|
|
 |
ГОЛА ВЕРАније за пичкицекомедијаЛица: (Дешава се током ноћи, на периферији, у напуштеној кући, виђеној за рушење. Сасвим лево отвор, са кога су скинута врата. Десно - сатруо, распаднут душек. На средини прозор без стакла. Свуда шут и ђубре. Једна раздркана столица. ГАГА: Јеси за цигарету? ШУКИ: Јок. Боље да кренемо. ГАГА: Није било лоше, је л да? ШУКИ: Ма дао си јој до јаја. Буквално. (Смеју се.) ГАГА: Ово ја зовем проводом. Био сам мртав уморан кад смо кренули. Мислио сам да ћу да пукнем, довде ми је дошло... Ал сад све изгледа некако лепше. ШУКИ: Свашта се догодило за кратко време. ГАГА: Никад не знаш шта доноси вече. То је чињеница. Попијеш пиво, дунеш нешто, уђеш у кола, кренеш ка граду. Као да упаднеш у телевизор. Цео свет се отвори пред тобом, све је дозвољено, све је могуће... ШУКИ: То је живот, човече, то је живот. ГАГА: Јел можеш да верујеш да је мала курвица била јунфер? ШУКИ: Лудило. Колико ли има година? Скоро двадесет. Замисли болида који све то време чува јунфер. ГАГА: Ова усрана земља још није изашла из средњег века. И то је чињеница. ШУКИ: Тачно то, човече. Пази ту дрољицу. Знам сличне. Оће да пуше, трпају се у шупак, цепају дебело црево, све то - али рибу чувају. И пецају ловане. Човек је убоде, па кад види да је пустио пичкену крв, одма би да је жени. ГАГА: И после живи у убеђењу да је нашао жену која његов курац неће поредити са неким другим курчевима. ШУКИ: У томе је цела фрка око јунфера. Зато их сељанке, као овај дебил, и дан данас чувају. Који је то примитивизам. ГАГА: Аха. Добар овај дуван. Реци ми... Јес ти расположен? ШУКИ: Оставио сам пре два месеца. Водим здрав живот. Нећу да кварим. ГАГА: Јебеш то! Јеси расположен за карање? ШУКИ: Ма не. Није ми то тога. ГАГА: Што? Гади ти се после мене, а, педеру? Ајде, брате, док је јунфер свеж, удри док не запекне... ШУКИ: Није због тога, какви... Иде ми се кући. Лагано кризирам. ГАГА: Какав си... Оћеш да ти га мало подудла? Озбиљно? ШУКИ: Нећу, човече, шта си ме спопао... ГАГА: Није могуће да ти није ни до тога! Ајд, не сери! Слободно се послужи... Ово ти је супермаркет без касирке. ШУКИ: (Смеје се преко воље.) Та ти је добра... (Нагло се уозбиљи, погледа кроз прозор.) Нисмо смели да оставимо кола у овом крају. Може неки падавичар да их покупи. ГАГА: Пусти, кола, причам ти о једном домаћинском сисању. Пази, мала ће све да ради. Ти само лези и опусти се. Ја ћу да ти је наместим. ШУКИ: Ма батали намештање, човече... ГАГА: Шта је сад ког курца? Шта опет не ваља? Пази, ако ти буде пасиван, нема везе... Нек га мала промуља кроз уста, па шта буде. Шта кажеш? Да пробамо? ШУКИ: Пусти, нећу. ГАГА: Понашаш се ко најцрњи педер. Шта је са тобом? ШУКИ: Није ми ништа! Просто ми није до карања! ГАГА: То је због игле. Од тога ти крвни судови одрвене и онда - збогом стојко. ШУКИ: Не једи говна, чујеш!? ГАГА: Лепо сам ти рекао кад си кренуо да дилујеш. Пази се, Шуки, памет у главу. Немој да постанеш сопствена муштерија. Али ти не слушаш. Врло је жалосно што немаш ни минимум професионалног морала. Шамараш плавушу кад се сетиш - и види сад на шта личиш. ШУКИ: Појма ти немаш! Лупеташ глупости! ГАГА: Мора да си престао и Дијану да одрађујеш, је ли тако? Видео сам јој нејебицу на оној ружној фаци. ШУКИ: Је л ја могу најлепше да те замолим - затвори усрану помијару! ГАГА: Стао сам на жуљ, а? Имаш рибу, а немаш карање. Сврби, ал не можеш да се почешеш. Мени онај мој гроб није довољан, доведи и ту твоју на ову адресу. Јес да је габор, али нешто ћемо смислити. Кесу на главу. И то црну и пластичну, да се исповраћам после трпања. ШУКИ: Прекини, бре! Уопште се не ради о томе! ГАГА: Значи, цепаш Дијану? ШУКИ: Наравно да је цепам! Ако ти је она нешто испричала... ГАГА: Ама, који ти је? Не знам како ти то паде на памет... ШУКИ: Болесница! Не знам више шта хоће од мене! ГАГА: Па, је л је нормално караш? ШУКИ: Не, не карам је нормално! Карам је ко луд! И не смета ми што изгледа као последњи гроб! (Мало се смирује.) Ђубре, само једе говна по комшилуку... ГАГА: Ајде, бре, ајде... Ко каже да сам са њом причао. Немој да трипујеш глупости. ШУКИ: Давно сам требао да је отерам у три пичке материне! Ем ми се гребе о робу, ем сере по мени... ГАГА: Добро, дај да пређемо на неку пријатнију тему. (Покаже ка Девојци.) Срећом, уопште не личи на Дијану. ШУКИ: Ма прођи ме са том курвицом! Пун ми је курац и ње и свега! Нећу да је карам, ко је јебе! ГАГА: Нећеш ваљда то да јој приредиш? ШУКИ: Што се мене тиче, може да цркне од муке! ГАГА: Ниси хуман, човече... Има и она право на трпање. ШУКИ: Не јебем ја сваку, знаш... Ја не! Ја бирам и кога и како! ГАГА: Ал си изабрао, до мога. Где само нађе Дијану? Мора да си је изгњурио из сливника, и то неког запуштенијег... ШУКИ: Прво и прво, ја њу нисам тражио! Јебена наркоманка ми се сама накачила, то добро знаш! Ја бирам! Што твој мозак вероватно не може да укапира! ГАГА: Много нешто бираш, Шуки... Ако је стање са тобом регуларно, ако си ти у реду, не знам шта не би било... Нервозан си, видим, није ти до трпања, разумем. Нек да ти га мало прожваће... Ајде, мени за љубав. Хоћу да ти се одужим, малочас си је лепо држао. (Шуки ћути.) ГАГА: Ц, ц, ц... Није да ти не верујем, али... Сумњив си ми, озбиљно. ШУКИ: Не ради се уопште о томе. ГАГА: Него о чему? ШУКИ: Страх ме је, човече. ГАГА: Од чега? Риба је тек начета, а ја сам здрав ко аспирин... ШУКИ: Причам о варијанти са пушењем. ГАГА: Ђаволе један... Знао сам да ту оћеш. Шта не ваља? ШУКИ: Може да га одгризе. ГАГА: Мислиш? ШУКИ: Могла би. Видиш каква је. Луда курва, само колута очима. Не зна да говори. Можда је ретард. И шта онда? Ја јој га ставим, а она, луда каква очигледно јесте, загризе. И оде курац у курац. ГАГА: Ту си у праву. Ризик постоји. Није да није. ШУКИ: Читао сам о томе. Такве ствари се догађају. ГАГА: Сад се сетих. Гледао сам на телки о неком типу. Жешће луд случај. Отимао девојке и држао их у подруму куће. Пази сад. Да би му пушиле, избијао им је кљове. И то само секутиће. ШУКИ: Секутиће? ГАГА: Аха. Само секутиће. Знаш у чему је фазон? Без секутића, риба не може да уједе. Може да стиска, али нема ослонца, не може да уједе. Замисли. ШУКИ: Који лудак. ГАГА: Жешћи. И још их убијао, па сахрањивао по дворишту. Треба да будеш жешћи болид, па да ти тако нешто падне па памет. Треба имати осећај, све је ствар мере. Ако немаш осећај за меру, онда зачас одлепиш и завршиш као најгори лудак. ШУКИ: У којем зоолошком врту ми живимо... Стварно има дегенерика. ГАГА: Шта мислиш... да јој сјебем кљове? ШУКИ: Аа? ГАГА: Чика-зуба да је обради, па после да се опустимо. ШУКИ: Еј, човече, стани мало... ГАГА: (Кроз смех.) Ма зеким се, човече. Шта си се одма усро... ШУКИ: Прођи ме са тим фазонима, човече... Зајеби то. ГАГА: Добро, разумели смо се. Мрзи те да је цепаш, а за пушење немаш херца. Океј, да идемо. (Купе ствари које су оставили по гајби.) ШУКИ: Стварно је луда. Погледај је. Ни да се обуче. Само се склупчала и ћути. ГАГА: Пусти болида. Ужива у успоменама. (Погледа ка Салету.) ГАГА: Сад ми паде на памет... Шта ћемо са Салетом? ШУКИ: Да га одвежем? ГАГА: Не. Стани. (Скине му повез са уста.) САЛЕ: Ђубрад! (Пљуне Гагу у лице.) ГАГА: Пази, скота. Пљунуо ме... САЛЕ: Ђубрад! Ђубрад! Ђу... (Гага га завари песницом. Салету глава одскочи уназад, па падне напред.) ШУКИ: Ма, пусти га... Видиш да је кретен. (Гага ухвати Салета за косу. Подигне му главу.) ГАГА: Слушај, лудаку... Хоћу са тобом пријатељски, али може и другачије. Разумеш? Ако сад не ућутиш, унаказићу те од батина. (Сале ћути.) ГАГА: Тако је већ боље. Слушај сад. Били смо ортаци, све под конац, ал смо се око ове пичкице мало разишли. Ти си имао своје ставове, ја моје. На крају је ипак било по моме. Ја хоћу да те сад одвежем, па да се разиђемо у миру и весељу. Је л се слажеш... Да те чујем? (Сале ћути.) ГАГА: Ајде, причај. САЛЕ: Нећеш се извући. Рећи ћу свима. Рећи ћу пандурима. И причаћу све док не добијеш курац у усрану буљу. (Он ућути на тренутак. Гага и Шуки погледају један