БАШ ЧЕЛИК
јуначки мјузикл
Проток 1. КОЦКАРСКЕ СКЛОНОСТИ ЦАРА ПРЕСВЕТЛОГА
Проток 2. ВУК ДЛАКУ МЕЊА или ЗЛО ЈЕ ОПЕТ НА СЛОБОДИ
Проток 3. ЛЕПЕ РЕЧИ ПРЕД ВРАТИМА ОД ГВОЖЂА
Проток 4. НА ЈЕЗЕРУ ВИЛИНСКОМЕ
Проток 5. ДОЂЕ СНАГА У РУКЕ ПРАВЕДНЕ
Проток 6. КО СЕ МАЧА ЛАЋА или МЕГДАН ОДЛУКЕ
Проток 7. ВЕЛИКО ВЕНЧАЊЕ НА ЦАРСКОМЕ ДВОРУ
О аутору
Комад је рађен према истинитим догађајима из "Баш Челика", "Чудотворног
мача" и других бајки.
ЛИЦА с лица и из профила:
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ, отац Јефимијин, с лица -- чангризало склоно коцкању, из
профила -- поштени владар Царства свеколиког;
ИЛИЈА СТАРАЦ, слепи Небојшин деда, с лица дворски мудрац сумњивих квалификација,
омиљена изрека: " У се, на се и пода се", из профила -- старина доброг
срца и бритке памети;
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА, принцеза с обе стране!
ОГЊИЛО, Небојшин рођак, покварењак, једном речју вашка!
БАШ ЧЕЛИК, тиранин велик, зло окивано и раскивано и с лица и из профила;
НЕБОЈША ПАСТИР, честити јунак ове приче, с лица -- оличење доброте и
чврстог људског карактера, из профила -- лаковеран и наиван;
ДИВ НОСОЊА,
Баш Челикови дивови, глупи -- како год окренеш;
ДИВ ТРБОЊА,
ЗАНОСНЕ ВИЛЕ са језера вилинскога; да је тада за то школе постојало звале
би се балерине.
ПРОТИЧЕ У ВРЕМЕНА ДАВНА.
(Двори цара пресветлога. На средини је велики сто. За столом Цар
и Илија старац играју карте.)
ИЛИЈА СТАРАЦ: Даклем мис'о прва гласи: "Вук длаку мења, али ћуд никада".
Мис'о друга по столу се врти: "Златна реч и гвоздена врата отвара".
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: А мис'о трећа?
ИЛИЈА СТАРАЦ: Мис'о трећа дубока ко врећа: "Ко се мача лаћа од мача и
плаћа!"
Цар заврти главом.
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: О, Илија старче, мој дворски мудраче, зар само три мисли
улажеш наспрам моја три од злата дуката?
ИЛИЈА СТАРАЦ: Свак' се чеше где га понајвише сврби.
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Море, нису ту мени чиста посла. Ти за моје дукате можеш
свилу и кадифу набавити, а шта ја сиромашак кукавни да радим са твојим
умним мислима?
ИЛИЈА СТАРАЦ: Кроз дела их примени, нек' ти као наук служе у тренуцима
искушења животних.
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Али те су мисли свима доступне. Ко год хоће узети их може!
ИЛИЈА СТАРАЦ: Само ретки применит' их знају. О, пресветли царе, веруј,
да је другачије, ове приче било не би.
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Ајд' нека ти буде. Од кад је наш вековни непријатељ сурови
Баш Челик у оковима бар дуката имам. Колике ћеш карте?
ИЛИЈА СТАРАЦ: Три па једну.
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: И кажеш, твој унук, онај честити пастир Небојша хоће моју
кћер Јефимију принцезу изозбиље да запроси.
ИЛИЈА СТАРАЦ: Мој унук, пресветли царе, ништа кобајаги не ради.
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Али, она је Огњилу обећана.
ИЛИЈА СТАРАЦ: Оном лептирићу шаренићу? Оној улизици преиспољној? Оном
покварењаку што не бира начин да до циља дође? Колико је мени до ума допрло
она Огњила неће, а ти је волиш ко што живот волиш те јој ништа одбити
не можеш.
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Ваистину тако је. Ама да л' ће и Небојшу хтети? Та, он
је ипак, обичан пастир. Него, је ли он њој каквог дара припремио?
ИЛИЈА СТАРАЦ: Овцу којој златно руно расте.
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: (Обрадован.) Златно руно? А рађа ли та овца и
златну јагњад?
ИЛИЈА СТАРАЦ: По троје одједном.
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Ако је тако, Илија старче, можда ће се твој унук свидети
Јефимији принцези. Све у свему поклон је занимљив и...
ИЛИЈА СТАРАЦ: Рано си се порадовао, о пресветли царе. Мој је унук стадо
изгубио, па сад обилази шуму, све у нади да ће руно за принцезу наћи.
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Је л'? А тако значи. Покажи карте! Пик ил' каро?
ИЛИЈА СТАРАЦ: Покажи ти! Херц ил' треф?
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: На лицу ти видим блеф!
ИЛИЈА СТАРАЦ: Вар'о си ме забадава!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Вади кеца из рукава!
ИЛИЈА СТАРАЦ: Јарче један царски, хтео си мудре мисли на кварно да добијеш!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Матори преваранту један, допадају ти се моји од злата
дукати, је ли? Да ниси тако мудар, дао бих да те окују баш као љутог Баш
Челика!
ИЛИЈА СТАРАЦ: Море, да немаш ту круну на глави, сад бих ти очупао ту
јарећу брадицу, и исцепао на комаде тај шарени огртач што се у њему ко'
паун шепуриш! Стража! Држ'те ме, згромићу га!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Држ'те мене! Направићу палачинку од њега, ако ме не спречите!
(Улази Јефимија принцеза.)
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Тата, обећао си да се више нећеш коцкати и тући са
мудрим чика Илијом.
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Јефимијице, душо татина, само смо сели да одиграмо једну
партијицу, онако наште срца, сабајле пред доручак. И не бих се ја са њим
свађао, али твој препаметни чика Илија је (Побесни.) један обичан
преварант! (Унесе се Илији у лице.) Шта ће твој унук поклонити
мојој Јефимији принцези кад је златно руно изгубио?
ИЛИЈА СТАРАЦ: Лепе речи.
(Цар једва суздржава бес. Кришом од принцезе муне Илију у ребра.
Говори му пригушено, трудећи се да га принцеза не чује.)
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Ха, ха, ха. Ти си најглупљи мудрац на свету! Хи, хи, хи,
пући ћу од смеха. Стварно мислиш да ће јој се допасти зарад лепих речи?
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Допасти рад лепих речи? Да ли ја то добро чујем, неко
ће доћи да ме проси.
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Јест', кћери, само тај дуката не нуди.
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Није све у дукатима, о пресветли оче. Паре људе кваре.
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Је ли те то он научио?
ИЛИЈА СТАРАЦ: Молим, ја сам мудрац и ја само радим свој посао.
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Дете ми квариш, преваранту ниједан!
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Оче!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Извини, кћери. Од његових мудролија крв ми се узбурка
па губим контролу над понашањем својим и...
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Одох хитро да се за тај грандиозни чин припремим.
Оче, наредите казанџијама да подложе котлове и воду угреју и пошаљите
слушкиње да ми нокте подсеку...
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Али, кћери...
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: ...фризере да ми сјајне власи по последњој моди у
ред доведу...
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: ...Кћери, да ти кажем...
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Ни речи више, оче! (Занесено.) Коначно просац!
Ко чека тај и дочека! Биће да је неки принц очију гаравих на беломе хату!
(Одјури у собу.)
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Боже Саваоте, што ме кажњаваш! Не смем ни да јој кажем
ко ће да је проси. И то машућих руку, са лепим речима!
ИЛИЈА СТАРАЦ: О, пресветли царе, "лепе речи и гвоздена врата отварају!"
(Пева сонг о лепим речима.)
ИЛИЈА СТАРАЦ: Ако неко некад хоће
у добру да нас спречи,
место свађе дарујмо му
само лепе речи!
Јер и душу огрезлу
од зла знајте, лечи,
мало нежних погледа,
мало лепих речи.
(Крај сонга. Цар побесни. Кревељи се, ругајући се Самуилу старцу.)
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Лепе речи, лепе речи! Кога ти, матори преваранту, залуђујеш
твојим мирнодопским идејама! Коме продајеш куглице за кликере! Е сад ми
те је доста! Пик ил' каро?
ИЛИЈА СТАРАЦ: Херц ил' треф?
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: На лицу ти видим блеф!
ИЛИЈА СТАРАЦ: Вади кеца из рукава!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Вар'о си ме забадава!
ИЛИЈА СТАРАЦ: Море, коме ти то, јарче један царски!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Видећеш ти чија овца златну вуну преде. Ево ти!
(Удари га. Илија узврати ударац.)
ИЛИЈА СТАРАЦ: Ево и теби!
(Бесомучно се потуку. Гађају се свим што им се при руци нађе. Полете
шерпе и тањири, једна ципела и једно жезло царско.)
(Шума нека далека. У шуми пропланак, на пропланку извор хладан, крај
извора жбуње. Из жбуња се чује потмуло јечање. Пропланком, достојанствено
прође браон-зелен с роговима јелен. За њим зец протрчи. Зацвркућу птице.
Прхну крилима и одлете. Јечање утихне. Ходајући на прстима, као какав
балетан, појављује се Огњило. Врховима прстију, као да се плаши да ће
их поломити ако јаче стегне, држи натегнут лук и стрелу. Коса му се зализана
пресијава. Као поплашен осврће се око себе.)
ОГЊИЛО: Корак лево, а два десно,
зеца лови Огњен враг...
(Осврне се око себе. Потом одахне и поправи фризуру. Настави даље.
Док хода заноси куковима. Подсећа на тету.)
ОГЊИЛО: Земљу њушим сасвим свесно,
Огњен ловац прати траг...
Ух, ал' се бојим. Који ме андрак терао да идем овако далеко од куће! Сви
знају да су шуме пуне разноврсних ала и баука, а ја запео у лов па у лов!
К'о да је лов све на свету! Море, да Јефимија принцеза не воли зеца печенога
у парадајз сосу, не бих ја мрднуо иза пећи. Ух, ма све ми се чини ко'
да чујем некакво јечање... Добро рече Илија старац -- у страху су велике
уши.
(Иза његових леђа заклепећу птице. Огњило поплашен скочи. Са друге
стране хукне сова. Загрми. Сева и земља се тресе. Огњило се, престрављен,
осврће око себе.)
ОГЊИЛО: Бррррр! Бежим ја у жбуње!
(Потрчи према жбуњу. Из жбуња се зачује језив урлик.)
БАШ ЧЕЛИК: Водееееее! Водеееее, авај, водеееее!
(Огњило потрчи колико га ноге носе.)
ОГЊИЛО: Јао мајко моја, бежим ја на дрво!
(Огњило се попење на дрво. После неколико тренутака урлик утихне.
Са другог краја се зачују звонки звуци пастирске фруле. Неко почне да
довикује.)
НЕКО: (Из шуме.) Ехеј, охоооој,
да л' вас има, да л' ме неко чује,
од удара грома и олује.
(Појави се Неко. Неко је пастир Небојша. Осврће се тражећи изгубљено
стадо. Коса му је рашчупана, а на себи има кожух.)
НЕБОЈША ПАСТИР: Ехеееј, охооој,
има л' чему пастир да се нада,
има л' игде мога изгубљеног стада!
