|
|
 |
ŠPAJIZLjubavna drama s džemom i marmeladomLICA: 1. SCENA ili UKUSI SU RAZLIČITI(Stan Acine majke. Jedna prostorija objedinjuje četiri funkcije -- kuhinja, trpezarija, dnevna i spavaća soba. U njoj se nalaze kuhinjski elementi, trpezarijski sto, krevet. Prostor je zagušljiv, pretrpan, klaustrofobičan. U sobi su Aca i Saška. Zagrljeni su. Sede na krevetu. Napolju "zavija" košava.) SAŠKA: Šta bi hteo sada? (Saška ugrize Acu za ruku. On se strese. Dohvati je za kosu.) ACA: Htela bi? (U kuhinju iznenada iz druge prostorije ulazi Majka. Ljubavna scena se naglo prekida. Majka pred velikim ogledalom pokušava da šnalicama pričvrsti frizuru.) MAJKA: Aco, molim te, pomozi mi da napravim frizuru. Zakasniću na film. SAŠKA: (Aci.) Možda je tebi u stvari dosadno, a? MAJKA: Ako vam je dosadno haj'te sa mnom! Imam dve karte. ACA: Mama, obećala si da ćeš ići sa teta-Dragicom kad sam ti kupovao karte. Okej? MAJKA: Neće ići. Mnogo je hladno. Čuješ kako duva košava. Ja ne mogu sama u bioskop, a nemam ni frizuru. ACA: E, molim te, kevo, pomoći ću ti da napraviš frizuru. Je li to okej? MAJKA: Hajde sa mnom, Aco! Imamo dve karte. (Aca joj pravi frizuru.) SAŠKA: Bićete gospođa sa najlepšom frizurom u bioskopskoj sali. Čupa li? ACA: Saška, mama ide čim joj napravim frizuru. MAJKA: Kako to misliš? Na šta ja tebi ličim? (Majka izlazi iz kuhinje, zalupivši vrata.) SAŠKA: Neće otići. Nigde ona neće otići dok sam ja tu. ACA: Ma briga me! (Aca dograbi Sašku za kosu. Snažno je privuče k sebi da je poljubi. Majka iznenada izlazi iz sobe. Oblači sako. Aca se trgne.) MAJKA: Isti otac! ACA: Kevo... MAJKA: Isti on! Briga njega za nas dvoje. Samo suknje juri po belome svetu. Propade zbog njih. I ti ćeš, ej, teško meni. ACA: Mama, ja ne jurim suknje! Volim samo jednu devojku. Jesi čula? MAJKA: Šta je tebi? Nisam to tebi rekla. Ja to za onog... SAŠKA: Ostavite nas, bre, jednom na miru! MAJKA: O Bože, ne daju mi ništa da kažem! U rođenoj kući! Ako vam se ne sviđa, molim, idite! SAŠKA: I hoćemo.... ACA: Umukni, Saška! MAJKA: (Pomiluje ga po kosi.) Sine, Aco, mama nije htela... ACA: Ako se ti uskoro ne urazumiš, otići ću sa mojom Saškom za Kanadu. Zauvek. MAJKA: Kakva sad Kanada, deco moja? SAŠKA: Aca misli da idemo negde gde ćemo živeti kao ljudi. Da stanujemo i jedemo kao pravi ljudi. MAJKA: Aco, zar si kod mene gladovao? ACA: Ja moram... Moram u sobu da radim... Da zaradim. Ovako, više, ne može. (Aca odlazi u sobu.) MAJKA: Ne gledaj mnogo u kompjuter. Naporno ti je za oči. Ništa ne razumem! (Saški.) Čija je to glupava ideja? ACA: (Iz sobe.) Koliko smo puta bili na hlebu i krompiru? MAJKA: Hoćete, deco, da vam iznesem palačinke? Može s džemom! Može s marmeladom! Ima od šljiva i od kajsija, pa smokava, pa šipka, maline, mešani. Hvala bogu, tri'es tegli. Birajte! ACA: Mama, što ne pođeš u taj bioskop? SAŠKA: Namažite s čim hoćete. Ja ću i đavola da pojedem koliko sam gladna. (Saška demonstrativno stavi ispred sebe tanjir. Majka se trijumfalno nasmeje. Počinje rat. Majka ređa u tanjir filovane palačinke, a Saška ih kida zubima, žvaće. Aca razgovara sa njima iz sobe, ne sluteći šta se u kuhinji dešava.) ACA: A vas dve stvarno rešile da jedete palačinke? SAŠKA: Aha. ACA: Ako će to nešto pomoći dajte i meni neku! MAJKA: Bez brige, ne može ona sve sama pojesti. Ima se, hvala Bogu. (Saška preteći stavi punu kašiku džema u usta.) MAJKA: Imamo mi svega. Kad imaš sreće da radiš sa tako dobrim dečkom kao što je Dragan ništa nije problem. ACA: Mora da bude dobar kad ja vodim firmu umesto njega. Nema Dragan pojma o kompjuterima. Nema on pojma ni o čemu. SAŠKA: Sem o parama. ACA: To je naš problem. Ljudi koji ovde imaju pare ograničeni su kao saksije. MAJKA: Pare... Završićeš kao tvoj otac ako tako nastaviš. Novac bez dece... ACA: Ovde?! Nikad! SAŠKA: Ovde decu mogu da imaju takvi kao Dragan, koji lažu... Kradu... Otimaju od prijatelja... Oni imaju svoj stan, svoja kola, svoju firmu... Takvi, bre, prave decu! MAJKA: Ja znam svog Acu. On nikad neće biti takav. (Saška se smeje. Saška supenom kašikom jede džem iz tegle koju je otela Majci. Majka joj donosi jabuku. Ona uzima još ponešto iz frižidera. Strovaljuje na sto. Jede. Pred Saškom je gomila hrane.) SAŠKA: Hoćete li i vi da jedete, gospođa-mama? MAJKA: Stidi se. SAŠKA: Što? Ne radim ništa ružno. Samo jedem. (Saška pravi sulude kombinacije -- sendvič od hleba, putera, slanine i majoneza jede paralelno sa tri keksa preko kojih je namazan džem i stavljena tabla čokolade. Hrane polako ponestaje. Saška dovršava poslednju jabuku. Proždire je celu zajedno sa peteljkom. Ide prema Majci kao da će je pojesti.) MAJKA: Ja vas deco ne razumem! Bila je beda i kad sam ja bila mlada... SAŠKA: Znači ipak je bila! MAJKA: Bila je, pa ništa! Pa me je i muž ostavio s detetom u naručju. S Acom sam u istom krevetu spavala dok prvi razred nije završio, i ništa! Ostala sam poštena! Ništa mi nije falilo. Imala sam svoje dete, svog sina, drugo mi nije trebalo. SAŠKA: Hiljadu puta smo vam već rekli, samo Vi ne slušate. Nećete da slušate. (Majka je sabijena uz frižider. Iz sobe izlazi iznenada Aca.) ACA: Saška! Normalno je da ne razume. Majka mi je. SAŠKA: A koj sam ti ja? (Aca Sašku ponudi svojom palačinkom. Ona bezvoljno zagrize, povraća.) 2. SCENA ili GLADNE RIBE(Kuhinja u stanu Acine majke. Saška pažljivo filuje tortu. Aca vezuje kravatu.) SAŠKA: I, šta kažeš? ACA: Dopašće mu se. Stari je slab na kolače. SAŠKA: A kakav je taj Kovačević? ACA: Krupna riba... Ala... Lokali, kuća na tri sprata... Veze kud god se okreneš, čak i u policiji... (Ližući fil.) E, jesam li ti pričao kako smo se nas dvojica upoznali? SAŠKA: Jesi, pričao si. Ostavi fil, to je za gosta. ACA: Njegov kum, političar, faca, pravio zabavu... Na neku foru ušao i Dragan, mislim preko ćaleta... Znaš kako krkaju glavešine, žderu, razbijaju se... SAŠKA: Pričao si mi. I ostavi fil na miru, bre! ACA: Što se dereš?! SAŠKA: Ne derem se, samo ti kažem da ne diraš tortu! To je za gosta! (Aca je uhvati preko struka.) ACA: Hani, čim mu uzmemo pare brišemo iz ove ludnice u Ameriku. Tamo će biti kul. SAŠKA: A šta ako ti on ne da pare i ako sam tortu pravila bezveze? ACA: Ma kakvi! Neće smeti. Ja mu postavljam sistem, mogu da ga zeznem kako hoću. SAŠKA: (Umiljava se.) Ma nije valjda? ACA: Proverio sam, Dragoslav Kovačević je ozbiljan čovek. Nisam čuo da je nekog zeznuo. Bilo bi i glupo u tim godinama... SAŠKA: ...Da zajebe tebe ACA: Ej daj, prekini da mi tu paničiš. Čovek mi dolazi na noge. To valjda nešto znači. SAŠKA: To znači da si se živ usr'o i da nećeš znati da bekneš kad bude trebalo. ACA: Slušaj, da se više ne raspravljamo. Nema potrebe da budeš ovde. Ovo su muški razgovori. Mogu da potraju. SAŠKA: U redu, frajeru... Samo te molim, kad već sastanak držiš u kujni skini to odelo. Izgledaš kao da si pobegao sa mature! ACA: Stani, nisam tako mislio. Izvini. Ostani, uf, voleo bih da smo drugačije proveli vreme kad smo već ostali sami. SAŠKA: Pa što nismo? ACA: Zato što mislim! Mislim na to da trunemo živi! Da moramo u Ameriku, da moramo imati... Para. (Saška ga uzme u zagrljaj. Za svaku reč on je poljubi.) ACA: Izvini... Molim te... Ali treba mi... Lova... Hiljade... Maraka... Dolara... Da se izvučem, da profunkcionišem... Ja ne mogu... (Zvoni zvonce.) ACA: To je on. SAŠKA: Idi mu otvori. Ja ću ovo da raskrčim, i skini kravatu. (Poljubi ga.) Trk, držim ti palčeve! (Saška sklanja tortu u frižider i stavlja stoljnjak i cveće, uz put popravlja frizuru, odelo, šminku. Ulazi Drakula. Iza Drakule je Dragan. On se brzo prestrojava u prvi red.) DRAGAN: Ej, čoveče, sa Novog Beograda do tebe stigli smo kao zmaj, da si nas samo video -- vuuuu! Drakula ima "mazdu". Koja je to makina, ala, aždaha, čoveče! ACA: Zašto stari gospodin, vaš šef, nije došao? DRAKULA: Ja sam doš'o mjesto njega. Firma je firma. DRAGAN: Još bolje što je došao on, mi smo drugari! Dok matorci sede po kancelarijama mi poslove završavamo na trkama. ACA: Dobro, mislim, nisam znao... Ovaj, mlad si. DRAKULA: Pa nisi ni ti otkinuo od godina. Ćale, ha-ha! DRAGAN: Drakula žuri, samo je navratio... Pošao čovek na trke. SAŠKA: Vozite? DRAKULA: Voziću sa Draganom. E, koj' su to fazoni! Niste me upoznali s djevojkom. DRAGAN: Ja zaboravio... ACA: Ovo je moja... SAŠKA: Saška. DRAKULA: Drakula (Zapišti pejdžer.) SAŠKA: Jeste li za kafu? DRAKULA: Može, na brzinu, žurim, samo sam svratio... A vidim i vi ste nekud pošli. ACA: Mi?! (Odmeri svoje odelo i Saškinu večernju haljinu.) Da, da... Idemo i