БАЈКА О ЦАРУ И СЛАВУЈУ
Музичка бајка
Почетак пре почетка или реч аутора:
Како је све почело
Ова прича догађа се у времена давна и препрадавна кад се свет до последње тачке обрну наопачке, тако да је Азија била тачно где смо ми сада. Зато се ова прича и догађа у далекој и надасве многољудној Кини где су људи косооки али фини. А у далекој и надасве многољудној Кини, као што знате, цар је Кинез, па су Кинези и сви они који га окружују. Царев дворац је најлепши на свету, сав од најфинијег порцелана, необично скупоценог и тако крхког да сваки непажљив додир може да га разбије. Зато сви на двору ходају на прстима. али, то никако не значи да се они не чују док се крећу. Напротив, сви звоне јер су по последњој моди двора кинескога украшени многобројним звончићима. Најскупоценије и најлепше звончиће свакако носи цар. Он је скоро као јелка удешен, тако да звони при сваком свом покрету. На двору је и пуно цвећа које је такође украшено звончићима, па тако кад поветарац ил каква промаја дуне цео двор одзвања најлепшим чин чин мелодијама.
Али све би то било и фино и красно да цару није било јасно да после сунца мора бити кише, да народ се буни, да лоше му се пише! Да, да, тако је то било: народ се побунио против кога? Против цара свога! Ходао је улицама, ходао и ходао и звончићима звонио све док га војском цар није растерао, уклонио! Тад цар нареди да се у народу звончићи одузму свима, па их зато на двору сад толико има. Владар је рекло би се, био задовољан -- угушио је побуну и добио при том толико украсних звончића да је од њих могао још један дворац да сагради. Али... након тога никако није могао да заспи. Плашио се да ће га неко убити ако заспи. Сви лекари у земљи покушавали су да му лека пронађу, али узалуд. Из дана у дан бивао је све буднији и болеснији. А како је на крају ипак успео да заспи, и како му је у томе помогао један, рекло би се сасвим обичан, славуј видећете у овој сценској причи.
Л И Ц А:
ГЛУМАЦ НАРАТОР касније МУДРАЦ, путоказ кроз ову причу
ГЕЈША I и ГЕЈША II: мимо плана увоз из Јапана
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА, увек жељан рата и акције
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА, колебљив али употребљив
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ, зао и покварен; рад' пара и власти ост'о би без части
ПРИНЦЕЗА, извештачена, себична и ...
ЦАР, подложан утицајима, ал' у њему јоште душе има
ГРНЧАР ЛИ ЈУ, човек из народа, природан и неискварен
КЕРИНА ЗВЕРИНА, грнчарев пас, веран и одан
ШУМСКА ПРИНЦЕЗА касније СЛАВУЈ, а још касније поново ШУМСКА ПРИНЦЕЗА, лепа споља и изнутра
ПСЕЋА ПРИНЦЕЗА, керуша Шумске принцезе, одана и верна
ПАУК, касније ЗМАЈ, опасан у сваком смислу
МЕХАНИЧКИ СЛАВУЈ MADE IN JAPAN, славуј рата, како год га навијеш увек исту песму пева
БЕЗ БРИГЕ -- ДОГАЂА СЕ У КИНИ!
П Р О Л О Г
(Пролог почиње на просценијуму. На сцени је само изанђали чивилук на који је окачен костим. Глумац наратор полако излази на сцену. Одевен је у црну тренерку.)
ГЛУМАЦ НАРАТОР: Поштовани публикуме, нек' не глуми ко не уме! А ко уме -- уме -- ја сам власник глуме! Премда у животу видех многа чуда, паметну будалу и мудраца луда, премда будан сањах како хода шума, ја одговор тражих даље диљем диља, ал' не спознах тако, савитљив ко гума, дал' је збиља збиља ил' је само глума! Ређе бржа, чешће спорија ова се сторија с брда пева, а прича с дола, ређе до краја а чешће до пола! Ти се зато уздај у ме -- поштовани публикуме! Слушајте ме добро, немој да се виче, бистрога ми ума -- неравнине приче испеглаће глума!
(Глумац скида костим са чивилука. Облачи се. Преобраћа се у кинеског мудраца -- просјака. Ставља дугу, јарећу, браду. Лепи обрве. Укошује очи. Ставља на главу сламнати, купасти шешир. Постаје Кинез од главе до пете.)
ГЛУМАЦ НАРАТОР: (Говори као старац.) Нека схвати ко разуме, а спознаће ко гледати уме! Поштовани публикуме! Ова се драма одвија сама у времена давна и препрадавна кад се свет до последње тачке обрну наопачке, па Азија беше тада тачно где смо ми сада. Е зато се ова прича, ни даље ни ближе, збива и ниже у далекој и надасве многољудној Кини. А у далекој и надасве многољудној Кини, као што знате, људи су фини, цар је Кинез, па су Кинези и сви они који га окружују, подржавају или оптужују.
(На сцену истрче две гејше. Машу лепезама и плешу.)
ГЕЈША I: Није тачно!
ГЕЈША II: Тачно није!
ГЕЈША I: Ми смо гејше!
ГЕЈША II: Ми смо мимо плана...
ГЕЈША I: ...увоз из Јапана!
(Гејше отплешу са просценијума. Глумац гледа за њима.)
ГЛУМАЦ НАРАТОР: Ох, како ствари овде
узбуркано стоје
покреће се представа
ван контроле моје!
Чудан ветар у леђа
мени сада дува
почео је усуд
збитија да кува!
Да не причам дуго
не оста ми друго -
нешто ћу вам рећи
сместа ћу утећи!
Загрми громе,
да бежим у олују,
нек' отпочне прича
о цару и славују!
(Глумац, увијајући се, као да се хрве са ветром и олујом одјури са просценијума. Иза њега се полако диже завеса. Указује се двор сав у свом порцеланском сјају.)
СЦЕНА 1.
ЗАШТО ЦАР ОКУПЉА ВОЈВОДЕ
(Царски двор, такав какав је. Министар правде и трговине и двојица ратних војвода окупили су се на царев позив. Не знају зашто их цар зове. Врпоље се. Не осећају се лагодно. Министар правде и трговинеии само ћути и гледа Војводу од Јунана и војводу од Синкјанга који нервозно поцупкују с ноге на ногу.)
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Рат је готов! Цар је попустио пред притиском светског мњења!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Друкчија су наша хтења! Ја тук'о бих се још!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Јер сам момак лош!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Шта сад хоће излапела старина?
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Кад ти, министар прав`де и трговине, не знаш откуд знамо ми ратне војводе? Чему овај скуп у свитај зоре кад и крвник спава! О чем' мисли царска глава?
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Може бити да је и он војевања жељан.
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Било како било његову ћу главу бацити у траву. Имам намеру да скујемо заверу!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Заверу?!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Јест'! За нас биће спас
шта... царев задњи час!
(Министар и војвода од Јунана певају сонг. Министар пева војводи од Јунана, а војвода од Јунана пева целом свету. Војвода од Јунана експонира силу. Војвода од Синкјанга их не прати.)
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Над двором ће овим
надвити се страва
велик број си људских
посекао глава.
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Над двором ће овим
надвити се страва
велик број сам људских
посекао глава.
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: А сад ћеш рад круне,
а сад ћеш рад пара
смакнути и цара!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: А сад ћу рад круне,
а сад ћу рад пара
смакнути и цара!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: А власт кад моја буде...
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Твоја?! Зар за круну није боља глава моја? Овако обло и слатко, велико и глатко, теме је моје крунодром прави, сјајно место да се нањ'га стави...
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Слушајте ме добро ви ратне војводе! У сну не би, знајте, постали што јесте, зашто да се крије, да подршке моје у том' било није!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: И положај твој би врло лако мог'о о клину да виси да код нашег цара у милости ниси. Молим вас, ја не желим у томе да учествујем!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Шта то чујем! Дрзниче! Свако ко се мени успротиви сада грозно ће да страда! Ако ли се твоја мисо' с мојом жељом коси и снага ће твоја с мојом да се носи!
(Министар да знак војводи од Јунана. Војвода од Јунана дограби војводу од Синкјанга и тресне га о зид. Војвода од Синкјанга устане. Министар правде и трговине му мачем одсече трегере. Војводи од Синкјанга спадну панталоне.)
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Ха, ха, ха! Никад не веруј војводи што бео цвет у коси и трегере носи! Тај се боји да ће изгубити гаће! Ха, ха, ха! А ти, војводо од Јунана, имаш ли жељу да противиш се мени и да сможден будеш к'о последња ваш! Да ли бес хоћеш да осетиш наш или да ми служиш па да примаш плату у сувоме злату?
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Од силине беса више волим пару, клањам ти се, господару!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Откуд беса има то је мени јасно, ал' питам се гласно -- одакле му паре?
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Све ћу шуме фине многољудне Кине продати малољудном Јапану. Ето, то ми је у плану.
(Војвода од Синкјанга не уздржи уздах. Прекрије шаком уста.)
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Јапану!? Молим вас... ја не желим у томе да...
(Министар правде и трговине опет потегне мач.)
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Клањам ти се господару.
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Дакле, када једном круна моја буде...
(Гледа војводу од Јунана и војводу од Синкјанга.)
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА и ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: (Заједно.) Када ваша буде господару...
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: На оружје -- и задњу ћу дати пару! Под ноге ћемо бацити цео овај свет! Нека буде Кина све до Мислођина!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Тако је! Овим светом нек' таласа косоока наша раса!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Али, молим вас, ја не желим да у томе...
(Министар правде и трговине и војвода од Јунана истовремено тресну војводу од Синкјанга по глави.)
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Тако је! Ми нисмо ситни, ми нисмо мали -- простора нашем народу фали! И зато...
(Сва тројица запевају.)
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ, ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА и ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: (Заједно.) Овим светом нек' таласа
косоока наша раса!
Нек' нам буде Кина
све до Мислођина!
Тај ћи, тај ће, тај ћемо ћете ће!
(У том трену из дрвеног сата изађе лимени петао. Петао закукуриче гвозден-гласом.)
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: А сад доста приче. Сви језик за зубе да не осетите моје пошалице грубе!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА и ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Кунемо се, господару, о министре правде и трговине, о будући царе многољудне Кине, ћутаћемо ко' рибе у води!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Ето и принцезе где ка нама ходи!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Без везе! Чијој жељи хвала за ту згоду глупу -- шта ће нам принцезе на мушкоме скупу!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Ко зна шта је сад старцу на уму, чим је она овде, добро није -- рата бити неће! Морамо се дочепати круне! А сад пссс!
(Улази принцеза. Лице јој је толико напудерисано да је бела као креч. Виде јој се само очи. Принцеза гледа цвеће које вене.)
ПРИНЦЕЗА: Гле цвеће на двору вене скроз на скроз. Али ако, боље је тако, вештачким га заменити треба. Цвеће од порцелана или пак од синтетике и пластике с примесама влакана од свиле лепше је и захвалније за одржавање. Усправно стоји, никад се не мења, лепо изгледа и уопште не вене! Оно је ко' моја лепота. Увек исто -- блиставо и чисто. О министре правде и трговине многољудне Кине, да ли сте сагласни са мојом оценом стања цвећа на двору.
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Клањам вам се, о прелепа госпо! Лепота је ваша константна, о тако ми среће...
МИНИСТАР и ВОЈВОДЕ заједно: ... к'о вештачко цвеће!
(Сви се до пода поклоне пред принцезом. На то принцеза начини плитки наклон и запева сонг.)
ПРИНЦЕЗА: Знајте добро да је моје
све на овом двору што је,
а све моје овде што је,
знајте добро, вештачко је!
Волим да ми усне драшка
керамичко зрно грашка,
слабост ми је у сред дана
краставац од порцелана,
али без полемике
врх моје поетике
цвет је од синтетике.