(Огњило плашљиво провири из крошње столетњега храста.)
ОГЊИЛО: Ју, какав грубијан. Ко ли то иде? Ала је овде учестао промет,
ко на станици кочијашкој.
(Небојша поново засвира. Огњило падне с дрвета и почне да игра. Небојша
престане да свира. Не примећује Огњила.)
ОГЊИЛО: Ах, то је онај пастир Небојша што чарајуће свира. Како он у свиралу
дуне тако сви заиграју. Одох ја опет на дрво. Ако ме угледа зваће да му,
ко' испомоћ, стадо тражим.
(Огњило се поново завуче у крошњу дрвета..)
НЕБОЈША: Ехеееј, је ли неко видео моју овцу са златним руном? Је л' није?
(Публика реагује.)
НЕБОЈША: То сам руно припремио Јефимији на дар, јер...
(Пева сонг.)
НЕБОЈША: У том руну ко у жбуну
тајна је живота,
ко га има њему благо,
њему и дивота!
(Огњило провири из крошње дрвета.)
ОГЊИЛО: Слушај скота!
Јефимија и мени прија,
на њу, ето, мислим и ја!
(Пева сонг.)
ОГЊИЛО: Јер док беше дете
од годину дана
Јефимија је мени
чврсто обећана!
Крај сонга.
ОГЊИЛО: Сад ћу да га средим, да се ратосиљам беде конкурентске! О, Небојшааа!
НЕБОЈША: Гле! Рођаче Огњило! Откуд ти у шуми овој мрачној и далекој?
ОГЊИЛО: Ето, мало изашао у шетњу да нове опанке разгазим. Силних сам
их дуката платио, а опет ме једнако жуљају и по табанима подбијају, па
ко рекох...
НЕБОЈША: Побогу рођаче Огњило, а шта радиш тамо по дрвећу?
ОГЊИЛО: Пејзаже разгледам. Ти знаш да сам ја љубитељ лепих уметности,
а одозго сва су брда на мртву природу налик. И дивећ' се тако делима исте
угледах...
НЕБОЈША: Угледа?
ОГЊИЛО: Твоје стадо и у њему овцу златоруну!
НЕБОЈША: Моје стадо? Рећи ћеш ми где је?
ОГЊИЛО: Врло радо! Тамо, у оном, крај извора, жбуњу.
(Покаже му на жбун у којем је оковани Баш Челик. Небојша крене према
жбуну.)
НЕБОЈША: Тамо?
ОГЊИЛО: По сред среде!
НЕБОЈША: О рођаче, о Огњило, до неба ти хвала! Овог трена идем да их
кући терам!
ОГЊИЛО: Чекај! Стани!
НЕБОЈША: Да чекам?
ОГЊИЛО: Да ја мало помака начиним низ стазе и богазе.
НЕБОЈША: А зашто?
ОГЊИЛО: Да се боље изненадиш. Ајд' у здрављу, честити рођаче!
(Огњило хитрим корацима нестане у непознатом правцу. Небојша збуњено
гледа за њим.)
НЕБОЈША: Ко би рекао да је овај Огњило таква душа од човека. А ја још
сматрао да је рђав и покварен. Просто ми дође да се постидим рад' таквих
мисли клеветничких. Рече у жбуњу?
(Крене према жбуњу. Из жбуња се зачује јечање. Небојша застане.)
НЕБОЈША: Да л' се варам, неко јечи?
БАШ ЧЕЛИК: Водееееее, водеееееееее, водееееееее!
НЕБОЈША: Нешто чудно блеје ове моје овце. Биће да се нису добро напасле
и напландовале.
(Небојша полако разгрне жбуње. Из жбуња искочи оковани Баш Челик.
Грозоморно арлаукне. Небојша одскочи у страну. Баш Челик падне на колена
и расплаче се.)
БАШ ЧЕЛИК: Авај, авај има л' речи која беду моју лечи? Не плаши се, о
чобанине, ништа ти не могу! Немам више снаге зло да чиним. Пола века окован
сам крај студенца овог.
Извор вода протиче,
мене се не дотиче,
а ја жедан уздишем!
НЕБОЈША: Ја се зовем Небојша
и ничег се не бојим,
већ ја храбро, звери,
сад пред тобом стојим!
БАШ ЧЕЛИК: Водеееее, водеееее, водееее!
Авај, авај, авај,
воде мени давај,
водеееее, водеееее, водееее!
НЕБОЈША: Ајде попиј, кад си навалио!
(Небојша дода Баш Челику своју чутурицу. Овај је наискап испије.
Уз силан прасак попуца му трећина ланаца. Небојша устукне корак уназад.)
НЕБОЈША: Аууу, шта би ово изнебуха!
БАШ ЧЕЛИК: Још, још, још! Водеееее, водеееее, водееееее!
НЕБОЈША: Шта! Ни у стању сомнабулном! Ко си ти кад ти извор такву снагу
даје?
(Баш Челик пева сонг.)
БАШ ЧЕЛИК: Ја сам тиран
грозан, велик,
по имену баш Баш Челик!
Рећи ћу ти скоро прозно
осећам се сасвим грозно!
За недела разноразна
стигла ме је страшна казна!
Крај извора хладне водееее,
успели су да ме вежу,
корак један од слободееее,
окови ми тело стежу,
НЕБОЈША: Нек' те синџир чеше
ако зао беше!
БАШ ЧЕЛИК: Некад бејах грозна злица,
опак и напрасит,
негативни лик из вица,
цео свет ме беше сит!
Али нисам више, знај,
зато воде мени дај,
да мукама дође крај,
авај, помагај!
(Крај сонга.)
НЕБОЈША: Не смем, зло ћеш да шириш!
БАШ ЧЕЛИК: Променио сам се! Променио сам се! Зашто ми не верујеш? Зар
нисам довољно кажњен? Ја желим да помажем људима, да им буде лепо што
је мени ружно, да им буде весело што је мени тужно!
НЕБОЈША: Ако зао ниси, а шта ће ти онда канџе толике?
БАШ ЧЕЛИК: Њиве да орем, жито да сејем! О, Небојша, волиш ли да живиш?
НЕБОЈША: Обожавам!
БАШ ЧЕЛИК: Баш Челик ће онда
добро да ти плати,
дај ми мало воде,
живот ћу ти дати!
НЕБОЈША: Живот? Море, сумњива ми је та твоја дарежљивост ненадана, да
ти ту нешто...
БАШ ЧЕЛИК: Чобанине, поклону се у зубе не гледа! Дај ми гутљај један,
добро дело учини!
(Небојша захвати врч воде са извора. Пева сонг.)
НЕБОЈША: Онај само
што живот не цени,
сад би мог'о
замерити мени!
Дајућ' воде теби,
живот дајем себи!
Дедер љута звери,
добро се наждери!
(Баш Челик срчући и хлапћући наискап испије врч воде. Уз варнице
и прасак попуца му и друга трећина ланаца. Истовремено, Небојшу обасја
нека чудна, беличаста светлост. Потом светлост нестане. Баш Челик задовољно
канџом обрише браду низ коју му цури вода. Пева.)
БАШ ЧЕЛИК: Ханга, ханга,
харанга!
Још, још, још!
Све што више пијем
жеђ се већа буди,
за још једним врчем
желудац ми жуди!
НЕБОЈША: Мало мачку глава говеђа! Осећам да зло у теби ко' бујица расте!
Просто трепти уздуж и попреко!
БАШ ЧЕЛИК: О чобанине, не греши душу, још мало ми на вољу учини, још
кап једну!
Послушај ме, схвати,
Баш Челик ће
добро да ти плати,
дај ми воде,
живот ћу ти дати!
НЕБОЈША: Још један живот?
БАШ ЧЕЛИК: С три живота све чинити можеш! С три живота и царске кћери
ће те хтети.
НЕБОЈША: И Јефимија принцеза?
БАШ ЧЕЛИК: С три живота три памети имаш. С три памети лакше ћеш јој прићи!
Дај ми водееее, не оклевај више!
НЕБОЈША: О, смилуј ми се господе, ако сам ти грешан, рад љубави то чиним.
(Небојша захвати врч воде са извора. Пева сонг.)
НЕБОЈША: Само онај
што жуди да страда,
као и ја не би
поступио сада!
Дајућ' воде теби,
живот дајем себи!
Дедер љута звери,
добро се наждери!
(Баш Челик срчући и хлапћући наискап испије врч воде. Уз варнице
и прасак попуца му остатак ланаца. Небојшу поново обасја сноп беличасте
светлости. Баш Челик задовољно канџом обрише браду низ коју му цури вода.
Грозно арлаукне и запева.)
БАШ ЧЕЛИК: Ханга, ханга,
харанга!
Нек' сад чују моји знанци,
не стежу ме више ланци!
Зло је опет на слободи,
зверски живот ће да води!
Слушај ‘вамо,
слушај добро,
зелен бостан
сад си обр'о!
Даје се на знање,
даје се на знање!
Нисам зао више,
ал' нисам ни мање!
Из буџака, ћорсокака,
са тавана, из подрума,
не сметните никад с ума,
и из земље и са неба,
Баш Челик ће да вас вреба!
НЕБОЈША: Да нас вреба?
БАШ ЧЕЛИК: Ух, што волим да не волим,
ух, што мрзим да не мрзим,
ух, што хоћу да те нећу,
да ти кварим мир и срећу!
Ја сам тиран грозан велик
по имену баш Баш Челик!
НЕБОЈША: Ја се зовем Небојша,
и пастир сам млад,
што ти воде дадох,
већ се кајем сад!
(Крај сонга.)
БАШ ЧЕЛИК: Нема кајања
после напајања!
Слушај ме сад добро, лаковерни чобанине! Одох ја да по свету тражим војску
своју дивовску! Сазна ли неко да си ме ослободио, страшна казна ће те
стићи!
НЕБОЈША: Обећао си да зло чинити нећеш!
БАШ ЧЕЛИК: Што је за тебе зло за мене је добро! Ха, ха, лаковерни чобанине!
(Баш Челик пева сонг.)
БАШ ЧЕЛИК: Знај да посла имаш
с преиспољним скотом,
опрости се сместа
са једним животом.
У речима овим мојим
истина је сва,
с три живота можеш много,
доста су ти два!
НЕБОЈША: Али зашто?
БАШ ЧЕЛИК: Тако треба!
НЕБОЈША: Али чему?
БАШ ЧЕЛИК: Мењај тему!
Опомене ради,
чобанине млади!
(Баш Челик дигне канџе према небу. Загрми и бљесне муња. Земља задрхти.
Небојша падне и остане да лежи. Баш Челик опет замахне према небу. Грмљавина
утихне. Баш Челик пева сонг.)
БАШ ЧЕЛИК: Ускоро ће цела земља
бити згажен цвет,
јер одлазим по дивове
да уништим свет!
Ханга, ханга,
харанга!
(Крај сонга. Баш Челик дигне руке према небу. Загрми и земља се затресе.
Уз грозоморан смех, Баш Челик одлази у непознатом правцу. Грмљавина утихне.
Зацвркућу птице. Из шуме се зачује глас Илије старца. Тражи Небојшу дозивајући
га.)
ИЛИЈА СТАРАЦ: О, Небојшааааа! О, јуначино дединааа! Где си ми се млађан
затурио! О, Небојшаааа!
(Илија старац изађе на пропланак. Слепо пипа около. Спотакне се о
Небојшу који лежи.)