mi. DRAGAN: Ja neću kafu, ja bih samo jedno žestoko, ako ima (Polazi ka frižideru.) ACA: Ne... Nemoj... (Dragan otvara frižider. Frižider je prepun. Iz frižidera izleću flaše sa pivom, vinom, kiselom vodom, votkom, viskijem, na vrhu flaša sleće torta. Drakula se okreće munjevitom brzinom. Hvata tortu.) SAŠKA: Hoćete kolače? (Uzima tortu.) Ja sam pravila, DRAKULA: Lijepa torta k'o i domać'ca. SAŠKA: Ne bih poredila. DRAKULA: Volio bi' da probam parće. (Svi bulje u Sašku koja se dubokim dekolteom nadnosi nad bogatu "Vasinu tortu".) SAŠKA: Momci, skupite te flaše. (Svi se kao po komandi okreću frižideru.) Uzmite i po neko piće, čisto da se rashladite... (Tenzija najednom pada. Momci se služe pićem. Saška svakom daje po parče torte. Dragan više pije nego što jede. Aca jede nevoljno. Drakula u dva zalogaja pojede parče. Pruža tanjir za novo parče.) ACA: A mogli bismo uz kolače da pričamo i o poslu... Dragan mi je nešto govorio o vašim potrebama. DRAGAN: Gledaj, stvar je jasna kao dan. Sve sam Drakuli objasnio u putu. On je za. On je kul. DRAKULA: Mi smo tražili nekog da nam svrši poslove. Tebe je Dragan preporućio kod mog šefa. Kaže da umeš da postavljaš mrežu i da knjige šteluješ. Kaže, dobar si. DRAGAN: Nemaš brige, čoveče, doveo sam te kod pravog! On meni u firmi završava to s knjigama. Moj čovek! DRAKULA: Ko'lko ja znam pos'o to ne bi trebalo da potraje kad radi neko ko zna, ako znaš o ćemu prićam, momak. ACA: Znam bolje nego što ti možeš i da pretpostaviš, dečko. DRAGAN: Kod Drakule u firmi su na ceni ljudi koji znaju da rade. ACA: Ja radim sam. DRAKULA: To sigurno ima i svoju cjenu. ACA: Ima! Za tebe, dečko, deset hiljada plus procenat od zatajenog novca u knjigama. DRAKULA: Da ti nije mnogo, bolan? ACA: Meni je malo, ali to je cena. Starom je sigurno u interesu da se za vaše... Njegove poslove što manje zna. DRAKULA: Ma boli njega... Ko šta zna taj ti je policijski kadar. DRAGAN: Možeš da se raspitaš po gradu ali ti garantujem da nećeš naći boljeg čoveka po nižoj ceni. Mislim, ti odlučuješ. Meni je on okej. SAŠKA: Ja sam čula da ima raznih ljudi. Kažu da znaju, pa se posle ispostavi da ne mogu. DRAKULA: A od koje si ti vrste? Mora da si opasna ćim praviš 'vak'e torte. DRAGAN: Ovo ovde je sve pošten svet. Ali i oni moraju od nečeg da žive. On je pošten momak. Ja ti garantujem. Radi za mene. Ne bih ja dopustio... Ma kakvi, čoveče! ACA: Prihvataš li ti moju ponudu ili ne? (Dugo tamanjenje kolača.) DRAKULA: Kol'ko ti je godina? ACA: Sigurno više nego tebi. Koliko imaš? DRAKULA: Dva'es' jednu. ACA: A ja dvadeset šest. Dakle, šta si smislio? DRAKULA: Prihvatam, ortak, ako možeš s poslom da poćneš kol'ko sutra. Vredi? ACA: Vredi. DRAKULA: Onda smo se dogovorili. Novac dobijaš po ćim završiš pos'o. (Uzima još jedan kolač.) Dobri su ti kolaćići, kuvarice. Voleo bi da još nešto probam. SAŠKA: Što da ne? DRAKULA: Ja ne bi' ništa da potpisujemo, nego na reč. Ja tebi -- ti meni. Onako, morali bismo u sud, pa porez tebi, porez meni... ACA: Ja sam za. (Saška je začuđena.) Pa onda, do sutra. DRAKULA: Vidimo se... Dobar si! Hoćete da vas povezem? ACA: Gde? A misliš... Ne, ne, sami ćemo. Dragane, ostani molim te imamo nešto da pričamo. DRAKULA: Aj, zdravo! Super su kolaći. (Draganu.) Ti ostaješ? DRAGAN: Ostaću. Vidimo se sutra na treningu, ortak. (Saška mu odvali dobro parče i zapakuje. Drakula oduševljen odlazi.) ACA: Pojede sve kolače. Baš je ala. SAŠKA: Za njega su i pravljeni. DRAGAN: Ludi Bosanac! Ali dobar momak! ACA: Ne za njega, nego za njegovog šefa! Je li, Dragane, hoćeš ti meni nešto da objasniš? Odakle ovaj gorila ovde kad sam se ja dogovorio sa njegovim šefom i odakle ti s njim? DRAGAN: Ti si blesav, čoveče. Šta misliš da bi ti matori Kovačević došao? To ti je ovejana pandurčina. ACA: Pa valjda ima nekog posla sa mnom? DRAGAN: Ajde, nemoj da si klinac. Misliš da bi ti sam dobio posao... Moj ćale mu je garantovao za tebe. (Tajac.) E moj ortak, nije ti ovo tvoja Amerika. ACA: Kapiram. Zato i hoću da idem odavde. DRAGAN: Pametno. (Dragan i Aca razgovaraju. Saška rasprema kuhinju i povremeno se uključuje u razgovor mada je slabo ko sluša.) SAŠKA: Ja mislim da je baš dobro što je došao ovaj momak. Lakše ćemo s njim izaći na kraj... ACA: Za Ameriku mi treba lova. DRAGAN: Nemaš brige, daće ti. SAŠKA: Brine me samo da li će taj Kovačević prihvatiti sve ono što se mi dogovorimo sa momkom... ACA: I ti mi duguješ. DRAGAN: Znam. ACA: Šta mi vredi što znaš? Kad ćeš da mi daš?! DRAGAN: Dobro, bre, pička mu materina... ACA: Ne psuj majku, ona ti nije kriva što duguješ. DRAGAN: Pa dobro kad sam ja to tebe zeznuo? Koliko sam ti puta davao pare unapred, celu platu, dve? (Nema odgovora.) Za letovanje, Saški za garderobu, tvojoj kevi za lečenje... Kad vam je izbila poplava u stanu ja sam ti pomogao da ga renoviraš. Nikad te nisam pitao kad ćeš da mi vratiš. ACA: Da, ali sve je to sitno. Ovo su velike pare. DRAKULA: Pa zato ti ih i ne dajem! Jednostavno nemam. Možda za pola godine. SAŠKA: Brine me što nismo odredili neki datum za isplatu i što ništa nemamo napismeno. Zbog toga mi sve ovo deluje nesigurno... DRAGAN: Ti si mi najbolji drug. Sigurno ti dajem čim budem imao! Majke mi! Al sad stvarno nemam. ACA: Nisam siguran. DRAGAN: (Preko zalogaja.) Za hleb u ovoj zemlji pošten čovek ne može da zaradi. ACA: Ali za kola neki drugi mogu. DRAGAN: Koji drugi? ACA: Ti! Rekli mi ljudi da kupuješ "vektru", pa zato nemaš da mi daš. DRAGAN: Jeste, istina je, treba mi. Ne da mi ćale više da vozim njegova kola. ACA: Zašto ti ne da? DRAGAN: Zato što sam ih dva put skenjao. Al' to sad nije tema. Aco, kad bih tebi dao firma bi mi opet upala u bulu, a ćale je zapretio da me više neće vaditi. Mislim, nemoj da misliš da sam skot. Znam da ti treba lova. Zato sam i pritegao matorog da ti pomogne kod Kovačevića. ACA: A koga ja da pritegnem da dobijem ono što sam pošteno zaradio? SAŠKA: Malog treba pritegnuti. On je pošten momak samo se folira. Neko ga mora pritegnuti da poštenje pokaže...Sluša li mene neko? DRAGAN I ACA: Šta? SAŠKA: Ništa. 3. SCENA ili FILOVANA LOGIKA(Drakulin luksuzni poslovni prostor. Ima i muzičke uređaje, automat za kafu, kanabe. Jedan deo kancelarije, odmah iza Drakulinog stola, ograđen je paravanom. Ispred Drakule je velika odmotana, načeta čokolada. Zubima je kida. Ulazi Saška. Ogromna čokolada viri iz njegovih ustiju kao veliki, kljun. Drakula zagrize čokoladu. Čokolada pada na sto. On mulja odgrizenu komadinu u ustima. Saška ga posmatra.) SAŠKA: Ti uvek tako nepristojno jedeš? DRAKULA: Kako ti jedeš? SAŠKA: Pristojnije. DRAKULA: A kako se jebeš? (Saška uvređena ustukne. Drakula lupi sebi šamar.) DRAKULA: U, govedo jedno prostaćko! Izvin' molim te. Sjed', sad će kava. (Saška podozrivo sedne.) SAŠKA: Došla sam samo da donesem diskete. Aca je zauzet. Odmah idem. DRAKULA: 'Đe ćeš, evo kava! Aco mi reće da ćete za Ka-Kanadu! Fi-no! Ja ću jednom otić' u Pariz. On će k'o strućnjak za kompjutere tamo sigurno oćas posla nać' pos'o. Trebaju njima taki. Pametan ćovjek. A šta s' ti svršila? SAŠKA: Jugoslovensku književnost. Mislim... Nisam još sasvim, ali tu je... DRAKULA: Pa koj ćeš ti u Kanadi, sestro moja? SAŠKA: Onako, s Acom. Šta ću ovde? Uostalom, isto ko i ti u Pariz... Idem. DRAKULA: Ja u Parizu imam sestru. Nismo se videli tri godine. Šta ćeš ti u Kanadi da radiš kad ni ovdje ne znaš šta ćeš sa sobom? Kakvu kavu piješ? Gorću ili slađu? SAŠKA: Čemer gorku. DRAKULA: Stiže! (On joj dodaje kafu. Ona ćutke pije.) DRAKULA: Zašto ćutiš? SAŠKA: A šta bi ti hteo? Došla sam samo da ti dam: diskete. DRAKULA: Ne moraš bit' nekulturna. SAŠKA Nisam nekulturna. Šta si ti završio? DRAKULA: Srednju muzićku. Teo sam da upišem akademiju u Sarajevu, al izbio rat, jeb'ga. SAŠKA: A odakle ti taj nadimak, Drakula? DRAKULA: Iz Bosne. SAŠKA: Bio si u vojsci. DRAKULA: Ćuj bio! Ratov'o na prvoj liniji godinu dana! SAŠKA: Kako je bilo? DRAKULA: Ćuj priću... Komšije muslimani uvatile komšiju, pa ga raspeli na krst. Onaj na krstu dere se što je živ. Moli brata preko linije fronta da ga ubije. Brat uzme snajper i ubije brata na krstu, uzme auto, zaleti se, pravo u provaliju. SAŠKA: U bre... Taj na krstu je bio neko tebi drag? DRAKULA: Ne, bio je Hrvat. (Smeh.) Pa što ti radiš s tim tvojim fakultetom, prićaj... SAŠKA: Ne radim ništa. Jes', brate mili, imaš ti pravo. Pojma ja nemam šta ću sa sobom. DRAKULA: A voliš li svoj fakultet? SAŠKA: Uf! Književnost je umetnost. Zašto nisi upisao akademiju u Beogradu? DRAKULA: Nije me više briga za umetnost. Nema od svirke ljeba, a jesti se mora. (Ponudi je čokoladom, ona uzme parče.) Volim kad mi jedeš iz ruke. SAŠKA: Volim i ja kad je parče dobro. DRAKULA: (Dohvati je.) Dobro je, ne brini. Šta ćeš koj kurac, u Kanadi? Ostani! SAŠKA: Pusti me, životinjo... DRAKULA: Tamo, svi govore engleski. Nikog, bona, u Kanadi ne zanima jugoslovenska književnost. SAŠKA: Ma beži bre! DRAKULA: Ma ko te drži ženska glavo! Ja samo prob'o da vidim. K'o velim kolaći valjaju, možda valja i kuvarica... SAŠKA: (Smeje se.) E sladak si! Valjaju kolači, pa valja i ostalo. Koja ti je to logika! (Njih dvoje jedu čokoladu. Smeju se.) DRAKULA: Pa šta s' rešila, sestro? 