другога.) САЛЕ: А то нећемо чекати. Гарантујем ти. ШУКИ: Пусти га, видиш да сере. САЛЕ: Гарантујем. ШУКИ: Прича без везе. Зајебава. Да га одвежем, па да палимо. САЛЕ: До курца у дупе, педеру!!! (Гага га закује песницом. Веже му уста.) ШУКИ: Дај, човече. Искулирај. Треба да кренемо. ГАГА: Не сери. Не идемо. Не још. ШУКИ: Шта сад? Оћеш можда и њега да креснеш? ГАГА: Он ће то да каже. ШУКИ: Шта? ГАГА: Рећи ће да смо је опалили. ШУКИ: Не зајебавај... ГАГА: Рећи ће свима. А знаш шта то значи? ШУКИ: Шта ће да каже? Изашао сам са ортацим, возили смо се, увукли девојку у кола, одвели је у неко сјебано сметлиште... А онда ју је Гага јебао, док сам ја седео и дркао?! ГАГА: Рећи ће да смо га везали. ШУКИ: А ми ћемо рећи да нисмо! И још можемо да додамо да ју је и он карао, па му сад припало жао. Хваташ кваку? Његова реч против наше! Његов досије није ништа тањи од нашег. Ако било шта каже, и он ће да најебе! А човек није глуп. (Салету.) Је л тако, Сале? Ниси глупи курац, ћутаћеш као и ми. ГАГА: Не знаш ти њега. Ако је рекао да ће рећи, рећи ће. А онда смо га најебали. Ја сам га први најебао. Знаш да само чекају да нешто засерем, па да ме прикљеште. Има да ми натрпају у буљу и шта јесам и шта нисам радио. ШУКИ: Ко јебе дротове! Немој да ми кажеш да их се ти плашиш! ГАГА: Не ради се само о њима. Шаца већ месецима чека да ме сјебе. Чим примети да су ме дротови стартовали, има да прискочи. Измислиће да је ова курва швалерка неког од његових мајмуна, да му је сестра, ћерка, мајка, било шта... Рећи ће да је у питању част или неко слично срање, и кренуће на мене. Мислим да даље не морам да ти објашњавам. ШУКИ: Ма дај, не драми... ГАГА: А да не причам шта ће она код куће да ми направи. Има да буде атомски спреда. ШУКИ: Ајде, човече... Где ће одвести таква жвака? ГАГА: У праву сам. Он ће да каже. И сви ћемо да најебемо. Ја први. ШУКИ: Ако треба да најебемо, да најебемо. Идем кући на један људски фикс. ГАГА: Сачекај ту. Сад ћемо ово да решимо. Како знамо. Поштено. Пријатељски. (Приђе Салету.) Је л ме слушаш? Пази, Сале, тешко ми је да ово причам, али рећи ћу. Све по реду и како јесте. (Пауза. Гага се одмакне неколико корака назад, запали нову цигарету. Неколико тренутака је полако пуши.) ГАГА: Направио сам срање. Стварно јесам. Ја сам уживао пар секунди, Шуки је држао несрећну девојку, тебе смо млатили, везали за ту столицу, набили ти прљаву крпу у уста. Извини што ти је још не вадим. Није фер и није хигијенски. Али хоћу да ме сад слушаш. Да почнем од почетка. (Пауза. Одбије дим.) Мој матори је био го лудак. Лешио је кеву кад се сети. Даноноћно. Друга деца су гледала телевизор, ја сам гледао како ми ћале растура кеву. То је био мој кримић, хорор, мелодрама и серија за целу породицу, истовремено. Лешио је и мене, али ређе. Имам ожиљке од копче опасача. Показаћу ти, ако те после буде занимало. Која би нормална људска личност изашла из породице каква је моја? Сем ако ти лезбејка, наркоманка и курва није појам нормалности. То је моја старија сестра, тренутно на метадонима. Дакле, одрастао сам у породици без ослонца, без заштите и љубави. Природно, постадох девијантна особа. Почео сам да се бавим ситним крађама. Нисам имао никакву илузију о поштеном начину живота. Моја једина нада била је да ћу, кад порастем, са крађа ледомата и обијања киоска прећи на крупније послове. Изборити се за удобну, луксузну егзистенцију, стећи углед, поштовање и место у друштво. Моји снови остали су само пуста маштања. Отворио сам легалну фирму, почео да се бавим трговином и данас једва састављам крај са крајем. Од прошлости са оне стране закона нисам имао никакву корист. Остала ми је само лоша репутација, која ме и дан данас прати, као сенка. Та зло знамење натерало ме је да никад сасвим не прекинем везе са светом криминала. Власник сам ауто-отпада на којем се парчају крадена кола, а умешан сам и у неколико ретко зајебаних срања. Све у свему - живим под свакодневним стресом, изгубио сам сваку духовну вредност, суочен сам са животом лишеним смисла. Једина ствар која ми помаже у овим мрачним данима јесте секс. Секс је мој вентил, који ме смирује, спашава, покреће. Али ни у тој области људске активности нисам имао пуно среће у животу. Ожених се пре две године. Моја тадашња пичка, а садашња супруга одувек је имала неку чудну моћ надамном. Можда сам у њој видео снажну, доминантну личност, сличну мом оцу... (Присетивши се.) Њега иначе прегази неки камионџија, док је претрчавао ауто-пут. Теретњак га просто самлео. Могли смо да га целог спакујемо у једну кесу. Обећао сам да ћу возача да частим, али никад нисам открио ко је. Маштам о неком маљавом Турчину, који вози Минхен-Истамбул, не знајући какво је добро дело учинио овде... (Пауза. Гага ућути, као да је одлутао негде сувише далеко у својим успоменама..) ШУКИ: Јеботе... која ти је то жвака. Твој матори је био кретен, али сасвим обичан. Ни већи, ни мањи од било чијег маторог... Мислим, чему цела та прича? ГАГА: (Тргне се.) Да! То можеш да питаш ти! Ти ниси видео дечје сузе које се у самоћи проливају... Не тражим разумевање, већ само мало пажње. Ако ми дозвољаваш, да сад наставим... (Тренутак концентрације.) Дакле, брак. Жена не дели моје одушевљење за секс, а и ја губим интерес за неког кога познајем као сопствени курац. Однос који треба да буде круна на цвету љубави, претвара се у операцију сличну пишању. Осим тога, моја супруга је изузетно љубоморни скот. Често ме преслишава - где си био, шта си радио - тера ме да одговарам као ђак пред учитељицом. Осећам се дубоко понижен и у себи акумулирам бес на жене као такве. Свеж секс ми, у то сумње нема, недостаје. Сећам га се као доброг пријатеља, којег нисам видео дуги низ година. И тако, суочавајући се сам са собом, долазим и до вечерашњих догађаја. ШУКИ: Ако можеш сажетије, човече. То смо бар видели. ГАГА: Рећи ћеш, учинио сам нешто зло, страшно и ружно. Али, молим те, пробај да то схватиш овако - секс је за мене одувек био нешто добро, позитивно и човечански. Искрено ти кажем, без трунке фолирања. Кад сам видео ово несрећно створење, помислио сам - она и не зна шта је секс. А да зна, не би се са курца ни скидала. Како је очигледно глупа и безумна, опираће се ако је нападнемо. Но кад се суочи са сексом, са продирањем животне топлине у своје лепо, а залуд чувано тело, кад осети изливање сладострасних сокова у своју утробу, створену да буде благословена, кад уснама додирне и на језику осети оно што се, са пуно духа, назива џојстиком... изненада ће схватити -- ово је оно што сам целог живота тражила! ШУКИ: (Кратко погледа ка Девојци.) Нешто ми не изгледа да је укапирала. ГАГА: Ја причам о ономе шта сам мислио. Не о ономе што се десило. Живот се поново поиграо са мном и, како се то мени већ дешава, грубо се разишао са мојим жељама и мојим надама. Неочекивана бура захватила је мој крхки бродић на мору судбине. И десило се шта се десило. Одвратно, мучно и бездушно - назовимо ствари правим именом - силовање. Ја сам силовао то несрећно, несрећно створење. Не смем да се заваравам. Ја сам то урадио. Треба да се суочим са својим злоделом и његовим трагичним последицама. (Изненада!) Па ипак, постојао ја један тренутак у малопређашњем окрутном и бруталном чину, који бих споменуо, показујући да можда нисам потпуно погрешио. (Пауза. Шуки га љубопитљиво гледа.) ГАГА: (Салету.) Малочас, док сам је карао, Шуки ју је у једном тренутку пустио. (Шукију.) Капираш? Пустио си јој руке. (Сентиментално, обојици, уз гестикулацију.) Није се опирала, није гребала, ударала. Само их је полако, успорено, нежно, као у неком слоумоушну, спустила себи на груди. Ћутала је, очи скоро затворила, као да спава... а ја сам је трпао, трпао, трпао и коначно свршио. (Пауза. Гага очекује ефекат својих речи.) ШУКИ: Па шта? Риба је падавичарка. Припала јој мука, запенила на уста. Нисам укапирао. Шта си хтео да кажеш? ГАГА: Добро. Нећу ништа да објашњавам. Ја сам своје рекао. Ваше је да судите. (Салету.) Ето. Појео сам говно. Нагузио сам се пред