ИЛИЈА СТАРАЦ: Небојша! Узданице дедина, зановетку цвете, што си ми се
млађан преврнуо наузнак и попреко. Да ми те каква муња са небеса опржила
није! Небојша!
(Дрмуса Небојшу. Небојша не реагује.)
ИЛИЈА СТАРАЦ: А лепо сам те сетовао да кад грми под дрвећем склоништа
не тражиш! Мало воде можда ће помоћи!
(Пљусне Небојшу водом са извора. Небојша се промешкољи.)
ИЛИЈА СТАРАЦ: Богу хвала што ми мудрост подари па се у трену сетих како
да му живот вратим.
(Пљусне Небојшу још једном. Небојша се још више промешкољи.)
ИЛИЈА СТАРАЦ: Трећа срећа.
(Пљусне Небојшу по трећи пут. Небојша скочи на ноге лагане.)
НЕБОЈША: Поплава! Поплава! Где сам ја то! Шта ми се то збива?
ИЛИЈА СТАРАЦ: Примири се вечити немире! У шуми си мрачној и далекој.
НЕБОЈША: Ах, сад се свега сећам.
ИЛИЈА СТАРАЦ: Не беше те дуго, па се запутих да те потражим. Причај хитро,
шта се догодило.
НЕБОЈША: Овај... ништа мало бејах уморан од трагања за руном златним
па прилегох да одморим и...
ИЛИЈА СТАРАЦ: Ниси га пронашао?
НЕБОЈША: Нисам.
ИЛИЈА СТАРАЦ: Где ћеш сада на ногама босим?
НЕБОЈША: Јефимију да просим.
ИЛИЈА СТАРАЦ: Авај, авај,
реч утехе немам,
пар стихова бар,
јер то руно беше
за принцезу дар.
Сад се нећеш оженити
пропала је ствар!
НЕБОЈША: Зар љубав се крије
у оваца стаду?
Да то тако није
ја не губим наду!
(Илија старац почиње да пева сонг.)
ИЛИЈА СТАРАЦ: Сачувај ме боже,
чобанина луда,
умислио да ће
за њ'га да се уда
принцеза што сјајни
бисери је красе!
О, жене воле злато,
злато воле, зна се!
НЕБОЈША: Лепа је ко сунце када свиће,
ка њој хитам на ногама босим,
верујућ' да, ипак, моја биће,
ја јој срца искре у грудима носим.
ИЛИЈА СТАРАЦ: Чобанине, стани, куд си крен'о,
са невољом душа ти се бори,
зар ти не знаш да љубав је ко сено,
зачас плане и зачас изгори!
(Крај сонга.)
ИЛИЈА СТАРАЦ: Остар'о сам силно,
и тек корак један
дели ме од гроба,
ал' се сећам добро
да у моје доба...
(Појави се Огњило с врећом препуном блага.)
ОГЊИЛО: Доста! Нека проба!
ИЛИЈА СТАРАЦ: Гле Огњила, богатога брата!
ОГЊИЛО: Гле Небојше, сиромашног свата!
НЕБОЈША: Зар ти ниси помак начинио низ стазе и богазе?
ОГЊИЛО: Кренух, ал' се вратих, да те приупитам за здравље јуначко.
НЕБОЈША: Е па, показаћу ти какво ми је здравље јуначко, а закључак сам
извуци!
(Небојша јурне на Огњила. Илија их развађа.)
ОГЊИЛО: Пусти ме, не туци! Грубијане један од брда одваљени!
ИЛИЈА СТАРАЦ: Смирите се, децо! Немојте се тући.
(Развади их. Огњило кроз сузе изазива.)
ОГЊИЛО: Никада ти Јефимија
неће бити дата,
јер јој, ево, носим,
целу оку злата!
Чим у дворе њене
овом чизмом ступим
засућу је одмах
поклонима скупим!
Пријатељи моји,
маните се шале,
поред мене код ње
шансе су вам мале!
НЕБОЈША: То ћемо још видети!
ОГЊИЛО: Нагваждања овог
сада ми је доста,
леви пут је за вас,
десни мени оста!
ИЛИЈА СТАРАЦ: Збогом Огњило.
ОГЊИЛО: Не за дуго, већ до двора!
НЕБОЈША: Добар стојим, бити мора!
(Огњило оде. Небојша се, полазећи, поздравља са старцем Илијом.)
НЕБОЈША: Боље је да не знаш
шта се овде збија,
зато збогом остај,
мој деда Илија!
ИЛИЈА СТАРАЦ: Небојша!
НЕБОЈША: Збогом остај, сад ка двору хитам!
(Небојша оде. Илија старац гледа за њим. Потом се обрати публици.)
ИЛИЈА СТАРАЦ: Живот би био досадан,
и не би имао моћ,
када би унапред знали
шта носе дан и ноћ!
Па нек' се онда збуде
што се збити мора,
хајд'мо сада и ми,
до царскога двора!
(Илија старац крене према двору.)
(Двори Цара пресветлога. Јефимија принцеза ћилим везе. Ћилим везе
-- песму отпојава.)
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Завршила сам игрицу,
сад конац стиже иглицу,
везем ћилим за мираза,
јер тако ми мати каза.
Игла везе сасвим ситно,
удаћу се ја под хитно!
Своме мужу бићу жена
када будем испрошена.
(Улази Цар пресветли. Принцеза га, занесена песмом и послом, не примећује.
Цар је, с чуђењем, гледа.)
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Ја ћу наћи доброг мужа
да сигурност мени пружа.
Просиће ме са свих страна
јер сам лепо васпитана!
(Цар се накашље. Принцеза га тек онда примети.)
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Дан ведрином
још од зоре поче!
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Ваше височанство, оче!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Кад ти, кћери, запеваш, славуји утихну.
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: (Стидљиво.) Ја то тако само просце мамим.
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Песмом мамиш, питањима умним кући растерујеш! Море, то
је масло старца Илије! Кад га шчепам, па га се дочепам... Ах, пусте жеље,
пусти снови. Ништа му не могу! Он је мудар, а ја нејак!
(Певају сонг.)
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Бол ме мучи, силно слама,
а глава ми седа...
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Јад и беда, јад и беда!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Лоше чујем, уши расту,
око моје једва гледа...
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Неизмерни,
јад и беда, јад и беда!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: На очи ми пала тама,
а тело би да се преда...
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Непојмљиви,
јад и беда, јад и беда!
(Док сонг траје Јефимија не престаје да везе ћилим. Готово да и не
слуша оца.)
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Ускоро ћу кренути
према оном свету,
ал' ћу круну своју
оставити зету.
(Крај сонга. Јефимија се прене изненађена.)
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Зету?
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Моја одлука је, на жалост, неопозива. Најављујем ти, кћери,
данашње просце...
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Просце?
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Може бити они одговоре праве на питања твоја упутити знаду.
Пастир Небојша и војвода Огњило!
(Уз звуке фанфара улазе Небојша и Огњило. Огњило гурне Небојшу у
страну да би први стигао до принцезе. Пред колена клекне њена. Вади дарове
из вреће.)
ОГЊИЛО: Ја сам дош'о да те просим,
па ти злато силно носим!
(Набраја које поклоне је донео.)
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: А ти, чобанине, којим добром?
НЕБОЈША: Ја вас, госпо, јако ценим,
па бих хтео да вас женим!
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: А јеси ли ми каквог дара припремио?
(Небојша, кришом, из пехара са стола, извади букет цвећа.)
НЕБОЈША: Цветак сваки
из букета тога...
(Пружа принцези букет. Она га презриво погледа.)
НЕБОЈША: ...јесте део мене,
поздрав срца мога!
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Не хајем за злато,
за срце још мање,
већ код мене пролазе
само ум и знање!
(Огњило прекорно погледа Цара пресветлога. Цар устане са престола
и дубоко се наклони.)
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Премда реч кад дадем
да одржим ценим,
немоћан сам сада
пред речима њеним.
(Цар пресветли слегне раменима, поклони се, и поново седне. Огњило
тресне капу о земљу. Потом је брзо подигне и усиљено се смешка, суздржавајући
бес. Наклони се принцези.)
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Такмичење једно
нек' одлучи сада
коме ћу на свадби
ја да будем млада.
ОГЊИЛО: У шта ћемо циљати,
где су наше мете?
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Место стрела нека
сад речи полете!
(Утрчи Илија старац. Задихан је.)
ИЛИЈА СТАРАЦ: Чекајте! То без мене не сме да почне!
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Чика Илија!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Само си нам ти још фалио!
(Илија старац седне тик до цара. Цар се, негодујући мешкољи.)
ИЛИЈА СТАРАЦ: Де, наставите, децо!
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Да ли ти, Огњило,
одговорит' знадеш:
"Шта је најлепше
на свету?"
ОГЊИЛО: Ти, пресветла принцезо,
што бисери те красе
на оделу чистом.
(Илија старац се задовољно смеје. Цар га муне лактом у ребра. Илија
ућути.)
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Ако ја сам
најлепша на свету,
шта је најјаче
на истом?
ОГЊИЛО: Моћ и снага, Јефимијо, драга!
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: А шта би могло најоштрије бити?
ОГЊИЛО: Бритка сабља оца твога,
сабља бритка са ушима,
сабља која очи има,
сабља која не плаши се
ни ватре ни дима!
(На сваки Огњилов одговор Илија старац реагује подсмехом. Принцеза
одмахне руком Огњилу.)
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Одговори ваши,
премда вишезначни,
сматрајте да нису
ни добри ни тачни!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Али, кћери...
ИЛИЈА СТАРАЦ: (Огњилу.) Торњај се, ласкавче!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Толики дукати пропадоше.
ОГЊИЛО: Платићете ми за ово!
(Увређен седне.)
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: И та беда прође!
А сад редак на вас,
чобанине дође!
Шта је најоштрије на свету?
НЕБОЈША: Истина, госпо!
(Самуило поскочи од радости.)
ИЛИЈА СТАРАЦ: Браво! Браво!
(Цар га муне у ребра. Илија седне.)
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Охо, а шта је најлепше?
НЕБОЈША: Слобода, јер због ње
живот вреди дати!
ИЛИЈА СТАРАЦ: Браво! Мој унук! Моја крв!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Још све није готово, Илија! Не радуј се пре времена!
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Е одговор следећи
знам да нећеш знати:
"Шта је најјаче на свету?"
(Небојша се замисли. Цар почне да ликује.)
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Ето не зна! Не зна! Још наде има за Огњилове дукате!
(Огњило се задовољно насмеши.)
НЕБОЈША: О тако ми и ватре и дима,
од љубави, госпо,
ничег јачег
на свету не има!
ИЛИЈА СТАРАЦ: Готово је готово! Само мој је унук јунак ове приче!
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Објавите оче,
краљевству да знаде
моја рука има
пастиру да се даде.
Ко у сну ме срела
Аморова стрела,
сад ме води Небојша,
дајем ти се цела!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Тако ми поштења
овог царског двора,
реч смо дали, кћери,
то се штоват' мора.
Даје се на знање,
даје се на знање!
Позива се народ
на царско венчање!
ОГЊИЛО: Збогом царе пресветли! Збогом! Платићете ми за ово, не звао се
ја Огњило војвода!
(Љутито дигне нос. Врцкајући крене према излазу. У том трену све
се затресе. Бљесне муња. Споља се зачује Баш Челиков глас.)
БАШ ЧЕЛИК: Стојтеее! Мало сте пожурили! Венчања неће бити!
Долази вам незван гост,
спуштајте му сместа мост!