'Oćemo li da probamo logiku? SAŠKA: E, majke mi, opasan si tip! Tek ti je dvadeset jedna, a već voziš dobra kola, imaš svoju firmu, sigurno i stan. Lažeš da si učio muzičku školu. (Drakula skloni paravan. Iza paravana je klavir. Drakula sedne za kalvir, pripremi se kao pravi pijanista. Počne da svira. Svira neku mehaloličnu melodiju. Jedno vreme čuje se samo muzika, a zatim se razgovor nastavlja kroz muziku.) SAŠKA: A tvoji? DRAKULA: Brat i otac poginuli. Sestra živi u Parizu. SAŠKA: Žao mi je. DRAKULA: Šta ti je žao? Nit' si ih znala nit' poznavala. SAŠKA: Znam, ali onako... DRAKULA: Bolje nemoj... SAŠKA: Strašan si bre... DRAKULA: Zajeb' to sranje... 'Ajmo logiku. (Vode ljubav na kanabeu.) 4. SCENA ili DUGE PRIČE(Soba u stanu Acine majke. Aca je zabrinut. Majka ga nežno teši. Postavlja sto za ručak.) ACA: Mama, njoj stvarno nije dobro. MAJKA: Normalno je da povrati. Preždrala se negde. ACA: Nije normalno. MAJKA: (Poljubi ga u teme.) Uzmi jedi. ACA: Ne mogu da jedem. Jedi ti. Ceo dan nisi jela. (Dovikne.) Hani, jesi li dobro? (Aca odlazi u kupatilo. Acin razgovor sa Saškom čujemo iz of-a. Majka ga čuje kroz otvorena vrata. Ona lagano sipa pasulj prvo u jedan, zatim u drugi tanjir. Uzima i treći tanjir...) SAŠKA: (Of.) Ahaaa. Sve je u redu. ACA: (Of.) Držaću ti glavu. Šta si to braon toliko jela? Čokoladu? SAŠKA: Duga priča... Idi molim te. ACA: Neću. SAŠKA: Namesti mi krevet da legnem. (Majka vrati pasulj u čorbaluk. Raspremi krevet za Sašku. Aca izlazi iz kupatila. Zatečen je kad vidi raspremljen krevet.) MAJKA: Sedi za sto da na miru jedemo i porazgovaramo. Svakim danom sve više imitiraš oca. Završio si isti fakultet kao on, lep si kao i on, juriš za parama kao i on što je... Sad hoćeš i u Ameriku da bežiš. ACA: Idem u Kanadu! MAJKA: Samo da bi bio bliži njemu. Mene više ne voliš. ACA: E, kevo, neću više da slušam... MAJKA: A ja sam ti dala dobru dušu. Na mene si. ACA: Daj, kevo... (Ustane.) MAJKA: Sedi dole! ACA: Hajde da ti učinim. MAJKA: Dobro znaš kako je tvoj otac otišao u Ameriku.... Bio je uspešan inženjer, lep čovek, pošten, dika i ponos u partiji!... Mogli smo da imao sve... Ali on ne... On je hteo pare, zinulo mu dupe za pare! Ušao je u neke malverzacije sa mangupima iz preduzeća... Naravno, otkrili ih... Morao je da beži, da spasava glavu.... Ti to znaš, je li? Ti to znaš? ACA: Znam... MAJKA: Pa zašto sad ti ulaziš u ista govna? Hoćeš i tebe da izgubim? ACA: Ma šta ti znaš šta je posao? Ne mešaj mi se u život! MAJKA: (Uhvati sina za uši.) Ma ne dam ti da se uništiš! Je l' čuješ ti mene, bre? Ti si moje meso! Moje kosti! ACA: Ostavi me na miru, babetino jedna! I samo da znaš, ja sve znam... Nisam ja više mali Aca. Otac je otišao zbog druge žene, lepše, mlađe. Jedeš kao krava! (Zastane.) Šta je, hoćeš da me tučeš? MAJKA: Neću. Ti si moj veliki sin. (Majka se okrene, ali nema kuda da ode. Iz kupatila izlazi Saška. Sva je musava, čupava. Aca je uzima u naručje. Nosi je u krevet.) SAŠKA: Gospođo, ja vam se izvinjavam. Napravila sam vam haos u kupatilu. Počistila sam krpom koliko sam mogla. Kasnije ću sve srediti kao da ništa nije bilo, samo da sad malo prilegnem. MAJKA: U redu je. SAŠKA: (Majci.) Meni je stvarno žao... MAJKA: Ovo je samo početak... (Zastane.) Saška, sine, skuvala sam čaj od kantariona. Dobar je za stomak. (Majka odlazi u kupatilo.) SAŠKA: Neću čaj. ACA: Lepa moja. Šta je to s tvojim stomakom? SAŠKA: Loše mi je. ACA: Sve će biti okej. Ja ću završiti posao, uzeću pare od Drakulinog tasta i otići ćemo odavde za Kanadu. Biće okej. SAŠKA: Čiji tast? ACA: Kako misliš čiji? Vlasnik ove firme (Zastane.) Drakula ima dvoje dece. I mi ćemo imati dvoje, devojčicu i dečaka. SAŠKA: On je baš napredan momak! Firma, kola, stan, i povrh toga žena s klincem i devojčicom. ACA: Ne, on ima sinove! Mi ćemo imati devojčicu i dečaka. Da možda ne bi i ti htela sinove? Mogao bih da ti ih napravim. SAŠKA: Daj, pusti to, boli me stomak. ACA: (Dirkajući je nežno.) U tom stomaku biće naši klinci kad se izvučemo odavde s njihovim parama! SAŠKA: Pusti me bre! Boli me stomak. ACA: (S nepopustljivom nežnošću.) Znam od čega ti je to. Ovih dana si mnogo trčkarala po gradu. Obavljala si ne samo svoje poslove, već sam te ja opterećivao mojim. Bila si slabo obučena. Prehladila si se i pokvarila stomak hamburgerima. SAŠKA: Aco, gušiš me. ACA: (Nepokolebljiv u nežnosti.) Obećavaš li da više nećeš švrljati unaokolo? SAŠKA: Obećavam. ACA: Mnogo mi značiš, devojčice moja. SAŠKA: Volim te, puno, samo se malčice skloni, da mogu da dođem do vazduha. Hoću nešto da te pitam. (Majka izlazi iz kupatila. Lice joj je mokro, umila se. Donosi čaj.) SAŠKA: Ne mogu čaj. Gospođo, vama nije dobro? MAJKA: Dobro mi je. SAŠKA: Hoćete da legnete? Aca može paziti na obe. MAJKA: Dobro mi je, samo sam malo gladna. (Majka seda za sto. Jede. Pojede lagano sve prvo iz jednog tanjira, zatim primakne drugi, primakne i činiju.) ACA: Kad god bi nahladio stomak mama bi mi kuvala čaj od kantariona. MAJKA: Jesam... Kuvala sam... (Strpa pola hleba u usta.) ACA: (Kljukajući Sašku čajem.) Šta si htela da me pitaš? SAŠKA: Razmišljala sam, šta ću ja da radim u Kanadi? ACA: U prvo vreme nećeš raditi. Ja ću te izdržavati. SAŠKA: Biću domaćica. To mogu i ovde. Zar ne, gospođo-mama... MAJKA: Nama ženama to, ćerko, ne gine. SAŠKA: Pa što onda da idem čak u Kanadu? ACA: Zato što ja ne mogu da živim bez tebe. SAŠKA: (Proba čaj.) Joj! Izgore mi jezik! ACA: Kevo, prekini da poturaš klipove! Ideš mi na živce! MAJKA: To mi je govorio i tvoj otac. Ja sam samo... ACA: Prekini da me porediš s njim! On je otišao u Ameriku kad mi je bilo godinu dana! Ja s njim nemam veze! Boli me... Ma boli me uvo za te vaša staračke tripove! Mama, kunem ti se, čim budem dao poslednji ispit na elektrotehnici, odmah odlazim za Kanadu, samo zbog tebe! MAJKA: Muškarčina. Da nije bilo mene ti bi bio bogalj! Kad su te ono udarili, samo da te ja nisam negovala ko zna šta bi bilo. Meni treba, sine, da zahvališ što danas imaš samo ožiljak i što si zdrav. (Baci mu otvoreno pismo u lice.) Na! Ne treba da ideš čak u Ameriku. Dični otac dolazi ovamo. Teško je bolestan. Lipsava. ACA: (Sav se unese u pismo.) Tata. SAŠKA: A gde ti je taj ožiljak? ACA: Ovde, negde, ništa strašno. (Pokazuje rukom na prepone ne skidajući pogled s pisma.) 5. SCENA ili KROZ PROZOR U SVET(Drakulin poslovni prostor. Unutra su Saška i Drakula. Paravan je sklonjen tako da se vidi klavir. Napolju pada kiša. Saška sedi sakrivena ispod velikog ćebeta.) SAŠKA: Okreni se. DRAKULA: Š'a ti je, bo'na? Šta s' napala pa me zagledaš? SAŠKA: Hoću celog da te vidim. Okreni se. DRAKULA: (Lenjo se okrene.) Joj, lude žene! Šta me koje jade zagledaš, znamo se. SAŠKA: Nisam znala da imaš decu. DRAKULA: Ko ti je to rek'o? SAŠKA: Aca. DRAKULA: Aha, pa dobro, pa šta? Ti imaš dećka, ja djecu. Meni ljepo, tebi ljepo. Sve kako treba. Sve pod kontrolom... A jeste još šta prićali o meni? SAŠKA: Jesmo, onako, bez veze. DRAKULA: Ej, mala, nemoj ti mene pred njime spominjat' ni bez veze, da ne poveže on, da ja posle da imam gužve... SAŠKA: Ti si majke mi neverovatan čovek! Poginuli ti brat i otac, sestra se izgubila, a ti ništa! Praviš biznis i decu... DRAKULA: A šta bi trebalo da radim kad sam živ ćovek, do daljnjeg? SAŠKA: Izvini. Ja samo ne razumem. DRAKULA: Nema tu šta da se razumije. Ja živim vako, ti tako, moja sestra nako, a mrtvi nikako. Bavi li se Aco onim našim poslom?! Gledaj molim te da ne probije rokove, inaće će me matori u zemlju saterat. SAŠKA: Šef, a? DRAKULA: Ja, tast. SAŠKA: E pa dobro, onda da idem! DRAKULA: Vrat' se. Bi l' ti ostavila Acu zbog mene? SAŠKA: Ne radi se o ostavljanju. Ti si znao da sam ja s njim, a ja nisam znala da si ti oženjen... DRAKULA: Šta bi se time promjenilo? (Nema odgovora.) Bil' ti ostavila Acu zbog mene? SAŠKA: A ti svoju