вама. Рекао шта јесте. Ма како звучало, то је истина. Али, наравно, знам... Знам да то није довољно. (Он прилази хрпи шута и отпадака. Сад га и Сале и Шуки гледају ишчекујући. Гага вади једну велику летву.) ГАГА: Ударио сам те вечерас. Неколико пута. (Опизди се летвом по глави. Ударац је јак, занесе се, али не падне. Прибере се, стоји неколико тренутака непомично, гласно дише. Онда се удари још једном, па још једном. Низ распукнуто чело љуљне му крв.) ШУКИ: Ти си луд. ГАГА: (Док му се крв слива низ чело.) Цело време то причам. (Он седне од бола. ) ГАГА: Јебемти. Као да сам мозак спљоштио. Све ми пишти у глави. Која греда. ШУКИ: Оћемо сад да кренемо? (Гага устане. Приђе Салету.) ГАГА: У миру и весељу. Је ли тако? (Гага повуче повез низ Салетову браду, са његових уста. Сале га пљуне. Он сместа врати повез назад. ГАГА: Пази, скота... Опет ме пљунуо... ШУКИ: Ма пљуни и ти њега, човече... (Прилети, рафално пљује Салета.) Ево ти... Пу, мајку ти јебем... Ево ти... Да те крстим именом божјим... Ево ти још... Има да те свег окупам... На мало шлајмаре... Удави се, куртону глупави... (Гаги, кад му понестане пљувачке.) Је л сад у реду? Оћемо да кренемо? ГАГА: Опет ме пљунуо, маму му јебем... (Удари Салета из све снаге.) Маму му јебем, да му јебем, да му јебем, док не цркне, пичка глупа... Пичка! (Гага се смири. Салету глава клоне, као да је у несвести.) ШУКИ: Добио је своје, педер... Оћемо да кренемо? (Гага извади револвер.) ГАГА: Убићу га. ШУКИ: (Престрављено.) Јеси полудео, човече? ГАГА: Убићу га. Нема друге. ШУКИ: Полако, човече. Немој да брзаш. Зајебанција је зајебанција, убијање није шала. Еј... ГАГА: Убићу га. Нећу да ми педер загорчава живот. Да ми накачи Шацу и жену и пандуре и кога све још. Убићу га и идем кући да се испавам. ШУКИ: Склони то, човече! Нећу да се петљам са убиствима! ГАГА: Боли ме курац с чим ћеш ти да се петљаш. Он је мртав. ШУКИ: Није он мртав, Гаго! Немој тако, жив је човек! ГАГА: То је технички проблем. Он је мртав. Дух који хода. ШУКИ: Како мислиш "хода"? Везан је за столицу... ГАГА: Свеједно. Оде његов воз. (Напне револвер.) Карте на преглед молим. (Усмери га ка Салету.) Путници затекнути у возилу без карте или са неисправном путничком легитимацијом, на лицу места треба да плате... ШУКИ: (Прилети и стане између Гаге и Салета.) Стани, човече, олади мало... Слушај ме, само за секунду. Он је говнар, педерчина, видео сам то малочас... Али добро, убијеш га и шта онда? ГАГА: Одем кући да се одморим. Очи ми се склапају. ШУКИ: А риба? Шта ћемо са њом. ГАГА: Шта риба? То је глувонеми болид. ШУКИ: Шта ако нас је неко видео како је пакујемо у кола? А овде нађу кретена мртвог. Повежу то са њом. И глувонеми дебил могао би да нам довуче пандуре. ГАГА: У праву си. ШУКИ: Тако је, геније. Наравно да сам у праву. ГАГА: Убићу после и њу. ШУКИ: Не!! Нећеш никог убити! Који ти је курац!?! Убићу, убићу... Мислим, у ком си фазону, човече... ГАГА: Склони се. ШУКИ: Само полако! ГАГА: Склони се, кажем ти! ШУКИ: Стани! Дај ми секунду и све ћу да решим! Секунду! ГАГА: Јеботе, који си ти трипер... До малочас - оћу кући, оћу кући... А сад зајебаваш, кад ми се очи склапају од умора. (Закочи револвер и врати га у футролу.) Ајде, имаш секунду. ШУКИ: (Ошамари Салета.) Ало?! Има л кога код куће?! Ало!?! Теби причам... (Сале се прибере.) Океј, ту си. Слушај ме. Погледај добро преко мог рамена. Човек је попиздео, има утоку у руци. Разнеће те у парампарчад, ако не почнеш да се понашаш као човек. Шта се десило ноћас, заборављамо! Шта је било, било је! Кучка је блесава, нема шта да се жали, човек јој разбио јунфер, може да се баци у промет. Она ћути. Ти ћутиш, ја ћутим, он ћути, сви ћутимо! Капираш? Је л капираш, јеботе, је л треба да те рокне да би укапирао!?! ГАГА: Оће нешто да ти каже. Видиш да мумла. ШУКИ: Заборавио сам на повез. Стани мало... (Крене да му скине повез.) Пази, ако ме пљунеш - ја ћу ти лично пресудити, мајке ми ти кажем. (Шуки скине Салету повез.) САЛЕ: Ајмо кући. ГАГА: Шта? САЛЕ: Ајмо кући. У миру и весељу. Пун ми је курац свега. ШУКИ: То је човек! То је мозак! Је л чујеш?! Ајмо кући у миру и весељу! (Одвезује га, Гаги.) А ти запео да момка рокнеш... Сви смо се зајебавали, а ти одма за утоку. Јебала те утока и ко ти је даде. ГАГА: Јебига. Можда сам се мало занео. Свашта сам утриповао. Рекох вам да сам луд, јебига. (Шуки одвезује Салета. Он несигурно устаје. Гага му прилази, са нечим што личи на стид.) ГАГА: Стварно сам уморан. Ова мала ме сломила. Очи ми се склапају. Мало сам пренаглио. Ево руке. Нема љутиш. САЛЕ: Нема љутиш. (Они се рукују. Сале га нагло зграби, повуче ка себи и удари. Гага испусти револвер, који одлети према Шукију. ШУКИ: Аман, људи! Нисмо деца! Престаните! Престаните!! (Сале и Гага се млате без предаха. Девојка, скоро пузећи, крене са душека према вратима просторије. ШУКИ: (За себе, у бунилу.) Како је рокнуло... Види рупу на плафону, можда сам неки авион оборио... Хоћу да идем кући... Да се звекнем у вену, да ми буде лепо... Морам да идем кући... ГАГА: (Опрезно му прилази.) Дај ми то, Шуки... ШУКИ: (Подигне револвер према Гаги.) Назад! (Према Салету.) И ти! Назад! Обојица!! (Према Девојци.) Немој да си прднула, дронфуљо! ГАГА: Јеси луд, Шуки? ШУКИ: (Упери револвер у Гагу.) Нисам... Јесам. Нисам. Не знам. Знаш шта ме је одувек интересовало, Гаго? Знаш шта ме је одувек интересовало? ГАГА: Не знам, брате... Ако ми верујеш, не знам... ШУКИ: (Упери револвер у Салета.) А ти? Знаш ли ти, Сале, шта ме је одувек занимало? САЛЕ: Не. Али причај, само причај... ШУКИ: (Маше пиштољем, без контроле.) Одувек ме је интересовало... зашто неке кобасице зову чајним кобасицама? И неке паштете чајним паштетама? Мислим, шта то значи? Не видим везу. Зар су направљене да се једу са чајем? Ко пије чај са паштетом и кобасицом? Ето, то ме је одувек интересовало... ГАГА: (Опрезно закорачи ка њему.) Многе ствари тебе интересују, Шуки... Ти си љубопитљив човек. Велики си радозналац. ШУКИ: Одувек сам се то питао... Још од обданишта су ме пратиле недоумице и контраверзе. Паштета за доручак, свако јутро, без изузетка... И нико, ама баш нико, не зна да ти каже - зашто је зову "чајна"? ГАГА: (Полако му прилази.) У праву си, Шуки... И мене исто питање дуго мучи. Знаш шта? Ајде да се лепо одвеземо негде, па да размислимо о том проблему. Овде смо сви јако напети, окружење је депресија, ко ће овде да размишља... Проблем чајних кобасица не може се тек тако решити... ШУКИ: А чајне паштете? ГАГА: (Пришао му је на корак.) Их, а тек тога... Нема шансе. Значи, одвеземо се негде, па на миру да простудирамо проблем... (Сале скочи на Гагу. Рву се. Шуки гледа ситуацију потпуно одсутно. ГАГА: (Устајући.) Аферим, жено. Срце је пресудило. ШУКИ: Слушај, Гаго... ГАГА: (Вуче Салета и везује га за столицу.) Пардон, само да овог усаламурим... Јебала те чајна кобасица, Шуки, и чајна паштета те јебала. Луд си, брате, ко звоно. ШУКИ: Нисам ја луд, Гаго. Нисам ја луд. Слушај ме. ГАГА: Дај ми утоку. Да га пукнем, па да кренемо. Немамо времена. ШУКИ: Доста бре!!! Нико овде неће никог да пукне!!! ГАГА: Дај ми утоку. ШУКИ: Одјеби са утоком! ГАГА: Тип хоће да нас сјебе, сад нам нема друге. Малочас си пуцао, сећаш се... ШУКИ: Завежи! Ућути!! Слушај ме!! ГАГА: Можда је неко чуо. Морамо да будемо брзи. Еј! Брате! ШУКИ: (Подигне револвер ка њему.) Јесам ли ти ја пријатељ? Јесам ли!? Говори, јесам ли ти ја пријатељ!? ГАГА: Јеси, пријатељ си ми! ШУКИ: Је ли ти он био пријатељ?! Причај! ГАГА: Јесте, био ми је пријатељ. ШУКИ: И сад хоћеш да га убијеш, је ли тако? ГАГА: Богме хоћу. А и да нећу, морам. ШУКИ: Слушај ме! Ако га рокнеш, и пубови га нађу рокнутог... До кога ће да дођу?! До кога!?! ГАГА: Одкуд ја знам... Питај пубове, кад га нађу. ШУКИ: Доћи ће до његових пријатеља! До мене и тебе! А знаш ко сам ја? ГАГА: Добро, ти си мој пријатељ, то смо градиво утврдили... ШУКИ: Ја сам твој пријатељ, али сам и пизда! Је л ме чујеш? Пизда! Пизда на квадрат! Пизда на куб!! И ако ме убаце у машину, ако