НЕБОЈША: Не отварајте! То је Баш Челик!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Баш Челик?
НЕБОЈША: На превару ме навео да га ослободим. Три живота ми је подарио.
Један ми је одмах одузео!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Богме ћу ти ја одузети друга два, ако нас сместа беде
не ратосиљаш!
ОГЊИЛО: Удајеш се за погрешног човека, о Јефимијо!
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Ко ради тај и греши, о Огњило!
НЕБОЈША: Реч вам дајем опет ћу га оковати!
ОГЊИЛО: Платићете ми, све ћете ми платити!
(Огњило притрчи чекрку и спусти мост. Преко моста упадну Баш Челик
и дивови Носоња и Трбоња.)
БАШ ЧЕЛИК: Нек' се сруше ваши снови
младожења стиже нови!
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Жалим, касно! Већ сам испрошена!
БАШ ЧЕЛИК: Хо, хо, хо,
нисам дош'о да те просим,
већ сам дош'о да те носим
феудалном двору своме!
НЕБОЈША: Е сад си га прекардашио!
(Небојша јурне на Баш Челика. Дивови зграбе Небојшу.)
БАШ ЧЕЛИК: Држ'те га, глупи моји дивови. Браво Носоњо, браво Трбоњо!
Ханга, ханга!
(Дивови певају сонг.)
ДИВОВИ: Харанга!
Ми смо глупи дивови,
силна војска велика
љутога Баш Челика.
Омиљена наша мета
сва су добра овог света,
јер смо глупи као пета,
јер смо глупи као пета!
(Крај сонга. Одвуку Небојшу у ћошак. Баш Челик забоде мач чудотворни
у под.)
БАШ ЧЕЛИК: Овом мачу од сад, да се молите ко богу! Ко узмогне да га одавде
извуче, имаће снагу мојој равну. Онај, пак, ко покуша, а не имадне моћи
да то и учини, тај ће сместа живот изгубити!
НЕБОЈША: Што си више суров,
пораз биће већи,
доћи ћу ти главе,
нећеш ми утећи!
(Небојша се отме дивовима и притрчи мачу. Покуша да га извуче. Како
дохвати дршку тако бљесну муње. Небојша падне. Баш Челик пева сонг.)
БАШ ЧЕЛИК: Хо, хо, тако треба, тако треба!
Спремите се да палите свеће,
Баш Челик се сагињати неће!
Слушај добро, слушај вамо!
Нема треће нити друге,
будите ми верне слуге!
Све што није моје робље
одавно је прах и гробље!
Ватру бљујем, сав се пушим,
немој да вам дворе срушим!
(Крај сонга.)
БАШ ЧЕЛИК: Ко хоће да се прикључи снагама хаоса и безумља?
ОГЊИЛО: Ја! И то из револта!
БАШ ЧЕЛИК: Потпиши пергамент пожутели!
ОГЊИЛО: Потписујем!
(Огњило стави знак палцем.)
БАШ ЧЕЛИК: А сад ти, љубо моја, будућа, падни ми на груди!
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Никад милом!
БАШ ЧЕЛИК: Онда силом!
(Баш Челик зграби Јефимију. Она се отима.)
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Пусти ме! Упомоооћ! Упомоооћ!
ДИВ ТРБОЊА: Остави и нама мало, газдо!
ДИВ НОСОЊА: И ми би се радо са њом поиграли!
БАШ ЧЕЛИК: Водите је онда!
(Гурне је међу дивове. Јефимија вришти отимајући се.)
БАШ ЧЕЛИК: А ви, старкеље излапеле и смождене, припазите се беса Баш
Челиковог! А сад збогом, то јест с ђаволом! Ханга, ханга!
ДИВОВИ: Харанга!
(Дивови, одвлачећи принцезу, певају сонг.)
ДИВОВИ: Иде, наступа,
војска ова приглупа,
војска ова велика,
љутога Баш Челика!
БАШ ЧЕЛИК: Ханга, ханга!
ДИВОВИ: Харанга!
(Оду. Цар и Илија дрмусају Небојшу.)
ЦАР: Небојша! Небојша!
ИЛИЈА СТАРАЦ: Брзо воде!
(Полију га водом. Небојша устане. Крене поново према мачу.)
НЕБОЈША: Да пробам ја још једном!
(Илија га задржи.)
ИЛИЈА СТАРАЦ: Стани! Још један живот ти је преостао, не губи га улудо!
НЕБОЈША: Шта ми тада учинити ваља?
ИЛИЈА СТАРАЦ: Само виле са језера вилинскога теби снагу могу дати!
НЕБОЈША: Тад из ових стопа, к њима хитам!
ИЛИЈА СТАРАЦ: Стани, о Небојша. Када бејах као и ти млад, оне мени вид
очињи узеше. Не гледај их, о Небојша, јер,
те су виле заносне и лепе,
па се стога пази да те не ослепе!
НЕБОЈША: Не брини се, старче Илија. Ја ћу њих изморити својом чаробном
свиралом. Остајте ми збогом, честите старине!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Збогом Небојша! Нек' ти све од руке крене! Спаси нас беде!
НЕБОЈША: Моја лаковерност беду је и довела. Средићу га, ил' ме бити неће!
ИЛИЈА СТАРАЦ: Збогом, умна главо дедина, збогом и здраво нам се врати!
(Небојша пође. Илија довикне за њим.)
ИЛИЈА СТАРАЦ: О, Небојша, од вила ми вид поврати! (За себе.) Штета
не чу.
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: И овако ти далеко видиш, пријатељу, старче Илија.
(Цар, пријатељски, стави Илији руку на раме.)
(Вилинско језеро, шумом окружено. По језеру густа магла пала. Чује
се хук ветра и сабласни крици птица. Небојша загази у воду до колена.)
НЕБОЈША: Густа магла пала по језеру,
магла густа, ножем би је секо',
у победу имам тврду веру,
па сад чиним што је старац реко'.
Сини сунце, потребно си тами,
свирај фруло, па виле намами!
(Небојша заносно засвира. Птице и ветар утихну. Неколико тренутака
чују се само дивни звуци пастирске свирале. Потом ветар почне још јаче
да хучи. Јак сноп беличасте светлости обасја језеро. Из магле изроне виле.
Предводи их Равиојла вила риђа. С њене леве стране је Нагоркиња вила црнка,
а с десне Приморкиња вила плава. За њима иду и остале посестриме виле.
Почну заносно да играју вртећи се око Небојше. Небојша спусти поглед према
води. Небојша пева сонг. Сонг подсећа на оперску арију.)
НЕБОЈША: Ви силни вали
што нагризате хрид,
да их не гледам
обуздајте ми вид!
Одјекни фруло,
на језеру у гори,
па заносном игром
све виле измори!
(Крај сонга. Небојша заносно засвира. Виле играју око њега. Највише
му се у лице уноси најмлађа Приморкиња вила плава. Небојша не диже погледа,
само свира, свира, свира. Виле дуго играју полетно и заводљиво. Небојша
све брже свира. Виле почиње да хвата замор. Селе би да одморе, али ноге
их не слушају. Смењује се мелодија за мелодијом. Таман виле помисле да
је игрању крај, кад Небојша поново засвира још брже и снажније. Нагоркиња
вила, изнемогла од умора из недара јабуку извади и Небојши је дода. Приморкиња
и Нагоркиња вила га разним травама засипају. Кад траве на Небојшу падну
језеро опет обасја сноп светлости беличасте. Небојша престане да свира.
Приморкиња вила испружи руке према њему, али је остале посестриме повуку.
Беже натраг у језеро. Небојша поново кратко засвира. Виле заиграју. Небојша
престане. Виле побегну у језеро. Небојша се ослони на велику стену крај
језера. Стена се покрене. Небојша устукне. Потом приђе и са лакоћом, изненађен
својом снагом, подигне огромну хридину. Захучи ветар.)
(Двори Цара пресветлога. Цар се, с бројаницама у рукама, моли испред
мача чудотворног. Илија старац стоји гордо, са стране. Руке је прекрстио
на грудима. Да није слеп, поглед би у даљине упро.)
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Молим ти се, мачу чудотворни! О, божанство наше, најновије!
Немој нама главе сећи! И спаси моју Јефимију принцезу!
ИЛИЈА СТАРАЦ: Срам те било, царе пресветли! Сили се молиш, место Богу
узвишеном! Уплашио си се ко' зец у гори што задрхти!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: А шта ми друго преостаје до да силу умољавам Јефимији
за здравље. У безнађе сам зап'о преголемо, но се теби дивим, пријатељу,
Илија старче, како снаге имаш да се с мислима мрачним опхрваваш.
ИЛИЈА СТАРАЦ: У Небојшу наде полажем!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Лаковеран је, ослепеће га виле. Авај, авај, све је пропало!
Моји снови су се распршили попут куле од карата, када у њу силни ветар
дуне. Страшно, страшно!
(У дворе Цара пресветлога, изненада, бане Небојша.)
НЕБОЈША: Море, ужас један! Доста сте над судбом сузе проливале, честите
старине! Сад је време да се бој бојује!
ИЛИЈА СТАРАЦ: Небојша!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Успео си?
НЕБОЈША: Што сам наумио, то сам учинио! Виле су ми силну снагу дале.
Вид ти враћам, старче Илија! Де, загризи румену јабуку.
(Илија загризе јабуку. Кратко бљесне светлост беличаста са језера
вилинскога. Илија се, у чуду, осврће око себе.)
ИЛИЈА СТАРАЦ: Нисам више слеп, нисам више слеп! Јао, Небојша, ал' си
леп!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: А ја, а ја?
ИЛИЈА СТАРАЦ: Ружнији си но што сам и сањат' мог'о!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Је л'! Памти, царе, памти па врати!
(Илија се загледа у публику.)
ИЛИЈА СТАРАЦ: Јао, кол'ко лепог света, кол'ко лепих тета! Шта сам је
све у животу ко' слепац пропустио!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Де Небојша, не часи часа! Овај ће се заљубити док ти мач
извадиш!
(Небојша приђе мачу и с лакоћом га извуче. Подигне га високо изнад
главе. Снажно бљесне светлост чудновата. Небојша запева сонг.)
НЕБОЈША: Да не буде више суза,
да не буде више плача,
на злу страну упутићу
снагу овог силног мача.
Свечано вам реч сад даје
пастир један светлог лика,
снага мача чудотворног
оковаће Баш Челика!
(Крај сонга.)
НЕБОЈША: А сад збогом честите старине. Одох злу за врат стати!
ИЛИЈА СТАРАЦ: И ми би с тобом, о Небојша!
НЕБОЈША: Опасно је тамо за вас. А и у путу би ме задржавали. Збогом,
без победе вам доћи нећу!
(Небојша оде.)
ИЛИЈА СТАРАЦ: Оде.
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Оде.
ИЛИЈА СТАРАЦ: Гле, заборави свиралу!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: А и шта ће му. Неће он тамо коло играти.
ИЛИЈА СТАРАЦ: Ама, неки ми ђаво мира не допушта. Не могу ја овде скрштених
руку седети док ми унук бој избојава!
ИЛИЈА СТАРАЦ: Ја сам силно с варварима ратовао! И мени је узаврела крвца!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Ај'мо за њим!
ИЛИЈА СТАРАЦ: Ај'мо!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Наљутиће се што га послушали нисмо.
ИЛИЈА СТАРАЦ: Рећи ћемо да смо пошли да му свиралу понесемо.
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Тако је! На Баш Челика!
ИЛИЈА СТАРАЦ: На Баш Челика!