ženu zbog mene? DRAKULA: Ne bi'... Al' volim kad mi jedeš iz ruke. (Saška mu ubacuje štanglu čokolade u usta. On čokoladu prelomi. Polovinu stavi njoj u usta.) SAŠKA: Nisam gladna. DRAKULA: Zbog gladi se jede u kući šta se ima. SAŠKA: Misliš, ako se ima šta. DRAKULA: A ima i onih koji nemaju šta?! SAŠKA: Misliš koga? DRAKULA: Da jedu? SAŠKA: Da jebu! (Grubo ga obori na leđa.) Poješću te! Poješću te celog, a njoj ću ostaviti samo jednu cipelicu. Jasno? DRAKULA: (Ugrize je za nogu.) A ako ja tebe gricnem? SAŠKA: Jok more, ne možeš me pojesti. (Stavlja jastučić pod majicu.) Ja imam veliki stomak. DRAKULA: Uzmi se u pamet, curo, ja nju ne smem ostavljati. To ti je zakon. SAŠKA: Što je onda varaš sa mnom? DRAKULA: Ja nju ne varam. Volim, vala, kad mi iz ruke jedeš... Srećo moja... Dušo moja... Pjesmo moja... Željo moja... Rano moja... Anđele moj... Ljubavi moja... Moja... SAŠKA: Tvoja. (Na vratima se čuje diskretno kucanje.) Tvoja žena? DRAKULA: Moja žena, e jebo... (Izviruje kroz špijunku.) E nije, no tvoj, vala! Bjež kroz prozor! (Ona na brzinu kupi stvari. On se brzo oblači. Ponovo kucanje. Drakula otvara prozor. Napolju pljušti. Ona ustukne. On je izgura.) DRAKULA: Zajeb' kišu! Bjež, dok nije uš'o! (Brzo zatvori prozor za njom.) Sad ću! (Za sebe.) Pizda vam materina svima odreda! (Brzo oblači majicu idući ka vratima. Otvara vrata. Ulazi Aca.) ACA: Što ne otvaraš?! DRAKULA: Jeb ga! Uspav'o sam se! Š'o se nerviraš, bolan?! ACA: Skroz sam mokar! (Hoće da sedne na krevet. Pronađe čokoladu i pored čokolade karmin.) DRAKULA: Uzmi malo ćokolade. ACA: Ovakav karmin koristi i moja devojka. (Gledajući u prozor.) Ajd, ne laži. DRAKULA: E j-jeb ga. ACA: Ovde je bila neka ženka. Izašla je kroz prozor predamnom. Zato nisi otvorio. (Pauza, nasmeje se.) Pa vi ljudi niste normalni! Stvarno niste normalni! DRAKULA: J-jeb ga. ACA: Pa boli mene uvo s kim se ti švalerišeš! Ja sam liberalan čovek! Radim svoj posao! Šta blejiš u mene?! Neću te odati tvom tastu! Ovo ti je Beograd, čoveče, a ne Bosna! Meni je samo bitno da dobijem svoje pare! Okej?! (Ćebetom se briše po mokroj kosi.) E, da niste radili nešto na ovom ćebetu? DRAKULA: A! ACA: Imaš li nešto da obrišem glavu? DRAKULA: Aha. ACA: Daj mi. DRAKULA: A. (Odjednom shvati da je opasnost neočekivano prošla.) Ma nemaš ti brige za pare! Sve je unapred sređeno! Ja garantujem! Samo ti uradi. Drakula plaća! (Doda mu peškir, Aca se briše, a Drakula se smiruje.) Luda kuća, majke mi. E vala idem za Pariz, nema druge, sve zajeb... ACA: Šta ćeš u Parizu, čoveče? Malo da se obrazuješ, kulture malo, a? (Prilazi klaviru udara po dirkama.) Ko bi rekao za tebe da sviraš klavir? DRAKULA: Zajeb' izmotanciju. (Skloni Acu od klavira i navuče paravan.) Ja to prićam nak'o, za sebe. Kaž' ti meni šta ti treba. ACA: Treba mi tvoj tast. Od kada sam počeo da radim nisam ga ni jednom video. Zašto se krije od mene? DRAKULA: Sve što ti on može pomoć, mogu i ja. Prićaj ACA: Nešto sam razmišljao. Vi mi niste rekli koliko je vaš posao širok. Tu ste pogrešili. DRAKULA: A što? ACA: Što?! Da bih dobro uradio svoj posao, ja moram da znam, u startu, s čim raspolažete. Kako da znam šta da instaliram, ako ne znam kakve su vaše potrebe? Logično! DRAKULA: Aha. ACA: Da ja tebi skratim postupak! Nacrtaću! DRAKULA: Š'a crtaš, nisam debil! Razumjem ja! ACA: Ma ne sumnjam ja da ti razumeš suštinu spoja hardvera i telekomunikacija, čoveče! Gledaj i slušaj. (Crta.) Pazi, vi imate dve pekare, tri male fabrike, tri auto-servisa, pet radnji. Dve 486-ice to ne mogu da opsluže. Zašto!? DRAKULA: Zašto? ACA: Zato što ima više punktova nego mašina. Onaj ko bi vam vodio knjige morao bi po ceo dan da se voza po gradu od mašine do mašine, pa onda do onih punktova koji ih nemaju. Mnogo potrošenog vremena, benzina... Logično! DRAKULA: Aha. ACA: Da se to ne bi dešavalo potrebno je da nabavite još jednu 586-ticu i da je telefonom povežete sa ostalim kompjuterima. Razumeš? Ti pozoveš kompjuter. On identifikuje tvoj glas i ti izdaš komandu. On je posle distribuira po ostalim centrima. Nema vožnji po gradu, nema nerviranja, trošenja vremena.... DRAKULA: A kako će on to... Aaaa!... Ko u amerićkom filmu!... Đems Bond i Greis Đons... (Aca se smeje od srca.) I ti to možeš napravit?!... E jesi vala mozak! Svaka ćast! ACA: Moraš tražiti od tasta da mi obezbedi novac za putne troškove, povratna karta Beograd-Budimpešta-Beograd. Tih elemenata ovde kod nas nema... DRAKULA: Slušaj, nije to sve samo njegovo. Dobar deo je moj! Ja sam to sa svojim ocem i bratom stek'o! Mi smo za to krvarili! On je to samo legalizov'o! ACA: Okej! Onda ti umesto starog daj lovu da odem do Budimpešte, da nabavim šta treba i onda da instaliram. Evo predračuna. (Daje predračun.) DRAKULA: To matori neće dat. Jebem ga... ACA: Sam si rekao da ti imaš svoj deo. DRAKULA: Imam. ACA: Pa onda učini nešto po ovom pitanju. Ako sistem ne bude valjao tvoj tast će kriviti mene, a ja ću onda morati da mu ponovim DRAKULA: Ponavlj'o njemu, ponavlj'o zidu isto ti je, batke. On bi samo da uzme, a da ga ne košta. To je sva njegova poslovna strategija. Razumiješ? (Aca ćuti.) Ne razumiješ! Zato si švorc. ACA: Ti mene ne razumeš. Pazi, ako ovo postavimo moći ćeš sa Tenerifa voditi posao. Razumeš?! Ti na plaži. Parižanku držiš za guzu levom, telefon desnom rukom. Daješ preko satelita naredbe u Beograd. Kapiraš, Bosanac?! DRAKULA: (Za sebe.) Kad bi o ženama tol'ko brinuo gdje bi ti bio kraj. (Aci.) 'Ajd ne spominji nikom ovo što danas nisi vid'o, pa ćemo zajedno vidjet kod matorog i da ti se malo više para da. ACA: A šta ako ipak spomenem? DRAKULA: Ma, bjež, budalo! 6. SCENA -- MOKRI SNOVI(U stanu Acine majke. Aca razgovara sa Draganom uz vanilice. Majka brižno sluša, ćuti. Razgovor Ace i Dragana prekida lupanje čekića -- majka lupa orahe, ređa ih u šerpu, jede.) ACA: E, čoveče, da si video kako se mali primio. Razbio sam ga! E, tri pentijuma ću mu uvaliti! Znaš koji ću sistem da mu postavim?! Nasa! Ej, Nasa! Odraću mu kožu s leđa! DRAGAN: Mada, iz priče mog ćaleta o njegovom tastu, njih dvojica su od istog blata umešeni. ACA: Ma, ne bojim se ja nikoga. Nego, znaš šta još ima novo? Dolazi mi ćale. DRAGAN: Nemoj da sereš?! ACA: Keve mi. Javio mi se. (Maše pismom.) On tamo ima inženjersku firmu, on i žena. Ima ogromnu kuću. Bio sam kod njega. DRAGAN: Misliš, daće ti nešto? ACA: Nikad se ne zna. Ja sam mu jedino dete. DRAGAN: Idi, sine, kud si ti zapucao! Znaš li ti koja je to muka izvući iz mog matorog sa kojim u istoj kući živim, znaš li ti koja je to muka da ja izvučem od njega pišljivih deset hiljada DEM za firmu? Pa gde su tu još porezi, iznajmljivanje poslovnog prostora, tebi honorar... ACA: I tvoja "vektra"... DRAGAN: Jebeš "vektru", slupao sam je. ACA: Ti si više automobila promenio nego neki ljudi cipela. DRAGAN: Jesam, al' to nije moj problem već njihov. Nego, šta sam ono hteo da kažem... Da! Teško će to sa matorim ići. Tetka, vi najbolje znate kakav je on. Jesam li u pravu? (Nema odgovora.) Tetka... ACA: (U pola glasa.) Nešto smo se podžapali... MAJKA: Nismo se svađali, moj sin i ja smo se uvek razumevali i nema razloga da i dalje tako ne bude. ACA: Zašto onda danima ćutiš, mama? MAJKA: Boli me glava. (Majka odlazi u drugu prostoriju. Zatvara vrata.) ACA: Jao, jao poludeću zbog ovoga... (Draganu.) Keva ne govori sa mnom ima nedelju dana. Saška se nešto razbolela. Nazebla pa ne dolazi, a zamolila me da ne idem kod nje zbog gazdarice. Gazdarica ne voli posete. Nemam para, Saški se smučilo da dolazi ovamo, vreme je i bilo, keva nas uhodi, ja kod nje ne mogu... Lepo ću skroz da otkačim, ako ne nađem neku lovu da nas izvučem iz ovog bedaka... DRAGAN: A otkad je to sa Saškom? ACA: Pa, ima neko vreme već... DRAGAN: Slušaj, idemo kod mene. Daću ti ključ od ćaletovog BMV-a. Idemo na ćaletov splav na Adi. Daću ti slobodno u firmi. Provedi sa Saškom nekoliko dana na splavu, nasamo, jebeš posao. ACA: Šta će ti reći ćale za kola? DRAGAN: Nek se vozi taksijem. Ionako mu plaća firma. ACA: Jedan vikend ne rešava stvar. Treba mi lova. DRAGAN: Okej,. daću ti iz firmine kase za provod. Nema frke. ACA: A dug? DRAGAN: Jebi ga, sad nemam, moram prvo kola da popravim. Al' pritegnuću ćaleta da vidi sa Kovačevićem da te ne zeza za isplatu. Kovačević ne sme da prdne od mog ćaleta. Sve što mu uradiš ima da plati. ACA: To mogu, valjda, i sam da završim. DRAGAN: Nema teorije. (Smeje se.) Nemaš ti leđa za to. ACA: Misliš, ne bi sam platio? DRAGAN: On je čudna 'tica. Ali ja ću ti pomoći. Koliko možeš da izvučeš od njega? ACA: Desetak hiljada. DRAGAN: A da kažemo da to radi moja firma, morao bi da plati. ACA: Bili ti tražio procenat od zarade? DRAGAN: Pa ako bi išlo preko firme normalno da bi morali nešto i firmi da plati, samo to se ne bi tebe ticalo. To bih ja završio sa njim. Ipak je firma -- firma, A i moj otac je tu. Ali hoću i tebi da učinim. ACA: Rekao si da mogu da uzmem BMV tvog ćaleta za vikend. DRAGAN: Da, da, samo izvoli. ACA: A čime ćeš ti da se voziš? Kad ćeš da popraviš "vektru"? DRAGAN: Ne znam, nemam love, ali ne brinem se. Već ću smisliti nešto. Nego, hajde da manemo te brige, da uzmemo ključ od gajbe i da se veselimo Saška, ti i ja. ACA: Prvo moram da obavim jedan važan posao. 