крену да ме мељу, знаш шта ће се десити?! Пропеваћу, капираш!!! Пропеваћу пандурима!!! И они ће доћи по тебе, и накачиће ти не само силовање глувонеме кучке, него и убиство!! ГАГА: Стварно си пизда... ШУКИ: Јесам, пизда сам! Али сам и твој пријатељ! Хоћеш и да мене рокнеш? Је л би то било довољно? Да будеш миран због карање једне глувонеме курве - троје мртвих, курва, бивши и садашњи пријатељ?!! Је л то хоћеш? ГАГА: То ми мало претерано... ШУКИ: Добро... То ти мало претерано... Напредујемо. ГАГА: За курву ме заболе курац. Он је поштено зарадио свој метак. Ал не би баш и тебе, Шуки, све у једно вече. Јебига, стварно си ми пријатељ. ШУКИ: Браво, почео си да размишљаш. Јесмо се онда разумели? ГАГА: Добро, престани сад да сереш. Много сам уморан. ШУКИ: Никакве даље приче о рокању? ГАГА: Никакве, никакве, јебало те рокање. Дај ми утоку. ШУКИ: (Оклева, онда му пружи оружје.) Добро. Обећао си ми. Као пријатељ. ГАГА: (Узима револвер, смеје се.) Као пријатељ. Пиздо једна. ШУКИ: (Смеје се.) Јебала те пизда! Мислио сам да ћу да пукем! ГАГА: (Смеје се.) Изгледало је да си скроз откачио! Чајна кобасица, а!? ШУКИ: Откачио до даске! Чајна паштета, човече, човек... Која је то пиздарија?! Је л видиш шта кучка направи од пријатеље?! ГАГА: Курва глувонема... Само је гледам, преврће очима и ћути. (Девојци.) Мајку ти набијем ретардирану... Уништила дивно пријатељство и боли те пичка! ШУКИ: Женско је то, човече, женско! ГАГА: Женско, и то какво. Је с да је глупа ко курац, ал има сису! Јес јој видо пицу?! Само мало длакавија и мој тип стопроцентно! Да знаш да ми није жао! Ситуација се заговнала, али вредело је... Колико је сати, пријатељу? ШУКИ: (И даље кроз смех.) Скоро пет. ГАГА: (Хладно.) Ајде, стани тамо. ШУКИ: (Нагло отрежњен.) Шта? ГАГА: (Подигне револвер.) Стани тамо. Поред пичке. Шта чекаш, јеботе? Оћеш кафу, можда?! Одмах!!! (Шуки схвата да сад нема зезања. Одлази и стане поред Девојке.) ГАГА: Тако ваља. Педери једни, и ви сте ми пријатељи... ШУКИ: (Помирљиво.) Служај, Гаго, не знам шта си сад утриповао... ГАГА: Завежи! ШУКИ: Кажем ти да неће ваљати... ГАГА: (Притисне му револвер уз лице.) Завежи, мајку ти јебем, док те нисам одувао са овог света!!! ШУКИ: Океј, човече, океј... ГАГА: Седи ту. Поред курве. (Шуки прилази и седа поред Девојке.) ГАГА: Ти си ми пријатељ, педеру... Једино за шта те заболе курац је твоје дупе... А ја? Шта треба да буде са мном? Гага нек најебе, само да ти стигнеш кући и звекнеш се у вену! ШУКИ: Није, Гаго, мајке ми... ГАГА: Не сери!!! Шта си мислио, да ћемо се тек тако покупити, је ли? Отићи као да ништа није било! Ја сам овде јебо, разумеш!!! То нећу да се заборави... То има да се памти! Гага је овде карао! Карао до обневиделости!!! ШУКИ: Добро бре, Гаго, па лепо смо се објаснили... Оћеш и мене да рокнеш? Оћеш и пријатеље да оладиш због ове кучке? ГАГА: Нећу. Ја не лажем. Ти си мој пријатељ. ШУКИ: Па шта онда, човече? Лепо сам ти рекао, не ваља ситуација! Ништа не ваља! У шах-мату смо! Ај се покупимо и то одма. ГАГА: Доста. Нигде не идемо. Мостови уништеног пријатељства морају да се поново изграде. ШУКИ: Шта? ГАГА: Треба да поделимо све, као браћа! Како мени, тако теби! Ако је мени лепо, и теби је лепо. Ако је мени срање, и теби је срање. ШУКИ: Дај, човече, прођи ме са филозофијом... У ком си фазону... ГАГА: Шта је мене снашло, треба и тебе да снађе. Тек тад ћеш разумети ситуацију како треба. Нећеш размишљати само о свом дупету, него и о дупету свог пријатеља. Онда ћемо да видимо шта ћемо да радимо. ШУКИ: Не разумем те, човече! Шта хоћеш од мене? ГАГА: Јеби је! ШУКИ: А? ГАГА: Јеби је! Карај је! Трпај! Сад одмах! ШУКИ: То си одлепио. Одлепио сто осто. ГАГА: Курац сам ја одлепио. Има да је крешеш. Моментално. ШУКИ: Дај бре Гаго, знаш да ми није до тога... ГАГА: Боли ме курац до чега је теби! Има да је трпаш, како знаш и умеш! ШУКИ: Море носи се, човече. Ја идем... (Шуки устане и крене ка вратима. Гага скочи према њему са упереним пиштољем.) ГАГА: Да се ниси мрднуо, Шуки! Стој где си! ШУКИ: Добро, стао сам. ГАГА: Шуки, слушај ме. Није ми лако док ово радим. Али, веруј ми, накриво сам насађен! Јутрос сам устао на леву ногу и сад стојим на црвеном, Шуки, на црвеном! Ово мора да се реши како ја кажем! Спреман сам на све - разумеш ме - на све! Молим те, схвати и не зајебавај! Немам избора, морам да гурам да краја! Да ли ме верујеш? ШУКИ: Верујем ти. ГАГА: Гласније!! Не чујем те!!! ШУКИ: Верујем ти!!! И шта сад хоћеш? ГАГА: Извади лепо стојка и опали рецку камењарки. ШУКИ: Шта мислиш да ја држим по гаћама?! Педрек, а?! Је л мислиш да могу тек тако, са утоком на челу, избацим киту и кренем јој ширим рупу!?! ГАГА: Можеш ти то, Шуки! ШУКИ: Дај, молим те... Немој да ме зајебаваш... ГАГА: Можеш ти то!! ШУКИ: (Плачљиво.) Пусти ме, молим те... Мислиш да је то лако... Тек тако... Са утоком на челу... ГАГА: Шуки, погледај ме! Погледај ме. Ти то можеш, човече! Можеш да јој га зариксаш све до балчака. Можеш да је крешеш док га не угаси. Ти то имаш. Имаш каменог стојка! Ни мачка не може да га огребе! Убија комарце по стомаку!! Ексере закуцава, рупе за типлове буши!! Немаш ти киту, Шуки, него кита! Капиталца! Орка-убицу! Имаш дивљу животињу у панталонама, Шуки, знам ја то, сад је тренутак да је пустиш на слободу, веруј ми! (Полако, озбиљно.) Мораш да рачунаш на своју снагу, на своје самопоуздање! Страхове, бриге и несигурност остављамо закључане код куће! Мораш да потпуно упливаш у живот, да удахнеш пуним плућима! Ти то можеш, ти то хоћеш! Реци! Ја то могу, ја то хоћу! Реци! ШУКИ: Ја то могу, ја то хоћу! ГАГА: Тако је! Ја то могу, ја то хоћу!! ШУКИ: Ја то могу, ја то хоћу!! ГАГА: Тако је! Је л ти то можеш?! ШУКИ: Могу... ГАГА: Гласније!! ШУКИ: Ја то могу!!! ГАГА: Је л ти хоћеш?! ШУКИ: Ја то хоћу! ГАГА: Гласније, педеру, не чујем те! ШУКИ: Ја то хоћу!!! ГАГА: Шта ти имаш, Шуки?! ШУКИ: Имам каменог стојка!!! ГАГА: Тако је!! Ајде, на задатак!!! ШУКИ: Ја то хоћу, ја то могу!!! ГАГА: Тако је, тигре!!! Дођи овамо! Ја ћу да држим курву! (Гага седне на кревет и зграби Девојку за руке. Притисне је леђима преко главе и груди. Једном руком је држи, из друге не испушта револвер. ШУКИ: Имам каменог стојка!!! ГАГА: Гранитног, човече! Гранитног! ШУКИ: Ја то хоћу, ја то могу!!! ГАГА: Ти то хоћеш, ти то можеш! ШУКИ: Е сад си готова, штрокуљо... Оде ти пичка у парампарчад... ГАГА: Сад, Шуки, сад!!! Да види све звезде!!! На уста да јој изађе!!! ШУКИ: Ја то хоћу... Ја то могу... ГАГА: Заори јој утробу, Шуки, пробуши јој црева!!! Исцепај јој пичку на фронцле!!! У конфете, Шуки!!! Сад!!! ШУКИ: Не могу! Нећу... Не могу! (Шуки се окрене на страну, клекне на земљу. Зашнира шлиц.) ГАГА: Шта је сад било? ШУКИ: (Згрчи се на земљи.) Јеби се, кретену... Не могу и нећу... ГАГА: Ајде, човече... Издувај се мало, па можемо да пробамо још једанпут. Опусти се. Није фрка. Узми запали, јебеш здравље. Искулирај мало, смири се. Имамо све време овога света, нигде не журимо. ШУКИ: Оћу да идем кући... Пусти ме и носи се... (Гага уздахне. Шуки се још више скупи, као да плаче. Гага устане, направи неколико корака. Девојка четвороношке одбауља у угао. Сале је на столици непомичан. Пауза.) ГАГА: Види, Шуки... Главно је да схватиш - вођење љубави је слично вођењу рата. Прави јебач је увек генерал у сексу! Има добре потенцијале и разрађену стратегију, капираш? (Гестикулацијом показује женске груди.) Прво освојиш истурене делове и на њиховим врховима добро утврдиш осматрачнице. (Гестикулацијом "опипава" задњицу.) Позадину држиш при руци, спремну за употребу. (Запалаца језиком.) При том све време ради твоја дипломатија, терајући противника на брзу и безусловну предају. (Крене бедрима напред-назад.) Онда дубоко продреш у унутрашњост непријатеља, изнуриш га тактиком удри-бежи, удри-бежи, серијом брзих напада и брзих повлачења, да би га на крају потпуно поразио насељавањем свог белачког живља дубоко у његовим црвенокожним територијама. (Шукију.) А? Шта кажеш? Хоћеш ли да целог живота будеш бедни