(Крену. Одједном цар застане.)
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Стој!
ИЛИЈА СТАРАЦ: Стао сам.
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: А шта ако нас страже дивовске препознају па нас похватају.
ИЛИЈА СТАРАЦ: Имам идеју! Прерушићемо се!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: У кога?
ИЛИЈА СТАРАЦ: У врачаре бабе! Не часимо часа! Ај'мо јуриш начинити!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Тако је! На Баш Челика!
ИЛИЈА СТАРАЦ: На Баш Челика!
(Крену стазом и богазом право к двору Баш Челикову.)
(Баш Челиков двор. Кула висока. Див Трбоња и Див Носоња кроз прозоре
пецају рибу из јарка којим је опасан двор.)
ДИВ ТРБОЊА: Од кад је Баш Челик убацио рибе у јарак око двора забаве
нам не недостаје.
ДИВ НОСОЊА: Пази трза! Повуци! Полако да се не откачи.
ДИВ ТРБОЊА: Немој ти мене учити шта да радим! Ух, ал' је тешка. Мора
да је сом капиталац!
ДИВ НОСОЊА: Јест'! Ко' прошли пут!
(Див Трбоња извуче ципелу.)
ДИВ ТРБОЊА: Ципелчина изанђала.
ДИВ НОСОЊА: Хо, хо, хо, сом капиталац, хо, хо, хо!
ДИВ ТРБОЊА: Коме се ти клибериш, буздовану један! Сад ћу да те...
ДИВ НОСОЊА: Пази, иде газда!
ДИВ ТРБОЊА: Правимо се да вежбамо!
(Појави се Баш Челик. Дивови демонстрирају снагу паклену. Огромне
стене подижу као од шале и играју одбојке. Баш Челик грозоморно зазвижди.
Дивови баце стену и укипе се пред њим.)
БАШ ЧЕЛИК: Мирно!
ДИВОВИ: Мирно!
(Дивови се окрену иза себе. Кад виде да се наредба на њих односи
стану мирно.)
БАШ ЧЕЛИК: На месту вољно!
(Дивови стану на месту вољно.)
БАШ ЧЕЛИК: Глупи моји и надасве верни дивови, да ли сте спремни да кренемо
у грандиозни поход, у извршење наше велике деструктивне идеје о уништењу
света?
ДИВОВИ: Спремни смо, господару!
БАШ ЧЕЛИК: Закуните се да ћете ми бити верни.
ДИВОВИ: Тако нам свог зла овог света, окиваног и раскиваног, кунемо се,
господару, да ћемо с тобом и у ватру и у воду!
БАШ ЧЕЛИК: У ватру поготово!
ДИВОВИ: У ватру са задовољством!
БАШ ЧЕЛИК: Ханга, ханга!
СВИ: Харанга!
(Зачују се ратни бубњеви.)
БАШ ЧЕЛИК: Извешћемо последње припреме за коначно уништење свега постојећег.
Припремите се за једну милитантну вежбу. Мирно!
ДИВОВИ: Мирно!
(Опет се окрену иза себе. Кад виде да се наредба на њих односи стану
мирно. Поново се чују ратни бубњеви.)
БАШ ЧЕЛИК: На парове разбројс!
ДИВ ТРБОЊА:Први!
ДИВ НОСОЊА: Први!
ДИВ ТРБОЊА: Ја сам први, а ти си други!
ДИВ НОСОЊА: Није тачно! Ја сам први а ти си други! Ја сам пет пута понављао
први разред, и зато сам ја увек први!
ДИВ ТРБОЊА: А ја чак не знам ни да бројим даље од један! Зато сам само
ја и искључиво ја одсад па надаље и убудуће први, први, први и само први!
ДИВ НОСОЊА: Други!
ДИВ НОСОЊА: Први!
БАШ ЧЕЛИК: Достаааа! Питање број један гласи: "Шта нам ваља чинити са
куглом земаљском?"
ДИВ ТРБОЊА: Уништити је ватрометом!
ДИВ НОСОЊА: Згазити је петом!
(Баш Челик се грохотом смеје.)
ДИВ ТРБОЊА: Изрезати је из атласа и залепити на ђон ципеле!
ДИВ НОСОЊА: Потом ходати, ходати и ходати, по беспућу и блатњавим друмовима
све док се ципеле не подеру а ноге наше миришљаве напоље провире!
(Све се тресе од Баш Челиковог смеха грохотнога.)
БАШ ЧЕЛИК: А шта нам ваља пре тога чинити?
ДИВ НОСОЊА: Најпре ћемо оженити, а потом отерати све принцезе...
ДИВ ТРБОЊА: ... И тек онако, без везе, појести све пите котураче што
домаћице данима развијаше и савијаше у зноју лица свог!
ДИВ НОСОЊА: Гостићемо се од јутра до сутра баклавама и гурабијама, принцезиним
принцес крофнама и тортама разних врста и ништа нећемо платити!.
ДИВ ТРБОЊА: А кад нам трбуси забрекну и постану ко планина непроходна
велики поломићемо све тањире, (Скаче по столу и ломи тањире.),
изгазити све шешире, исфлекати пелерине, шутирати балерине...
ДИВ НОСОЊА: ...Шминкаћемо их шлаг-тортама, мазуцкаћемо их филовима боја
разних...
ДИВ ТРБОЊА: Зло још веће чинићемо -- мислићемо глава празних!
(Запевају сонг.)
ДИВОВИ: Јер,
Ми смо глупи дивови,
грозна војска велика
љутога Баш Челика!
Омиљена наша мета
сва су добра овог света,
све што вреди нама смета,
јер смо глупи као пета,
јер смо глупи као пета!
БАШ ЧЕЛИК: Ја сам тиран грозан, велик,
по имену баш Баш Челик!
(Публици.)
Тако ми зла овог века
од мене вам нема лека!
ДИВОВИ: Иде, наступа,
војска ова приглупа,
војска ова велика,
љутога Баш Челика!
БАШ ЧЕЛИК: Ја сам тиран грозан велик
по имену баш Баш Челик!
(Публици.)
Тако ми зла овог века,
од мене вам нема лека!
Ханга, ханга!
ДИВОВИ: Харанга!
(Крај сонга.)
БАШ ЧЕЛИК: Мирноооо!
(Дивови се окрећу око себе, а потом стану мирно.)
БАШ ЧЕЛИК: На десно равнајс!
(Див Носоња се окрене на леву страну, а див Трбоња на десну.)
БАШ ЧЕЛИК: Носоњо, које ти је страна десна, а које лева?
ДИВ НОСОЊА: Господару, то се учи у другом разреду, а ја још нисам завршио
ни први и...
БАШ ЧЕЛИК: Доста, Носоњо! Најпре ћемо да средимо оног грозно праведног
пастира Небојшу и да похарамо дворе његовога цара поштенога.
(На реч "поштенога" Баш Челик направи киселу гримасу.)
БАШ ЧЕЛИК: Зато не часимо часа, већ оружје у руке! Подигните топузине
тешке...
(Дивови подигну тешке топузине.)
ДИВ ТРБОЊА: А да појашемо некога...
ДИВ НОСОЊА: ...Да не идемо пешке?
БАШ ЧЕЛИК: Од пешачења мишићи ко камен гранитни очврсну! Зато, напред
марш! Лева, лева, лева, ко то тамо десном корача...
ДИВ ТРБОЊА: Дивови су војска најјача!
БАШ ЧЕЛИК: И опет! Лева, лева, лева! Обрни, окрени, врати се мени! Лева,
лева, лева! Напред марш! Ханга, ханга!
ДИВОВИ: Харанга!
(Пред дивове бане Огњило.)
ОГЊИЛО: Стојте, глупи дивови!
ДИВ ТРБОЊА: Штаааа? Ова флека од човека усуђује се да нам на пут стаје!
ДИВ НОСОЊА: Море, сад ћу на њему снагу да експонирам!
ДИВ ТРБОЊА: Кад га закуцам овом топузином, има да пробије Земљицу куглу
одавде, па све до пријатељске Кине, с друге стране!
(Див Трбоња хвата залет подижући тешку топузину.)
ОГЊИЛО: Али, ја са вама имам на пожутелом пергаменту, пером гушчијим,
пакт потписан и...
ДИВ НОСОЊА: Доста! Ни речи, жртво наша, ненадана! Сад ћу да га звекнем,
с лева на десно, онако управце по дијагонали!
ДИВ ТРБОЊА: Мој буздован сад ће,
по њему да плете,
брежуљкасто нако,
од главе до пете!
Три, четр, два, један, десет, девет, осам, седам, ханга, ханга!
ДИВ НОСОЊА: Харанга!
(Замахну топузинама и залете се на Огњила. Пре него му науде Баш
Челик прасне бичем испред њих.)
БАШ ЧЕЛИК: Достааа, будалине једне! Зар не видите да је то Огњило, наш
верни ухода?
(Дивови спусте буздоване и тупаво загледају Огњила.)
ДИВ НОСОЊА: Огњило! Па јеси ли то ти, вашко прелепа?
ДИВ ТРБОЊА: Толко се добро маскиро у самог себе да га препознали нисмо.
ДИВ НОСОЊА: Господару, извин'те...
ДИВ ТРБОЊА: Били смо без кинте...
ДИВ НОСОЊА: Па смо хтели да га маличак...
ДИВ ТРБОЊА: Звекнемо и опљачкамо!
БАШ ЧЕЛИК: Доста! Ни речи више! Мирно!
(Дивови стану мирно. Укипе се. ноге им дрхте, а зуби цвокоћу од страха.
Баш Челик се обрати Огњилу.)
БАШ ЧЕЛИК: О, Огњило, уходо моја верна!
ОГЊИЛО: О, господару, свог зла овог света, окиваног и раскиваног, стопала
ти љубим!
(Огњило падне на колена пред Баш Челика. Љуби му стопала. Баш Челик
га шутне ногом.)
БАШ ЧЕЛИК: Доста, улизице преиспољна! Не голицај ми табане, већ на ствар
пређи! Какве зле вести ми доносиш?
ОГЊИЛО: Храбрости немам. Не знам одакле да почнем.
БАШ ЧЕЛИК: Од почетка, Огњило! С неба па у ребра!
ОГЊИЛО: Не мож' бити злехудније, господару! Твој и мој смртни непријатељ,
онај поштени (Направи киселу гримасу.) пастир Небојша, савладао
је виле са Језера чаролија и силну су му снагу дале. Готови смо, извадиће
мач чудотворни! Авај, авај, господару, зло нам се пише, зло и наопако!
БАШ ЧЕЛИК: Тако дакле! Биће љутог боја, биће окршаја! Глупи моји дивови,
не часимо часа, већ му дочек достојан ранга његовога хитро припремимо!
Доведите Јефимију принцезу!
(Дивови оду по Јефимију принцезу. Баш Челик задовољно трља руке.)
БАШ ЧЕЛИК: Врло добро, тужибабо моја шпијункаста, за овакве вести бићеш
богато награђен!
ОГЊИЛО: Слуга сам покоран.
БАШ ЧЕЛИК: Само тако настави, а све остало је моја брига. Сакрићемо се
и кад Небојша дође по Јефимију, зграбићемо га и...
(Покаже рукама шта ће му урадити.)
ОГЊИЛО: Али он ће с мачем чудотворним доћи!
БАШ ЧЕЛИК: Са тим мачем он је раван мени, али јачи није! Уз то ја и дивове
имам! Једва чекам да ми у канџе допадне!