(Принцеза се поново наклони. Сва тројица здушно аплаудирају.)
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Дивно! Дивно! Каква песма! Каква бриткост израза пред нама се исказа!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Метафора до мора!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Хипербола до бола!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Ваша умна мис'о и ваша лепота к'о цртеж су живота! А као што нам је из дворских књига познато цртеж живота увек је лепши од самог живота! У уста бих своја ја радо ускак'о, измишљао, смеј'о се и плак'о, али такву слику намоловат' не бих мог'о. Таквих као што сте ви, на свету није много. Тако извештаченог створа од брда до мора, зашто да се крије, свет гледао није!
ПРИНЦЕЗА: Под мидером тек мало моје драго сало љуљушка се и плива -- фантастично сам лепа -- истина је жива! Де, драги министре, дико ове куће, мидеру ми моме затегнуће круће начините сада.
(Принцеза окрене леђа министру. Министар гура ногом принцезу у леђа. Вуче конце из све снаге. Затеже мидер до бола. Принцеза се гуши. Очи исколачи. Министар јој закопча хаљину.)
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Ваша је фигура од злата легура!
ПРИНЦЕЗА: Знам да су у Кини сви министри фини, али ето, ипак, комплименте ваше са резервом примам, јер примедбе многе ја сад на вас имам! Ваше ратне жеље нису ми весеље! Него, да ли ви можда знате зашто нас у цик зоре отац окупља мој?
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Можда се крвав припрема бој!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Тооо! То је живот мој! Битака водих не зна им се број! Крв у мени кључа -- недостаје ми туча!
ПРИНЦЕЗА: Ах! Само вам је то у глави. Све због вашег рата остах неудата! Можда је на реду нека друга тема -- можда ми мој отац сад заруке спрема!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Зар сам ради тога с другог краја фине мајчице нам Кине потегао довде!
ПРИНЦЕЗА: Молииим? Шта рекосте, војводо?
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Тек ми реч излете, за вас није лако наћи мужа, дете. Мислим, ох, животе, спрам ваше лепоте...
ПРИНЦЕЗА: У речима вашим истина је цела:
хоћу мужа лица бела,
к'о споменик витког тела!
Да одевен буде
по последњој моди,
прапорци да звоне
кад по двору ходи!
Хоћу мужа
да му нема мана,
хоћу мужа к'о од порцелана!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Глб! Од порцелана! Молим вас, ја не желим у томе да учествујем.
(Сви нарогуше према војводи од Синкјанга.)
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Клањам вам се госпо!
(Принцеза презриво одмахне руком.)
ПРИНЦЕЗА: Ах! Никад не веруј војводи што бео цвет у коси и трегере носи! Тај се плаши да ће изгубити... панталоне! Замолићу оца да га научи памети.
(Војвода од Синкјанга се ухвати за стомак. Укрсти ноге. Исколачи очи.)
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Послом битним хватам залет морам хитно у тоалет!
(Војвода од Синкјанга одскакуће у тоалет. Лимени петао поново закукуриче.)
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Ах, што се мисли моје боре, у цик ове рујне зоре! Дал' ме око моје вара ето нама нашег цара!
(Фанфаре. Две гејше гурају царев златом опточени престо на точкићима на сцену. Престо подсећа на инвалидска колица. Гејше лепезама хладе цара. Сваки пут кад се лепезе рашире пред царевим лицем он поскакује. Размиче лепезе да боље види. Министар и војвода од Јунана се до земље поклоне пред царем.)
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Клањамо се о, пресветли царе! Клањамо се и хвалимо узвишену и блиставу лепоту двора вашег китњастога!
(Војвода од Синкјанга се враћа из тоалета. Одмах се поклони пред царем.)
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: О, кад би цела Кина била блистава и чиста као ваш златом опточен тоалет.
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: А најлепше од свега је то што је у тоалету, слушај фору, баш као и на двору, све наша домаћа производња, све кинеско -- од италијанских плочица до каде џакузи, од звончића до лончића, од свиле до порцелана...
(Гејше машу лепезама. Почну да плешу око царевог престола. Цар на престолу покушава да заспи.)
ГЕЈША I: Није тачно!
ГЕЈША II: Тачно није!
ГЕЈША I: Ми смо гејше!
ГЕЈША II: Ми смо мимо плана...
ГЕЈША I: ...увоз из Јапана!
(Отплешу до престола на којем цар покушава да заспи. Хладе цара лепезама.)
ГЕЈША II: Ми хладимо нашег цара!
ГЕЈША I: Да од стакла царство ствара!
ГЕЈША II: Не жалимо труда...
ГЕЈША I: А још мање рада...
ГЕЈША II: Створићемо Кину...
ГЕЈША I: Од сребра и жада!
ГЕЈША II: Јер наш цар је светлог лика!
ГЕЈША I: Наша нада, наша дика!
ГЕЈША II: Више дика, мање нада...
ГЕЈША I и ГЕЈША II: Не дамо му да настрада!
ГЕЈША I: Јер од када се родио...
ГЕЈША II: Ратове је водио!
ГЕЈША I: Проблеми га силни муче...
ГЕЈША II: Па све стење и јауче!
ЦАР: Ијаоооо! Није мука мала на плећа ми пала. Не стењем ја што стег'о ме је ишијас илити лумбаго ил' како вам драго! Већ из друге руке мене муче муке! Било да је бела ноћ или мркли дан на очи ми никако не долази сан! Не могу да спавам! Ратов'о сам, главе сек'о -- све док круну нисам стек'о! Сад вам добар стојим заспати се бојим! Чак и поред своје преголеме славе ја дрхтим од страве јер у сну бих мог'о остати без главе! Зато само буљим, буљим, буљим, буљим, буљим се и жуљим! Ијаооо! Али, понекад ми наспи да ми око заспи. Но то никада не потраје јер...
ПРИНЦЕЗА: Оче, зашто си нас звао? Да ли можда удају ми спремаш.
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Паметнија посла немаш -- можда си науман у рат зауман да нас храбро водиш, свет да освојиш -- Кину препородиш!
ЦАР: Звао сам вас...
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Звао си нас...
ЦАР: Звао сам вас јер...
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Звао си нас јер...
ЦАР: Зашто сам вас звао?
(Гејше цару шапућу нешто на уво.)
ЦАР: Ах, тако је! Звао сам вас јер...
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Јер...
ЦАР: Јер не могу да спавам.
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Не могу да спавам. У цик зоре сазвао је војводе да му друштво праве јер не може да спава! Има томе лека кад одлети глава, фик!
(Цар изненада поскочи на престолу.)
ЦАР: Доста приче, о пресветле војводе! Ви сте мене у рат натерали, јербо вама увек нешто фали -- простор вам је мали, мало вам је злата, ниска вам је плата... Од кад сам из рата дошо' на спавање нисам пошо'! Ал' ја видех штошта за будности своје: џелате што над жртвама стоје, преваре, лажи, крваве сплетке, ватрене стреле, отровне метке и секиру што над главом уснулу човеку виси! А не, царе, ти за снове ниси! Не! Не! Не и не! Здравља ради ја заспати морам, али тврд вам стојим, зажмурити се бојим! Не! Не! Не и не! Не знам да ли мало претерујем, ал' никоме не верујем!
(Министар правде и трговине покуша нешто да каже.)
ЦАР: Доста! Ни речи! Не говори! Медицину од вас иштем! Не нађете л' мени лека -- страшна судба нек' вас чека! Тешко вама и вашем војводству!
(Министар правде и трговине повуче војводе у страну.)
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Ми нисмо зидари да зидамо цолове друма и кућа.
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Ми нисмо видари да видамо болове ума и плућа.
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Ви сте страшне војводе што у рату време проводе!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Лепо сам вам рекао -- ја у томе не желим да учествујем!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Па и нећеш! Ни ти ни ми, ни лети ни зими!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Није власт свињска маст што плива по тигању.
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Власт је сила, власт је част!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Казниће нас -- у грозном је стању!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Круна на глави -- глава на пању! Стар је цар -- зуби су му тупи! Не бојте се, не будите глупи, не може нам ништа, јер тако ми свега -- јачи смо од њега! Пре нег' успе нама наудити, како ствари сада стоје -- умреће од будности своје. Дакле обрнуто -- ма шта да му наспи он не сме да заспи! Нећемо му ни тражити лека -- смрт га страшна од будности чека!
(Цар лупи својим штапом у под.)
ЦАР: О, војводе моје, које ли ће боје лек за мене бити. Реците ми сместа немојте ми крити.
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: (Самом себи у браду.) Биће модар кано река што на тело твоје чека. (Цару.) Још не знамо, царе, смишљамо ти лека!
(Гејше искораче испред цара. Благо се наклоне.)
ГЕЈША I: Царе, царе, господаре...
ГЕЈША II: Поверење твоје, ми смо, знамо, стекле...
ГЕЈША I: Па би и ми нешто сада теби рекле.
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Само то нам фали -- да слушамо гејше!
ЦАР: Говорите, не обраћајте пажњу -- не нађу ли лека -- на порцеланском вртећу их ражњу! Исправићу им очи косе, сољу ћу им табане босе посути, па ћу, ни даље ни ближе, дати кози да их лиже! До крви, до смрти! Од смеха ће умрети! Ја све знам!
ПРИНЦЕЗА: Не знаш баш све, оче! Не знаш како да заспиш! Можда је то што те лекари бројни твоји са прахом алем камена упознали нису. Тај прах...
ЦАР: Тај прах што лепоту твоју зачини од бабе девојку начини, али мени од помоћи није!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Можда царе, заспати не можеш јер за лек што поизон се зове јоште чуо ниси. Он се царе, од кукуте справља!
ЦАР: А како се користи?
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Под језик се ставља. (Војводама.) Ако ли га проба -- будити се неће! (Цару.) Порекло из старе Грчке води, а ја га добих из Стратфорда директно од неког Енглеза Шекспира.
ЦАР: Ах за тога сам чуо. Шарлатан је кажу -- поверења немам. Ето и о том' све знадем! Ништа мени непознато није!
ГЕЈША I: Има у Кини нешто што Ви не знате.
ЦАР: Како се усуђујеш да ме узбуђујеш?
ГЕЈША II: Има, царе, има -- славуј што чарајуће пева!
ГЕЈША I: Кинески славуј што песму његову у Јапану хвале!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Ох, грозне ли шале! То истина није. За њега би знали, ма где да се крије!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Славуј -- и то кинески!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: У Јапану причају о њему, а ми све у свему, не знамо ни шта је то? Биће да је суђено да живимо слуђено: потпуно сам збуњен!
ПРИНЦЕЗА: Ја знам! Ја све знам! То је она птица што са дна баре крекеће!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Море, ја мислим да је то оно... оно... оно што мекеће!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Та вам је животиња чиста измишљотина! То створење, драги моји, ја вам тврдим не постоји!
ЦАР: Доста више глупих коментара! Зар је мала Кина нешто вешто скрила од великог цара? Говорите гејше, говорите! Ништа мени не сме непознато бити, ништа се од цара овде не сме крити! Ако треба -- даћу пара!
ГЕЈША I: Ја сам чула од грнчара
што посуде разне ствара
ГЕЈША II: што прави котлиће
за иће и пиће,
ГЕЈША I: што од ветра дрхти
к'о кад дрма струја
ГЕЈША II: да из шуме слуша
чаран пој славуја...
ЦАР: Из које шуме?
ГЕЈША I: Из шуме неке...
ГЕЈША II: Мрачне и далеке!
ЦАР: А каквог славуја?
ГЕЈША I: Оног од чијега поја...
ГЕЈША II: пева душа моја...
ГЕЈША I: Оног што будног успава,
ГЕЈША II: а уснулог пробуди!
ГЕЈША I: Што образе девојачке зарумени
ГЕЈША II: а крв момачку узбурка!
ГЕЈША I: Паметног распамети...