гуштер, редов, прашинар? (Покаже на Девојку.) Или ћеш сад, на овој непријатељској територији, да аванзујеш у правог генерала и оригиналног ратног злочинца? ШУКИ: Носи се! Носи се у три пизде материне!!! Нећу! Пуцај, ако хоћеш, ја нећу!!! ГАГА: Стварно то мислиш? ШУКИ: Да. Јеби се! ГАГА: (Устаје.) Добро, Шуки. Ако је то твоја одлука, онда добро. (Гага напне револвер. Упери га у Шукија.) ШУКИ: Јеси луд, човече? Зар ћеш да ме убијеш зато што ми се није диго на курву- септушу, која се већ пролитала од твоје сперме?! Зато хоћеш да ме убијеш?! ГАГА: Нећу да те убијем, Шуки. Ти си мој пријатељ и нећу да те убијем, рекао сам ти. Али, не видим шта ће ти који курац тај курац на теби? ШУКИ: Шта!?! ГАГА: Разнећу ти курац, Шуки. Можеш да пишаш и без њега. ШУКИ: (Покрије шакама међуножје.) Јеси луд, склони то! ГАГА: Склони руке, нећу да те озледим. ШУКИ: Дај, човече, молим те... Немој то да ми радиш... Није смешно... ГАГА: Озбиљно је до курца, Шуки, и то буквално. Оде ти патак у шетњу без повратка. Кад га звизнем, има да излети кроз прозор. Склони руке, нећу после да ми буде криво. Пуцам на три, Шуки. Један, два... ШУКИ: Стани, човече! Јебаћу је! ГАГА: Прошли смо већ једном кроз све то, Шуки. Ајде, да завршавамо шта треба, па да се пакујемо. ШУКИ: Јебаћу је, човече! Јебаћу је док јој очи не искоче! ГАГА: Оћеш курац, Шуки. Видео сам малочас на шта је то личило. Мислим, срамота. Бедно, стварно бедно. Много си ме разочарао. ШУКИ: Има да је јебем! Има да је јебем док јој не исцепам џигерицу! ГАГА: Јес... Шта би ја све хтео, па мало сутра. Ниси ти за то, брате. Теби је курац технолошки вишак. ШУКИ: Гаги, молим те... Јебаћу је гадно! Јебаћу је гадно, само ме пусти. ГАГА: Ма пустио бих ја тебе, ал залуд, Шуки, кад не иде. Јебига, брате, имаш међу ногама млевено место... Не прави се карађорђева од тога. ШУКИ: Склони се, човече! Да видиш кад јој га завалим! ГАГА: (Враћа револвер.) Па ајд онда... Мада, ја нешто не верујем... Али ајде. Да после не кажеш да нисмо пробали. Да не буде - Гага, кулов, није дао. Изволте на карање. ШУКИ: Хоћеш да ми је придржиш, мајке ти... ГАГА: Кад ме тако лепо молиш. (Исто као малопре. Гага извлачи Девојку из угла. Рутински јој звекне шамар. Легне леђима преко њене главе и груди. Шуки јој раздвоји ноге и завуче се међу њене бутине.) ШУКИ: (Самом себи.) Ево га... Долази ми... Долази ми... Није она тако лоша пичка... Има велике, лепе сисе... И пица је океј... Ја волим кад је мало ређе... Баш је добра пичка... Штета што је болид... Ево га... Долази ми... Крв ми удара, осећам то у глави... (Девојци.) Сад ћу да ти га забијем, курво... Има живо говно да истерам из тебе... Има да те препарирам спермом... Цуреће ти сврш на уши, мајке ти га набијем... Јебаћу... те... до... бесвести... курво... (Шуки продре у њу и свршава.) ГАГА: Добар. Нисмо је питали да л су јој плодни дани. Има да нам исере чету копилана. (Шуки закопча шлиц. Гласно одахне. Гага устане са Девојке. Она је непомична, као без свести. Гага је гурне ка углу и приђе Шукију.) ГАГА: Није баш био сексуални маратон. Али, да си јој завалио, јеси. Ти си океј? (Шуки ћути тренутак.) ШУКИ: (Насмеје се.) Да знаш да јесам. ГАГА: Јесам ти рекао? ШУКИ: Лакнуло ми, човече... Требало ми да се испразним. ГАГА: Ја сам све то за твоје добро. Је л сад видиш свет у пуном колору? Птичице цвркућу, жабице крекећу, ветар ћарлија. Јеси за цигарету? ШУКИ: Оставио сам. ГАГА: Ајде. Једном се живи. Јебеш непушаче. (Шуки узима цигарету. Запале, пуше.) ГАГА: Само ми није јасно... Знам да си луди наркоман у предраспадном стању, а кажеш, оставио дуван. ШУКИ: Јесам. Пре два месеца. ГАГА: Па којег то смисла има? Гадро може, а цигарете не. ШУКИ: Не разумеш ти то, човече... ГАГА: Ајд, просветли ме. Сем ако нећеш да ми уваљујеш неки наркомански трип... ШУКИ: Ја сам побуњеник, човече, ја сам опаки побуњеник против овог друштва и његових друштвених норми. Ја сам са ону страну малограђанске хипокризије, одметник из потрошачке цивилизације и свих тих срања! Ја сам зајебан тип, ја сам ретко зајебан тип, човече!! ГАГА: Ујеботе. ШУКИ: Звучи опасно, а? ГАГА: Нисам видео да се неко надува од једне цигарете. ШУКИ: Причај ти шта оћеш. Од дувана се кашље, рикњавају плућа и уста смрде на мртве пацове. А осим тога, законом је дозвољен. Због свега тога, ја не пушим. ГАГА: (Изгубио је интерес.) Опака теорија ... (Покаже на Салета и Девојку.) Коју смо драму направили око свега... ШУКИ: Ништа ми не причај. Које је ово вече... ГАГА: Кад смо кренули, ниси очекивао овакав провод, је ли? ШУКИ: Не, баш сам га очекивао - возимо се у усране рушевине, везујемо говнара за столицу и карамо глувонему камењарку. Мислим, зар то није најобичнији излазак у град? ГАГА: Ма пусти... Кад смо кренули, све ми се накупило... Пандури ми се на навалили на радњу, финансијска ми се практично уселила у гајбу, жена сере и зајебава, ја неиспаван и мртав уморан. Још ме ова мала кучка изморила... Мада ми је требало, нећу да кажем. ШУКИ: А оно после је било лудило... ГАГА: Јок није... Овај пљује, ти га пљујеш, курвица цичи у углу, ја се цепам оним диреком по глави, онда пукнем, оћу да вас све порокам. ШУКИ: Ја сам помислио, одосмо сви у курац. И ја сам у моменту одлепио... ГАГА: Чајна кобацица, је ли? ШУКИ: Чајна паштета, човече, чајна паштета. ГАГА: Хвала богу, сад се мало средило. ШУКИ: Јесте, јебем му матер. Да сам знао да ће ми бити овакво олакшање, убо би курву одмах. ГАГА: Знаш да сам мислио да имаш озбиљан проблем? ШУКИ: Ма јеби се, педеру. ГАГА: Не, озбиљно. Ал сад си био скроз кул. ШУКИ: Ради се о оном скоту, Дијани. Не знам што смо уопште заједно. Прави је гроб, а ја се закачио за њу. И знаш шта? Стварно се нисмо јебали неколико месеци. ГАГА: Па, видео сам да немаш кондиције. ШУКИ: (Према Девојци.) Она је супер пичка. Штета што је јебени болид. Ко да је животиња, очигледно ништа не капира. Али као риба је супер. Био си у праву. ГАГА: За шта? ШУКИ: Допало јој се да га прима. Било ми је скоро жао кад сам видео да лежиш на њој. Није се ни опирала. А кад сам јој забио, стомак јој онако, мало задрхтао... И почела да дахће, видело се да је напаљена... Јасно ко дан, воли да га прими. ГАГА: А твог се баш напримала до јаја... ШУКИ: Било је кратко, али слатко. Отров стоји у малим бочицама. Сачмара пуца из кратке цеви. ГАГА: Шта све нећете да смислите, ви са малим курчевима... ШУКИ: Море носи се, педеру. ГАГА: Шта мислиш да направимо турнир. Трпам је ја, трпаш је ти. Окренемо један ђир, да видимо како реагује. Треба да помогнемо девојци. Да јој одмрзнемо чула. А, шта кажеш? ШУКИ: Е, зезање је било океј... Али треба да кренемо. ГАГА: (Угаси цигарету.) Да. Назад у сурову реалност. Срање. Шта ћемо са овим говнаром? ШУКИ: Да укључим радио? (Шуки приђе Салету са леђа, развеже му повез преко уста. ) САЛЕ: Говнари! Говнари!! Одвежите ме, да вас убијем! Дајте ми револвер да вас порокам! Одвежите ме да вас се најебем кеве погане... ШУКИ: Који речник, човече... Цензуро, у акцију! (Веже му повез преко уста.) ГАГА: Знаш шта ме само интересује? Шта је утриповао? Због чега то ради? (Прилази Салету.) Ако си урачунљив, саслушај ме. Одговори нам на једно питање, у име старих, добрих времена. Шта ти ово значи? Знам да ову блатуљу видиш први пут у животу, ко и ми. Шта ти она представља па се понашаш као најгори дркаџија? Шта си умислио да се дешава? Ајде, реци нам, отвори нам очи. (Шукију.) Да чујемо. Скини му то. ШУКИ: Пази да те не попрска. ГАГА: Неће. Замислио се. Сад ће да нам одржи лекцију. (Шуки скине повез са Салетових уста. Овај тренутак не проговара. Онда -) САЛЕ: Знам вас, говнари. Знам вас одувек. Читавог живота ме јебете у здрав мозак. Читавог живота се посеравате по мени. Не више. Никад више. Јебаћу вам матер, говнари. ГАГА: Искључи. Доста смо чули. ШУКИ: (Везује Салету повез преко уста.) Нисам га баш разумео. ГАГА: Интересантно. Рекао је да га ми јебемо целог живота. Изгледа да се на неки уврнут начин он поистоветио са овом болидном курвом. Замисли тај трип. ШУКИ: Обоје су