(У том тренутку дивови довлаче принцезу. Она се отима.)
ДИВ ТРБОЊА: Ајде, ајде, звао газда!
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Не додирујте ме својим прљавим шапама! Ја сам поштена
принцеза!
БАШ ЧЕЛИК: О, Јефимијооо! Љубо моја драга, прићи ћу ти страга, да ти
нешто на увце дошапнем.
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Волела бих, и не само ради реда, да не прилазиш ми
ни страга ни спреда! Али, ако већ инсистираш...
БАШ ЧЕЛИК: Слушај добро, слушај 'вамо! Одосмо ми сад, а ти седи овде,
ћилим вези и буди добра до октобра!
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: До октобра?
БАШ ЧЕЛИК: Јест'! Одосмо ми сада на далеке путе и нећемо се враћати до
јесени жуте!
ДИВ ТРБОЊА: Одосмо да поставимо замку оном пастиру...
(Див Носоња му зачепи уста.)
БАШ ЧЕЛИК: Будалино!
ДИВ НОСОЊА: То јест, одосмо ми да ловимо...
ДИВ ТРБОЊА: ...тице препелице и срне и јелене и зечеве зелене!
БАШ ЧЕЛИК: Доста приче, кретени! Пожурите да се распоредимо око двора.
Сви на своја места, и не чини ништа док ја не дам знак! Форсираним кораком,
напред марш! Лева, лева, лева, обрни окрени, додај га мени, и опет!
(Одлазе маршем форсираним певајући сонг.)
ДИВОВИ: Иде, наступа,
војска ова приглупа,
војска ова велика,
љутога Баш Челика!
БАШ ЧЕЛИК: Ханга, ханга!
ДИВОВИ: Харанга!
(Нестану са сцене. Огњило се, у страху големоме, осврће око себе.)
ОГЊИЛО: Чекајте и мене! До гуше сам загазио, повратка ми нема! Авај,
авај, јадан ти сам ако Баш Челик не победи! А лепо ми је говорила мати
да у политици ничију страну не држим, а ја... Авај, авај, чекајте меееее!
(Потрчи за Баш Челиком и дивовима. Јефимија принцеза остане сама
на сцени. Везе ћилим и пева.)
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: У сред мркле тамне ноћи
Небојша ће мени доћи,
Игла везе сасвим ситно
доћи ће ми он под хитно!
(Улази Небојша. Мокар је до голе коже. Вода се у потоцима низ њега
слива и разлива. Цеди одећу.)
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Небојша!
(Јефимија принцеза потрчи Небојши у загрљај. Како га додирне тако
одскочи држећи се за нос. Небојши из џепова поиспадају живе рибе. Праћакају
се по сцени. Небојша седне на Баш Челиков кревет и настави да цеди одећу.)
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Црни Небојша, спасиоче мој, јуначино над јуначинама,
оличење храбрости и позитивних људских особина, а што тако силно заудараш?
Какав ли те потоп сустигао?
НЕБОЈША: Дворац овај феудални опасан је јарком, а тај јарак водом је
напуњен. Мутну воду препливати морах, а све да к теби дођем. Мутна вода
разне изазове крије. Ја у води -- око мене рибе. Пастрмку ухватих за пераје
лево, укљеву за десно, крапа за шкрге, сома за реп, а јегуље ми се у џепове
увукоше. Тад дођоше крокодили и...
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Скрати Небојша, скрати!
НЕБОЈША: ...Једног прегазих, али други страшно зину, целог ме прогута.
Ја тад' исуках мач чудотворни и исекох му утробу клизаву. Тада се појавише...
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Причаћеш ми успут. Хајмо сада пут под ноге, да бежимо
одавде, јер ако се Баш Челик врати...
НЕБОЈША; У праву си неизмерно! Ако је већ тако, не часимо часа!
(Крену према излазу. Небојша одједном застане.)
НЕБОЈША: А још се ни оцедио нисам...
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Цедићеш се успут.
(Повуче га према излазу. У том тренутку испред врата се зачује Баш
Челикова вика.)
БАШ ЧЕЛИК: О Јефимијоооо! Љубо моја верна, заборавио сам стреле!
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Јао, Баш Челик.
(Јефимија викне Баш Челику.)
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: О мој господару, не иде се на њиву без мотике! (Небојши.)
Брзо, на ову страну.
(Крену на леву страну. Појави се Див Трбоња. Крену на десну страну,
појави се Див Носоња.)
ДИВОВИ: Ето и нас, хитамо ти младој, да се мало скупа поиграмо!
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Не журите, јер вас жељна нисам!
ДИВОВИ: Хо, хо, хо, брзо ћеш ти нас заволети, милом или силом!
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Не улазите, пресвлачим се! И немојте да вирите!
(Дивови покрију лице длановима са раширеним прстима и повуку се.)
ДИВ ТРБОЊА: Добро, добро, нећемо да виримо.
ДИВ НОСОЊА: Свака цура одреда
воли да се огледа.
ДИВ ТРБОЊА: По цену и да пропадне
хтела би да се допадне!
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: (Небојши.) Брзо, сакриј се негде.
(Гледају где да се сакрије. Небојша се завуче под сто.)
НЕБОЈША: Овде?
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Кад поседају да ручају коленима ће те поткачити. Не
ваља!
НЕБОЈША: А овде?
(Завуче се у ормар.)
БАШ ЧЕЛИК: О Јефимијооо, сто му разбијених крчага, хоћеш ли брзо!
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Ево одмах, још само мидер да вежем!
(Јефимија извуче Небојшу из ормара.)
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Ту му стоје марамице с чипком и цветићима. Одмах ће
те пронаћи!
БАШ ЧЕЛИК: Јефимијо, с ким то разговараш!
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: То ја сама са собом! Преиспитујем се пред огледалом!
БАШ ЧЕЛИК: Море, улазим, била спремна или не!
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Брзо, овамо!
(Сакрије Небојшу под своју велику сукњу. Баш Челик упадне са својим
грозним дивовима.)
БАШ ЧЕЛИК: С ким си то разговарала? Немам ја никакве марамице с чипкама
и цветићима! Ја сам грозан и зао, и окрутан и...
(Јефимија извади из ормара једну велику чипкасту марамицу на којој
је извезена ружа.)
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: А чије је онда ово? (Обрати се публици.) Јел'
има неко већи нос од њега?
(Публика реагује. Баш Челик јој отме марамицу и брзо је сакрије иза
леђа. Постиди се.)
БАШ ЧЕЛИК: Јух! (Потом побесни.) Ко је теби дозволио да дираш
моје ствари! Оставиш је на пет тренутака и одмах ти кућу испретура!
(Баш Челик њуши ваздух.)
БАШ ЧЕЛИК: Ма шта то овде тако силно заудара на поштење?
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: На поштење?
БАШ ЧЕЛИК: На доброту преиспољну?
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Биће да тај мирис кроз прозор долази...
БАШ ЧЕЛИК: Превару њушим у овом устајалом ваздуху.
(Почне да пева сонг.)
БАШ ЧЕЛИК: Питаћу те Јефимија,
нешто из далека,
шта то овде тако силно
воња на човека?
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Негде си на твора
нагазио бос,
па си ружним мирисима
покварио нос!
БАШ ЧЕЛИК: Ајд нека је и тако,
ал' сад ми реци право,
глупа женска главо,
ко је то у мојем
креветићу спав'о?
(Подигне чаршав са којег се цеди вода.)
БАШ ЧЕЛИК: Сад ми сместа реци
да не бих више реж'о
ко је то у мојем
креветићу леж'о?
(Принцеза ћути.)
БАШ ЧЕЛИК: Нос си дигла, ћутиш,
разјарујеш ме, љутиш!
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: То се твојој величини
можда само тако чини.
БАШ ЧЕЛИК: Чини се чини
на месечини!
Насмеја ме силно
овом твојом шалом,
докле мислиш, жено,
правит ме будалом?
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Да си још толики,
или можда већи
баш ништа Баш Челиче,
ја ти нећу рећи!
(Крај сонга.)
БАШ ЧЕЛИК: Тако дакле?
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Баш тако!
БАШ ЧЕЛИК: Е ако је тако, све ти верујем!
(Дивови га с чуђењем погледају.)
ДИВ ТРБОЊА: Али, газдо...
ДИВ НОСОЊА: Господару, не буди луд, па она...
БАШ ЧЕЛИК: Ућутите, буздовани тупави!
(Да им кажипрстом знак да ћуте.)
ДИВ ТРБОЊА: А тако значи.
ДИВ НОСОЊА: Тако, дакле.
БАШ ЧЕЛИК: Тако.
(Дивови се с чуђењем згледају и почну да се домунђавају.)
ДИВ ТРБОЊА: Газда је потпуно застранио. Откад је довео ту Јефимију понаша
се ко' да је једина на свету.
ДИВ НОСОЊА: Мора да му срце рђа једе чим је овако карактерно ослабио
и снисходљив постао. Шта ли само на њој налази. Гледај само каква је...
ДИВ ТРБОЊА: ...Чиста и окупана, мирише на километар...
ДИВ НОСОЊА: ...Грозно, грозно!
ДИВ ТРБОЊА: Принцеза ми страшно
иде на живце,
Носоња, брате,
ајмо на пивце!
ДИВ НОСОЊА: Ко да срндаћа
сада чујем зов,
зато боље, брате,
ајмо у лов!
(Баш Челик их сво време слуша смешкајући се.)
БАШ ЧЕЛИК: Тако је! Јефимијо принцезо, пошто ти и моји зли и дивно прљави
и заносно смрдљиви дивови, све верују, додај ми оне моје стреле гвоздене,
па да идемо дивљач гонити!
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Срећу ти у лову желим, господару!
(Јефимија крене да дохвати стреле гвоздене са другог краја просторије.
Небојша бауља испод њене сукње. Изгледа као да принцеза има четири ноге.
Дивови показују Баш Челику на принцезине ноге -- један са леве, други
са десне стране. Баш Челик дохвати са прозора штап за пецање и удицом
закачи Јефимијину сукњу. Полако је подиже. Открива се Небојша који бауља,
држећи принцезу за ноге.)
ДИВ ТРБОЊА: Хо, хо, хо, ухватисмо зеца у купусу!
(Див Носоња куцне Небојшу по рамену. Небојша као опарен скочи.)
ДИВ НОСОЊА: Извин'те, господине, када иде последња кочија за Доње Горњиште?
НЕБОЈША: Видећете ви свога бога Саваота!
(Принцеза се од страха пренерази.)
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Јух!
(Принцеза се онесвести.)
БАШ ЧЕЛИК: Тако сам и мислио! Ипак ме вараш!
Стопроцентно сам убеђен
да осећам се увређен!
НЕБОЈША: Тад љутњу своју на мене усмери! Ја сам твоја зла судба што је
дошла да те за врат шчепа, да те у окове баци!
БАШ ЧЕЛИК: Нек' ти буде! О дивови! Водите принцезу у одаје њене. Нек'
не гледа призор овај сурови!
(Дивови одвуку онесвешћену принцезу.)
БАШ ЧЕЛИК: О, Небојша! Млад си ти и зелен ко салата што се баштом оплевљеном
шири! Малена је снага твоја с Баш Челиком да се носи!
НЕБОЈША: Овај мач,
што га носим, да знаш,
не познаје плач,
сузу ни вапај ваш!
БАШ ЧЕЛИК: Не будали, о Небојша! Немој лудо изгубити главу. Дај ми мач,
па нам се придружи да заједно зло сејемо. Све принцезе овог света твоје
биће!