ГЕЈША II: ...а лудом бистрину ума подари...
ПРИНЦЕЗА: Образе зарумени -- благо мени -- више него грозно!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Шта то оне говоре! Излагање ово прозно постало је скандалозно. Зар ћемо слушкиње слушати к'о што оне слушале су нас кад од рата тражиле су спас!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Ја их нећу слушати -- тога ћу се гнушати!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Молим вас, ја не желим да у томе...
ЦАР: (Сам са собом.) Оног што будног успава. Оног што будног успава...
(Цар се намести као да ће да спава. Потом изненада, као опарен скочи.)
ЦАР: Ијаооо! Побеснећу к'о каква олуја, ко је овде спомињ'о славуја! Љут сам, љут сам као гуја! Стража! О, војводе ратне моје!
ГЕЈША I: О не, опет ће да ‘апсе.
ГЕЈША II: Ћути сестро слатка, ћути! Ћути! Ћути! Ћути!
(Министар и војводе у стању приправности искоче пред цара.)
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: На услузи ми стојимо нашем цару, заповедај, господару!
ЦАР: Блаженства са лица белога ми неста тог лајавог грнчара доведите сместа!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Војника ћу својих покренути двеста! Ух што волим да ‘апсим! Аух! Што да кријем волим и да бијем и то нарочито наочито по стомаку после ручка! Зато напред, војско моја гладна, тог грнчара судба сустићи ће гадна! Нема грешке, нема квара, рука сс... (Закашље се.) ...удбе стићи ће грнчара! Напред! Напред! Напред!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Ми смо војска страве!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Ми сечемо главе!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Напред! Напред! Напред!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Ми зевамо!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Ми севамо!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Ми певамо!
(Војводе крену ка излазу. Цар изненада скочи.)
ЦАР: Стојте! Стој кад кажем! Идеја ми нова није одвећ глупа -- ка грнчару скупа ић' ће цела група све са мном на челу! Хоћу и лично и томе слично да се уверим да пева му душа кад славуја слуша. Напред! То јест' стој! Да нас не препозна, да не идемо џабе -- прерушимо се у бабе!
ПРИНЦЕЗА: У бабе?! То није у реду...
ЦАР: Ко с краја, а ко у среду, ко у бабу, ко у деду! Наређујем да цела моја свита обуче одела од дроњака и рита!
ПРИНЦЕЗА: Шта?! Идемо ван двора! Ух! Ако се баш мора, ал' ван двора мрави гризу ме у трави, пих!
(Министар помаже принцези да се маскира. Додаје јој разне рите и шешир од сламе.)
ПРИНЦЕЗА: Шта ли ово сад са нама раде -- та грозне ли маскараде! Зар да шешир свој од икебане заменим том кантом од сламе! Да ругоба постанем од отмене даме!
ЦАР: Само ти негодуј, кћери, ал' нађел' ми грнчар лека њега рука твоја чека!
(Принцеза остане без даха. Само што се не онесвести. Али, нико не хаје за њено пренемагање. Сви се маскирају у бабе. Војвода од Јунана се подсмева војводи од Синкјанга.)
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: О војводо од Синкјанга, коначно права одећа за тебе. О војводо ратни, да л' си пао с граба да постанеш баба! Ха, ха, ха!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Чијај' ово мајка штос' подсмева мени! Па ти војводо од Јунана не мораш ни да се прерушаваш! Ти си рођен кано људска накарада!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Море видећеш ти сада како накарада, јесте да јесте, није да није -- врло добро знаде по бабама да бије!
(Војвода од Јунана јурне на војводу од Синкјанга.)
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Доста! О ратне војводе! Срам вас било! Свађате се као какве... као какве...
ПРИНЦЕЗА: Бабе!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Јесте! Свађате се џабе као какве бабе!
ЦАР: Доста приче! Напред кад кажем!
(Војводе опет запевају.)
ВОЈВОДЕ: Очи су ми косе,
ноге су ми босе,
кроз живот ме носе
тај-чи, тај-ће, тај- ћемоћетеће,
тај-чи, тај-ће, тај- ћемоћетеће!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: ‘Апсићемо -- ту нема проблема, не зна грнчар мали шта се њему спрема! Ајмо сад сви заједно: напррр...
ВОЈВОДЕ: Напред! Напред! Напред!
Тај-чи, тај-ће, тај- ћемоћетеће! Тај-чи, тај-ће, тај- ћемоћетеће!
Сви певајући и саплићући се о рите одмарширају са сцене.
СЦЕНА 2.
ПИЈАЦА ПОДНО ШУМЕ МРАЧНЕ И ДАЛЕКЕ
или
КАКО ЈЕ ЦАР ПРВИ ПУТ ЧУО СЛАВУЈА
(Пијаца. Грнчар и пас. Природа. Грнчар звиждуком својих славуја од глине дозива праве славује. Славуји слећу на његово раме. Цвркут.)
ГРНЧАР: Грнчарије, грнчарије -- за млађе и старије! Тањири за ручак, авани и тучак, све од бољег боље -- лончићи и шоље! Рад' забаве фине славуји од глине -- што цвркућу к'о прави -- лече бол у глави!
(Дуне глиненом славују у кљун. Зачује се цвркут који имитира славујев пој.)
ГРНЧАР: Грнчарије, грнчарије! Народе навали!
(Цар, Принцеза, Министар и војводе се полако привлаче Грнчару. Цар им даје знак да буду мирни.)
ЦАР: Псссс! Тишина! Нек' нико не лелуја -- сад чућемо славуја!
(Грнчар наставља да разговара са псом.)
ГРНЧАР: (Псу.) Слушај ме керино,
припази зверино,
нек' не чују људи,
да обраћам се теби,
јербо ће да мисле
да нисам при себи!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Та богме и није, зашто да се крије! Ухватио неког шугавога кера...
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Па с њим разговоре умне...
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: По цео дан тера!
ПРИНЦЕЗА: Призор овај натурални у покрету ме кочи. Није то за моје очи!
(Керина Зверина и Грнчар не примећују Цара и прерушене дворане.)
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Е мој господару, сироти грнчару! Кад би људи са природом као и ти разговор водили сви би срећни били што су се родили!
ГРНЧАР: Де керино, поједи нешто -- на уста здравље улази.
(Грнчар одвоји по део свега што једе и да псу.)
ГРНЧАР: Пиринча и сира, да ти душа свира. Па јаја од змаја, ротквице и лука дат' не буде мука, дас' не онемоћа -- салате и воћа!
ПРИНЦЕЗА: Грозно! Све ми се ковитла!
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Бриге ме море, о господару. Нема ништа од продаје наше јер се људи плаше да глина не уме к'о славуј из шуме стихове да ређа!
ГРНЧАР: То ме вређа! Мада... И ја кад га чујем...
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Па он пева лепше него кад ја рад' љубави на жут месец лајем, ауууу! На муку да ти стајем, аууу!
ГРНЧАР: Не дирај у моју срећу, јербо песму његову ја досећи нећу! Стани, не говори, ћути да се не наљути! Утихни ветре, цео дан сам чек' о да зауставиш се реко, да чујем негде у шуми далеко како славуј пева!
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Кад он поје крену сузе моје! Ал' сузе од среће...
ГРНЧАР: Кад он поје, расте цвеће. Пссст! Сав треперим, сав дрхтим од треме, де ослушни добро, јер сад му је време.
(Грнчар и пас ућуте. Ослушкују. Из правца шуме, са обале реке закрекећу жабе.)
ПРИНЦЕЗА: Ето, к'о што сам и рекла -- птичурина што са дна баре крекеће -- излечити никог' неће!
(Крекетање жаба замени мекетање коза.)
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Ах! Птичурина што крекеће! Лепо рекох то је оно што мекеће и што коров чврсти по дворишту брсти!
ЦАР: Пссс! Од вашега бруја не чујем...
(Далеко преко реке ветар донесе славујев цвркут. Гејшама се уздах отме.)
ГЕЈША I и II: ...славуја!
(Сви се умире. Ветар, из даљине, проноси славујеву песму.)
СЛАВУЈЕВ ПОЈ: Утихни ветре
и не шуми сад
песму славуја
буди слушат рад!
Ти модра реко,
ток обуздај свој
да се далеко
прочује мој пој.
ГРНЧАР: (Дубоко уздахне.) Ох! Како пева! Кроз груди ми нешто све до грла струји, ништа су спрам њега глинени славуји! Ох, ох, ох!
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Како ли тек изгледа кад овако поје!
ГРНЧАР: К'о Аполон, бог љубави моје!
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Које ли је расе, које ли је боје? Можда је бео са туфнама цео к'о пас далматинац! Ох, срце ми моје, попут какве чигре, игра разне игре, сигуран сам славуј -- има и педигре!
ГРНЧАР: Ох, животе, доста ми је свега, цео дан бих само ја слушао њега! Де, ућути керино, да чујемо даље звуке ове дивне што их к' нама шаље.
(Грнчар и пас ослушкују. Славуј пева даље.)
СЛАВУЈЕВ ПОЈ: Нек' песме сетне круже
до умируће руже
што сузе од росе
ка земљи је носе
да љубав јој пруже,
с трњем да се друже!
(Цар зевне. Замало да заспи. Тргне се. Поново се затетура. Спава му се. Сви занесено слушају славуја. Министар и војводе забезекнуто гледају цара који само што није заспао.)
СЛАВУЈЕВ ПОЈ: Па да се нежно споје
с мирисима опојним
све тужне песме моје!
Па да се нежно споје
с мирисима опојним
све тужне песме моје!
(Цар опет зевне. Глава му пада.)
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Гле цара -- ко да будан снева.
(Цар зевне.)
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Па он зева. То врло лош је знак. Морамо га спречити да дође до те птичурине!
(Цар захрче. Министар га пљусне водом. Цар као опарен скочи. Министар и војводе гледају у небо.)
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Какав пљусак ненадани из ведрога неба!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Јесте, јесте и грмело је при том.
ПРИНЦЕЗА: Грмело?!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Јест', принцезо, то појава је муњом праћена људском уму несхваћена! Кажу да електрицитет са неба је ствара.
(Цар дохвати министра за ревере.)
ЦАР: Привед' те ми грнчара!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Али зашто? Ја се с тим не слажем...
ЦАР: Доста! Привед' те га кад кажем!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Ако ли је тако -- поступи по наређењу! Ал' полако да не би плак'о! Кришом се привуци, ако треба туци! Приђи му лагано, ал' све около наоколо к'о киша око Пекинга!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Напред, бабо од Синкјанга.
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Само после тебе, бабо од Јунана.
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Опколимо га -- са свих страна.
(Војводе се полако прикрадају грнчару.)
ГРНЧАР: Навали народе! Славуји од глине! Поклони за успомене фине! Ајмо сви да цвркућемо!
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Боље да цвркућемо него да шкргућемо!
ГРНЧАР: Тако је, Керино Зверино! Али видим од продаје наше данас ништа нема! Пакуј ствари, друже стари! Од умора на очи сад ми пада сан -- хај'мо право кући -- и сутра је дан!
(Војводе гледају грнчара како разговара са псом. Чуду се начудити не могу.)
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Гле будале, брате! Са псом умне разговоре тера!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: К'о човека негује луталицу кера!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Слуша песму некаквог славуја! Па прави гримасе као какво прасе, па све у круг трчи...
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: ... па се мучи, па се грчи...
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: ... па дозива птице...
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: ... па дозива цвеће...
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: ... сузе лије -- све од среће!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Зар то с нама, брале неко збија шале...
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Зар је дошло доба да ‘апсимо будале!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Море, добро је док не ‘апсимо себе, јер сви мангупи су давно у редовима нашим.
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Тога се и плашим. Но шта је ту је, лагано, немој да нас чује -- зарадимо плату! Три, четири сад! Ааааааа!