8. SCENA ili IGRALE SE DELIJE...(Drakulin poslovni prostor. Na stolu pored kompjutera je dobar komad odlične slanine, sir, crni luk i hleb. Tu su Drakulin tast, Drakula.) TAST: Kažeš, mali bi da radi za nas? DRAKULA: Joj, da vidiš to sa vezom kompjutera preko telefona, to ti je fakat dobra stvar. TAST: Mani sad to. Kako bi bilo da nam malo ozbiljnije radi knjige? Je li pouzdan? DRAKULA: Ja vala, a i pos'o zna... To sam ja od poćetka govorio, al' da vidiš to s' modemima, to ti je, fakat, dobra stvar... TAST: Nama igračke nisu potrebne nego čiste knjige i neukaljan ugled, sinko. (Teško uzdahne.) Ne valja... Ne valja. Informišu me ljudi da kurve juriš, a kod kuće ti žena sedi. DRAKULA: Ne beri brige, pazim ja i više nego što ti paziš s onom tvojom frajlom. Nego, Aca će doći sad. Ja sam smislio da s njim proširimo posao. K'o suvlasnik imam pravo na to. TAST: Mali je dobar, tu nema šta, ali nas ne zanimaju njegove igračke. DRAKULA: Mene zanimaju. Ja 'oću da u to ulažem. TAST: Slušaj, mali... DRAKULA: Valjda i ja predstavljam nešto... TAST: Dobro, i šta ćeš s tim? DRAKULA: To je budućnost. Ja hoću da ulažem u budućnosti. To se isplati. To cijeli pametni svet radi. TAST: Koji to svet? Ja ne znam nikog ko se bavi tim glupostima. (Drakula hoće nešto da kaže, Tast mu ne dozvoli.) Eto na primer, da to nešto vredi siguran sam da bi Jova uzeo posao odavno. DRAKULA: To je zato što vi matori ne razumijete.... TAST: Ni Jovin sin, kako se beše zove, Dragan, ni on ne ulaže, a taj mali kod njega radi. Nema od tog posla ništa. Nego da vidimo mi od čega se živi. DRAKULA: A što bi se uvek živelo od muvanja sa poreskim knjigama? Što ja jednom da ne uradim nešto vredno, dobro, lijepo, ljudski... TAST: Pa ko ti brani? DRAKULA: Ti! Od početka je sve ovo sranje. Od kad je moj otac tebe upoznao i ušao u jebeni rat. TAST: Dosta! Nećemo više o tome. Gotovo je... Bilo pa prošlo. DRAKULA: Ja ne mogu tako! TAST: E, ako ne možeš, a ti sedi za klavir pa sviraj! DRAKULA: Samo ti zajebavaj, ali da znaš ja samo mog'o bit pijanista da nije bilo tebe i ovog glupavog rata! TAST: Ma, nisam ja tebi zabranjivao nikad ništa nego ti sudbina nije dala k'o ni meni. Da sam mogao da nastavim školu k'o Jova, da sam postao inspektor na vreme kao on, sve bi danas bilo drugačije. Ovako, ja sam uvek bio korak iza njega. I sad sam. DRAKULA: To što se ti sad kad si u penziji predstavljaš k'o da si bio inspektor jer si htio, a nisi mog'o bit' to je tvoj problem. Nemoj me molim te poredit' sa Draganom. TAST: Moram, jer ti ćeš naslediti mene, a Dragan Jovu. Ja 'oću da vas dvojica budete ravnopravni. Ti si mi k'o sin, jer ja nemam pravog sina. Sve što radim radim za tebe i Ankicu. DRAKULA: Nije nego. TAST: Ništa ja neću odneti u grob. Kad ja umrem sve će biti vaše, a da bi ste imali šta da nasledite ti moraš mudro da radiš. A to što se obmanjuje taj Aca to je, sine moj, postojalo i kad sam ja bio tvojih godina samo se tad drugačije zvalo. DRAKULA: E nije! U tome je stvar. Ne znaš. Pojma nemaš. A život prolazi! TAST: Tvoj život? DRAKULA: Da, (Ispravi se.) i tvoj, svih nas. Ja hoću da nas izvućem iz kamenog doba, da vidimo svijet, da vidimo bijela dana. TAST: Progledaćemo mi, sine, kad sredimo knjige. (Drakula je nezadovoljan odgovorom.) TAST: Da sam ja na Jovinom mestu, moglo bi kako 'oćeš, al' nisam. Sudbina! Radimo kako moramo. DRAKULA: Ti si dobar sa Jovom. TAST: Danas jesam, al' zatreba li mu može on mene i tebe da skine kad 'oće, samo tako. Da Jovin sin to 'oće, to sa kompjuterima, pa 'ajd, da razumem. Može mu se. Al', ti ne možeš. Ti moraš kako moraš, dok ne dođeš u poziciju da možeš kako 'oćeš. DRAKULA: Možda baš i ne moram. TAST: Tebe su izgleda, ponovo u'vatile tvoje bube? Da nisi namerio opet u Pariz? DRAKULA: Ja samo 'oću da se unapredimo. Imam prava na to. Ja sam doneo u firmu novac k'o i ti. Firma je moja k'o i tvoja. TAST: Znam, sine. DRAKULA: Ja imam pravo. TAST: Znam, ali sad su nam knjige najvažnije. DRAKULA: Ja sam se za nešto drugo rodio. (Na vratima se čuje kucanje.) DRAKULA: To je on. TAST: Ej, teško meni. (Drakula otvara vrata.) DRAKULA: Uđi! (Aca ulazi.) De si, batke, super što si doš'o! Stig'o je Aco, ćaćko! On ti je naućnik za kompjutere i maher za knjige! ACA: Daj, ne preteruj! Dobar dan, gospodine... TAST: Ti si neki skroman momak, a? Ako stvarno možeš sve kao što si ovom mom detetu napričao onda si sila. ACA: Drakče vam je pričao o mom predlogu? TAST: Napričao je on meni svašta. Kad smo Jova i ja počinjali kao inspektori mi smo bili mnogo skromniji, stidljiviji. Moralo je sve da bude kako stariji kažu. A vi klinci, vi nikog ne fermate. Opasni ste! (Aca odmerava situaciju. Drakula ga pljesne po ramenu.) ACA: Došao sam da razgovaramo o poslu. Drakče mi je rekao da ste zainteresovani za proširenje posla. TAST: Jesmo. ACA: Vrlo dobro, ja imam ponudu koja će vam, siguran sam, odgovarati. TAST: Čuo sam već dovoljno. ACA: Pristajete? (Drakula razgleda materijale koje je doneo Aca.) DRAKULA: (S teškom mukom preko jezika.) Ne, jeb' ga, otpada. ACA: Ne razumem! TAST: Vidiš, sinko, ja vidim i znam da si ti stručan momak... DRAKULA: Profesionalac! TAST: Samo imaš jedan problem... Radiš pogrešne stvari... Uređivanje knjiga, to je posao za tebe. To ti treba da radiš. Tu si sjajan. ACA: Samo, ja bih tu mogao da zglajzam zatvor... DRAKULA: Ma kakav zatvor, ćovjeće?! Moj stari je milicijski kadar. Ima on svoje ljude svuda. Ko mu šta smije? Nego, vidi ovako, mi imamo ozbiljnih namera sa našom firmom i za to bi nam, pošto su vremena mutna, dobro došla tvoja pomoć. Kapiraš? ACA: Ne. DRAKULA: Ti lepo skroz sa poslom pređeš kod nas. Radiš pos'o jedno pola godine, mi tebi lovu na ruke, vizu za Kanadu i ti put pod noge. Nama super, tebi super, vredi?! ACA: Ma, nisam ja to tako zamislio. DRAKULA: Al na to je izašlo! Gledaj mene, ja sam drugo zamislio -- da studiram klavir u Sarajevu, a gdje sam sad? I šta? Ćutim, radim, ne žalim se. ACA: Ne znam šta da vam kažem. TAST: Ma šta ne znaš? Pogledaj malo oko sebe. Šta radi tvoj drugar, kako se beše zove... Kako se zove Jovin sin? DRAKULA: Dragan, već sam ti rekao. TAST: Jeste, Dragan! Šta radi Dragan? Vozi besna kola, lupa kola! Luduje! Je l' tako? ACA: Jeste. TAST: A ti? Radiš umesto njega. A pametan si momak. ACA: Pa jeste. TAST: A on je budala. Zašto da radiš za budalu? ACA: Nije tako. On je dobar dečko. Fino sarađujemo. Moju porodicu je dosta zadužio. DRAKULA: Pa nek je i tako, ali šta si ti Bogu zgrešio da večito radiš za drugog? To je nepravda! Zašto ti ne bi imao svoju firmu? ACA: A ko mi garantuje da ću to uz vas imati? Uostalom, ja i kad bih sad imao para ne bih ovde otvarao firmu. DRAKULA: Znam, iš'o bi u Kanadu. Još i bolje! Ti si fin, mlad, perspektivan. TAST: Mi ti nudimo sjajnu priliku da za kratko vreme dobiješ dosta novca. Ako sumnjaš da ćemo ti mi plaćati spremni smo da damo i depozit. Sa nama se oko svega možeš dogovoriti. DRAKULA: Bila bi to fina parica. Sašku pod ruku, novac u đep, pa u novi život. Ovde ti nije mesto, no u Kanadi, al' oni te, batke, neće bez para. ACA: Znam. DRAKULA: Kad bi ovde nastavio da radiš s knjigama brzo bi te pojeo mrak, nisi ti taj tip. Ovako jedan poslić, pola godine, pa preko grane. ACA: Hm. DRAKULA: Aco, dogovorili smo se? ACA: Ma sve-sve, ali kako da znam da ćete me vi sve platiti? TAST: Reci kako bi se ti osećao sigurnim? Ja sam predložio depozit. Reci ti svoje. ACA: Dragan mi duguje neke pare. Ako biste vi dali taj novac umesto njega ja bih radio za vas. Ako bih ja otišao od njega, možda bi se moglo dogoditi da nikad ne dobijem te pare. DRAKULA: Možemo se dogovoriti oko toga. ACA: Ako možemo, onda ja pristajem. 