НЕБОЈША: Никад! Једном си ме преварио, другом нећеш! Злу сам дошо за
врат стати!
БАШ ЧЕЛИК: Тако дакле!
НЕБОЈША: Тако ил' никако!
БАШ ЧЕЛИК: Тад осети муње беса мога!
(Баш Челик замахне буздованом. Небојша мачем. Севају варнице. Грми
и земља се тресе. Баш Челик промаши и удари Дива Носоњу по нози.)
ДИВ НОСОЊА: Авај, авај, моја нога! Јао, јао, ал боли! Сад се нећу моћи
оженити, авај, ни једна ме хтети неће!
БАШ ЧЕЛИК: Ни тренутка неће проћи
а главе ћу твоје доћи!
(Баш Челик се залети на Небојшу и промаши. Тресне Дива Трбоњу по
глави. Трбоња се заврти у круг. Почне да звиждуће.)
ДИВ ТРБОЊА: Алај' леп овај свет,
овде поток онде цвет,
алај' леп овај свет...
(Див Трбоња се онесвести. Див Носоња га, ћопајући, полије водом.
Див Трбоња се освести.)
НЕБОЈША: Овог мача силна снага
тераће те све до врага!
БАШ ЧЕЛИК: Буздован је овај
потукао многе,
и тебе ће Небојша,
бацити под ноге!
НЕБОЈША: Што си више суров,
пораз биће већи!
БАШ ЧЕЛИК: Доћи ћу ти главе,
нећеш ми утећи!
(Баш Челик замахне на Небојшу. Промаши. Небојша му избије буздован
из руке и сатера га уза зид. Упадне Огњило.)
ОГЊИЛО: Јесте ли га средили. Ууупс! Одо' ја одавде!
(Кад угледа Баш Челика у невољи, Огњило збрише главом без обзира.)
БАШ ЧЕЛИК: Е сад ми је свега доста. Са тим мачем сила твоја мојој је
равна! Ал' ја приде и дивове имам. Хватајте га и с лева и с десна нек
му соба буде тесна!
(Поскакујући на здравој нози Див Носоња потрчи. Окрећући се у круг
крене и Див Трбоња.)
ДИВ НОСОЊА: Премда заслугом твојом ћопајући, у помоћ ти хитам, господару!
ДИВ ТРБОЊА: И мада, због лаке ротације, путем обилазним, у помоћ ти летим,
газдо!
(Дивови певају сонг.)
ДИВ НОСОЊА: Дај Небојша главу,
главу нама дај!
ДИВ ТРБОЊА: Да представи овде
сада буде крај!
(Крај сонга. Небојша одскочи у страну.)
НЕБОЈША: Заједно сте можда и јачи, али мораћете најпре да ме ухватите!
ДИВ НОСОЊА: Држ' га, Трбоњо, побеже удесно!
(Див Трбоња се окрене улево. Небојша побегне у публику.)
ДИВ ТРБОЊА: Нема га десно!
БАШ ЧЕЛИК: Трбоњо један, глупи и необразовани, научи већ једном које
ти је лева, а које десна страна!
(Небојша се јави из публике.)
НЕБОЈША: Ехеееј! Ево ме овде!
(Дивови јурну према Небојши. Небојша се појави на другом крају.)
НЕБОЈША: Ехееееј! Нисам него овде!
(Дивови јурну за њим. Он се опет појави на супротној страни.)
ДИВ НОСОЊА: Газдо, овако више не иде. Заморио сам се скроз и наскроз.
ДИВ ТРБОЊА: Тако је, господару, час га видиш, час га не видиш. Прво каже
овде сам, ми дођемо, онда није овде него тамо, онда ми одемо тамо, кад
ми тамо, а оно међутим...
БАШ ЧЕЛИК: Доста, будалине! Знам ја како ћемо га средити! Доведите Јефимију
принцезу!
НЕБОЈША: Јефимију?
ДИВ ТРБОЊА: Одмах, газдо!
ДИВ НОСОЊА: Ха, ха, Небојша, мислио си силног Баш Челика да надмудриш!
Стићи ће те казна страховита!
(Дивови оду по Јефимију принцезу.)
НЕБОЈША: Принцези не смеш наудити. Она ти ништа скривила није.
БАШ ЧЕЛИК: Ха, ха, обожавам да кињим незаштићене и недужне принцезе!
Де, спречи ме, ако можеш!
(Дивови доводе принцезу. Она се отима.)
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Пустите ме, грубијани једни затупасти! Упомоооћ!
ДИВ ТРБОЊА: Ајде, ајде, звао газда!
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Небојша, упомоооћ!
БАШ ЧЕЛИК: Небојша се о свом јаду забавио. Помоћ ти не може.
НЕБОЈША: Авај, авај, шта да радим?
БАШ ЧЕЛИК: О, Небојшаааа! Слушај добро, слушај вамо! Ако се сместа не
предаш мојим дивовским снагама и мач чудотворни не положиш, бацићемо Јефимију
кроз прозор!
НЕБОЈША: Кроз прозор ове куле што облаке голица?
БАШ ЧЕЛИК: Јест'! Право у канал с прегладнелим крокодилима!
(Принцеза се отима покушавајући да побегне. Дивови је вуку према
прозору.)
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: Пустите ме, кретени једни!
ДИВ НОСОЊА: Не може, рек'о газда!
БАШ ЧЕЛИК: Дакле, ако се не предаш док избројимо до десет, Јефимија ће
научити да лети! С одбројавањем почни!
ДИВ ТРБОЊА: Дванаест, тринаест, осам, седам. петнаест...
ДИВ НОСОЊА: Будало, не броји се тако! Стопет, стошест, двехиљадечетрнаест...
БАШ ЧЕЛИК: ...Осам, девет, десет! Ханга, ханга!
ДИВОВИ: Харанга!
(Крену да бацају принцезу. Она се отима и вришти, али узалуд.)
НЕБОЈША: Станите! Предајем се! Али да обећате да јој нећете наудити ни
по домаломе прсту!
БАШ ЧЕЛИК: Обећавамо! Положи мач чудотворни.
(Небојша забоде мач у под. Баш Челик брзо скочи и узме мач. Како
га дохвати тако муње севну. Дивови зграбе Небојшу и вежу га.)
БАШ ЧЕЛИК: Сад сте готови, о Небојша, лаковерниче ниједан. Обоје ћете
с овог прозора небу под облаке!
НЕБОЈША: Али обећао си...
БАШ ЧЕЛИК: Обећање лудом радовање! Опет си насео лажима мојим и зато
ћеш испаштати!
ЈЕФИМИЈА ПРИНЦЕЗА: О. пресветли господару, казни мене, а Небојшу поштеди!
НЕБОЈША: Баш Челиче, тако ти свог зла овог света, поштеди принцезу. Она
ти ништа скривила није.
БАШ ЧЕЛИК: Мислио сам само
о мени да се стара,
када оно испаде
са мужем да ме вара!
Са лица ми зато
благог смешка неста,
са прозора овог,
баците их сместа!
Ханга, ханга!
ДИВОВИ: Харанга!
(Дивови крену да их бацају. Одједном бану Цар и Илија старац прерушени
у врачаре.)
ИЛИЈА СТАРАЦ: Стојте, глупи дивови!
ДИВ ТРБОЊА: Ко су сад ове мустре?
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Шта! Не знате ко сам ја! Па ја сам цар...
(Илија му дланом затвори уста.)
ИЛИЈА СТАРАЦ: Ми смо бабе врачаре.
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Јест', тако је! Ми смо бабе врачаре. Ми смо дошле...
ИЛИЈА СТАРАЦ: ...Да вам понудимо своје окултне услуге!
БАШ ЧЕЛИК: Је л'? Па то је врло занимљиво. Мало ћемо се поиграти. Претворите
ове наше жртве у мишеве!
ИЛИЈА СТАРАЦ: А вас да претворимо у мачке?
ДИВ ТРБОЊА: Не! Нећу да будем мачка! Ја сам див!
БАШ ЧЕЛИК: Нас немојте ни у шта претварати. И овако смо лепи.
ИЛИЈА СТАРАЦ: Стојимо вам на услузи.
(Илија старац почне да обилази око принцезе и да кобајаги баје.)
ИЛИЈА СТАРАЦ: Ху! Абер, забер, бабер, ху! Пасуљ тетовац, Бибер, фибер,
забер, вибер, ху, ху, ху! У миша се претвори, бу!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Море шта ти ту облећеш око моје Јефимијице? Хоћеш да је
у миша претвориш!
ИЛИЈА СТАРАЦ: Ћути, царе будаласти, хоћу да их ослободим!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Море, претвори ти твојег Небојшу у миша! Не примичи се
Јефимији, старче!
ИЛИЈА СТАРАЦ: Е баш хоћу!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Е нећеш!
ИЛИЈА СТАРАЦ: Е хоћу!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Е сад ћу ти показати!
(Потуку се. Цару са главе падне марама.)
ДИВ НОСОЊА: Газдо, ова баба има круну!
БАШ ЧЕЛИК: Будало дивовска, није то никаква баба, то је Цар!
ИЛИЈА СТАРАЦ: Откривени смо! Али ако! Храбро ћемо се борити!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Причувајте се дивови! Ми смо стари ратници!
(Цар и Илија извуку мачеве. Једва их подигну. Дивови се засмеју!
Потом само дуну. Цар и Илија попадају. Потом их дивови вежу заједно са
Небојшом и Јефимијом.)
БАШ ЧЕЛИК: Хо, хо, хо!
НЕБОЈША: Шта сад да радимо? Готови смо скроз и наскроз.
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: А да одиграмо с дивовима једну партију карата, па ако...
ИЛИЈА СТАРАЦ: Ућути, царе будаласти, пусти ме да мислим...
НЕБОЈША: А лепо сам вам рекао да не долазите, да улудо главе не губите!
ИЛИЈА СТАРАЦ: Свиралу си изгубио, па смо је за тобом понели и...
НЕБОЈША: Свиралу? Дедице мој, најмудрији! У свирали нам и спасење лежи!
БАШ ЧЕЛИК: О жртве моје, спремите се да кроз прозор полетите небу под
облаке!
НЕБОЈША: Имам последњу жељу.
БАШ ЧЕЛИК: Хо, хо! Да чујемо.
НЕБОЈША: Да још једном на фрули засвирам.
БАШ ЧЕЛИК: Хо, хо, де развесели нас.
НЕБОЈША: Три, четири!
(Небојша засвира неко коло. Сви почну да играју.)
ДИВ ТРБОЊА: Газдо, шта је ово, не могу да станем!
ДИВ НОСОЊА: Ноге не слушају већ саме играју!
(Баш Челик извади велику марамицу с чипкама и цветићима. Витла марамицом,
цичи и подврискује водећи коло дивовско. Небојша изненада почне да свира
најлепшу музику са Језера вилинскога. Заносно играјући појаве се виле.
Дивови се пренеразе од страха.)
ДИВ ТРБОЊА: Упомоћ, газдо, иду виле!
ДИВ НОСОЊА: Упомооооћ!
БАШ ЧЕЛИК: Шта се кријете иза мене! Борите се, буздовани једни дивовски!
(Виле савладају дивове и ослободе Небојшу и остале. Небојши додају
мач чудотворни.)
НЕБОЈША: Сад ћемо се обрачунати, о Баш Челиче!
БАШ ЧЕЛИК: Е па, то ћемо још видети!
