прекрасни. Ја сам Билбо Багинс и тражим излаз из ове пећине.

ГОЛУМ: Сссс, добро, добро прекрасссни мој.

БИЛБО: Рекао сам ти да сам ја Билбо Багинс - обијач.

ГОЛУМ: Сссс, полако, полако. Ја сам себи тепам прекрасссни јер сам заиста такав - прекрасссан. А можеш ли ти сести овде и разговарати малкићици са прекрасссним мојим, мислим са мном?

БИЛБО: А зашто бих? Ти ми не делујеш пријатељски. Хобит би најпре помислио да желиш да га поједеш. Очи су ти нешто алаве.

ГОЛУМ: Прекрасссни мој, добро је што си опрезан. Овде има много пробисссвета. (Пружа му руку.) Али ја сам само Голум...Гоги и живим у овој пећини.

ГОЛУМ: Јако сам доброћудан, иначе. Ја сам само мислио да се мало поиграмо. Овде у дубину нико не свраћа. Госта нисам имао већ тридесет година.

БИЛБО: Тридесет година?

ГОЛУМ: Прекрсссни мој, равно.

БИЛБО: Мора да се грозно осећаш. Тридесет година не имати посету!? Ја бих свиснуо. Ја сам у свом дому...Пауза... слатком дому имао тридесет гостију дневно...А ти...

ГОЛУМ: (шмрца.) Ја сам само хтео да се мало дружимо јер сам јако усамљен... А ти кажеш да нећеш да се играш са мном. (Прави се да плаче.) Ја сам се последњи пут играо пре тридесет година...(Рида.) И одонда се уопште нисам играо...Замисли како је то кад се нико не игра са тобом....Ја сам један несрећан Голум - Гоги. (Провали плач из њега.)

БИЛБО: (Помирљиво.) Еј, Гоги, прекрасни!...Немој плакати...Немој... Гоги ја сам се само шалио. Гоги? Чујеш? Ја сам се само шалио. Хоћу да се играм са тобом, хоћу. Ево играћемо се чега год ти хоћеш, само реци.

ГОЛУМ: (Тихо, за себе.) Сссс, мали је насео (Смеје се, а затим гласније, помало плачно, брише нос.) ...Нећу ја тебе да терам ако ти нећеш... (Пауза.) Не мораш...

БИЛБО: Неее...Ја хоћу. Само реци шта.

ГОЛУМ: (Помало плачно.) Нећу ја никога да терам...

ГОЛУМ: (Заверенички.) Добро. Постављаћемо загонетке један другом. Волиш загонетке?

ГОЛУМ: Па да, сви на овом свету воле загонетке. Правило је: Ако те ја нешто питам а ти ми не одговориш онда ћу ја тебе лепо појесссти, а ако ја не знам одговор на твоју загонетку, онда ћу ти показати излаз из пећине. Договорено.

БИЛБО: Хееј, па ти не тражиш пријатеља? Ти хоћеш да се ми надмећемо зато што желиш да ме поједеш.

ГОЛУМ: Ссссс...

БИЛБО: Знаш, ти уопште ниси добар. А ја сам мислио да те развеселим и сажалио сам се на твоје лажне сузе.

ГОЛУМ: Ссссс..., прекрасссни мој, можеш да бираш: Или ћеш одавде изаћи жив и здрав и придружити се својим патуљцима или ћу те појесссти.

БИЛБО: Ти си непоштен, Голуме. То није фер!

ГОЛУМ:Сссс...

БИЛБО: (Немоћно.) Морам да играм по твојим правилима ако мислим да изађем одавде...или...(Стресе се.)

ГОЛУМ: (Пљешће.) Да почнемо?

БИЛБО: (Удахне дубоко.) Почни.

ГОЛУМ: Шта расте из земље кад не види нико, од дрвећа више, увис, увис иде, а не расте никад?

БИЛБО: Лако! То је планина. Један нула за мене. Сад ја... Тридесет два бела коња на брду црвене боје, прво загризу, затим топоћу, затим мирно стоје.

ГОЛУМ: Којешта, којешта. Зуби, зуби су то! Чуј мене: Без гласа цвили, без крила лепрша, без руку шиба, без уста гунђа?

БИЛБО: Ништа лакше! Ветар. А ово: кутија без шарки, кључа или врата, а унутра скривен садржај од злата?

ГОЛУМ: Сссс...Сссс...

БИЛБО: Голуме зашто сикћеш? Ако мислиш да је то вода која ври онда си погрешио.

ГОЛУМ: Сссс...Чекај мало...Морам да се сетим.

БИЛБО: Дакле...? Знаш или не знаш?

БИЛБО: Изгледа да ја скоро одох из ове влажне пећине.

ГОЛУМ: Ннн... Не! Чек! Јаја! Јаја, ето шта! Е сад ћу да ти запаприм. Ова ствар све прождреће: птице, звери, стабла, цвеће. Гвожђе глође, челик гризе; тврди камен у прах меље; сруши град, уништи краља, а планине у дол ваља?