9. SCENA ili BARABE(Drakulin poslovni prostor. Tu su Drakula i Saška. Saška odmotava poklon koji joj je dao Drakula.) DRAKULA: Pazi, pazi, samo nežno... (Poklon je čokoladna torta.) DRAKULA: Srećan rođendan! (Iza kauča vadi flašu šampanjca.) SAŠKA: Otkud si znao? DRAKULA: Ja sve znam. 'Ajde sad, šta gledaš? Sjeci da jedemo, da se veselimo! SAŠKA: (Dirnuta.) Hvala ti. (Ljubi ga.) DRAKULA: I drugi put. (Saška se nasmeje. Poljubi ga još jednom -- za drugi put.) DRAKULA: Odlazim, a i ti uskoro odlaziš, pa ko velim da proslavimo! SAŠKA: Gde ideš? DRAKULA: U Pariz. Prelomio sam. Neću više 'vako. SAŠKA: A žena, deca, firma? DRAKULA: Razvješću se, a moj deo firme ću rasprodati, pa s parama preko grane. U Pariz. Tamo ću živeti. Da se pije! Za Pariz i Kanadu. SAŠKA: Hoćeš li biti srećan u Parizu, sam? DRAKULA: Trudiću se. K'o i ti u Kanadi s Acom. SAŠKA: Da. DRAKULA: Mada sumnjam da ćeš biti srećna. SAŠKA: A što ti meni prvo nešto kažeš, pa me onda zatucavaš u mozak? DRAKULA: Nije vreme za nevesele teme. Da se jede! SAŠKA: Vrdaš, vrdaš... DRAKULA: Nije, nego mi je žao, a ne mogu pomoći, a mila si mi, volio bi'. (Naliju šampanjac. Piju, Drakula razbije čašu. Saška ga sledi.) DRAKULA: Znaš li ti, mala šta je to Pariz? Pariz je, prestonica umetnosti, lepote... Grad svjetlosti! SAŠKA: Nikad nisam bila u Parizu. DRAKULA: Mnogo si propustila! Ja sam bio jednom da posetim sestru, pre rata. Išao sam sa njom na koncerte. Znaš li ti da u Parizu u jednom danu ima više koncerata nego u Beogradu za celu nedjelju? Mocart, džez, etno, rejv... SAŠKA: A jesi li bio po knjižarama? DRAKULA: Slabo... Al' imaju sjajnih muzikantskih knjiga. Ljepoto moja! Ljepoto! Ti bi trebala ić u njine knjižare! Ti! Ti! SAŠKA: Ja bih. DRAKULA: Pa idi. Idi u Kanadu preko Pariza. Nagovori Acu. On će tebe poslušati. Dobar je on. SAŠKA: Možda i hoću. DRAKULA: Obavezno ga nagovori! Možeš ti to! I volio bi, da se sretnemo u Parizu. Ti i ja. (Dohvate se.) SAŠKA: Dogovoren je sastanak. DRAKULA: Anđele moj. Znaš što te volim? SAŠKA: A ti mene voliš? DRAKULA: Ne zajebavaj. Znaš što te volim? Volim te zato što znaš šta je ljepo. SAŠKA: Ja mislila da si ti sa mnom samo onako. A stvarno me voliš? Oprosti, znam da ne voliš da ponavljaš. Izvini. I ti si meni drag. Mnogo si mi drag. Baš onako... DRAKULA: Ženama su barabe uvek drage. SAŠKA: Ma jok bre, nisam ja to tako mislila. Stvarno. Ti si nešto skroz novo u mom životu. DRAKULA: Ne sumnjam. SAŠKA: Opet mi ne veruješ? Pa dobro... DRAKULA: Ma, vjerujem ti. Ja sam uopšte novitet. (Nasmeje se.) Volim te. SAŠKA: Znala sam, od početka sam znala, da si ovakav u stvari. Da imaš dobru, finu dušu. DRAKULA: U Parizu ću biti srećan. Sviraću klavir. Pazi sad! (Izvuče ispod kanabeta kofer.) Imam note. Sačuvao sam i neke note, od pre. Mnogo toga sam zaboravio, ali tamo u Parizu... Nabaviću još neke. SAŠKA: Potražićemo profesora klavira. To bi ti pomoglo da zaboraviš sve ono tamo što si doživeo i ovo ovde. Sviranje, muzika, to oplemenjuje čoveka. Samo trebalo bi svirati, vežbati svaki dan... Uz dobrog profesora.... DRAKULA: Ne bi mene niko uzeo ponovo u klasu. Pijanista se postaje mlad. Ja sam prestareo. Sviraću onako, za sebe. SAŠKA: Pitaćemo nekog. Naći ćemo profesora. Molićemo. DRAKULA: Neće vrijedeti, ali, ipak, pokušaću. SAŠKA: Za školovanje u Parizu moraš znati jezik. Znaš francuski? DRAKULA: Onako. SAŠKA: Ja ću ti pomoći. DRAKULA: Ne možeš. Ideš u Kanadu. SAŠKA: Ja ne moram u Kanadu. DRAKULA: Ali Aca je dobar čovjek. SAŠKA: Šta će meni dobar čovek? DRAKULA: 'Ajd, ne budali mala. Dobri ljudi su rijetki i valja ih poštovati. SAŠKA: Ali... DRAKULA: Baraba k'o ja još manje ti treba. Ne vezuj tanko za labavo. SAŠKA: Ja imam pravo da biram. DRAKULA: Ej, mala, mnogo te volim, ali ko Boga te molim da batališ te ženske budalaštine. Ti si pametna djevojka. Ne treba ti to. SAŠKA: Treba mi. Rekao si da me voliš. DRAKULA: Voli te i Aco. Šta je? Šta me tako gledaš? Šta je bilo? SAŠKA: Trudna sam. DRAKULA: Pa šta? SAŠKA: Pa trudna sam! DRAKULA: Pa šta? To je Acino! SAŠKA: Otkud ti znaš da je Acino? DRAKULA: Moje vala nije! SAŠKA: Tako? DRAKULA: A šta si ti zamislila? Da te trudnu otmem od njega i da te vodim u Pariz, da te tamo izdržavam? Što bi ja onda bio lud ići u Pariz kad to imam i ovde. Ja 'oću da živim k'o ćovjek. Da budem slobodan. SAŠKA: Super! A ono o ljubavi?! More, svi ste vi isti! DRAKULA: Ja te volim zato što te volim, a ne zato što bi te rado ženio. SAŠKA: Barabo! (Saška naglo otvara. Pred vratima stoji tast.) TAST: Aha! I ti si mi neka devojka! Sramota! Pored svog, svog... Ace, ti se motaš sa oženjenim čovekom! Stidi se! DRAKULA: Ostavi djevojku na miru. Nije ti ništa skrivila. SAŠKA: Kakvo vas nije sramota da virite kroz ključaonicu? TAST: Bože sačuvaj! Ja sam se tu slučajno! DRAKULA: Ako ćeš da na nekom vježbat' svoje policiske fazone ja sam ti sasvim dovoljan. Pusti curu. SAŠKA: A ti ćeš ostati s njim? DRAKULA: Bjež, ba... (Drakula je pažljivo izvede napolje. Ona se ljutito otrgne. Ode.) DRAKULA: (Za sebe.) E jeb' ga. TAST: Mali, gde se pare prave tu se gaće ne skidaju! DRAKULA: Otjero sam je ja sam. Nije bilo potrebe da je maltretiraš. Oni se spremaju za Kanadu, a i ja sam mislio malo da otputujem. TAST: U Pariz? DRAKULA: Na kratko, mislio sam da se malo odmorim, TAST: Ne može. DRAKULA: Zašto? TAST: Zato što je sada vreme radu, a ne odmoru. Na leto, uzmi ženu i decu za ruke pa idi na more odmaraj. Sem toga rekli smo da ćemo Acu više uvesti u posao. DRAKULA: Rekli smo samo za koji mjesec. TAST: Za početak, a posle ko zna videćemo. Ti si mu po godinama bliži nego ja. Lakše ćete se vas dvojica sporazumeti. I ne smeš više da se petljaš sa njegovom ženskom. On ti je sad partner na duže, to nije pošteno, a može i da sazna. DRAKULA: Pa rek'o sam da smo prekinuli. A kad završim to sa Acom, Aca će za Kanadu, a ja bi mog'o otić za Pariza da vidim sestru. TAST: Ne bi ti to bilo baš pametno. Ti znaš da si učestvovao u onom tamo ratu. Ja znam, informisali su me ljudi, svašta si radio. Ko zna, možda te napolju traže zbog toga. Bolje bi ti bilo da ne napuštaš zemlju. DRAKULA: Ali ja sam tad bio maloletan! TAST: Uf, mnogo bi to njih potreslo! Za njih je bitno jesi ili nisi kriv. DRAKULA: A ko bi mogao da svedoči protiv mene? Ti? TAST: Pomeri se s mesta, budalo. Ti si mi kao sin. Kako bih mogao ja tako nešto da ti uradim? Zli ljudi! Dovoljno je da jedan mane prstom i gotovo. DRAKULA: Ali ja bih otišao samo na nedjelju-dve... Ja sam suvlasnik ove firme, ja sam punoletan, ja imam pasoš... TAST: Ti ne možeš da ideš! Oženjen si čovek, imaš posao, kuću! Ti treba da budeš sposoban sve da naslediš! DRAKULA: Znam, kad ti umreš. TAST: Samo, ja ne mislim brzo umirati, a dotle bi ti bilo pametnije da me slušaš i da se okaneš ženskica jer ja još uvek mogu da se predomislim. 10. SCENA ili MOJ TATA IZ ŠPAJZA(Kuhinja-soba u stanu Acine majke. U kuhinji su Majka i Acin Otac. Majka zakuvava kafu. Zatim sipa kafu u šoljice. Sve radi nepotrebno dugo.) OTAC: ... Kada sam naučio engleski, posle je bilo dobro. Danju sam radio kao električar, a noću kao portir. Štedeo sam. (Uz osmeh.) Dobio sam rak. Stanje je sad stabilno, kažu. A ti kako si sa zdravljem? MAJKA: Nije loše. OTAC: Šta ima novo kod tebe? MAJKA: Ništa, Aca je odrastao. OTAC: Ovde se ništa nije promenilo za dvadeset pet godina. MAJKA: Sve je isto kao što si ostavio, Stojane. OTAC: A Aca? Poslednju njegovu sliku koju imam je od pre pet godina. Je li se on promenio? Daj mi njegovu sliku da ga vidim, da se ne iznenadim kad dođe... MAJKA: Nemam ni jednu njegovu sliku. Nemam fotoaparat. OTAC: Zašto si mrzovoljna? Nismo se razveli. Ja sam ti muž. Nemaš drugog muža? (Majka se smeje. Otac sledi njen primer.) MAJKA: A ti ostaješ ovde, rešio si? OTAC: Da, naravno, nemam razloga da idem. Ovo je moj dom, moj stan. MAJKA: A ja sam ti zakonita žena koja skoro trideset godina živi u ovom stanu. OTAC: I to je sasvim okej. Ja ti to pravo ne osporavam. Ti si moja žena, ja sam tvoj muž. Gde spavaš, mislim, gde ću ja da spavam? Umoran sam, vrlo se lako umaram, a hteo bi da se malo protegnem, da raspremim stvari. MAJKA: Stani, ne može to tek tako. OTAC: Zašto? MAJKA: Nema mesta u ormaru. Tu su Acine stvari. Tvoje će za početak morati da ostanu u koferu. (Otac pretura po koferu.) Čuješ li ti mene? OTAC: (Izvadi iz kofera flašu vina.) Ta-na-na-na! Original francusko vino pravo iz Amerike da nazdravimo! MAJKA: Ne pijem, a ni ti ne bi trebalo ako si već bolestan. OTAC: Samo malo, neće nikom škoditi. Na život treba gledati optimistički. Dodaj čaše. MAJKA: Ne. OTAC: Za nas. Doneo sam ga iz Amerike