(Мачују се. После краће борбе Небојша савлада Баш Челика.)
ИЛИЈА СТАРАЦ: Брзо у окове с њима!
(Окују Баш Челика и дивове. Они цвиле и преклињу за милост. Утрчи
Огњило.)
ОГЊИЛО: Баш Челиче! Баш Челиче, јеси ли их средио...
(Угледа окованог Баш Челика. Крене да бежи.)
ОГЊИЛО: Јао мајко моја, бришем ја одавде!
(Илија му препречи пут.)
ИЛИЈА СТАРАЦ: Стој, вашко једна издајничка!
ОГЊИЛО: Предајем се!
ИЛИЈА СТАРАЦ: Шта ћемо с њим?
ОГЊИЛО: Молим вас, поштедите ме, нећу више никад!
НЕБОЈША: Прогнајмо га!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Тако је! О војводо Огњило! Пут под ноге! На крај света
бежи! Крочиш ли још који пут на земљу Царства свеколиког, у окове ћемо
те бацити!
ОГЊИЛО: У том случају збогом и још једном извин'те на сметњи!
ИЛИЈА СТАРАЦ: Торњај се, док се нисмо предомислили!
(Огњило, иде унатрашке непрестано се извињавајући. Потом се окрене
и збрише колико га ноге носе.)
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: А сад, Небојша, на колена!
СВИ: (Зачуђено.) На колена?
НЕБОЈША: Ако ти то заповедаш, царе...
(Небојша клекне на колена. Цар замахне мачем чудотворним. Сви се
следе од страха.)
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Заслужио си...
СВИ: Заслужио је?
(Цар спусти Небојши мач чудотворни на раме.)
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: ...Да те прогласим за највитешкијег витеза. Круну своју,
од које се ни у сну раздвајао нисам, сад вилама предајем да ти је на главу
ставе. Од данас, лета господњег хиљаду и давне, Небојша пастир се више
неће пастиром звати. Од данас он је Цар пресветли, Царства свеколиког.
ИЛИЈА СТАРАЦ: Живео!
(Виле играју око Небојше. Стављају му круну на главу. )
(Двори Цара пресветлога. Велико венчање Небојше пастира и Јефимије
принцезе. Из дубине сцене према рампи долазе младенци. За њима иду виле.
Придржавају младој дугачку венчаницу. Небојша је обучен у најлепше царско
одело. На глави му се сија круна Царства свеколиког. Прати их заносна
музика. Дођу до Цара пресветлога и Илију старца.)
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Благословени будите! Живите у слози и љубави!
ИЛИЈА СТАРАЦ: И лепу и паметну децу изродите.
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: За кућом вам био стог...
ИЛИЈА СТАРАЦ: На стогу Господ бог...
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: ...Па делио сваком...
ИЛИЈА СТАРАЦ: ...Некоме шаком...
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: ...Некоме капом...
ИЛИЈА СТАРАЦ: ...А вама и шаком и капом...
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: ...И врећом!
ИЛИЈА СТАРАЦ: И сваком добром срећом!
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Добро вас кроз живот водило...
(Цар и Илија старац певају сонг.)
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ И ИЛИЈА ЗАЈЕДНО: Јер,
оковано зло сад ћути,
ћути, стење и уздише,
схвати добро што ћеш чути,
злу се увек лоше пише,
злу се увек лоше пише!
Певај гласно нек се чује,
љубав увек побеђује,
љубав увек побеђује!
(Крај сонга. Небојша скида Јефимији вео са лица и љуби је. Цар и
Илија се, иза њихових леђа опет посвађају.)
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Пик ил каро?
ИЛИЈА СТАРАЦ: Херц ил треф?
ЦАР ПРЕСВЕТЛИ: Ма коме ти то? Сад ћу ти ја показати...
ИЛИЈА СТАРАЦ: Видећемо, видећемо!
(Бесомучно се потуку. Сви заједно певају сонг.)
СВИ ЗАЈЕДНО: Оковано зло сад ћути,
ћути, стење и уздише,
схвати добро што ћеш чути,
злу се увек лоше пише,
злу се увек лоше пише!
Певај гласно нек се чује,
љубав увек побеђује,
љубав увек побеђује!
(Иза њихових леђа Цар и Илија се жестоко туку. Приморкиња вила са
стране гледа Небојшу и Јефимију. Дубоко уздахне. Полако пада завеса.)
КРАЈ
Напомена:
Представа је добила награду за најбољу представу на Првом југословенском
фестивалу за дјецу -- Котор 93, а текст је добио награду "Божидар Валтровић"
Малог позоришта "Душко Радовић" у Београду.
Драмски писац и сценариста. Рођен 1969. године у Никшићу. Завршио Факултет
драмских уметности у Београду, одсек за драматургију. 1996. проглашен
за најбољег дипломираног студента Факултета драмских уметности у Београду
за 1995/96. школску годину. 1997. завршио Интернационалну летњу школу
Краљевског дворског позоришта из Лондона (Royal Court Iternational Summer
School). Драме су му до сада превођене на бугарски, италијански и енглески
језик.
Позоришне драме:
"Петар Пан": Џепни циркус, Београд режија: Драган Благојевић, 1988. Џепни
циркус, Београд, режија: Иван Ристић, 1989. Народно позориште "Стерија",
Вршац, режија: Синиша Ракић, 1991. Мало позориште "Душко Радовић" Београд,
режија: Ивана Ашковић, 1992. Дјечје позориште Подгорица, режија: Ферид
Карајица, 1992. Позориште "Бора Станковић", Врање, режија: Марко Стаменковић,
1994. Позориште у Струмици, режија: Горан Тренчовски. Позориште у Штипу.
"Пан театар", режија: Југ Радивојевић, 1994. "Пан театар" Београд, режија:
Ненад Гвозденовић, 1995. Редакција драмског програма Радио Београда, режија:
Златко Паковић, 1995.
"Свемиронична бајка" ("Крџа Брџа против Јеленка Савршенка") Позориште
"Пуж" Београд, режија: Миленко Заблећански, 1993.
"Баш Челик", Мало позориште "Душко Радовић" Београд, режија: Милана Караџић,
1993.
Сонгови за представу "Шумско благо" Стевана Копривице, Мало позориште
"Душко Радовић" Београд, режија: Никола Пејаковић, 1993.
"Лепотица и звер", позориште "Коментар" и сцена "Црњански" Београд, режија
Милан Караџић, 1993.
"Мртва природа", "АТФ" театар, Софија, режија: Јавор Костов, 1994.
"Дивче": Театар "Култ", Београд, режија: Егон Савин, 1994. Позориште
"Бора Станковић", Врање, режија: Југ Радивојевић, 1994. Нова верзија под
називом "Ало Босна": Театар "Култ", Београд, режија: Егон Савин, 1994.
Под називом "Балада из предграђа", Позориште "Зоран Радмиловић", Зајечар,
режија: Владимир Лазић, 1996. Под називом "Happy End - кратка прича о
помирењу", Црногорско народно позориште Подгорица, режија: Ивана Вујић.
Под називом "Happy End - short story on conciliation", Court Theatre Upstairs,
Лондон, режија Рамин Греј, 1997.
"Мачор у чизмама", Позориште "Бошко Буха" Београд, режија: Милан Караџић,
1994. Три Стеријине награде (за текст, режију и сценографију). Драмски
студио Центра за културу Бијело Поље, режија: Гојко Бурзановић, (у припреми).
"Извањац" - Црногорско народно позориште Подгорица, режија: Јовица Павић,
1995.
"Баш Челик", Народно позориште Приштина, режија: Саша Латиновић, премијерно
извођење: 24. октобар, 1996. Приштина. Дом културе "Пиво Караматијевић",
Прибој, режија Ибрахим Ћата Хасанагић, 1995.
"Лепотица и звер" - Позориште младих Нови Сад, режија: Зоран Ристовић,
1995. Народно позориште Сомбор, режија Давид Путник, 1996. Сомбор. Ад
хок театар, Београд, колективна режија, 1996. Редакција драмског програма
Радио Београда, режија: Божидар Бобо Ђуровић, 1997. Театар за децу и младинци,
Скопје, (у реализацији).
"Царев славуј" - Позориште "Душко Радовић", режија Ивана Вујић, (у реализацији),
Београд.
"Силоване душе (Лавиринт)", "Арт кок" театар, Цетиње, режија: Слободан
Маруновић, 1987.
"Вучји окот", Омладинско позориште Владичин Хан, режија: Александар Марковић,
1988. године;
До сада су реализовани филмски и ТВ сценарији:
"Прича о Београду" (косценариста за 1. верзију сценарија са Биљаном Србљановић
и Ђорђем Милосављевићем), режија Милош Павловић, продуцент ФРЗ Београд,
1994;
"Снови од шперплоче" - ТВ серија (5 епизода), режија: Павле Рашковић,
Телевизија Пинк, 1995.
"Добро вече, децо" - ТВ серија (31 мини епизода), РТС, Редакција програма
за децу, 1996.
Драме су му објављиване у:
"ЛАВИРИНТ И МРТВА ПРИРОДА", Међурепубличка заједница за културно-просвјетну
дјелатност Пљевља, 1987.
Алманах Звијезде на длану (4. слика из "Мртве природе"), НИО Универзитетска
ријеч Никшић, 1987.
"ВУЧЈИ ОКОТ", "Сцена" бр. 4-5, 1988, Стеријино позорје Нови Сад;
"ВУЧЈИ ОКОТ (11. слика)", часопис "Одзиви", Бијело Поље, 1989.
"ДИВЧЕ", едиција "Култ театар", УПЦ "Вук Караџић", Београд, 1994.
"ИЗВАЊАЦ", "Сцена" бр. 3-4, 1994, Стеријино позорје - Нови Сад.
"ПЕТАР ПАН", Мало позориште "Душко Радовић", Београд (у припреми).
"БАШ ЧЕЛИК", Мало позориште "Душко Радовић", Београд (у припреми).
"ЦАРЕВ СЛАВУЈ", Мало позориште "Душко Радовић", Београд (у припреми).
За драмска остварења добио следеће награде:
Награду "Исак Самоковлија" за 1985. годину за драму "Лавиринт".
Трећу награду за драму "Извањац" на Конкурсу Народног позоришта у Београду.
Награду "Јосип Колунџић" Факултета драмских уметности у Београду, за
1993. годину, за драму "Извањац".
Награду "Божидар Валтровић" Малог позоришта "Душко Радовић" у Београду,
за 1993. годину, за драму "Баш Челик".
Другу награду Удружења драмских писаца Србије на конкурсу за награду
"Бранислав Нушић" за 1993. годину за драму "Друго рођење Јованово (Извањац)";
Стеријину награду Стеријиног града за текст савремене комедије, на 40-ом
Стеријином позорју у Новом Саду 3. јуна 1995, за херојску комедију "Мачор
у чизмама";
Награду "Драгиша Кашиковић" коју додељује часопис "Српска реч" у Београду,
за 1995. годину, за драму "Дивче".
Стеријину награду за савремени драмски текст, на 41. Стеријином позорју
у Новом Саду, 1996, за драму "Извањац".
1996. проглашен за најбољег дипломираног студента Факултета драмских
уметности у Београду школске 1995/96. године.
Награда за најбољи текст на Трећем фестивалу театра за децу - ФЕСТИЋ
у Малом позоришту "Душко Радовић" у Београду, за текст "Лепотица и звер"
у извођењу Народног позоришта из Сомбора; представа од десет могућих добила
девет награда.
| 