БИЛБО: То је...То је...

ГОЛУМ: Сссс...Прекрасссни мој, биће добра вечера.

БИЛБО: Аааа...То је...

ГОЛУМ: То је, то је, то је...Багинс за вечеру!

ГОЛУМ: Да мало посссолимо, прекрасссни.

БИЛБО: Не! То је... То је...(За себе.) Треба ми времена! (Мало гласније.) Времена, времена...

ГОЛУМ: Сссс. Време. Багинс је погодио. Штета. Ти си на реду.

ГОЛУМ: Мораш се сетити још једне загонетке. Мораш! Иначе је победа моја.

БИЛБО: (За себе.) Шта да радим? Не могу да се сетим више ниједне загонетке. (Почиње да се штипа и стеже свој мали мач, гурне руку у џеп и лице му се озари, као из топа.) Шта имам у џепу?

ГОЛУМ: Није фер! Није фер! Није фер питати ме шта имаш у својим грозним малим џепсима.

БИЛБО: Питање је: Шта имам у џепу?

ГОЛУМ: Сссс...Колико пута могу да погађам?

БИЛБО: Три.

ГОЛУМ: У џепу имаш...имаш руке!

БИЛБО: (Који је извадио руке из џепова маше њима.) Поогреешнооо! Погађај поново!

ГОЛУМ: Сссс...У џепу имаш...имаш...имаш...

БИЛБО: Имам...?

ГОЛУМ: Имашшшшшшшшш...

БИЛБО: Шшшшшшшшшшта...?!

ГОЛУМ: Нож!

БИЛБО: (Одмахује рукама.): Поо-грее-шнооо! Имаш још само један покушај...

ГОЛУМ: Сссс...(Почиње да се гребе по лицу а затим леже на под и ногама и рукама почиње да удара по поду.)

БИЛБО: Време је истекло.

ГОЛУМ: (Врисне.) Канап или ништа!

БИЛБО: Жао ми је али одговор је нетачан.

ГОЛУМ: (Удара шакама у под.) Нећу, нећу и нећу!!!

ГОЛУМ: Нећу! То тако не може!

БИЛБО: Све је поштено. Договорили смо се.

ГОЛУМ: Ништа се ми нисмо договорили. Сад ћу да те поједем.

БИЛБО:Али не можеш да ме поједеш. Дао си реч.

ГОЛУМ: (Кревељи се.) Какву реч? Какву грозну реч сам ја теби дао?(озбиљно) Ја ником ништа не дајем. Ником. И ништа.

БИЛБО: Обећао си да ћеш ми показати излаз из пећине ако те победим у загонеткама. Изгубио си и мораш да одржиш обећање. Кад неком нешто обећаш онда то мораш и да испуниш.

ГОЛУМ: Какве су то глупости? (Иронично имитира Билба.) Кад неком нешто обећаш мораш и да испуниш. (Нормалним тоном.) Ја ништа не морам. Обећања се не испуњавају.

БИЛБО: (Упери у Голума свој мали мач.) Мораш да ми покажеш излаз из пећине!

ГОЛУМ: (Помирљиво.) Ја сам се само шалио, мој мали Билбо. Наравно да ћу ти показати излаз из пећине. Ја сваки дан испуњавам обећања својим гостима.

БИЛБО: (И даље држи уперен мач у Голума.): Лажеш! Рекао си да тридесет година ниси имао посету.

ГОЛУМ: Немој да се срдиш, мали мој пријатељу. Сад ћу ти показати пут, само часак.

ГОЛУМ: (За себе.) Узећу свој прссстен који ме кад га ставим на прст чини невидљивим. Не-видљивим! Мали смрдљивац неће моћи да ме види и лако ћу га зграбити.

ГОЛУМ: (Врисне.) Где је?! (Унезверено гледа около по поду.) Нема га! Нема мог прекрассног?! (Стисне шаке, скочи и окрене се ка Билбу.) Ти! Ти си ми га узео!

ГОЛУМ: Признај! Ти си узео мог прекрассног! Мој прстен!

ГОЛУМ: Лопове! Украо си ми моју моћ. Моје тајно оружје. Враћај!

ГОЛУМ: Враћај ми мој прстен невидљивости! Мој је!

ГОЛУМ: (Крене да скочи на Билба.) Ти мали одвратни...

ГОЛУМ: О, не! Не!

ГОЛУМ: (Умиљато.) Бил-боо! Бил-боо, где сии?

ГОЛУМ: Нећу ти ништа. Где сии?

ГОЛУМ: Мој си! Готов си! Ухватићу ја тебе бангави Багинсе!

ГОЛУМ: (Нагиње се и шчепа рукама ваздух.) Ту си!

ГОЛУМ: Ухватићу ја тебе, лопове! Ту си! (Поново шчепа ваздух.)

БИЛБО: Тражи, тражи па ћеш наћи. Збогом неваљали Голуме.