(Обојица врисну. Скину маске и бапску одећу. Укажу се ратни оклопи. Грнчар их незаинтересовано погледа. Као да се ништа није догодило настави да прави славуја од глине. Војводе опет врисну.)
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Аааааааа!
ГРНЧАР: Ааааа ти у главу! Штас' дереш!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: ‘Апсимо те у име цара!
(Керина зверина зарежи.)
ГРНЧАР: Ћути керино, не режи, од цара се не бежи! Ох, једва чекам, зашто крити, у затвору царском -- царски ће ми бити!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Сместа полази, време пролази!
(Грнчар и керина пођу са војводама. Војводе их воде до цара. Грнчар се окован поклони пред царем.)
ГРНЧАР: Здраво, драги царе, здраво, здраво, живо! Немој да ти царе, на ме' буде криво, зашто да се крије како ствари стоје ич' ми јасно није што ме мени моје лишише слободе -- куд' ме страже твоје окованог воде.
ЦАР: Ти си значи тај?!
ГРНЧАР: Тај?!
ЦАР: Тај што тврди да славујеву упознао је душу.
ГРНЧАР: Ја само правим славује од глине и...
ЦАР: Да ли желиш да се се с царем ородиш, да круну наследиш?
(Сви забезекнуто гледају у цара.)
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Ох, мач ми се на њега вади! Никад мене, министра у влади, слично нешто упитао није. Своје кћери руку, слушајте ме људи, он грнчару нуди!
ПРИНЦЕЗА: Желим сместа да се чујем, звонким гласом протестујем! Која је принцеза луда за грнчара да се уда. Зар да трпим, док се не исцрпим, (Прави гадљиву гримасу.) мирис лука, сира, роткве и јаја од змаја...
ГРНЧАР: У очима вашим ја сам, ето, свик'о, да велико сам ништа да велики сам нико! Ал' кад једном будем, доме, будем нешто, будем неко, и ви ћете срцу моме знајте госпо, бит' далеко! Де, говор'те царе, шта с' од мене иште!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Птичурине што пиште!
ЦАР: Хоћу... (Цар запени.) ... тог... тог...
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Има један сличан у Јапану и...
ЦАР: ...славуја из шуме!
(Керина зверина арлаукне.)
ЦАР: Доведеш ли га рука моје кћери твоја биће, и све ето приде што уз руку њену иде. Не буде ли птица моја -- тужна биће судба твоја! Следује ти робија!
ГРНЧАР: Ах дивне ли мисли, па то се не одбија!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Ох царе, не бацајте паре. Каквог вам славуја ја могу донети... Нити лети, нити зева, а најлепше песме пева! Испод кљуна кад га чешнеш златна јаја носи!
ЦАР: Доста! С мојим ставом о томе та се прича коси! Хоћу живог славуја -- од крви и меса -- што песмом лечи -- што ствара чудеса.
ПРИНЦЕЗА: Боже, оцу је заиста позлило. Зар спрам врхунског изума, спрам јапанске технике, што још нуди се на дар...
ГРНЧАР: У мисли је вашој знајте велик квар! Живи створ је живи створ, а ствар је само ствар!
ЦАР: Доста приче! Ја сам овде цар! И реч моја јоште има да се слуша -- нека царство пати кад ме боли душа! Све док сте у мојој власти питање сте моје части!
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Где заискри ватра -- ту биће и дима -- у грудима својим он још душе има -- ту је шанса наша. Ваууу!
ГРНЧАР: Тако је! Обећаћу па шта буде! И затвор је за људе! (Цару.) Слушај ме сад царе, за заруке спремај паре! Пре нег' зора око двора отпочне да свиће знај да славуј птица само твоја биће!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: О, зар ти би грнчарчићу што посуде изливаш од земље и од глине хтео сад да будеш цар велике Кине! Изгубићеш главу, зашто да се крије!
ГРНЧАР: Покушо бих царе, премда лако није!
ЦАР: То сам хтео да чујем! А сад на посао.
ГРНЧАР: Напред Керино зверино, далек пут нас чека да за нашег цара пронађемо лека!
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Нека моје шапе журе све у духу авантуре -- вауууу!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Морамо му помрсити конце.
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: У чвор везати...
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Полупати лонце!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Ако успе шешир ћу сместа појести свој! Ма где да је крију тој ћу птици лично заврнути шију! Она не сме до цара да стигне!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Тако је, боље је спречити него кречити, то јест' лечити! У потрагу -- напред!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Ја не желим...
(Министар и војвода од Јунана повуку за собом војводу од Синкјанга. Цар са гејшама и принцезом одлази према двору. Грнчар и Керина Зверина остају сами на сцени. Пред њима се појављује шума мрачна и далека. Грнчар се расплаче.)
ГРНЧАР: Авај! Јадан ти сам, авај! Море, у затвор ћу рађе јер у шуми свашта може да ме снађе!
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Де, не кукај господару, то на те' не личи!
ГРНЧАР: Не личи, не личи, ал' у другој причи! Мука биће љута кад не знамо пута кроз ту шуму мрачну и далеку што гранама коб злу нама свија!
КЕРИНА ЗВЕРИНА: У праву си господару. Заплакаћу и ја, вауууу!
(Грнчар и Керина Зверина ронзају као да се такмиче ко ће гласније. Из шуме загрми. Дрвеће се размакне. Пред њих испадне Мудрац.)
МУДРАЦ: О, не плачи, честити грнчару, већ подари мени једну малу пару! Немој да те мрачне мисли море јер од горег увек пронаћи ћеш горе!
ГРНЧАР: Ко је сад па овај.
МУДРАЦ: Гладан старац што за милост те моли! По дуката мени треба да набавим парче хлеба!
(Мудрац падне на колена пред грнчарем. Грнчар извади пола дуката.)
ГРНЧАР: По' дуката имам само. С по' дуката не могу ја помоћи себи, стога старче гладни ја га дајем теби!
КЕРИНА ЗВЕРИНА: О, пасје ми моје среће то нам помоћ' неће.
ГРНЧАР: Тако је, керино! Ко још уме кроз мрак шуме богазе и стазе под ноге ставити? Чем' јадничак да се нада осим да ће да настрада?
МУДРАЦ: Добру душу имаш, не заслужујеш да патиш! Али, патња твоја мени нова није! Човеку је суђено да живи слуђено и да мисли сужено! Да од шуме целе пут међ дрвећем видети не може.
ГРНЧАР: Шта ће грнчар мали пред великим мраком?
МУДРАЦ: О не, ниси мали, не будали! Победићеш шуму!
ГРНЧАР: Како да је победим кад сам мањи од било ког стабла њеног! Да ли ум твој уме мис'о ову да разуме?
МУДРАЦ: И кормило је мало па големој лађи правац мења, па је води мимо жеља, њених хтења, измеђ' стења и камења! Не нећеш ме убедити. Ни у шали ниси мали -- пази, пази, гледај само сенку своју!
ГРНЧАР: На сенку да пазим -- што је више газим она се к'о кора котураче пите растеже, развлачи и протеже.
МУДРАЦ: Држи је, стегни, побеже! Високо дигни чело -- згази је смело! Узми овај штап. Кад затреба ти помоћ моја сенку удри директно по глави -- и пут ће се указати прави. И не тугуј јер увек је најгоре што од горег има горе!
ГРНЧАР: О, хвала ти, добротворе! Каква сенка! Какав мрак на помрчину баца! Какав призор узвишени!
(Удари штапом сенку по глави. Шума се размакне. Сенка се продужи дубоко у шуму.)
ГРНЧАР: Што се више крећем она је све већа!
МУДРАЦ: То је срећа! Зато напред! Да би змају страшном главе пооткид'о вежбај сада са мном древни аикидо!
(Мудрац учи грнчара вештинама аикида. Штап лети горе доле у грнчаревим и мудрачевим рукама. Грнчар у почетку штапом удара невешто, али кад му мудрац покаже како се то ради грнчареви покрети постају све бољи и бољи.)
МУДРАЦ: Запамти добро правило прво: Са питањем умним све у реду није, то је тема, кад на њега правог одговора нема.
ГРНЧАР: Са питањем умним све у реду није, то је тема, кад на њега правог одговора нема.
(Грнчар јурне на мудраца. Мудрац штапом одбије грнчара.)
ГРНЧАР: Јакаиооуууу ал' болиии!
МУДРАЦ: Болеће још више, брани се сместа, лоше ти се пише!
(Чаробњак опет удари грнчара. Грнчар арлаукне од бола. Зајапури се. Стисне зубе. Исколачи очи.)
ГРНЧАР: Тело служи тек да човек пати, тело ту је да бол мозак схвати!
МУДРАЦ: Бол будала трпи, а јунак узврати, брани се ил главом плати!
ГРНЧАР: Цела је земља свевишњег змаја јаје! Човек што би на ме ударити хтео тек је пас од сламе што на месец лаје!
МУДРАЦ: Вежбај младићу, тренирај вољу за будућност бољу! Запамти, правило друго: Рад је најдрагоценији на свету, јер и друге драгоцености ствара!
ГРНЧАР: ...Јер и друге драгоцености ствара, хоп!
(Грнчар опет јурне на мудраца. Мудрац га вешто одбије штапом. Грнчар падне наузнак и попреко колико је дуг и широк. Полако се, бауљајући, повлачи према жбуњу.)
МУДРАЦ: И правило треће: Нек' те мрачне мисли никада не море јер од горег увек пронаћи ћеш горе!
(Грнчар застане. Као да размишља о мудрачевим речима. Дубоко дише. Прикупља снагу.)
ГРНЧАР: Истине ће твоје сурове и тачне одагнати мисли што море ме мрачне!
(Грнчар јурне на мудраца.)
ГРНЧАР: Аиии-киии-доооо!
(Овог пута грнчар изведе покрет којем га је мудрац учио. Обори мудраца на земљу. Штап му положи преко врата. Прикује мудраца за земљу. Мудрацу се лице озари.)
МУДРАЦ: Тако је! У напад! У победу -- не дај да те поједу! Напред!
ГРНЧАР: Тако је! Победићу себе, победићу страх, ко ‘лебом мочу да мацам!
(Грнчар устане. Обема рукама дигне штап високо према небу.)
ГРНЧАР: Јесте да сам мали ал' велику сенку бацам! Јуриииш!
МУДРАЦ: Јуриш! Јуриш! Јуриииииииииш!
(Грнчар са штапом у руци јурне право у шуму. Керина зверина јурне за њим. Дрвеће се размакне да им пут укаже. Мудрац остаје сам на сцени. Обраћа се публици.)
МУДРАЦ: Нек' крене до краја точак догађаја!
Доброга помози, а лошег успори,
замешаћу догађаје -- нек' се свако бори
нека крене игранка, игранка без престанка
ком' опанци ком' обојци ком' шешир од сламе
нек' се светло бори против силне таме!
Министар је видим, кренуо у борбу
и њему ћу сместа замешати чорбу!
(Журним кораком стижу министар и војводе. Мудрац направи чудан покрет рукама. Министар и војводе се укипе. Мудрац ничице падне пред њих.)
МУДРАЦ: Милост! Милост, о ратне војводе. Штај' у души вашој -- светло или тама? Гладан човек знајте, сад клечи пред вама! По' дуката мени треба тек да купим мало хлеба.
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Шта хоће та руина од човека?
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Милостињу од нас чека!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Па можда да му дамо, да скинемо га с врата...
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Да ли глава твоја схвата? Замисли се, стави прст, буди суров, буди чврст -- нисмо ми црвени крст! Не дрхти к'о прут!
МУДРАЦ: Али ја вам могу показати пут.
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Де не тупи, ти мудраче глупи!
МУДРАЦ: Не дате?
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Не дамо!
МУДРАЦ: Кад ценити не знате у невољи људе густа шума нек' на путу вам буде!