глупе сероње. Пун ми их је курац. Уопше немају духа. Не знају да се проводе. ГАГА: Молим те, не прекидај ме. Он је у начину на који смо се зајебавали са њом, препознао фору са којом зајебавамо њега. Са њом смо били мало грубљи, али принцип је био исти. Он то препознаје, као у те-ве драми, прокључа и попизди. Ми га вежемо за ту столицу. ШУКИ: Ма скот. Боли ме курац за њега. ГАГА: Знао сам да са њим нешто није у реду. Мислим да пролази кроз кризу позних двадесетих. Није сигуран да је нашао себе. Посао којим се бави више му не представља задовољство. Све је запоставио у покушају да открије своје право ја. Радња му пропада, он је очајан, не зна шта и куда даље. ШУКИ: Није ни чудо, човече. Ради са увек истим болидима. Најгори скотови, само те баронишу и ваћаре. ГАГА: Пази сад. Имам идеју. Феноменалну идеју. Пружићемо човеку прилику да се јебе сам са собом. ШУКИ: Како? ГАГА: Да се јебе сам са собом. Односно са њом, јер у овој глупој кучки, он види самог себе. Дакле, спојимо их. ШУКИ: (Кроз смех.) Ти си, човече, опет одлепио... ГАГА: Само се бринем за своје ближње. Њој сам пробушио рупу, а мом несретном пријатељу, везаном за столицу, сад ћу да пружим јединствену прилику да се споји сам собом. Да поново нађе своју изгубљену половину. Шта кажеш? ШУКИ: (Кикоће се.) Који је то блесав трип... Као код Хесеа, јеботе... ГАГА: Имај у виду њихову добробит. То нам је на првом месту. Осим тога, кад спојимо раздвојене делове личности нашег пријатеља, решићемо и понеки наш проблем. Јебајући себе, он ће се придружити нама, који смо га већ јебали. ШУКИ: Мислиш, њу? ГАГА: Односно, њега. Тим кресањем учланиће се у клуб људи који су га кресали. Помирили смо се и идемо кући. У миру и весељу. ШУКИ: Коначно. Било би време. ГАГА: Тако је. Сад свако на свој радни задатак. ШУКИ: Шта планираш? Мислим, идеја је теоријски добра, али практично... Начин ће бити компликован. ГАГА: Немој бити тако сигуран. Она је већ разрађена, а имам осећај да са њим нећемо имати проблема. (Приђе Салету.) Дозвољавате? (Спусти руку до његовог шлица. Сале почне да се грчи и поскакује у столици. ) ГАГА: Ајде, шта си се узвртео... Ниси код зубара... (Сале, са све столицом, падне на под. Гага намешта столицу тако да Сале лежи леђима на поду.) ГАГА: Види шта си сад направио. Смири се мало. Знам да имаш трему. Али нема разлога. Девојка је добра и отворена за нова познанства. Дођи да пустимо дивљу звер на слободу. (Гага му откопча шлиц.) ГАГА: Тако... ШУКИ: (Кикоће се.) Ти си луд, човече... Потпуно луд. ГАГА: Ајмо сад до ње. ШУКИ: Ајд. (Они приђу Девојци. Она проба да се провуче између њих. Они је ухвате, држе је између себе.) ШУКИ: Како се отима... ГАГА: Заљубила се у нас... Он јој није баш привлачан... ШУКИ: Бокте... Види која халуцинација... Цури јој оно моје... ГАГА: Ти си је баш нафилово. Јасно је да ниси јебо месецима. ШУКИ: Да је обришем? ГАГА: Мени не би сметало, али можда је Сале чистунац. Мого би мало, ово је дегуте. Ја је држим. (Шуки узима комад Девојчине одеће са душека. Док се она отима у Гагином стиску, Шуки је обрише између ногу.) ШУКИ: Види ово човече... Ко сладолед на точење... ГАГА: Покупи мало и изнутра. ШУКИ: Да очистим шамролну? (Кикоће се.) Који је ово црњак... Који смо ми лудаци... Који је ово зезов... Стварно смо откачени, откачени смо сто гради... ГАГА: Тако. Да нам курвица буде лепа и чиста, за сусрет са самом собом. ШУКИ: Океј, завршио сам. ГАГА: Идемо у излазак. (Носи Девојку према Салету.) ГАГА: Ево, сад смо на штрафти. Види што је згодан онај момак, везан за столицу. Кажи момку здраво. Здраво. ШУКИ: (Ухвати Салета за косу.) Види што је добра пица, брате. Права за тебе. ГАГА: Океј, познанство је склопљено. Да пређемо на интимнији терен. ШУКИ: Види каква сике има девојка? Прави екстремист! ГАГА: Покажи доје свом момку. (Разголити јој груди.) Тако. ШУКИ: Види, брате. Пуне, једре, чврсте, округле, као јабуке, таман да ставиш у длан, као на тацну, а миришу на млеко, дечја радост и милина једна. ГАГА: Ајде сад набиј чики сисе у фацу. (Он је обори на земљу. Гурне је голим грудима у Салетово лице. Држи је тако пар тренутака. Онда је подигне назад.) ШУКИ: Јесам ти реко? Који гушт, а? (Гаги.) Лакше мало, немој да га угушиш сисама. ГАГА: Сад да покажеш момку шта чуваш међу ножицама? Уствари, шта си чувала да вечерас. Ајде, рашчепи се, душо, рашчепи се мало. Немаш чега да се стидиш, можда би ти која длака добро дошла, али не мари. А чика Шуки је био добар да те среди за излазак. (Он се рве са њом и шири јој колена. Онда је гурне ка Салетовом лицу. ) ШУКИ: Удахни дубоко, момче. То је мирис раја. Мммм. Како лепо базди. И ја овде осећам. Која слатка помијара буђави међу тим ножицама... (Гага подигне Девојку са Салетове главу.) ГАГА: Како је наш момак? ШУКИ: (Гледа Салету међу ноге.) Реагује, реагује... Али није се баш претерано истакао. ГАГА: Припомози му мало. ШУКИ: Шта бре? ГАГА: Мало га охрабри. Проџарај му јајца. То пали сто посто. ШУКИ: (Устаје са пода.) Море, носи се бре, педерчино... ГАГА: Стани, Шуки, полако... ШУКИ: Иди бре у три курца! ГАГА: Добро, океј, нема везе... ШУКИ: Кренули да се мало прозезамо, а ти га одма усереш. Јеби се, педерчино! Све због тебе треба да ми преседне! ГАГА: Нисам мислио ништа лоше, океј? Био је то само предлог, шта одма пиздиш који курац... ШУКИ: Ја да му џарам јаја?! Ја?! Марш море! ГАГА: Океј, претерао сам, извини. Молим те, извини. Извини слатко са шлагом. Нисам пазио шта причам. Шта сад треба да радим? Да дубим на трепавицама да би се ти одљутио? ШУКИ: Добро, нема везе. Не треба да се извињаваш, само такве ствари немој да понављаш. У реду је да се зајебавамо, ал немој да претерујеш. ГАГА: Је л можемо онда да наставимо? ШУКИ: (Погледа Салету међу ноге.) Јебига. Њему се повукло и оно мало. ГАГА: Имам ја рецопис и за то. (Зграби Девојку за косу и гурне јој главу међу Салетове ноге.) ГАГА: Дувај, курво, дувај! Шуки, повуци му мало панталоне! (Шуки повуче мало Салетове панталоне. Гага гура Девојку.) ШУКИ: А да му га... знаш... не одгризе? ГАГА: Па, неће ваљда. Ухвати је за ноздрве. ШУКИ: Овако? ГАГА: Тако, мики! (Пева.) Беби папа, беби папа... Беби папа чоколада, беби папа карамел... Беби папа, док не скапа!! ШУКИ: Сад га је згугутала скоро целог! ГАГА: Алал вера, домаћине! Па је л сиса? ШУКИ: Где не сиса?! Вакум прави! Очи има да јој излете! ГАГА: (Спушта јој главу горе-доле.) Идемо мало горе, мало доле, горе, доле, горе, доле... ШУКИ: Сад му се диго до плафона! Оће да експлодира, мајке ми! ГАГА: Не зајебаваш? ШУКИ: (Кикоће се и гледа Салету међу ноге.) Какви! Ко у порнићу! Има да је пробурази! Да је убије тврдим и тупим предметом! А и риба! Насисала га се ко теле, човече, има да кија сперму унаоколо! ГАГА: Ако, ваља се! Од тога расту груди! А биће и бистрија, кад јој сврш мало искисели мозак... ШУКИ: Гаго... Човече... Ово није како треба! Ово није у реду! ГАГА: Шта сад? Ја таман мислио, хармонија завладала... ШУКИ: Он неће издржати! Има да пукне до плафона! Секунд фали да окречи таваницу! Ситауција изгледа алармантна, маме ми! Преурањена ејакулација на видику! ГАГА: Ајде, помози ми... Да сад не закаснимо... ШУКИ: Шта треба? ГАГА: Држи... Да је насадимо... (Они је зграбе, подигну. Сваки је ухвати за руку и ногу. Тако раскречену, постављају је у Салетово крило.) ШУКИ: Улете, човече, све до балчака! ГАГА: Заварено! (Девојка се у њиховим рукама изненада опусти. Они је само слабо придржавају, она се више не отима.) ШУКИ: Види... Престаде... Не џилита се... ГАГА: Воли курац више него леба да једе! Наша школа! (Њих двојица се одмакну. Девојка и Сале се крешу.) ШУКИ: Ови му га баш дају... ГАГА: Примили се ко звечке... (Девојка се њише, спушта и диже у Салетовом крилу.) ШУКИ: То, мала! Мешај, мешај! ГАГА: Удри је, Сале! Растури је на комаде! ШУКИ: Ради! Ради! ГАГА: Удри је, царе! Удри је! ШУКИ: Шибај, мала, шибај! ГАГА: Завали јој да види царство небеско! Да јој прегори мозак! Расточи јој вијуге! Спржи јој утробу! Нек процури на сваку пору! Нек тилтира! Убиј