ГОЛУМ: (Продере се.) Ухватићу те ја једног дана ма где био!.. И онда ћеш платити за ссссссве!

ГЛАС ВАН СЦЕНЕ: (Дубок, храпав.) Ко трчи?

ГЛАСОВИ: (Пискутаво.) Не видимо никога. Хеј, улаз у пећину се сам отвара! Хеј!

2. фрагмент

ГЛАС: Док се Билбо надмудривао са лажљивим Голумом, патуљци су успели да побегну од ратоборних баука који су их јурили. Билбо није знао где су патуљци. Али ако сте мислили да се ту Билбова авантура завршила , погрешили сте. Билбо је случајно набасао на патуљке који су стајали испред брвнаре човека - медведа Беорна. О, да, то је врло чудан створ; час човек, час медвед. Има моћ да се претвара, али и моћ да даје паметне савете нашим патуљцима. Билбова пустоловина се наставља...

БЕОРН: (Показује на џакове поред.) Ту је храна; потрајаће недељама ако будете штедљиви. Дуж пута до шуме има неколико потока.

БЕОРН: (Гласно.) Ваш пут кроз Мрку шуму је мрачан, опасан и тежак.

Пауза.

БЕОРН: (Истим тоном.) У мркој шуми је зачарани поток. Црн је и брз. Из њега не смете пити, нити се у њему купати. Та вода изазива поспаност и заборав.

БЕОРН: (Громогласно.) Са стазе не смете скренути...Ни из каквог разлога! Запамтите то!

БЕОРН: Са стазе не смете скренути! (Ехо.)

4. сцена

ТОРИН: Зар нема краја овој проклетој шуми?

БАЛИН: Овај дебели Бомбур спава и баш га брига. А ми морамо да га носимо. Нисмо ми билдери.

ДВАЛИН: Не може да се пробуди.

БАЛИН: Кладим се да је намерно упао у зачарану реку. Само да не би морао да пешачи.

БИЛБО: Спотакао се.

БАЛИН: Ма немој? Како се ја нисам спотакао. Није Бомбур луд.

ДВАЛИН: Није крив што је смотан..

ТОРИН: Стоп.

ТОРИН: Неко се мора попети на дрво и видети где смо. Да ли има краја...

БИЛБО: Знам...Све знам.

БАЛИН: Мислим да си ти најбољи.

БИЛБО: Добровољно се пријављујем за све што треба и убудуће. Је ли може тако?

СВИ: Може. Може.

БИЛБО: Верао сам се ја по орману кад сам био мали и добио сам батина за то. По дрвећу никад. Увек постоји први пут. Је ли тако другаарии? (Махне им са врха дрвета).

ТОРИН: Шта видиш?

ДВАЛИН: Хеј, шта има горе?

БАЛИН: Еј ти горе, шта звераш?!

БИЛБО: (Занесено.) Како је дивно ово зелено пространство преда мном. Ово море дрвећа.

ТОРИН: (Патуљцима.) Шта каже?

БИЛБО: Овај поветарац баш ми прија.

ДВАЛИН: (Напреже се да чује.) Шта?

БИЛБО: На стотине лептирића са својим лепршавим крилцима лети.

БАЛИН: Некакве лептире спомиње. (Окрене се патуљцима.) Он нас зафркава.

БИЛБО: Сунце ме греје. Лепота!

ДВАЛИН: Можда је скренуо...

ТОРИН: (Дрекне.) Обијачу, силази доле!

БИЛБО: (Диже руку да им махне.) Ееееј...

ТОРИН: Силази!

БИЛБО: Ова шума се само бескрајно шири, и шири и шири у свим правцима.

БАЛИН: (Лупи се по челу.) О, не.

ТОРИН: Сад су нам потребне Гандалфове чаробњачке моћи.

БАЛИН: Он само нестане и каже вратићу се. Кад је густо никад га нема.

ДВАЛИН: Али врати се и помогне. Сети се само дивова.

ТОРИН: Кроз шуму морамо сами. Тако је рекао.

БИЛБО: (Наједном, усхићено.): Да сте видели само колико се лептира игра горе у крошњама тамно - зеленог мора мирисне шуме.

БАЛИН: Баш нас брига за мирисне лептире зелено - тамне крошње.

БИЛБО: Ја сам хтео само да вас орасположим...јер је овде доле тако суморно...

ТОРИН: Нема излаза. Зар је могуће да нема излаза из Мрке шуме?!

КИЛИ И ФИЛИ: Нема висе ни хлане...

ДВАЛИН: Сва срећа да Бомбур спава.

БАЛИН: Каква црна срећа? Отеглили смо се носећи га.

ТОРИН: Мора постојати решење. Не можемо одустати сад кад смо тако близу. Морамо спасити нашу Планину по сваку цену. По цену живота.

БАЛИН: Да се поздравимо са животима. (Прилази Двалину, грли га.) Брацо мој, да се ми на време поздравимо. Видимо се у вечним ловиштима наших предака патуљака. Немој да плачеш, немој.