(Мудрац дигне руке према небу. Загрми. Шума затвара пут пред министром и војводама. Мудрац нестаје у шуми.)
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Ха, ха, ха! Шума нама, нешто ћу вам рећи, богатство ће стећи! Сад ћемо је сећи! Свако дрво, целу Кину, продаћу Јапану -- то ми је у плану! Зато, пожурите с дрвета на клин навлачењем, окресавањем, крчењем и извлачењем! Повуци, потегни, обрни, окрени, подигни, обори, тело измори, ко вас тако лење створи! Ћути! Не говори! Већ вуци, воле, кад немаш школе! Ха, ха, ха! За острвце смарагдно земљу ћу продати и вас ћу приде додати. Багро! Без батине видим, за вас нема лека -- пожурите! Пос'о чека!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Ох, министре правде и трговине, многољудне, чудне и надасве фине...
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Мајчице нам Кине...
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Од сече шума сишли смо с ума!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Од умора, ноге нас не држе. Одмора нам дајте!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Брже! Рекао сам -- брже! За суштину ја сам, не бринем за форму -- посеците шуму, пребаците норму! Не хајем за вашу муку -- Јапан чека испоруку! Напред, сеци, паре стеци!
(Војводе секирама ударају свуда око себе. Секире се одбијају и ударају их по глави. Шума се увија. Министар и војводе се залећу на њу, али она их сваки пут одбија. Шума све више, заклањајући светлост, стеже круг око министра и војвода. И последњи трачак светлости губи се у густим крошњама. Мрак из министрове душе сели се на сцену.)
СЦЕНА 3.
КАКО ЈЕ НАУКА УНИШТИЛА ПАУКА
И КАКО ЈЕ ГРНЧАР ОСВОЈИО СЛАВУЈА
(Шума нека мрачна и далека. Грнчар и пас се пробијају кроз густо грање. Доспеју на пропланак ни више ни мање. На пропланку је у кинеском стилу направљена кућа од чоколаде и разних слаткиша.)
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Ваууу! Трачак месечине низ длаку ми паде!
ГРНЧАР: Коначно небо светлости нам даде! Срце ми од среће стаде!
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Одморимо се, господару! Прилегнимо подно крошње старе храпав' храста на ком гнездо свија ласта!
ГРНЧАР: Ако њој је добро, та биће и нама. Прилегнимо, пре нег' падне тама. Али стој пријатељу мој! Гле кућица од марципана с кровом све од чоколаде! Ал' ће пријатељи да се сладе!
(Грнчар крене да одломи парче крова. Керина скочи на њега.)
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Не, господару! Вештица ће грозна из куће изаћи! Свашта ће нас снаћи! Нећемо умаћи!
ГРНЧАР: Вештица?! Шта ти сада на ум пада?
КЕРИНА ЗВЕРИНА: О, мој господару, зар ниси чуо за причу о Ивици и Марици и опакој старици?
ГРНЧАР: Не мешај мотиве, ми смо у Кини! (Конспиративно.) Нешто ћу ти рећи критичари ће нас због тога на фронцле исећи! Е баш ћу да загризем па шта буде да буде!
(Грнчар одломи парче крова. Загризе чоколаду.)
ГРНЧАР: Мммм! Права кинеска са рижом из долине жуте реке и баш нема никакве везе са Ивицом и Марицом и...
(Зачује се шкрипа врата на кући. Керина зверина се крије иза грнчара. Обојица устукну.)
КЕРИНА ЗВЕРИНА: О не! Као што сам рек'о појешће нас неко! Од страха ће сместа срце да ми стане -- да ли ће из куће вештица да бане!
(Из куће се зачује музика славујеве песме.)
ГРНЧАР: Сла... слав... славујева песма!
(Из куће изађу шумска принцеза и њена керуша.)
ШУМСКА ПРИНЦЕЗА: Премда је доба глади и кризе не волим кад кућу пролазник ми гризе!
(Грнчар задивљен гледа принцезу. Не може да дође к себи.)
ГРНЧАР: Аха... хаха... аха, остадох без даха! Какав призор узвишени све на млечно белој месечини... иха, њиха, њиха, остадох без стиха...
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Ох, зверскога ми кеза, то шумска је принцеза!
ГРНЧАР: О Керино Зверино, кол'ко око моје разазнати уме с њом је и принцеза псећа ове мрачне шуме!
(Керина не часећи часа падне на колена пред пасјом принцезом.)
КЕРИНА ЗВЕРИНА: За се бих те везо,
о псећа принцезо!
ПСЕЋА ПРИНЦЕЗА: Ох, ал' сте ви директни!
Молим, будите коректни!
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Због сусрета са вама
ми одвећ смо сретни!
(Још више се уноси у удварање.)
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Сад ме једна мис'о
рад које бих песме
ја љубавне пис'о
прогони и љути:
О да ли ћеш хтети,
да на месец жути
како ствари стоје
лајемо у двоје?
ПСЕЋА ПРИНЦЕЗА: О робусно тело,
а душа му мека!
Не гледај ме врело,
јер ми нема лека!
Где је тај месец? Ваууу!
Мисао о теби
на срцу ми лежи,
ил' ме сместа жени,
ил' од мене бежи!
ШУМСКА ПРИНЦЕЗА: Доста! Доста, нека
жути месец чека!
Месечино стани,
још ти време није!
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Чему вода служи
ако се не пије? Ваууу!
ПСЕЋА ПРИНЦЕЗА: Ох, одолети не могу!
Зашто да се крије,
у грудима бије
пасје срце моје!
КЕРИНА ЗВЕРИНА: То би хтело живот
да живи у двоје!
ШУМСКА ПРИНЦЕЗА: Доста! Ја се питам
око судбе твоје!
(Грнчар шокиран изненадним развојем догађаја устукне.)
ГРНЧАР: Ох! Свих ми царских закона
бежим иза заклона!
(Шумска принцеза покушава да одврати Псећу принцезу од Керине зверине.)
ШУМСКА ПРИНЦЕЗА: Гламурозно, питко,
прозно и плитко!
ПСЕЋА ПРИНЦЕЗА: Ваууу! Цвил!
ШУМСКА ПРИНЦЕЗА: Доста принцезо,
чивава расе, високе класе!
И змајеве они
морају да плаше
да би руке... шапе,
заслужили наше!
Јер, пре нег' зора сване
у утроби змајевој ја ћу
опет као славуј бити!
(Поново се зачује музика славујеве песме.)
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Господару, она... она је...
ГРНЧАР: Ћути, Керино, ћути, не говори! Ох, сад ми се тек врти у глави!
(Грнчар почне да се окреће око себе по сцени. Скоро да се судари са Шумском принцезом.)
ГРНЧАР: Ох љубави врла
све певајућ' за те
остадох без грла!
Свуд' по шуми страже
иду да нас траже -
шта ту има више
да се смисли, каже -
и ја памет бистру
рад' вас ево губим
па би' хтео, дамо,
руке да вам љубим.
ШУМСКА ПРИНЦЕЗА: О, зар руке само!
ГРНЧАР: Ох, и лице бело,
и очи и чело,
а када се серија
пољубаца згусне
тад' верујем да бих
љубио и усне.
ПСЕЋА ПРИНЦЕЗА И КЕРИНА ЗВЕРИНА: (Заједно.) Вауууу!
ШУМСКА ПРИНЦЕЗА: И ми ћемо с вама
кроз живот до краја
ал' тек када грозног
уништите змаја!
ПСЕЋА ПРИНЦЕЗА: Да би жеље своје
спровели до краја
уништити морате
суровога змаја!
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Их белаја! Ваууу!
ПСЕЋА ПРИНЦЕЗА: Доста те кроз живот
вукла свака мачка
сад је дошло време
да се стави тачка! Ваууу!
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Ох, душо, ох куцо,
не заборави
да срце твоје
у мом срцу борави! Ваууу!
ПСЕЋА ПРИНЦЕЗА: Не бринем се,
зашто да се крије
твој господар верујем
уме да се бије! Ваууу!
ГРНЧАР: Напред у борбу до краја! Уништимо змаја!
(Грнчар и Керина полазе на једну, а принцезе на другу страну. Не растаје им се. Керина добаци стручак цвећа Псећој принцези.)
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Нек' ме срећа псећа
на овај дан сећа
кад сам стручак теби
поклонио цвећа!
(Керина зверина добаци стручак цвећа псећој принцези. Шумска принцеза зграби псећу принцезу и одвуче је са собом. Ипак пре него уђу натраг у кућицу, Шумска принцеза обећавајуће махне Грнчару. Шумска и псећа принцеза оду назад у кућицу од чоколаде. Опет се чује музика славујеве песме. Кућица ишчезне као да је никад није ни било. Грнчар се у чуду осврће око себе.)
ГРНЧАР: Аии, фатаморгана! Какав призор узвишени и надасве ненадани! Да ли сањах или и ти све што и ја виде. Ох, где ли је тај змај, куда да се иде?
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Лево или десно све је неизвесно! Опасност слутим неку. Ветар чудан мирис носи!
ГРНЧАР: Ох, керино драга моја, спреман сам за љутог боја! Сигурни смо, не плаши се. Погледа ми чиста то тек шума листа! А и штап чаробан имам. Пред њим свако устукнути мора. Не плаши се, умири се, вечити немире!
(Осврћу се око себе. Ослушкују. Чују се зрикавци и цвркут птица. Изненада на њих падне огромна светлуцава паукова мрежа. Грнчар и Керина се отимају, али узалуд. Грнчар удара штапом око себе, али узалуд. Мрежа покрива његову сенку и он не може да је погоди.)
ПАУК: Мрежа моја твоју сенку крије -- штап ти овде од помоћи није! О тако ми моје паучије среће чаролије овде теби помоћ' неће!
ГРНЧАР: Ккк... ко си ти?
ПАУК: Ккк... к... ко сам ја?! Ха, ха, ха!
(Паук пева сонг. Хода по својој мрежи. Пљуцка отров и кези се. По мрежи су свуда разасуте школске књиге.)
ПАУК: Ја сам паук страшан, грозан,
отрован сам и нервозан!
Свако ко је овде дош‘о
знајте није добродош‘о,
знајте није добро прош‘о!
Сад ће паук да паучи
све памети да вас учи,
грозном муком да вас мучи!
Паук своју мрежу плете
реци сада: Збогом свете,
од главе до пете!
Све за грозни наук
сад вас вреба баук
појешће вас паук,
нек се чује јаук!
Ха, ха, ха!
(Крај сонга. Шумом као ехо одјекује пауков грозни смех.)
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Не, стрвино, ако си при свести, ти нас немој јести! Не тупи зубе оштре попут ножа -- видиш да смо само бела кост и кожа! До доброга ручка ако ти је стало угоји нас мало!
ПАУК: Ха, ха! Ти би на времену да добијеш да се кроз мрежу пробијеш!
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Ијаууууу!
ПАУК: Волим када жртва ми јауче, волим кад се муче наук да науче! Радује ме кад у борби за опстанак лични, расцвета се машта, кад боре се мозгом, кад смишљају свашта! Знајте да ми силно прија ова ваша поезија! Ха, ха, ха!
ГРНЧАР: Ако ли је тако, онда ћемо лако. О, пауче отровни и млади, причаћу ти приче о цару и Шехерезади и...
ПАУК: Немој да те муче бриге прогут'о сам разне књиге! Прич'о би ми приче хиљаду и једне ноћи! Знај да ти то неће проћи! Гутао сам просто странице и странице, поезије, прозе, јер ме од нервозе филозофске мисли бране -- умне жртве мене хране!
ГРНЧАР: Какав ли си ти то паук кад толико цениш наук!
ПАУК: Плата ми је минималац -- ја сам паук интелектуалац! Кинескога школства еминенција сам сива -- више ценим мртвог песника од песника жива! Али ипак, поиграћемо се -- шансу ћу вам дати -- одговоре на питања ви морате знати!