samo za nas dvoje. Za naš život, Milka. MAJKA: Kakav život?! Upropastio si mi život, ti... Gnjido, ti svinjo muška... Idiote! Ti, ti, ubila bih te da nisi mrtav bolestan. (U stan ulazi Aca.) MAJKA: Došao je tata, Aco-sine. OTAC: Sine! ACA: Ćale! Ja... Ja sam mislio da te sačekam na aerodromu... Gde si se smestio? Gde su ti stvari? MAJKA: Ne raduj se mnogo. Bolestan je, bez para i živeće sa nama. ACA: Jao, molim te, kevo... OTAC: Pare nisu najvažnije na svetu. ACA: I nisu. OTAC: Sedi da porazgovaramo. ACA: Šta to vidim? Doneo si vino, da nazdravimo tvom dolasku. OTAC: Da, ali mislio sam da nazdravimo majka i ja. ACA: A ja sam izbačen sa vaše žurke? OTAC: Ma ne, samo... Mislio sam. ACA: Razumem, shvatam. nego da pričamo mi naše priče. Kako tvoji poslovi? Kako firma? MAJKA: Nema on firmu. ACA: Mama, molim te, ostavi nas dvojicu na miru. OTAC: Nemoj da se brecaš na nju. Ona ima dobru dušu. ACA: Kako ti kažeš. Nego, pričaj mi šta ima novo. OTAC: Ne, prvo ti reci. Ti si mlađi, kod tebe ima sigurno više novina. ACA: Pa dobro, imam devojku, zove se Saška i plairamo da živimo zajedno, sami. OTAC: Vrlo dobro, mladi ljudi treba da vode samostalan život. ACA: Ušao sam u poslove sa nekim važnim ljudima. Velike pare su u izgledu. S tim parama ćemo u Kanadu. OTAC: Eh, nije dete moje Amerika ono za šta se ona sama predstavlja. MAJKA: To sam mu i ja oduvek govorila, ali on neće da sluša. Hoće da bude kao ti. OTAC: Ako ćeš već namaći neki novac, pa zašto ne ostaneš ovde? I ovde se sigurno može lepo živeti s puno para. A i majci će biti lakše. ACA: Ovde se ne može voditi pošten posao. OTAC: A ti ljudi, da li oni pošteno rade? ACA: Ne znam, a i ne tiče me se. OTAC: Ako nisu fer prema drugima otkud znaš da će biti okej. prema tebi? Ko su uopšte ti ljudi? MAJKA: Penzionisani inspektor i njegov zet ratni profiter. Naš sin im, koliko sam od drugih čula, šteluje knjige, a to je protivzakonito i ovde, a i u Americi. OTAC: Nije valjda da se time baviš? ACA: Ali, tata... OTAC: Nije da te osuđujem, i ja sam u mladosti pravio greške. Samo hoću da ti kažem da moraš da paziš šta radiš inače ćeš i ti naći svog inspektora Kovačevića ACA: Kovačević, nisam znao da se tako zvao taj čovek. A taj Kovačević... OTAC: To je sad završena priča. Pomenuo sam ti to samo da bih te upozorio. Ja nemam nikog drugog osim tebe i tvoje majke. ACA: Ma, ako se ja ne brinem šta ima ti da se brineš? Ja mislim da prvi naš razgovor posle deset godina ne mora baš ovako da izgleda. Šta ima novo kod tebe? OTAC: Evo, vratio sam se. ACA: A firma? (Majka se smeje.) OTAC: Nema firme. ACA: Rasprodao si je? OTAC: Ja znam da sam ti kao dečaku kada si dolazio kod mene pričao takve stvari, ali mislio sam dobro je za dečka da ima lepo mišljenje o svom ocu. Ja ne znam kako se to posle dogodilo, ali ne sećam se da sam ti u onim retkim pismima o tome pisao. Ne znam kako si ti nastavio da veruješ u tu priču... ACA: A ona kuća, kola, ti si tamo meni pokazao čitav svet? OTAC: Kod tog čoveka sam radio kao hauzmajstor, imao sam sve ključeve pa kad je on otišao na Bahame ja sam iskoristio priliku da se s tobom provedem. Bilo nam je lepo. (Majka se smeje.) OTAC: Žao mi je ako sam te razočarao, ali to mi stvarno nije bila namera. ACA: Ali ja sam ti verovao. MAJKA: Dobro, šta je bilo -- bilo je. Idemo dalje. ACA: Ali ti meni duguješ neka objašnjenja, ja sam mislio... Ja sam se nadao... MAJKA: Od toga sad nema ništa, moj Aco. Otac će sada živeti ovde sa nama, moramo da vidimo gde će da spava. ACA: Da spava? MAJKA: Da smesti stvari. ACA: Tek tako posle dvadeset godina dođe da spava? MAJKA: Ovo je njegov stan. Na njega se vodi. Kreveti na kojima spavamo, ormari, tepih, sve je to još on kupio. ACA: Moj krevet nije on kupio. MAJKA: Jeste, ja sam ti kupila, ali to sad nije važno. Sad treba da vidimo gde ćemo ga smestiti. Bolestan čovek ne može da spava na podu. To je za nas domaće. Evo Aca će. ACA: Šta?! MAJKA: Šta "šta"? Svo vreme si govorio "videćeš ti kad mi dođe otac, videćeš ti"... Pa evo, sine, sad gledaj. ACA: Ne dolazi u obzir! Priča mi tu o nekom poštenju, a on je mene ceo život lagao, davao mi lažne nade i sad da me izbaci iz kreveta! Ne dam! MAJKA: Sram te bilo! Kako se to ponašaš prema bolesnom čoveku? Dok si mislio da od njega možeš dobiti para bilo je "tatice, tatice", a sad kad on od tebe očekuje pomoć sad bi da ga šutneš. E, ne može, ja ne dam! Za njega ovde mora da ima mesta! ACA: Nek spava u tvom krevetu! OTAC: Aco, stani, sine. (Aca demonstrativno odlazi.) OTAC: Nisam ovako zamišljao naš susret. MAJKA: Smiriće se on već. Plahe je naravi na tebe. Nego, hajde da se ti raspremiš, da prilegneš, da se odmoriš. OTAC: A gde? MAJKA: Lezi ovde na moj kevet. OTAC: A ti? MAJKA: Već ćemo se dogovoriti. OTAC: Milka... MAJKA: Nemoj, Stojane. (Acina majka, gospođa Milka svom tek pristiglom mužu okrene leđa.) 11. SCENA ili KLINCI(Splav. Na ivici splava sede Aca i Saška.) SAŠKA: Hoćeš li mi već jednom pokazati taj ožiljak? (Aca je zamišlje ne sluša je.) Čuješ li ti mene bre? Aco! ACA: Izvini, ne slušam te. Razmišljam kako mi se srušio život. Tek tako -- puf! E, dvadesetpet godina on je nije ni pogledao, a ona sad spava sa njim u krevetu! SAŠKA: (Kroz smeh.) Pa koj' ti kriv kad ga nisi pustio da spava u tvom? ACA: On je tamo živeo sa drugom ženom! Sad kad se razboleo došao je kod nje! Danas kad su ga nosili u bolnicu ona je plakala! SAŠKA: Pa normalno kad ga voli! Tolike godine ga je čekala i dočekala. Budi bre srećan, čoveče! Ona se konačno bavi nekim drugim, a ne tobom! ACA: Drugačije je sve to trebalo da bude. SAŠKA: Imamo ključeve od Draganovog splava. Konačno smo ostali sami. Tebi to ništa ne znači? ACA: Izvini, ljubavi. SAŠKA: Zašto mu ranije nismo tražili splav? ACA: Meni je bilo bezveze da moljakam. SAŠKA: Ovih šest meseci, od kad je gazdarica stalno tu bilo mi je mnogo teško. ACA: Pa kad majka nije htela ni jednom da ode na salaš kod tetka Dragice. Ne znam samo što se uskopistila... SAŠKA: Ako zadržimo ključeve od splava biće super! Doneću rešo, moći ćemo i po nešto da skuvamo. ACA: Moja kuvarica! SAŠKA: Krevet je baš udoban. ACA: Taman za dvoje. SAŠKA: Nije prenatrpano stvarima kao u stanu. Fale samo zavese i jedna vazna sa cvećem. ACA: Cveće već imamo. SAŠKA: I gotov dom. ACA: Naša jazbina. SAŠKA: Samo kad bi Dragan dao. Ovih šest meseci baš je bilo teško. ACA: Zaboravi. Dobićemo splav. Ovde možemo da radimo, da ručamo, da spavamo, da se volimo... SAŠKA: Mogli bi smo skroz da se preselimo. Na leto će nam biti super. ACA: Ja neću da ustupim stan onom kilavku tek tako. SAŠKA: Aco, molim te, zbog nas dvoje. Otac me je posetio kod gazdarice. Bio je mnogo ljut. Kaže da biram ili da završavam fakultet ili da se vraćam za Mihajlovac. Ja ne mogu u Mihajlovac. ACA: Pa ne treba da ideš. SAŠKA: Al' ako mi otac ne bude slao pare za kiriju ja neću moći da ostanem. Mislila sam dok se to s Kanadom ne sredi, da nas dvoje zajedno pređemo ovde na splav. Biće nam lakše. ACA: Mnogo mi je teško. SAŠKA: Znam, al' ti bar imaš krov nad glavom, a ja danas-sutra i to mogu da izgubim. ACA: Ne da tebe tvoj Aca nikome! (Aca je zagrli. Škripa kočnica. Galama. Na splav dolazi Dragan.) SAŠKA: Šta je sad? Dragane, obećao si nam da ćemo ovde biti sami. (Za njim se pojavljuje Drakula.) DRAKULA: Ja sam kriv, izvini. (Aci.) Hteo sam samo da se raziđem sa tobom u miru. Odlazim za Pariz. ACA: Kako sad to odjednom? DRAGAN: Drakula mora da beži. Tast ga maltretira. On to, čovek, ne može da podnese. Pokupio je nešto novca iz kase i sa žiro-računa. To mu je sad sva imovina. DRAKULA: Ja znam da prema tebi imam nekih obaveza, ali to se sad sve menja. Ja moram da idem. Tebi mogu dat' tri-ćetiri hiljada. ACA: A stari? DRAKULA: On bi te 'teo uvuć' više u poslove, al' 'oće li te on posle platiti to ti ne mogu garantovati. ACA: Kad sam počinjao vas dvojica ste mi mnogo toga obećali. DRAGAN: Aco, mi smo ti prijatelji i hoćemo da pomognemo tebi i Saški da odete u Kanadu. Ja predlažem da ovde napravimo mali štab. SAŠKA: To nije fer! Obećao si nam da ćemo ovde biti sami, samo Aca i ja. DRAGAN: Ja sve ovo radim zbog vas. Vidiš da čovek mora da ide. Treba da vidimo kako biste i vi mogli što pre za Kanadu. SAŠKA: Ako ne budete dali para savršeno mi je svejedno da li ću biti siromašna ovde ili u Kanadi. I da znate, ako vas dvojica ostanete na splavu ja idem. Dosta mi vas je! ACA: Smiri se bar ti, Saška, kao Boga te molim. SAŠKA: Hoćeš da pričaš sa svojim prijateljima? Pa dobro, pričaj. Samo da