БАЛИН: Ти плачеш.

БАЛИН: Ма није. То ти сунце иде у очи. (Прилази Килију и Филију.) Мали моји муфљузи...(Грли их.) Жао ми вас је.

КИЛИ И ФИЛИ: Засто?

БАЛИН: Били сте добри патуљчићи.

ТОРИН: Доста! Балине на балави!

БАЛИН: Биби, Буби, Биби мој. Нисам те баш волео... али сад да те волим.

Снажно га загрли, Билбо пада од његове тежине на под.

ТОРИН: Балине, не глупирај се. Ти си патуљак. Немој то никад да заборавиш. Ни у овим тешким тренуцима.

БАЛИН: И ти...Нећеш ни знати да си умро. Од глади. Јадничак.

БАЛИН: Црева ти крче као никад до сад.

БОМБУР: (Изненађено.) Где сам ја то?

БАЛИН: Пробудио се!

БОМБУР: Где смо ми?

КИЛИ И ФИЛИ: Цудо! Бомбул се плобудио!

БОМБУР: Па ово није моја кухиња!

ТОРИН: У Мркој шуми смо, Бомбуре. Ти си упао у зачарану реку и заспао.

БОМБУР: Мрка шума? Зачарана река? А зашто смо ми овде?

БАЛИН: (Торину.) Њему није добро.

ТОРИН: Идемо да освојимо Велику Планину и убијемо змаја.

БОМБУР: А је ли? А кад смо то одлучили?

БАЛИН: (Торину.) Можда је полудео од толиког спавања?... Или се прави луд. (Викне Бомбуру на уво.) Је л се можда правиш луд да би се сажалили и даље те носили, а?

БОМБУР: Ја се ничега не сећам.

ТОРИН: Не сећаш се дивова који су хтели да нас поједу?

БОМБУР: (Стресе се.) Грозно! Не.

БАЛИН: А баука који су нас јурили ходницима пећине?

БОМБУР: Страхота!

ДВАЛИН: А вукова који су нас пратили?

БОМБУР: (Зацвили.)То бих сигурно запамтио. Њих се јако бојим.

КИЛИ И ФИЛИ: А Беолна, цовека медведа?

БОМБУР: (Задрхти.) Медв....

КИЛИ И ФИЛИ: Он је добал. Он нам је помогао.

БИЛБО: Да ли се сећаш мене?

БОМБУР: (Озарено.) Билби! Код тебе сам за доручак појео целог ћурана у сосу од поморанџе. Једанаест сармица од зеља и пет тањира пасуља. За десертић сам појео целу гибаницу са сиром и седам палачинака са орасима. После сам узео три штрудле с маком а затим сам одбио пети пудинг од ваниле...из пристојности. Како бих те заборавио, Билби!

БАЛИН: То је запамтио...

БОМБУР: Најлепше ствари се увек памте.

БОМБУР: Ја сам изгледа, дуго спавао...Шта има да се једе?

ТОРИН: Ништа.

БАЛИН: Ништа.

БОМБУР: Зашто сам се уопште пробудио? Сањао сам тако дивне снове. Сањао сам да сам на гозби и да једем печене препелице са сосом од...

ТОРИН: Ако не можеш да говориш о нечем другом, најбоље је да завежеш. Ионако смо довољно љути на тебе. Мислиш да је било лако носити те?

ТОРИН: Покрет. Идемо где нас пут однесе. Идемо да освојимо Планину.

БОМБУР: (Плачно.) Ноге неће да ме носе. Спава ми се.

БАЛИН: Зачепи.

ТОРИН: Покрет!

БОМБУР: Идите ако морате. Ја ћу лећи и сањати о храни. Надам се да се никада нећу пробудити.

(У позадини сцене се зачује раздраган, звонак смех. Сви застају и ослушкују. У позадини сцене у полумраку (магли) виде се три виловњака који играју у круг.)

ВИЛОВЊАЦИ: (Певају.)

Игра, песма то је живот чисти,

храна одмах може да се слисти,

не могу да нас коче

ако има да се лоче.

ТОРИН: Печење.

БОМБУР: Зечетина.

БАЛИН: Идемо тамо. Одмах!

БИЛБО: Храна...

КИЛИ И ФИЛИ: Кокице...

ДВАЛИН: Супица...

БИЛБО: Стоп! Сетите се Беорна... Ни по коју цену не скретати са стазе. Никако!

ТОРИН: Не смеју нас завести песмом. Враћај се на стазу.

ВИЛОВЊАЦИ: (Певају.)

Кад си гладан, тешко је то стање,

кад си сит право је уживање.

ДВАЛИН: Морамо истрајати.

ВИЛОВЊАЦИ: (Певају.)

Страшно је кад ти крче црева

лепше је кад се уз храну пева.

БИЛБО: Маме нас. То је клопка.

БИЛБО: Морамо наставити...