ГРНЧАР: На питања умна? Да ли ће ти бити криво ако будем знао штиво?
ПАУК: О тако ми школства, о тако ми среће, будете ли знали -- мене бити неће! Напрегни мозак, млади живот спаси јер питање прво ево како гласи: "Кад питање умно водицу не пије?"
ГРНЧАР: Са питањем умним све у реду није, кад на њега, то је тема, одговора нема!
КЕРИНА ЗВЕРИНА: (Ликује.) Аииии-кии-доооо!
ПАУК: Суров израз лица постаде ми плачан -- ваш одговор, знајте, веома је тачан! Ал' питање друго мене ће да спаси -- оно, знајте, гласи: "Шта је најдрагоценије на свету?" Не будете л' знали -- појешћу вам пету!
ГРНЧАР: Де, сети се керино, шта је мудрац рек'о?
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Он је рек'о да је мудрост своју само радом стек'о!
ГРНЧАР: Тако је керино! Рад је највреднији јер и друге драгоцености доноси!
ПАУК: Мис'о ме ова покоси! Поглед ми мој бистри поста суров, мрачан -- и овај је одговор знајте врло тачан! Ал' тако ми моје паучије среће одговорит' нећеш на питање треће: "Шта је најгоре на свету?"
ГРНЧАР: У шта ћеш се прометнути ако одговорим све тачно до краја?
ПАУК: У ватробљувног змаја!
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Аваууу! све од горег горе, опаки злотворе!
ГРНЧАР: То, Керино Зверино! То је најгоре на свету -- што од горег увек има горе!
(Паук арлаукне.)
ПАУК: Од змаја ћете верујем, добити по носу -- ааааа, губим косу!
(Са паука отпада густа грива. Претвара се у страшног змаја. Змај арлауче и бљује ватру.)
КЕРИНА ЗВЕРИНА: О не! Господару, хоћемо ли опет морати да размишљамо и мудријашимо!
ГРНЧАР: Е сад ћемо да се макљамо! Овога се не плашимо! У животу моме то је само главно ако гинут' мораш -- онда гини славно! Окрутна аждајо, сад бих те прекрај'о! Нек' сад змају главу скида дрчни покрет аикида!
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Тако је! Авауууу!
ОБОЈИЦА ЗАЈЕДНО: Аиии-кии-дооо!
(Керина арлаукне. Скочи и угризе змаја за реп. Грнчар снажно замахне штапом. Вештим аикидо покретом одруби змају главу. Змају полети глава. Грнчар из змајевог трупа извади велико јаје. Разбије јаје. Из јајета извади славуја. Славуј спава.)
ГРНЧАР: Славуј.
КЕРИНА ЗВЕРИНА: Спава.
ГРНЧАР: Спава. Не будимо га. Носимо га хитро кроз шуму, преко брда, преко мора -- до царскога двора! За мном, Керино Зверино!
(Одјуре кроз шуму према двору царском. Прати их лајт-мотив музике славујеве песме. На пропланак све секућ' секирама око себе бану министар и војводе.)
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Ха! Мислили сте да сечемо лоше, да споро се крећемо, пробити се нећемо! Где је тај славуј да поткрешем му крила!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Господару, рећи ћу ти гласно, рећи ћу ти јасно -- ми стигли смо касно!
(Гледају труп од змаја. Војвода од Синкјанга додирне змајеву главу. Из змајеве главе суне дим. Војвода од Синкјанга одскочи.)
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Ијух! Какво поприште. Баш ми је драго да у томе нисам учествовао!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Господару, славуј је већ на путу до цара! То панику сад код мене ствара!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Још није касно! Применићемо план "Б".
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: План "Б"?!
(Министар трговине извади мобилни телефон. Притисне неколико бројева.)
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Ало, Јапан, тајна веза, шта то крчи, шта ме зеза! Ало, фабрика прецизне механике, ало, ало! Само полако, само без панике... Ало, Јапан, ало тајна веза, ало, ало, ало! За мном!
(Повуче војводе. Одјуре са сцене директно у правцу Јапана. На сцени се, ниоткуд, појави Мудрац.)
МУДРАЦ: Поштовани публикуме! Ко уме уме! Гледати и видети, знајте исто није! Зато поштовани публикуме, ти напрегни пажњу, јер од тебе ништа неће да се крије! Нек' се даље збуде све што је за људе! Кренути се мора пут царскога двора!
(Уз музику славујевог поја Мудрац одлази пут царскога двора.)
СЦЕНА 4.
СЛАВУЈ ПРОТИВ СЛАВУЈА А СВЕ НА ЦАРСКОМЕ ДВОРУ
(Царски двор. Сви су се окупили око цара. Цар је у критичном стању. Буднији је и нервознији него икад. Гризе нокте, буљи се и жуљи. Гејше се моле за цара. Принцеза незаинтересовано маникира нокте.)
ЦАР: Авај готово је -- све у глави бубњи ми и пуца -- смрт на врата овог двора куца! Све рад стања будности и узалудности одлазим са овог света!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: (Ликује.) Каква штета!
ЦАР: О, смилуј ми се небо, можда бољи човек ја сам бити треб'о! Гле скоро до пода савило се цвеће -- грнчар са славујем никад доћи неће!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: (Самом себи.) Његова тугованка -- моја радованка! (Цару.) Слинавко вам је у невољу запао усред шуме змај га је напао! Сурову истину ја вам нећу крити -- нит' га има царе, нити ће га бити!
(Цар се ухвати за груди. Дубоко дише. Гуши се.)
ЦАР: Ох, ох! Бамбус дрво из мене почеће да расте, а на грани његовој гнездо свиће ласте! Тешко мени! Ох, ја мрем!
(Цар се затетура. Пре него па'не на двор бане, пред цара на мукама, грнчар Ли Ју са славујем у рукама. Осврће се око себе. Тражи Керину Зверину.)
ГРНЧАР: Керино, где си? Сад си се изгубио, сад кад си ми потребан к'о ослонац животни!
(Грнчар се осврћући се судари са министром и војводама које му препрече пут.)
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Стани бре, зар не видиш да цар нам мре!
ЦАР: Пропустите га сместа!
(Министар и војводе невољно пропусте грнчара. Грнчар клекне пред цара.)
ГРНЧАР: Нек' те мрачне мисли сад царе не море, јер од горег увек пронаћи ћеш горе!
(Кад угледа грнчара и славуја цар живне. Као да га сунце огреје.)
ЦАР: Славуј! Ни више ни мање лек за моје стање! Певај! Сместа певај! Чујеш шта сам рек'о! Птичурино, дуго сам те чек'о!
ГРНЧАР: Лакше царе! Не може то тако. Славуј душу има најлепше девојке на свету.
(Принцеза се прене.)
ПРИНЦЕЗА: Шта?! Зар тај ружни сиви створ поседује моју душу?
(Гејше се закикоћу.)
ПРИНЦЕЗА: Штас' смејете! Како се усуђујете! Зар принцезу смеју на двору да љуте те јапанке жуте!
(Принцеза настави да маникира нокте. Цар се наклони пред славујем. Министар се унесе цару у лице. Одвраћа га од славуја.)
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Не слушај га царе! Видиш какав је никакав. Шта он теби сад помоћи може! Запамти царе, сву природу надвисили ми смо -- зна ли тај славуј клинасто писмо?
ЦАР: Знао не знао нека пева! О глави ми се ради!
ПРИНЦЕЗА: Чудно да је жив кад је тако сив. Он да пева?! Он не може ни да зева!
(Цар се опет наклони пред славујем.)
ЦАР: Молим ти се, запевај славују.
СЛАВУЈ: Е баш нећу да ти певам, царе!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Ох, он се још и буни!
СЛАВУЈ: Све док не забраниш сечу шума!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Не царе, не силази с ума!
ЦАР: Доста! Забрањујем сечу шума!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: (Сам са собом.) Ох! Ма где да га скрију заврнућу му шију!
(Славуј зацвркуће. Цвркут прераста у песму.)
СЛАВУЈ: Утихни ветре
и не шуми сад
песму славуја
буди слушат рад!
Ти модра реко,
ток обуздај свој
да се далеко
прочује мој пој.
(Цвеће почиње да се усправља и да развија своје латице. Цео двор оживљава. Сви су понесени славујевом песмом.)
СЛАВУЈЕВ ПОЈ: Нек' песме сетне круже
до умируће руже
што сузе од росе
ка земљи је носе
да љубав јој пруже,
с трњем да се друже!
(Гејша II погледа кроз прозор.)
ГЕЈША II: У дворишту, гле опет...
ГЕЈША I: Зелени се трава!
ГРНЧАР: Спасена је моја глава!
ГЕЈША I: Грнчару, био си у праву!
ГЕЈША II: Славуј кад пева...
ГЕЈША I: И цар га слуша!
ГЕЈША II: Славуј кад пева...
ГЕЈША II: Пева и душа!
(Сви запевају са славујем.)
СЛАВУЈЕВ ПОЈ: Па да се нежно споје
с мирисима опојним
све тужне песме моје!
Па да се нежно споје
с мирисима опојним
све тужне песме моје!
(Сви почињу да имитирају славуја. У почетку невешто и дисхармонично, али што се више труде све боље певају, цвркућу и играју. Машу рукама заносно -- као славуј крилима. На крају цео двор као какав велики оркестар прати славујеву песму. Све живне. Цар високо дигне руку. На тренутак све утихне.)
ЦАР: Објављујем свечано свом кинеском народу да на двору своме уводимо нову -- славујеву моду! Наређујем да се све живо офарба у сиво! Нашега славуја, божанственог дара, проглашавам сместа за дворског лекара! Хвала, до виђења! Ћу ћеш ћи, ћију, ћију, ћи...
(Цар заспи на престолу. Хрче. Његово хркање је врхунац славујеве песме. Сви се загледају у цара. Сви ућуте. Само цар хрче у ритму славујеве песме. Међу дворанима пронесе се шапат.)
ГЕЈША I: Чудо! Десило се чудо!
ГЕЈША II: Цар хрче!
ГЕЈША I: Цар блажено спава!
(Министар гризе нокте. Чак и ратне војводе уздишу и шмрцају.)
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Сви певају!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: А мени се плаче!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Ова ме песма...
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: У срце таче!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Слушај ме сад брате војводо...
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Нешто бих ти рек'о.
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Сад се горко кајем...
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Што сам шуму сек'о!
(Министар добије напад беса.)
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Достааа! Да слушам ово не могу више! Средићу вас, лоше вам се пише! Хиљаду ћу ружних упутити речи, песма ова сместа мора да се спречи, јер делује грозно -- нашег цара лечи!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Као што смо рекли...
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Сад се горко кајемо...
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Што смо шуму секли.
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: О, издајници! Дабогда вас муње бациле у жбуње! Од муке бледим, гризем се и једим! Не може то тако, сад ћу да вас средим!
(Одлази по кутију која је запакована као поклон. Потом клекне пред цара.)
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Царе, царе, господаре, част ми је известити вас...
(Цар не реагује. Блажено хрче. Министар га продрмуса. Цар се прене из сна.)
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Част ми је, велики императоре, известити вас да вам цар суседног Јапана поклон шаље.
(Цар се разбуди.)
ЦАР: Поклон?! Ко је рекао поклон? За мене? Да ли да га отворим?
ПРИНЦЕЗА: Имати земљу, а не узорати ледину исто је што и немати земљу!
ЦАР: Ох, мудрост из тебе, кћери, избијати поче! Коначно!
ПРИНЦЕЗА: Отвори га оче!
(Цар отвара пакет. Из пакета излети механички славуј. Сав је од злата.
Опточен је дијамантима. Министар навија славуја. Славуј заклепеће крилима. Снесе цару златно јаје на длан. Зацвркуће металним гласом. Потом запева песму смрти.)