је тупим, сине!!! (Сале и Девојка се заустављају. Готово.) ШУКИ: Ово је било опако... ГАГА: Оћеш да запалиш? ШУКИ: Дај још једну. Нек иде живот. ГАГА: Које је ово зезање било, а? ШУКИ: Пусти их. Видиш да су пукли обоје. ГАГА: Не могу да верујем да сам јој тек малопре избушио рупу. ШУКИ: Што јес -- јес, брзо учи. Ради као професионалка. ГАГА: Мала је чудо. Јебе се ко преса. Од невине курвице, за вече се претвори у секс машину. И то све за један сат. Јеботе. ШУКИ: Све шта си причо, био си у праву. Још пар карања, има за доручак да маже сперму на бајат хлеб. ГАГА: Види их само... Који призор, а? (Девојка лежи преко Салета. Загрлила га је, сад су обоје непомична.) ГАГА: То је права љубав... Сузе ће да ми лину. ШУКИ: Ово је као у некој шпанској серији. Беверли Хилс, човече... ГАГА: Сад им само фали кућица у цвећу. ШУКИ: Трава око ње. "И болиди плачу". Која кичерица. ГАГА: Је л видиш које смо племенито дело учинили? Спојили смо неспојиво, уједињили разједињено, усрећили унесрећене! У овом проклетом свету, двоје људи нашло једно друго! И живеће срећно до краја живота! Осећам се ко Бог! ШУКИ: Ти си цар, човече. ГАГА: Стварно имам моменте... Баш ми драго због њих... Много су слатки... Нисам ја гад, волим да учиним... Шта год могу, увек сам на располагању... ШУКИ: Ти си цар, човече, цар и бог! ГАГА: Добро, немој сад да претерујеш. Главно да смо све привели крају. Сва тројица смо је опалили, сва тројица идемо кући, као ортаци. ДЕВОЈКА: (Једва чујно.) Помози ми... ГАГА: (Није је чуо.) А што се она заљубила у курац, то је само плус. ШУКИ: (Није је чуо.) Воли стојка чудо једно. Знам курву чим је видим. ДЕВОЈКА: Помози ми... (Сад су је чули. Укоче се, онда погледају један другога.) ГАГА: Јесам ја луд ил то мала камењарка говори? ШУКИ: Јеботе... Мислим да сам одлепио за сва времена. ДЕВОЈКА: Помози ми... ГАГА: Риба ладно сере. ШУКИ: Шта направи курац од жене... ДЕВОЈКА: Молим те... Помози ми... Молим те... ГАГА: Пази, човече, још се распричала. ШУКИ: Само чекам да пропева. ДЕВОЈКА: Помози ми... ШУКИ: То је од оног сисања. Човек има богомдан курац. Играо јој хокеј са крајницима и наместио гласне жице како ваља. ГАГА: (Устаје, бесно.) Е јебем ти живот! Ни у кога не можеш више да се поуздаш! Пријатеља везујеш за столицу да јебе како треба! Глувонеме курве дробе као водитељке са Бастиље! Није ни чудо да је све отишло у курац! Који је ово живот! Све го лудак! ШУКИ: Мени је баш смешно, мајке ми... Шта мислиш, да л нас је ложила да не прича, ил је стварно проговорила од третмана тврдим курцем? Ово је као на филму. ГАГА: И има да се заврши као на филму. То је то! Риба је сама себи пресудила. (Узима револвер, напне га.) ШУКИ: Дај, човече! Ти опет о рокању! То смо оставили иза себе! ГАГА: Курац смо оставили! Ова кучка прича! Није ни луда ни мутава! Сад нема узмицања! Ово мора да се реши до краја! Рокнућу је и идем кући да спавам! ШУКИ: Доста је било! Стварно доста! Нећу да имам везе са тим! Ја идем, ти ради шта оћеш. ГАГА: Шуки... Ако трећи пут дигнем утоку на тебе, мораћу да пуцам. То знаш. ШУКИ: И шта сад?! Опет смо тамо где смо били! Мало смо се зезали и због тога већ два сата не могу да изађем из ове рупчаге! ГАГА: Ти си сјебани наркић, Шуки. Не знаш где живиш, понашаш се као најгора бабетина. Ево, гледао сам на телки, сад су снимили и неки филм... Клинци од петнест, шеснест година, нешто се закачили, јебали један другом матер. Одма се ваде утоке, ал не да њима машу и причају о чајним кобасицама. Пуца се, брате, пуца се у живо месо. И то је то. Спакују мртвог ортаку, па у реку. Нема циле-миле, нема држ-не дај. Него одмах у главу. Време те је прегазило, Шуки, ти си ко из Јура-парка. Мек си, брате, много си мек. Ал срећом сам ту и ја. Не дам ја на себе, нико мене неће сјебати. Ни ти клинци, ни онај усрани Шаца, ни пандури, ни онај мој гроб код куће, ни ова овде камењарка. Ја сам тврдо скуван, Шуки. ШУКИ: Ако имаш идеју, испљуни је! Ја не могу више, човече! ГАГА: Добро, пиздо... Ево идеје... Скини рибу са Салета. (Покаже му пиштољем.) Немој да понављам. ДЕВОЈКА: Помози ми. (Шуки приђе Девојци и уморним, бесним покретом скине је са Салета. Удари јој неколико шамара.) ШУКИ: Шта нам приреди, штрокуљо... Шта нам направи... ГАГА: Остави девојку на миру. Само је радила свој посао, није она ништа крива. (Шуки је снажно гурне ка душеку. Она се простре у углу.) ШУКИ: Даље. ГАГА: Усправи њега на столици. (Шуки подигне Салета на столици. ) ГАГА: Окрени га према курвици. (Шуки окрене Салета према Девојци, која чучи на душеку, сасвим повучена у угао.) ГАГА: Одвежи га. (Шуки га погледа збуњено) ГАГА: Само једну руку. (Шуки му одвеже једну руку.) ШУКИ: Лежао је на њој, сва му је сјебана... ГАГА: Протрљај је мало... ШУКИ: Шта? ГАГА: Измасирај му шаку. То помаже циркулацију. ШУКИ: Што би који курац то радио? ГАГА: (Претећи, озбиљно.) Не питај ништа. Слушај шта ти се каже. ШУКИ: Добро... Ево... (Шуки му масира шаку.) ШУКИ: Ти си одлепио, човече... Потпуно, дефинитивно, коначно... Одлепио... ГАГА: Ћути и ради. ШУКИ: Готово. Ево, лепа и румена. Даље. ГАГА: Слушајте ме обојица. У овоме смо сви, од самог почетка. Заједно смо је покупили, довели је овде. Сви смо је појебали. Неко овако, неко онако. То ништа не мења. Сви смо подједнако у овом, и сви ћемо ово заједно да решимо. Овом утоком пресудићемо курви. У истом тренутки. Сва тројица. Је л ме капирате? ШУКИ: (За себе.) О Боже, што ме овако караш... Што ме овако караш... Знаш да сам тужна, бедна пизда... Али што ме овако караш, Боже... А хтео сам да упишем теологију... ГАГА: Доста. Мало тишине и достојанства. (Гага напне револвер. Приђе столици са десне стране, чучне поред ње. ) ГАГА: (Шукију.) Дај руку. Стављам и његову. Сви у једном тренутку, на три... Један, два, три... (Гага узима Салетову руку, ставља је на дршку пиштоља. Истовремено је ставља и Шуки, који је са леве стране. Сва тројица стегну револвер.) ГАГА: Урадићемо то. Без нервозе, без фрке. Ајде, сада. (Упере револвер према Девојци, која се склупча на душеку.) ГАГА: Идемо у главу. Најмање ће болети. Да завршимо ово, па палимо. Ја ћу повући. Идемо... Сад! (Револвер опали. Девојка врисне. Метак се забије у зид изнад њене главе. ) ГАГА: Који вам је курац, људи... Јесте одлепили... Који вам је курац... (Гага покушава да одржи револвер уперен у Девојку. Шуки и Сале гурају према Гаги.) ГАГА: (Кроз зубе, у опирању.) Мене оћете? Мене оћете да рокнете... Мени би га забили... Педерчине... А ја мислио... да смо пријатељи... Ортаци... Хтео сам кумови да будемо... Који сте ви куртони... Ладно би ме рокнули... Пријатељи, мој курац... Знамо се сто година... Били смо на прст у буљу... И сад овако, све бацате у воду... И све то због ове курветине... Које сте ви педери... (Шуки зграби револвер са обе руке и гурне из све снаге према Гаги. Револвер опали. Гага одскочи. ГАГА: Је л видите шта сте направили? Погледајте колка рупа! Убили сте ме, педери! Ладно сте ме убили! И ви сте ми пријатељи... Обични говнари! Носите се бре у три пичке материне! (Сруши се на земљу и остане непомичан.Сале пусти револвер. Шуки га још неколико тренутака држи подигнут, уперен према опруженом Салету. Онда га испусти, оружје дрмне о земљу.) ШУКИ: Убисмо га. Стварно га убисмо. (Сале замумла према њему.) ШУКИ: Сачекај... Одвезаћу те... (Одвезује Салета.) ШУКИ: Шта мислиш да урадимо са њим? Глупо је да га оставимо овде. (Сале устане и приђе Девојци на кревету.) САЛЕ: Како се зовеш? ДЕВОЈКА: Вера... ШУКИ: Видео сам доле подрум. Има пуно крша... Могли би да га завучемо тамо. Да га покријемо смећем. САЛЕ: Ја сам Сале. ВЕРА: Сале... Знам...САЛЕ: Одакле си, Вера? ВЕРА: Доле... Из блокова...САЛЕ: Зашто си ћутала? ВЕРА: Плашила сам се...САЛЕ: Јеси сад добро? ВЕРА: Унутра... Стомак ми гори...ШУКИ: Ово ће све да руше. Треба то да искористимо. Кад га залију бетоном, никад га неће наћи. САЛЕ: Хоћеш цигарету? Је л пушиш? ВЕРА: Само да идем... Што пре... Молим те...