ВИЛОВЊАЦИ: (Певају.)

Мало хране, мало смеха

стомак пун, нема греха.

Затим за спавањац дође ред

чим се пробудишкиш ту је мед.

БИЛБО: Вратите се! Они...

БИЛБО: Нису смели скретати са стазе...

3. фрагмент.

ГЛАС: Патуљци нису послушали савет да нипошто не скрећу са стазе. Зато су завршили у ћелијама Виловњака који су намеравали да их заробљене задрже читав живот!? Билбо који је помоћу свог прстена остао невидљив пратио је виловњаке до њиховог скровишта. Билбо није хтео да патуљци цео свој живот проведу у ћелији...А и Планина је била тако близу...

БАЛИН: Видите, врата се сама откључавају!?

ТОРИН: А?

ТОРИН: То је наш обијач! У прави час!

КИЛИ И ФИЛИ: (Циче.) Невидљиви Биљбо!

БАЛИН: Ехеј, Билбо је си ли то ти!

БОМБУР: Драги Билби!

ДВАЛИН: Како си нас пронашао?

ТОРИН: Мислили смо да смо заувек изгубљени.

БИЛБО: Пст! Морамо бити тихи. За мном.

ТОРИН: А где си ти?

БИЛБО: Видите оне буриће тамо иза виловњака? Тамо крените.

БИЛБО: (Тихо.) Улазите.

Сви: Где?

БИЛБО: У бурад.

БАЛИН: Је ли, дрипац, ти мислиш...

БИЛБО: (Подвикне.) Или у бурад или у ћелију.

ТОРИН: Обијачу, надам се да знаш шта радиш.

1. ВИЛОВЊАК: Ленштино, буди се. Наши још славе рођендан великог краља Виловњака. Морамо да пустимо буриће низ реку да нам они из Језенграда пошаљу још вина. Биће гадно ако краљ затражи још, а винца нема јер смо ми све полокали.

2. ВИЛОВЊАК: Ма не видим ни белог патуљка пред носом.

1. ВИЛОВЊАК: Ни ја. Дижи се ако мислиш поново да пијеш.

1. ВИЛОВЊАК: Што је данас ова бурад тешка.

2. ВИЛОВЊАК: То је зато што си нацуган, пијандуро.

1. ВИЛОВЊАК: Ја пијандура?

2. ВИЛОВЊАК: (Љуља се.) А не, ја сам...

1. ВИЛОВЊАК: Сад ћу ти показати...

5. сцена

ТОРИН: Џабе нам је све.

ДВАЛИН: Цео пут узалуд.

БАЛИН: Да сам знао не би ни кретао.

ТОРИН: Дуриндан је. Већ се смркава.

БОМБУР: Врата Планине ће остати затворена још најмање годину.

КИЛИ И ФИЛИ: Баксузи смо.

БИЛБО: (За себе.) Никакве вајде од мене...

ТОРИН: Стидим се самог себе. Мој деда Трор је веровао у мене. И мапу ми је оставио.

КИЛИ И ФИЛИ: Ђабе...

ДВАЛИН: Боље да смо се подавили у оним бурићима.

БАЛИН: Говори у своје име.

БИЛБО: А мој прадеда Тук је био најбољи обијач у целом крају.

БАЛИН: Мош мислит...

ТОРИН: (Малодушно.) Дивове смо средили. Ти више ником неће загорчавати живот.

БОМБУР: Неће...

ТОРИН: Бауцима смо вешто измакли...

БАЛИН: А успут и испребијали чопор вукова...

ДВАЛИН: Нисмо ми. Беорн је.

БАЛИН: А ко га је послао да их испребија, аа?

БАЛИН: И Двалине немој да ме више нервираш јер већ сам излудео од ове птичурине злослутнице што нам џеџи над главама већ десет минута.

ТОРИН: Успели смо и виловњацима да побегнемо...

БИЛБО: Када ми мој деда Тук знао да од мене никад неће постати обијач...какав је само он био...

ТОРИН: И успели смо да дођемо до Планине...А оно мапа не вреди! Ни дрозда, ни куцања, ни кључаон...

БАЛИН: Е, сад ћу да је гађам!!! Двалине дај тај камен. Она ће да ми куца и да ми кида живце?! Е, неће више!

БИЛБО: (Тргне се.) Шта то би? Куцање...

КИЛИ И ФИЛИ: Балин казе тица - злослутница.

БИЛБО: (Брзо.) Торине! Патуљци! Брзо!

ТОРИН: Шта је било?

БИЛБО: Брзо! Дрозд куца о камен.

БАЛИН: Ма не брини, нациљао сам је. Сад има да скикне.

БИЛБО: Кључаоница је осветљена! Брзо! Јој која сам ја будала!

ТОРИН: (Скочи.) Што не вичеш?!

ТОРИН: Је си луд?

БИЛБО: Дај ми!

ТОРИН: Шта?

БИЛБО: Кључ!

ТОРИН: То је мој кључ!