МЕХАНИЧКИ СЛАВУЈ: У сурово, пусто вече,
песма смрти нек' потече
са гвозденог мога кљуна
смрт је твог живота круна,
смрт је твог живота круна!
ЦАР: Да ли ја то добро чујем, он нас у рат зове!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Након песме славујеве заокрет се догоди у мени схватих -- од рата смо ми уморни, царе!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: И над нама мајке стрепе!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: А жене нам пате лепе!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Ко ће децу да нам храни!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Ко ће нејач да нам брани!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: И ми тек смо људи -- нисмо коњи врани!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Једна мис'о сад ме прогони и боли!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Ваљда и нас неко милује и воли!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Та је мис'о врло мрачна!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Та је мис'о, врло тачна!
ГРНЧАР: Љубави нам дајте, ‘место мржње...
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: ... ‘место плача, отров стрела, крви, мача!
ГЕЈША I и ГЕЈША II: Љубави, ох љубави нам дајте!
(Механички славуј заклепеће крилима.)
МЕХАНИЧКИ СЛАВУЈ: Шта је ваша љубав спрам нашег свемира! Дашак ветра, трептај листа, тренутак немира! Песму моју сада послушајте људи, славуј овај гвоздени бесмртност вам нуди! Ваша љубав за наш свемир тек је врло мали немир! Ватра њена свеколика за бесмртност нашу тек је мали пламен сред мрклога мрака, сред дубоке таме, тек је трули пас од сламе -- очас плане, очас и изгори! Стога слушај шта ти сада гвозден славуј збори: Одбаци љубав за бесмртност се бори! Ако због ње треба убиј свога брата, певај само са мном -- певај песму рата!
ЦАР: Тако је! Не ходај мали испод звезда, високо дигни главу, порасти све до неба, у боју стичи славу, бесмртност царству треба!
(Механички славуј поново запева.)
МЕХАНИЧКИ СЛАВУЈ: Лимен крила мојих клепет
изазваће страх и трепет!
Бронза звуке ко сад схвата
нек' запева песму рата,
нек' запева песму рата!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ И МЕХАНИЧКИ СЛАВУЈ: Ми што очи носимо косе,
бољи смо од оних
што имају праве...
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА И МЕХАНИЧКИ СЛАВУЈ: Кинези више неће да просе
жељни смо крваве
ратне славе...
МЕХАНИЧКИ СЛАВУЈ, МИНИСТАР И ВОЈВОДЕ: Жељни смо крваве ратне славе!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Ја у томе учествоват' не бих био рад!
(Тресну га по глави.)
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Доста! Певај с нама сад!
МЕХАНИЧКИ СЛАВУЈ, МИНИСТАР И ВОЈВОДЕ: Сецимо главе, сецимо главе!
(Механички славуј цвркуће уједначеним, хладним, металним гласом.)
ГРНЧАР: С његовог се кљуна врти заводљива песма смрти! Отерај га, сместа, царе!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Неће моћи ове ноћи, ја за њега дадох паре!
ЦАР: Како пева! Како добро пева!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Протреса ми главу... и стомак и црева...
ПРИНЦЕЗА: Како пева! Како добро пева!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Кајемо се што смо рекли да се кајемо што смо шуму секли! Ми смо силне војводе што у рату време проводе! Тај чи, тај ће, тај ћемо ћете ће!
ЦАР: Опет крв ми кроз жиле сад струји нек' у рат нас воде лимени славуји!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Околности тај је сплет -- наш ће бити цео свет!
ЦАР: Тако је! Нека буде Кина све до Мислођина! Крв у мени опет узавире и кључа -- нека буде туча! Напред! Напред! Напред!
МИНИСТАР И ВОЈВОДЕ: Тај чи, тај ће, тај ћемо ћете ће! Тај чи, тај ће, тај ћемо ћете ће!
ГРНЧАР: О, дал' то небо грми на нас или на сав глас из облака лаје пас?
(Цар, министар и војводе предвођени лимен цвркутом механичког славуја марширајући полазе у рат. Лимен цвркут механичког славуја подсећа на ратне трубе. У једном тренутку нагло загрми. Севају муње. Налети ветра баце цара, министра и војводе на земљу. Пљушти киша. Лимен славуј пева све спорије и све промуклијим гласом. Креће се све спорије и спорије. Почиње да шкрипи при сваком покрету. Златну боју на његовим крилима замењује боја рђе. Сви се повијају пред налетима ветра и олује. Из механичког славуја излећу опруге. Славуј се распада. Све наједном утихне. Цар полако устаје. Гледа пустош око себе.)
ЦАР: Тужне ли смејурије, гомила гвожђурије!
(Удари ногом гвозден славуја. Ухвати се за стопало. Зајауче од бола. Механички славуј се распадне на комаде.)
ЦАР: Шта му сада песме лимен-ратне вреде, падне л' мала киша њега рђа једе! Опрости ми, ох, опрости ми славују, што ‘место песме твоје прихватих олују!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: О, зар је птичурина сива што једва је жива толико моћна да пред њом бечи се и клечи цар велике Кине!
ЦАР: Тешке су ти речи о, министре правде и трговине!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Истину на чистину! Истина боли, истина је увек сурова, оштра и тешка! Али, шта је истина, о велики императоре? Истина је да та сподоба сива пева само себи и да за те живот, веруј дала не би!
ЦАР: Ох, за ме би тела дала Кина цела! Мене воле, сви овде воле! Воле више него себе!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Ох, рад' тога мени сада срце зебе! Провери га овери! Овери га провери!
(Цар стење и пухће.)
ЦАР: Ех! Ех! Ех! О, славују! О, лекару дворски! Твој ће грнчар веруј царем бити, ако докажеш пред свима да у срцу твоме тол'ко душе има да ћеш живот за ме дати! Хоћу крвљу својом да ту ружу белу у дрвено црвено измолујеш целу!
ГРНЧАР: Не славју! Не чини то! Превелика то је жртва!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: К'о што рекох -- видећу га мртва! Вежите грнчара.
(Војводе ухвате грнчара. Грнчар се отима. Узалуд. Војводе су јаче. Зачује се славујев цвркут. Славуј се грудима набоде на велики трн беле руже. Цвркут прелази у песму.)
СЛАВУЈЕВ ПОЈ: Нек' песме сетне круже
до умируће руже
што сузе од росе
ка земљи је носе
да љубав јој пруже,
с трњем да се друже!
ГРНЧАР: Не! Пустите ме! Не чини то славују! Убићете га царе! А с њим скупа убићете и шумску принцезу!
ПРИНЦЕЗА: Само једна принцеза постоји у Кини. Он булазни оче!
(Принцеза настави да се огледа. Бела ружа бива све црвенија. Славуј наставља да пева.)
СЛАВУЈЕВ ПОЈ: Па да се нежно споје
с мирисима опојним
све тужне песме моје!
Па да се нежно споје
с мирисима опојним
све тужне песме моје!
(Ружа бива све црвенија и црвенија. Славујева песма постаје све тиша и тиша. Ружа потпуно поцрвени. Песма утихне. Славују клоне глава.)
ГРНЧАР: Славују! Славују! Убили сте га! Убили сте је! Убили сте моју Шумску принцезу! Платићете ми! Сви ћете ми платити! Ко ће сад да ти пева, царе! Ко? Никад више ти заспати нећеш!
ЦАР: Ох, шта сам урадио! Ох! Тешко мени кад министра слушам! Аваај! Опрости ми, небо!
(Зачује се славујев цвркут. Цвркут долази из руже. Сви зачуђено погледају ружу. Ружа се раствара. Из руже излази Шумска принцеза, лепша него икад.)
ШУМСКА ПРИНЦЕЗА: Не тугуј, грнчару Ли Ју! А твоје тугованке царе, знај воду не пију!
ЦАР: Авај!
ГРНЧАР: Шумска принцеза.
ШУМСКА ПРИНЦЕЗА: Чини ми се чини престале су чини!
ГРНЧАР: Чини?!
ШУМСКА ПРИНЦЕЗА: Ја охола бејах ко' свака принцеза, ал' ме мудрац чаролијом у славуја веза и рече кад пропева ти душа, кад песма потече таква да у људима зло лечи, да зближава, да невољу спречи ти ћеш опет бити у људскоме стању и ноћу и дању. А до тада славуј преко дана -- човек само ноћу! Али сада... Да захвалим теби хоћу, грнчару Ли Ју! Ти у мени љубав пробуди те ја зато запевах из срца.
ПРИНЦЕЗА: Све ти је то џабе! Ја ћу се удати за грнчара! Он ће бити само мој! Тако цар је рекао пре нег' је грнчар славу стекао. Је ли тако, Ли Ју. Ти бар знадеш како ја волим ротквице и сира и јаја од змаја и...
ГРНЧАР: (Принцези.) Пошто се баш нисам ја свидео теби, ни ја се са тобом, сад женио не би'!
ПРИНЦЕЗА: Ијух! Неотесани грубијан! Он мене да одбије! Ох! У несвест ћу пасти.
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Ја ћу вас принцезо, од несвести спас'ти!
(Принцеза падне министру у наручје. Грнчар клекне пред Шумску принцезу.)
ГРНЧАР: Пред лепотом вашом не могу да одолим, зато руку белу са заносом молим!
ШУМСКА ПРИНЦЕЗА: Ја ћу с тобом Ли Ју, ако треба и у мрачну провалију!
ПРИНЦЕЗА: Ох! То да гледам нећу! (Министру и војводама.) Ви сте криви за моју несрећу! Све због вашег рата остах неудата!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Ах, па то проблем није, министар би с вама хтео гнездашце да свије!
ПРИНЦЕЗА: Да ли ја то добро чујем!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Истина је! Ја министар згодан и млад вама сам се женит' рад!
ПРИНЦЕЗА: Пристајем без размишљања!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: А кад се једном домогнемо круне и... Ох, биће то диван брак из рачуна!
ЦАР: Из рачуна али без крчмара! Јер круна ће бити код грнчара!
ПРИНЦЕЗА: Код грнчара?!
ЦАР: Готово је са мном. Горко се кајем. Сувише је окорела моја душа да славуја песму са заносом слуша! Одлазим. Али не заувек. Претворићу се у пса што ће док мећава дува дворе да вам чува. Јер једна ми се спознаја сад по глави мота -- смрт је, ето знајте, тек део живота! Али пре него вас у људском обличју напустим ја бих новом цару...
СВИ: Новом цару?
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Мени наравно.
(Министар подметне главу да му цар стави круну. Уместо тога цар му разбије златно јаје механичког славуја о ћелу. Цар ставља круну грнчару Ли Јуу.)
ЦАР: Грнчару Ли Јуу...
(Сви узвикну И-јуууу -- неко из одушевљења, а министар и принцеза из запрепаштења.)
СВИ: И-јууу! Грнчару Ли Јуу!
ЦАР: Ја бих новом цару у аманет нешто рек'о: Министар и барабе разне (Показује на војводе.) има сместа да се казне!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Али ја сам чинио махинације за добробит нације! Ох, из очију ваших видим сад бих треб'о да се стидим због недела силних што к'о хвалу их побројих! Спреман сам да казну трпим док се не исцрпим!
ГРНЧАР: Нека ради свако што најбоље уме, а министар и војводе нека саде шуме!
СВИ: Тако је! Живео нови цар Ли Ју грнчар!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: О не! Лепо сам вам рекао да не желим да у томе учествујем!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Ех шта ти је живот! Како власт се промени ново наређење дође! Море, и то ће да прође! Шта да радимо -- час сечемо, час садимо!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: О зар ја министар у влади што није навик'о да ради... О тужне ли судбе!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Ти, ти! Сад ћемо и ми теби мало наређивати! Аха! Биће ради, министре, ради -- шуму сади! Не хајем за форму -- пребаците норму!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: Ух!
(Министар од муке гризе сопствени шешир. Цар се накашље. Сви га помно слушају.)