САЛЕ: Не брини. Више немаш о чему да бринеш. Готово је. ШУКИ: Биће добро утемељен. Имаће солитер ко надгробни споменик. САЛЕ: (Шукију.) Завежи! Завежи!! ШУКИ: Добро, добро... У којем си ти фазону, човече... (За себе, док седа на столицу.) Морам да идем кући... САЛЕ: (Вери.) Чим сам те видео, тамо на улици, све ми је синуло. Теби је место са мном. Имам кафић, водим агенцију са рибама, али оне су шкартови, учиниле би све за мало лове. А ти ћеш бити нешто посебно. Ти ћеш бити моја звезда. Бићеш краљица. Људи ће чекати у реду само да баце очи на тебе. Биће сретни да плате дркање пред тобом. (Као да се правда.) Хтео да сам их спречим. Да те сачувам, ганц нову, какву сам те нашао... А онда су ме говнари заскочили... Јебига... Само да сам знао да си јунфер, не би им дозволио... Не би ме тако лако везали, и тебе одрадили, на моје очи. На лицу места би их зубима заклао, само да сам знао да си јунфер. Знаш колко би неки странац платио да ти буде први? Брдо лове, девизне, на гомили, само за нас двоје... (Уздахне, па резимира.) Шта је, ту је. Мало су те израубовали, ал не мари, још си свежа. За пар дана, кад се ко човек опереш и наспаваш, бићеш ко нова, видећеш. (Спусти јој дланове на образе.) Нико те више неће ни пипнути, нико осим мене. Ја ћу водити рачуна о теби, Вера. ШУКИ: (За себе.) Морам да се звекнем. Под хитно. САЛЕ: И добићемо све што пожелимо. Све. Цео свет је ту само због нас. А ти, ти ћеш бити моја краљица... И нећеш морати чак ни да говориш. (Узме девојку испод мишки, подигне је.) Хајде. Да ти помогнем. Треба да се обучеш. (Сале узима њене крпе, облачи је. Она застане, спусти лице испод косе.) САЛЕ: Јеси добро? Ајде, исплачи се... (Сале је загрли. Она плаче.) САЛЕ: Сад је све је у реду, све ће бити добро. Ја нисам гад, ја ти никад не бих наудио... Ја ћу ти помоћи. Имам муда, нисам ни глуп. Веруј ми. Верујеш ли ми? (Узме јој лице у шаке, озбиљно је погледа. Вера потврдно климне главом.) САЛЕ: Видиш? Не мораш ни да говориш. Ја ћу све да капирам. Причаћу уместо тебе. Не брини се. Веруј ми. Хајдемо. (Он је поведа ка излазу.) ШУКИ: Еј, де ћете ви? Оћете да ме оставите овде? Сачекајте. (Сале га удари. Шуки се простре.) САЛЕ: Марш. Ђубре. Да ми више ниси пришао. Да је више ниси ни погледао. (Пауза.) Квалитетне врсте кобасица и паштета користе се за спремање коктел-сендвича, морону. Служе се уз чај или друге напитке. Одатле им назив "чајне". (Излазе. Шуки се диже са пода. Зачује се звук паљења мотора. Шуки скочи и прилети прозору.) ШУКИ: Оставите кола, смрадови! Шта ја треба, да пешачим назад! Лоповчине! (Кола одлазе, светла фарова пређу једном преко собе и онда се удаље. Јутро је, види се дневна светлост ШУКИ: (Себи у браду.) Био си у праву, Гаго... Овај свет је стварно отишао у курац. Погледај само нашу земљу? Држава пропала, привреда рикнула, људска права на најнижем нивоу... А ни у свету није боље. Мир нигде нема шансу, тероризам и неоимперијализам цветају, озонски омотач је тотално сјабан, морски лавови на Антартику су врста пред истребљењем... Које је то срање... (Крене ка вратима.) ГАГА: Шуки... (Шуки се укочи. Погледа према Гаги на поду.) ШУКИ: Јеботе, жив си... Не могу да верујем! Ти си непробојан! Шибнуло те у груди, а теби ништа! Добро, скоро ништа... Мало си сјебан... Гадно изгледаш, много је крви. Ал мислио сам да си рикнуо чим си се простро. Јак си, човече, ко земља! До јаја си јак! ГАГА: Умирем, Шуки... Ја умирем... ШУКИ: Ма јок, какви... Прегрмео си најгоре, сад ћеш да будеш супер. Кад те испеглају, бићеш ко из кутије. ГАГА: Води ме... Морам код доктора... ШУКИ: (Не приближавајући му се.) Да, да... Водим те, водим те одмах... ГАГА: Душа ми излази, човече... Душа ми излази... ШУКИ: Ајде, не кењај више. Океј, водим те, идемо код доктора, све ће бити у реду... ГАГА: Умирем... Ја умирем... (Шуки стоји, без покрета. Изгледа замишљен.) ШУКИ: (За себе.) Јебига. Које срање. ГАГА: Води ме... Умирем... ШУКИ: Стани, човече. Не причај глупости. Биће теби добро. ГАГА: Ја умирем, човече... Умирем... ШУКИ: Разумем ја тебе, ал разуми и ти мене. Не могу да те водим у болницу. Рокнут си из утоке. Знаш шта то значи. Записници, истрага, мурија. Јебига. Ко је ово очекивао? Кренемо у зезање, види шта испадне. Жестоко срање. ГАГА: Умирем... ШУКИ: Ма не, какви... Немој да си дефетиста. Биће теби добро. Али мораш да се снађеш сам. Рекао сам ти да сам пизда. Не мислим ништа лоше, нећу да те зајебем... али стварно морам да бришам. Види колко је сати. Крајње је време за моје лекове, капираш? ГАГА: (Кроз гласно стењање.) Не могу да се покренем... ШУКИ: Можеш ти то, човече... ГАГА: Све ме боли, не могу... ШУКИ: Можеш ти, можеш... ГАГА: Не могу... ШУКИ: Па шта онда хоћеш који курац!? Шта очекујеш од мене!?! "Не могу, умирем, не могу, умирем" - је л чујеш сам себе?! "Мораш да рачунаш на своју снагу, на своје самопоуздање"!? (Са дубоким презиром.) Досадан си ко пролив! Цело вече жваћеш говна! И шта сад хоћеш? Да кажем - не брини се, Гаго, са тобом сам и у добру и у злу!?! Носи се у пичку материну, шабанчино! (Окрене се, крене ка вратима, застане.) Само још нешто да ти кажем... Невиђен си сељак, али невиђен. Глуп си, човече, ко курац. И немој да сам те чуо, али чуо, да си ме икад, али икад више, у животу назвао братом? Капираш? Нисам ти ја брат, шабане, пре би се побратимио са последњим ганцем него са тобом! Јесмо се разумели? Копрехенде!? Маму ти јебем... Ајд сад, остај ми мртвосано... (Он одлучно крене ка вратима.) ГАГА: (Врло гласно.) Шуки!! (Шуки застане на вратима.) ГАГА: Дођи овамо. (Шуки стоји неодлучно.) ГАГА: Долази овамо!! (Шуки се врати до Гаге.) ШУКИ: Ево, ево... Долазим, долазим. ГАГА: Шуки... Не осећам ноге... Хладно ми је у пичку материну... Немогу да се покренем. Вуци ме одавде... ШУКИ: Види, Гаго... Нећу да се растанемо као кулови, у свађи. Ја сам твој пријатељ, ти то знаш. ГАГА: Вуци ми одавде, Шуки. ШУКИ: Ја сам ти пријатељ и хоћу да знаш и ово... Увек сам мислио да си супер тип, најјачи тип кога сам икад знао. Имаш јаја, имаш став. Са тобом никад није било досадно, увек си знао да сместиш и направиш неко добро зезање. Опасан си, човече, опасан. Где би нам био крај да има више људи са твојим јајима. ГАГА: Умрећу, Шуки, молим те... Умрећу. ШУКИ: Нећеш, човече, веруј ми. Ти се увек снађеш, ти имаш петљу за овакве ситуације. Мени си много помогао, сигурно можеш и себи. Треба да мислиш позитивно. Буди позитиван, буди кул. Ти ћеш издржати, знам те ја. (Начини покрет, као да гледа на сат.) Сад стварно морам да палим. Много сам се задржао. Ајд, уздравље. Видимо се. (Излази.) ГАГА: Издржаћу... Издржаћу... Издржаћу... (Сцена се брзо замрачи.) КрајУ Београду, јануара 1997. Ђорђе МилосављевићДрамски писац и сценариста. Дипломирао драматургију на ФДУ Београд. Аутор сценарија за целовечерњи играни филм "Пакет аранжман" (режија - Иван Стефановић, Дејан Зечевић, Срдан Голубовић, продукција М&P agencija), objavljenog u "Ju filmu danas" (br. 38-41). Takoрe, autor dva otkupljena scenarija - "Besprizori: crvena hronika" (produkcija "Sinema dizajn") i "Sasvim obiиne stvari" (produkcija "Dakar"). Ko-scenarista omnibusa "Beograd devedeset i neљto" (priиa "Trideseto pravilo", reћija Miloљ Petriиiж, trenutno u realizaciji). Ureрivao kulturnu rubriku u "Pogledima" i "Knjiћevnoj reиi". Osnivaи i prvi urednik almanaha za kulturu "Eterna" (izdavaи "Bata"). Filmskom kritikom bavio se u pomenutim иasopisima, kao i u vrљaиkoj "Koљavi", televizijskoj emisiji "Popovanje", a trenutno u "Beoizlogu". Za zbornik kritike "Svetlo u tami" (izdavaи "Klio") napisao prilog o ameriиkom reћiseru Majklu Manu. Scenarista veжeg broja strip ostvarenja (objavljivanih u "Tronu" i "Politikinom zabavniku"), meрu kojima i strip albuma Kalokagarti: vetar u purpurna jedra (izdavaи "Orbis") koji je dobio nacionalnu nagradu "Zlatni kraguj" 1995. Dosad su mu objavljene drame "Sveta apokalipsa ili Obeљene muze" ("Knjiћevna reи", br. 472-473) i Рavoli od papira (иasopis "Koraci", Nova serija, br. 1-2/1996.). // Projekat Rastko / Drama i pozoriљte / Savremena drama // |