БИЛБО: Ја сам обијач!

ТОРИН: Хоћу ја први да уђем! Ја сам краљ Планине.

БИЛБО: Ја сам обијач!

ДВАЛИН: Док се будете препирали последњи зрак ће заћи.

БИЛБО: Ја сам обијач!

ТОРИН: Брже!

ТОРИН: Брже, обијачу!

БИЛБО: (Усхићено.) Отворена су!

КИЛИ И ФИЛИ: Отволена!

БОМБУР: Шта би без тебе Билби...

БИЛБО: (Усхићено.) Отворио сам их! Билбо - обијач!

ДВАЛИН: Ово је тек почетак...

ТОРИН: (У трансу.) Надомак смо блага наших предака. Након стотина година, коначно.

СВИ: (Углас, свечано, полако.) Коначно...

ТОРИН: (Ауторитативно.) Обијачу, сад мораш да извидиш како стоје ствари са змајем.

БИЛБО: Да извидим како стоје ствари са змајем?... Да дођем код змаја и кажем му: Добар дан, змају! Ја дошао да видим како сте. Али немојте ме појести, молим вас.

БИЛБО: Мене сте повели на ово путовање да бих провалио у Планину и ево...Улаз је отворен, ја сам свој задатак обавио.

ТОРИН: Ти имаш свој прстен.

ДВАЛИН: Можеш постати невидљив кад год зажелиш и увући се код змаја.

БОМБУР: Змај те неће видети...

ТОРИН: (Занесено.) Видећеш благо...

КИЛИ И ФИЛИ: (Занесено.) Благо...

БИЛБО: У реду. И то ћу да урадим. Али да се договоримо: Имам право да сам бирам део блага који ми припада.

СВИ: Договорено.

ЗМАЈ: (Осврће се, не примећује Билба, громогласно.) Ко се то усудио да наруши мир моје резиденције?

ЗМАЈ: Где си уљезу?

БИЛБО: Ту сам.

ЗМАЈ: Аааа, ипак је неко. Где си?

БИЛБО: Рекао сам ти да сам ту.

ЗМАЈ: Не видим те.

БИЛБО: Ја сам невидљив.

ЗМАЈ: Ааааа...То је одговор. (Разгоропађено.) Јер да си видљив више те не би било!

ЗМАЈ: Ти си сигурно обијач који помаже патуљцима.

БИЛБО: Ја?

ЗМАЈ: Не мораш да се правиш као да ниси.

БИЛБО: Како знаш?

ЗМАЈ: Све ја знам. Знам и то да ниси патуљак.

БИЛБО: Како?

ЗМАЈ: Имаш чудан мирис...Патуљци су те послали у извидницу, је ли? Да мало проњушкаш?...Да ме уходиш? Можда да ми украдеш нешто од мог блага?

БИЛБО: То није твоје благо!

ЗМАЈ: Није моје благо? (Уозбиљи се.) Само да знаш, патуљци су лопови.

БИЛБО: Откуд ти то?

ЗМАЈ: Сигуран сам да су ти обећали да ће ти дати део блага као награду ако успеју да га се домогну... (Почиње извештачено да се смеје.)

ЗМАЈ: Толико имају маште да ће ми бити жао да их потаманим. Можда задржим једног најмаштовитијег као луду да ме мало провесељава.

Пауза.

ЗМАЈ: Знај само, преварили би те.

БИЛБО: Не би!

ЗМАЈ: Би!

БИЛБО: Они су моји пријатељи!

ЗМАЈ: Видео би...Видео би какви су ти они пријатељи. Они су крадљивци који су дошли да ме узнемиравају и покушају да ми отму благо. Благо које је моје! (продорно) И ничије више!

БИЛБО: Ми ћемо то благо...

ЗМАЈ: Тишина! Овде ја одлучујем ко ће да прича.

ЗМАЈ: Али, ниси ти крив за ову гнусну заверу. Завели су те преваранти. И да ти кажем дошао си у срећан час за тебе јер сад немам времена да се обрачунавам са тобом јер идем да уништим град Дол и ваше савезнике Људе који су вам притекли у помоћ. Прво ћу њих да побијем...А онда вас.

ЗМАЈ: Даћу ти један савет. Послушај ме и врати се својој кући. Сачуваћеш живот. Ја мрзим патуљке и Људе, и њима ћу се осветити за ову побуну. Врати се кући! Ако те затекнем овде када се ја вратим нећу имати милости ни за тебе. Размисли. Патуљци су преваранти и никад ти не би дали свој део блага. Ја сад идем а ти ако имаш и мало памети, послушаћеш ме. Толико.

ЗМАЈ: Буди хитар, невидљиви. Ја ћу се брзо вратити.

БИЛБО: (Виче.) Торине! Двалине! Кили, Фили! Змај је отишао!

БИЛБО: Змај је отишао у град да се освети људима. Рекао је да ће се вратити по нас.

ТОРИН: Морамо брзо да смислимо заседу за змаја.