ЦАР: (Грнчару.) Ја сад одлазим, ал' још бих ти рек'о за искуство једно што сам као владар у Кини га стек'о! Запамти синко...
(Цар се накашље. Једва стоји на ногама. Почиње да говори. Сви га нетремице слушају.)
ЦАР: Наша је Кина препуна врлина. Али, ако се државом управља начином пуним врлина, у њој ће се неизоставно појавити маса преступника. Ако је држава богата а њом управљају као да је сиромашна -- то се зове удвостручавати богатство, а двоструко богата држава је снажна. Ако је држава сиромашна а њом се управља као да је богата -- то се зове удвостручавати сиромаштво, а двоструко сиромашна држава је слаба. Хвала, до виђења. Упс! И још нешто, умало да заборавим -- спавај кад год можеш! Ћију ћи, ћију ћи, ћију ћи...
(Цар цвркуће као славуј. Грнчар -- нови цар удари чаробним штапом о под. Прасне чаролија. Цар се цвркућући као славуј претвара у пса. Пева сонг.)
ЕX ЦАР (ПАС ЧУВАРКУЋА): За ме је истина
сурова увреда
пас што гласно лаје
никад не уједа!
Авајаууу, авајаууу, авајаууу!
Брусио сам и брусио зуб свој,
спремајући га за оштар бој.
Све за игре грубе
хтедох оштре зубе!
Али, авајаууу, авајау, авајаууу!
Зуб се све више тањио, тањио и тањио,
док се није сасвим истрошио -- смањио!
За ме је истина
сурова увреда
пас што гласно лаје
никад не уједа!
Ратничка судба тужна је моја
ја више нисам за љутог боја
ал' док ме има и све док трајем,
ја ћу да режим, ја ћу да лајем!
Јер срце моје, о је,
ратничко је, ратничко је!
Авајууу, авајау, авајаууууу!
(Док цар - пас чуваркућа пева сонг на сцену излазе и Керина Зверина и Псећа принцеза. Рашчупани су и по њима су трагови траве. Ко зна где су били!)
ЕX ЦАР (ПАС ЧУВАРКУЋА): За ме је истина
сурова увреда
пас што гласно лаје
авајауууууу -
никог' не уједа!
СВИ ПСИ ЗАЈЕДНО: За ме је истина
сурова увреда
пас што гласно лаје
авајауууууу -
никог' не уједа!
Авајауууууууу!
(Цар и Керина Зверина шене пред грнчарем.)
ГРНЧАР: Где си до сад о, Керино Зверино? Изгубио си се сад кад је најзанимљивије.
КЕРИНА ЗВЕРИНА: (Стидљиво.) Овај... ја... сам... Ах, зов псеће жене јачи је од мене! Авајаууу!
ПСЕЋА ПРИНЦЕЗА: Одговори господару, не дрхти од треме!
КЕРИНА ЗВЕРИНА: (Одлучно.) Са принцезом псећом ја проводих време!
ПРИНЦЕЗА: Доста те кроз живот вукла свака мачка, сад је дошло време да се стави тачка!
ГРНЧАР: Проглашавам у Кини сад ванредно стање јер на двору царском почиње венчање! Тај ћи, тај ће...
МИНИСТАР, ВОЈВОДЕ: ...тај ћемо ћете ће!
ВОЈВОДА ОД ЈУНАНА: Напред, министре! На рад! Посадимо шуме што смо их посекли те смо тако добит незакониту стекли!
МИНИСТАР ПРАВДЕ И ТРГОВИНЕ: О, војводо од Синкјанга био си у праву. Ја не бих да у томе учествујем и...
ГРНЧАР: Доста! Да не чујем тужбе све то знајте иде у рок ваше службе!
ВОЈВОДА ОД СИНКЈАНГА: Баш ћу у томе радо да учествујем! Напред да радимо -- Кину да градимо!
(Војводе потерају министра пред собом на рад. )
ЦАР (ЕX ГРНЧАР): Стојте! Сутра ћете радити, а данас сви ћемо се сладити! Донесите свима колачиће фине -- не жени се сваког дана цар велике Кине!
(Зачује се музика славујеве песме.)
СВИ: Тај чи, тај ће, тај ћемо ћете ће!
(Сви певају завршни сонг кинеске свадбене песме на музику славујевог поја. На сцену излази Мудрац.)
МУДРАЦ: Поштовани публикуме! Ко уме уме! Ја сам власник глуме! Ко је гледао па видео тај се радовао, туговао и можда се стидео! А ко је гледао, а није видео, тај нека опет дође кад недеља прође! Гледаоче млади знај, и ружно и лепо увек има крај! Свечано објављујем да представу одјављујем!
(Мудрац скида костим. Остаје, баш као на почетку, у црној тренерци. Уз музику славујевог поја почиње поклон. Сви ходају на прстима. У ритму славујевог поја звоне звончићима. Као што мудрац рече све што је лепо има и свој...)
КРАЈ
Драмски писац и сценариста. Рођен 1969. године у Никшићу. Завршио Факултет драмских уметности у Београду, одсек за драматургију. 1996. проглашен за најбољег дипломираног студента Факултета драмских уметности у Београду за 1995/96. школску годину. 1997. завршио Интернационалну летњу школу Краљевског дворског позоришта из Лондона (Royal Court Iternational Summer School). Драме су му до сада превођене на бугарски, италијански и енглески језик.
Позоришне драме:
- "Петар Пан": Џепни циркус, Београд режија: Драган Благојевић, 1988. Џепни циркус, Београд, режија: Иван Ристић, 1989. Народно позориште "Стерија", Вршац, режија: Синиша Ракић, 1991. Мало позориште "Душко Радовић" Београд, режија: Ивана Ашковић, 1992. Дјечје позориште Подгорица, режија: Ферид Карајица, 1992. Позориште "Бора Станковић", Врање, режија: Марко Стаменковић, 1994. Позориште у Струмици, режија: Горан Тренчовски. Позориште у Штипу. "Пан театар", режија: Југ Радивојевић, 1994. "Пан театар" Београд, режија: Ненад Гвозденовић, 1995. Редакција драмског програма Радио Београда, режија: Златко Паковић, 1995.
- "Свемиронична бајка" ("Крџа Брџа против Јеленка Савршенка") Позориште "Пуж" Београд, режија: Миленко Заблећански, 1993.
- "Баш Челик", Мало позориште "Душко Радовић" Београд, режија: Милана Караџић, 1993.
- Сонгови за представу "Шумско благо" Стевана Копривице, Мало позориште "Душко Радовић" Београд, режија: Никола Пејаковић, 1993.
- "Лепотица и звер", позориште "Коментар" и сцена "Црњански" Београд, режија Милан Караџић, 1993.
- "Мртва природа", "АТФ" театар, Софија, режија: Јавор Костов, 1994.
- "Дивче": Театар "Култ", Београд, режија: Егон Савин, 1994. Позориште "Бора Станковић", Врање, режија: Југ Радивојевић, 1994. Нова верзија под називом "Ало Босна": Театар "Култ", Београд, режија: Егон Савин, 1994. Под називом "Балада из предграђа", Позориште "Зоран Радмиловић", Зајечар, режија: Владимир Лазић, 1996. Под називом "Happy End - кратка прича о помирењу", Црногорско народно позориште Подгорица, режија: Ивана Вујић. Под називом "Happy End - short story on conciliation", Court Theatre Upstairs, Лондон, режија Рамин Греј, 1997.
- "Мачор у чизмама", Позориште "Бошко Буха" Београд, режија: Милан Караџић, 1994. Три Стеријине награде (за текст, режију и сценографију). Драмски студио Центра за културу Бијело Поље, режија: Гојко Бурзановић, (у припреми).
- "Извањац" - Црногорско народно позориште Подгорица, режија: Јовица Павић, 1995.
- "Баш Челик", Народно позориште Приштина, режија: Саша Латиновић, премијерно извођење: 24. октобар, 1996. Приштина. Дом културе "Пиво Караматијевић", Прибој, режија Ибрахим Ћата Хасанагић, 1995.
- "Лепотица и звер" - Позориште младих Нови Сад, режија: Зоран Ристовић, 1995. Народно позориште Сомбор, режија Давид Путник, 1996. Сомбор. Ад хок театар, Београд, колективна режија, 1996. Редакција драмског програма Радио Београда, режија: Божидар Бобо Ђуровић, 1997. Театар за децу и младинци, Скопје, (у реализацији).
- "Царев славуј" - Позориште "Душко Радовић", режија Ивана Вујић, (у реализацији), Београд.
- "Силоване душе (Лавиринт)", "Арт кок" театар, Цетиње, режија: Слободан Маруновић, 1987.
- "Вучји окот", Омладинско позориште Владичин Хан, режија: Александар Марковић, 1988. године;
До сада су реализовани филмски и ТВ сценарији:
- "Прича о Београду" (косценариста за 1. верзију сценарија са Биљаном Србљановић и Ђорђем Милосављевићем), режија Милош Павловић, продуцент ФРЗ Београд, 1994;
- "Снови од шперплоче" - ТВ серија (5 епизода), режија: Павле Рашковић, Телевизија Пинк, 1995.
- "Добро вече, децо" - ТВ серија (31 мини епизода), РТС, Редакција програма за децу, 1996.
Драме су му објављиване у:
- "ЛАВИРИНТ И МРТВА ПРИРОДА", Међурепубличка заједница за културно-просвјетну дјелатност Пљевља, 1987.
- Алманах Звијезде на длану (4. слика из "Мртве природе"), НИО Универзитетска ријеч Никшић, 1987.
- "ВУЧЈИ ОКОТ", "Сцена" бр. 4-5, 1988, Стеријино позорје Нови Сад;
- "ВУЧЈИ ОКОТ (11. слика)", часопис "Одзиви", Бијело Поље, 1989.
- "ДИВЧЕ", едиција "Култ театар", УПЦ "Вук Караџић", Београд, 1994.
- "ИЗВАЊАЦ", "Сцена" бр. 3-4, 1994, Стеријино позорје - Нови Сад.
- "ПЕТАР ПАН", Мало позориште "Душко Радовић", Београд (у припреми).
- "БАШ ЧЕЛИК", Мало позориште "Душко Радовић", Београд (у припреми).
- "ЦАРЕВ СЛАВУЈ", Мало позориште "Душко Радовић", Београд (у припреми).
За драмска остварења добио следеће награде:
- Награду "Исак Самоковлија" за 1985. годину за драму "Лавиринт".
- Трећу награду за драму "Извањац" на Конкурсу Народног позоришта у Београду.
- Награду "Јосип Колунџић" Факултета драмских уметности у Београду, за 1993. годину, за драму "Извањац".
- Награду "Божидар Валтровић" Малог позоришта "Душко Радовић" у Београду, за 1993. годину, за драму "Баш Челик".
- Другу награду Удружења драмских писаца Србије на конкурсу за награду "Бранислав Нушић" за 1993. годину за драму "Друго рођење Јованово (Извањац)";
- Стеријину награду Стеријиног града за текст савремене комедије, на 40-ом Стеријином позорју у Новом Саду 3. јуна 1995, за херојску комедију "Мачор у чизмама";
- Награду "Драгиша Кашиковић" коју додељује часопис "Српска реч" у Београду, за 1995. годину, за драму "Дивче".
- Стеријину награду за савремени драмски текст, на 41. Стеријином позорју у Новом Саду, 1996, за драму "Извањац".
- 1996. проглашен за најбољег дипломираног студента Факултета драмских уметности у Београду школске 1995/96. године.
- Награда за најбољи текст на Трећем фестивалу театра за децу - ФЕСТИЋ у Малом позоришту "Душко Радовић" у Београду, за текст "Лепотица и звер" у извођењу Народног позоришта из Сомбора; представа од десет могућих добила девет награда.
| 