ТОРИН: (Гануто.) Ово превазилази све приче о благу за које сам чуо.

ТОРИН: Дружино, одаћемо почаст свим патуљцима који су се борили за Планину, свим патуљцима који су веровали да Планина није заувек изгубљена.

ТОРИН: Патуљска им слава.

БОМБУР: Све то припада нама?

БАЛИН: (Скочи међу дукате.) Мали моји дукатићи!

КИЛИ И ФИЛИ: Дукатићи-ћи-ћи-ћи.

БИЛБО: (За себе.) Узећу ово. Ово је нешто најлепше што сам икада видео. Не треба ми ништа више.

ТОРИН: Није могуће да га нема!

ДВАЛИН: Шта ти је, Торине?

ТОРИН: Не могу да пронађем Свети - камен.

БАЛИН: Како изгледа?

ТОРИН: Чист, провидан, бљешти. Нешто најлепше што постоји на овом свету. Камен Великог Трора.

БАЛИН: Билбо је имао нешто у руци...

ТОРИН: Шта си пронашао обијачу?

БИЛБО: Молим?

ТОРИН: Шта то држиш иза леђа?

БИЛБО: Ништа... Изабрао сам себи награду.

ТОРИН: Шта си узео?

БИЛБО: Шта те брига? То је сад моје.

ТОРИН: Покажи ми...

БИЛБО: Рекли сте да могу да бирам...

ТОРИН: Покажи.

БИЛБО: Е, баш нећу!

ТОРИН: То је мој Свети камен. Он припада мени.

БИЛБО: Ма немој? Сада припада мени. Заслужио сам га.

ТОРИН: Види колико блага овде има...

БИЛБО: Погледај ти колико блага овде има...

ТОРИН: Обијачу, ово неће на добро изаћи. Камен припада мени.

БИЛБО: Торине, не понашаш се како доликује једном патуљку. Можда је змај имао право кад је рекао да су патуљци...

ГЛАСОВИ ИЗВАН СЦЕНЕ

1.: Бежите, Шмауг пали град!

2.:Побиће нас све!

3.:Бљује ватру!

4.: Неееее!

БАРД: Змај је мртав! Ја сам га убио!

ПАТУЉЦИ: (Углас.) Змај је мртав?!

БАРД: Прострелио сам га кроз место где му је отпао комадић оклопа.

ТОРИН: (У неверици.) Змај је мртав...

ДВАЛИН: Гадни црв је мртав!

ТОРИН: Све је ово сад наше!

ТОРИН: Јуначино, у име свих патуљака на свету захваљује ти се Торин - краљ Планине.

БАЛИН: Шмаугу данас није био баш сјајан дан. (продере се) Јууххуу!!!

КИЛИ И ФИЛИ: Слободни смо!

ТОРИН: Све ово је наше!

БАРД: (Накашље се.) Ми смо дошли да тражимо наш део.

ТОРИН: Какав део?

БАРД: Дошли смо да тражимо део блага које припада граду.

ТОРИН: Део чега?

БАРД: Део блага које припада граду.

ТОРИН: Ништа не припада граду. Све припада патуљцима.

БАРД: Морате да нам дате наш део.

ТОРИН: Какав део? Стотинама година већ, наше благо је у туђим рукама. Сад је напокон потпуно наше.

БАРД: Није поштено. Део припада граду.

ТОРИН: Све ово је наше.

БАРД: Ми смо вам помогли да дођете до блага. Да није БИЛО мене и мојих ратника ви никад не бисте запосели Планину.

ТОРИН: Ко то каже?

БАРД: Наш град Дол је уништен, куће су нам уништене.

ТОРИН: Жао нам је.

БАРД: А све то јер се Шмауг светио нама због вас јер смо вас пустили у град.

ТОРИН: Не дамо наше благо!

БАРД: Ко мислите да вас брани кад дођу Бауци, вукови и виловњаци.

ТОРИН: Зашто би долазили?

БАРД: Чули су да је змај мртав и да су благо и Планина у вашим рукама. А имају и неких нерашчишћених рачуна са вама.

ТОРИН: Ја сам Торин - краљ Планине! Ником не дам своје благо!

БАРД: (Ратницима.) Идемо! (Торину.) Када будете тражили помоћ, од нас је нећете добити!

4. фрагмент

ГЛАС: Била је то страшна борба... Четири армије!!!...Бауцци, вукови и виловњаци на једној а мали патуљци на другој страни. Страшна и неравноправна борба. Патуљци су били на измаку снага у борби за своју Планину...када је Торин одлучио да у помоћ позове јунака Барда и људе. Бард је Торину претходно рекао да му неће помоћи јер Торин није ценио то што је Бард убио мрског змаја. Ипак...Бард је прешао преко свог повређеног поноса и са својим ратницима дошао је да помогне патуљцима и овај пут. Патуљци му то никада неће заборавити.

6. сцена

БИЛБО: Двалине!

ДВАЛИН: Билбо, где си?

БИЛБО: (Стаје пред Двалина.) Ево ме.

ДВАЛИН: Где ?

БИЛБО: Ту, испред тебе.

БИЛБО: Аааа...(Скида прстен са руке.) Ево ме.

ДВАЛИН: Зато те нисмо нашли. Био си невидљив.

БИЛБО: Ничег се не сећам. Само јаког ударца.

ДВАЛИН: Свуда смо те тражили. Дођи. Брзо. Торин жели да те види.

ТОРИН: (Билбу.) Дошао си...

БИЛБО: Шта ти је, Велики Торине.

ТОРИН: Рањен сам, обиј...Билбо. (Пауза.)

ТОРИН: Извини за све, мали велики хобите.

БИЛБО: Не треба да ми се извињаваш, велики Торине

ТОРИН: Извини за моју похлепу. (Торин се закашље.)

БИЛБО: Нема...

ТОРИН: (Прекида га.) Ти заслужујеш много више. Више него што можеш да добијеш.

ТОРИН: Када сам схватио да смо успели да повратимо благо наших очева нисам хтео да то делим ни са ким. Дуго је БИЛО изгубљено за нас...Али није у томе вредност...

ТОРИН: Задржи Свети - камен. Донеће ти срећу.

БИЛБО: Ја не желим...

ТОРИН: (Прекида га.) Ја ћу умрети, Билбо. (Пауза.)

ТОРИН: Није ми жао. Знам да смо урадили праву ствар. Без тебе никад не би успели. (Ухвати га за руку, закашље се.)

ТОРИН: Немојте плакати, пријатељи моји. Ја сам срећан јер сам испунио своју жељу - вратио сам се Планини, вратио сам се тамо где сам увек желео да будем.

ТОРИН: Барде, чувај ми патуљке. Они остају сада с вама.

ТОРИН: (Патуљцима.) Имам на крају само једну жељу...Последњу...

ПАТУЉЦИ: (Углас.) Реци краљу наш!

ТОРИН: Делите све са Људима...(Подигне руке.) Ово је и ваше и њихово...(Спушта руке, пауза.) Чувајте Планину...Она је...(Промукло.) нешто...највредније.

7. сцена

ГЛАС: (Дубок, загонетан, са микрофона.) Билбо Багинс се вратио кући из опасне пустоловине и наставио да живи у својој хобитској рупи. У Хобитону су га сви сматрали чудаком јер је био изненада нестао и исто се тако изненада појавио. Шалили су се на његов рачун јер немојте заборавити, Хобити су миран народ, не воле пустоловине, чак и не верују у њих. Зато им немојте замерити што су задиркивали БИЛБА и мислили да је мало луцкаст. Билбо је зато одлучио да своју тајну сачува за себе.

1. ХОБИТ: Билбо, могао би скоро поново да нестанеш.

2. ХОБИТ: Већ годину дана ништа.

1. ХОБИТ: Па да поведеш и нас.

2. ХОБИТ: И ми волимо авантуре. (Подругљиво се насмеје.) Молим те, Билбо, следећи пут поведи и нас.

ГАНДАЛФ: Билбо Багинсе, докле мислиш да ћемо стајати ту пред вратима. Ја сам рођеним ушима чуо и то од тебе лично да се ти радујеш свакој посети, а ти... допушташ да гости чекају. И то какви гости!

Билбо се усхићено склони и у хобитску рупу улазе Гандалф и Двалин.

ДВАЛИН: (Клања се.) Двалин, вама на услузи.

БИЛБО: (Достојанствено.) Билбо Багинс, Вама на услузи.

ДВАЛИН: Билбо!

БИЛБО: Двалине!

ГАНДАЛФ: За мене може мало хладне пилетине, укисељеног поврћа, једно парче штрудле са сиром...сладолед од купина...

ГЛАС: Ово је била само једна прича о Билбу Багинсу. Зашто су чаробњак Гандалф и патуљак Двалин дошли Билбу у посету? Да ли је то обична посета?...Пауза. Ммм, мислим да није...Мени мирише да је нова пустоловина на помолу.

Крај

Биљана Стајић

Рођена 1977. године у Сплиту. Студент четврте године Факултета драмских уметности у Београду, одсек драматургија. Учествовала у пројектима и радионицама Фонда за отворено друштво, у пројекту ФИЛМ 1998., сценаристичкој радионици Центра за стваралаштво младих у чијем је издању изашао и зборник три сценарија НА ПУТУ КА ФИЛМУ (написала један сценарио). Похађала интернационалну позоришну академију у Бохуму 1999. године. Своју прву премијеру имала 30. 03. 2000. године у позоришту Дадов, где је на сцену постављена њена драматизација Толкиновог романа ХОБИТ, а режирао студент ФДУ Александар Божина. Уврштена у избор Лексикон уметника Војводине, 2001.

// Пројекат Растко / Драма и позориште / Савремена драма //
[ Промена писма | Претрага | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]