znaš, Aco, ti si jedna divna budala. Idem sad... Idem da donesem pivo. Muški razgovor se najbolje obavljaju uz pivo. DRAKULA: Mog'o bi ti pomoć'... SAŠKA: Idi mi s očiju, molim te. (Saška odlazi.) ACA: A sad da čujem vas dvojicu! DRAKULA: Ja sam hteo da ulažem u mrežu k'o što smo se mi dogovorili, al' matori to nije dozvolio. On u stvari raspolaže celom firmom. Ja mogu da se zanosim koliko mi volja da sam suvlasnik... ACA: I ti si zato mislio da bežiš, da mu sve prepustiš. Baš si klinac! DRAGAN: A šta čovek može da uradi? Pogledaj sebe. Tvoj matorac ti je svašta obećavao dok nije došao iz Amerike. A sad? Uselio ti se u stan. Šta ti tu možeš? Ništa. ACA: Ne mogu ništa jer se stan vodi na njega, a on je živ. Drakčetova firma je drugo! DRAKULA: Eh, to ti misliš... ACA: Niko da se nije makao iz Beograda! Neka su i stariji, mi ćemo u svakom slučaju živeti duže. DRAGAN: Ta ti nije loša. Kad bi moj ćale nešto naprasno umro, ja bih sve odmah prodao i krenuo u beli svet. Drakula će za Pariz, ti za Kanadu. Šta ću ja ovde? ACA: Dok ne pomru voleo bih da razrešim još jednu enigmu. Drakče, tvoj tast je bio inspektor. DRAKULA: Što pitaš? ACA: Pa pitam, tako se svima predstavlja -- inspektor Kovačević u penziji. DRAGAN: Pa ako se tako predstavlja verovatno i jeste. Ne znam. DRAKULA: A što pitaš? ACA: Mog oca je u Ameriku svojevremeno poterao izvesni inspektor Kovačević. DRAKULA: Misliš da je to on? Moguće, batke, moguće, strvina je to velika! DRAGAN: Meni zvuči suludo. Mada, znam da su moj otac i on nekad davno radili zajedno u policiji. Samo šta... Kako... Mogao bih da pitam ćaleta. DRAKULA: Ma š'a š' provjeravat! Neće on reći ništa. Štite oni jedan drugog. E jesi, Dragane, naivan! Nema stotinu inspektora Kovačevića! Ja mislim Aco da se on nešto zaverio protiv ćitave tvoje porodice. Da sam ja na tvom mestu... ACA: Ne treba brzati. Još ništa nije provereno. Za sad, dok se sve ne proveri bitno je da ti ne ideš nikud. Ako otkrijem da je to istina, pa jebaću mu... DRAKULA: (Čvrsto zagrli Acu.) Joj, batke, ne daj se zajebat, molim te! Ti si pametan ćovjek, kreativan. Ti možeš otić' u Ameriku! Bit' naućnik! Pusti sve! ACA: Ne! (Dolazi Saška. Tegli pivo u torbi. Ona je iza Draganovih i Acinih leđa. Ne vide je. Došla je tiho. Prilazi joj Drakula. Njih dvoje se gledaju.) DRAGAN: Tako je! Samo kad bih mogao ja bih... Znaš šta bih ja uradio svom matorom... ACA: Ti to možeš! Svi mi možemo! Mi nismo balavci! Klinci koje oni tek tako mogu da vuku za nos, da ne plaćaju, da šalju u rat! Ne, neće više moći! Nikad više! Mi se ne damo prevariti! (Drakula poljubi Sašku.) SAŠKA: Da se pije! ACA: Zamisli, Saška, možda je Kovačević mog oca oterao u Ameriku. SAŠKA: (Ironično.) Da, da naravno, za sve su krivi matorci. Donela sam vam pivo. Pijte, muškarci, veselite se. DRAGAN: Da nazdravimo za naše drugarstvo. (Momci otvaraju pivo. Nazdravljaju. Dragan nazdravlja Aci, a Drakula Saški.) 12. SCENA ili GLAD(U kuhinji Acine majke. Ogromna količina hrane koja je spremljena ili se sprema za daću. Na podu, na stolu, na ormarima, baš svuda stoji ogromna količina pita, sarmi, gibanica, kobasica, sireva, jaja, turšije, meso -- pileće, juneće, čorbe u činijama, salate od cvekle i kupusa... Piće, alkohol, sokovi, kafe i povrh svega jedan džak šećera. Sve unaokolo miriše i smrdi na hranu. Aca soli prase, sprema ga za pečenje. Dragan ulazi unutra.) DRAGAN: Umre skot? ACA: Umre. (Dragan mu pruža ruku da bi mu izjavio saučešće. Aca je u neprilici. Ruke su mu prljave. Dragan ga zagrli.) DRAGAN: Došao sam da ti još nešto kažem. Možda nije trenutak, ali možda je hitno... Drakula je ipak pobegao za Pariz. ACA: E baš je prase! Dobro, to znači da moramo bez njega. DRAGAN: Ćale mi je rekao da će razgovarati sa Drakulinim tastom. Možda i bude nešto. A reci, jesi li ti nešto dogovarao i za firmu? ACA: (Uz prezriv osmeh.) A umeš li ti nešto da uradiš bez tatine pomoći? DRAGAN: (Duga pauza.) Ne. (Kraća pauza.) A i što bi se trudio? Čemu, inače, služi otac ako ne da se oslonim na njega? ACA: Ne znam, na žalost. DRAGAN: Jebi ga. Nego reci, duguje li Drakula nešto mojoj firmi? ACA: A jesi li siguran da bi tvoj otac mogao da sredi da se meni isplate pare? DRAGAN: Pa što da ne? Ako ima papira. On sve može. ACA: Tako je isto tvoj matori pričao da je Drakula pouzdan, pa vidi sad šta je ispalo. DRAGAN: Ne, on je rekao da je njegov tast pouzdan. Ja i Drakula se znamo onako, sa trka. ACA: Slušaj, mislim da ima načina da sve sredimo. Kod tebe ima nekih papira koji se tiču i Drakuline firme. Ako bismo tvom ocu dali na uvid neke papire iz tvoje firme... DRAGAN: A, to ne može. Ako treba ja ću mu reći usmeno. ACA: Ali, ovo bi moglo da ga zanima. DRAGAN: Baš zato. Šta ima da ga zanimaju papiri moje firme? Ne volim da me proverava. ACA: Pa jeste, on samo treba da isplaćuje dugove. Šta on ima da se meša u vođenje firme... DRAGAN: E, zajebi podjebavanje. Daj da vidimo šta da se radi. ACA: Ne zajebavam te! Ti mene zezaš! Celo vreme me zezaš! Svi me zezate. Dogovorili smo se da ne ide iz Beograda i evo šta je uradio! (Aca spontano vitla kasapskim nožem. Dragan se lecnuo.) DRAGAN: Pa dobro, nema razloga za paniku. Ako treba popeću se na glavu mom ćaletu, ako treba on će da te isplati... (Aca bezno zarije nož u prasetinu. U kuhinju ulazi Acina majka. Ona je u crnini, mirna, visoka, dostojanstvena.) MAJKA: Kakva je ovo galama? (Osmotri svog izbezumljenog sina.) MAJKA: Sram te bilo. Otac ti je umro, a ti se tako ponašaš. ACA: Ali, mama... MAJKA: Ni reč. Ja svu muku nosim. I kakav god da je bio sad je mrtav i moraš da ga poštuješ. ACA: Mama, zašto mi sve ovo pravimo? Šta je on nama dao? MAJKA: Dao ti je život. ACA: Život! Pa ja sad samo mogu da crknem! Mama, mama, on nam je ostavio samo hiljadu, e pišljivu hiljadarkicu, šta je to? MAJKA: Dovoljno za sahranu i spomenik. Da se ne obrukamo! Nije mogao više. (Aca besno krikne.) Ne detinjaj! Na mojim rukama je umro! Ja nosim na sebi svu muku. DRAGAN: Gospođo, ja ne bih da smetam, ja bih da idem. MAJKA: Ostani, sine. Red je da se priključiš skromnom sprovodu kao prijatelj ove kuće. ACA: Ja neću ići! MAJKA: Ne detinjaj! I požuri s prasetom! (Majka tiho zatvara vrata. Aca besno nastavi da trlja prase.) ACA: Ona je poludela, Totalno otkačila. E... Ostavio ju je sa mnom, ovako malim. (Pokazuje rukom.) E, skoro da smo gladovali. Za dvadeset godina, jednom sam ga posetio, nekoliko puta joj pismo napisao, pare nikad nije slao, a pisao kako se obogatio, lagao. Sve je lagao. (Skuplja so u kutiju. Polaže prase u pleh. Stavlja ga u rernu.) DRAGAN: Dobro ona, a što ti to radiš? ACA: Kako da se izborim sa njom? Majka mi je. DRAGAN: Ma znaš kad bih ja to radio za mog ćaleta? Ma nikad! Ja bi se na tvom mestu spakovao i otišao u tri lepe matere, preko grane i nikad se više ne bih vratio. Ajde, skidaj tu kecelju! (Aca se ustumarao po kuhinji. Dragan mu lagano skida kecelju.) ACA: Ma ne znaš ti, ništa ti ne znaš. Da sam ja imao oca kao što si ti imao... DRAGAN: Znaš šta bi bilo da si ti bio kod mog oca. Ništa! Ostao bi gladan. ACA: Kako gladan kraj onolikih para? DRAGAN: Gladan. (Smeje se.) Tebe mi. ACA: Daj ne preteruj! DRAGAN: Kad sam bio mali ostavi me keva sa ćaletom i on radi svoje, a mene zaboravi da nahrani. Ja jedem čokolade, bombone. Njih sam mogao da dohvatim. ACA: Eh, koliko vidim nisi umro. DRAGAN: Jeste, kad ti nešto treba, neki savet, lepa reč, on ti da para da ne smetaš i tebi super. ACA: Ne znam. Ja bih bio srećan. DRAGAN: Al' da zajebemo mi sva ta sranja. Idemo u novi život! (U kuhinju ulazi Saška.) ACA: Svud sam te tražio. Tata je umro. SAŠKA: Pobeže nam Drakula. DRAGAN: Ja sam mu javio. SAŠKA: Šta ćeš sad da radiš? DRAGAN: Naplatićemo novac od njegovog tasta, a on nek ide kud mu volja. SAŠKA: Kud mu volja? A kako ćete da naplatite pare? Da nećete da se opet žalite tvome ocu, Dragane? DRAGAN: Naravno. SAŠKA: Ej dečaci, dečaci. Molićete dva matorca da svršavaju vašu stvar, a koliko juče ste hteli da ih sve pobijete. DRAGAN: Ej, nemoj nas sad i ti u muku. Vidiš da smo u frci. ACA: Pođi ti, Dragane, u kola, stići ću ja za tobom. DRAGAN: Napokon da si se odlučio! ACA: Idi ti. Sad ću i ja. DRAGAN: Aj požuri. Moj ćale će brzo otići iz kancelarije. Posle ga nikad nećemo uhvatiti. (Njih dvoje ostaju sami. Dragan odlazi.) SAŠKA: Volela bih da budem kratka, ako je moguće... ACA: Da? SAŠKA: Znam da ti je teško zbog oca i tako, ali ni meni nije lako... Imam i ja svoje muke. ACA: Pa tu smo da ih zajedno prebolimo. SAŠKA: Nemoj sad to! ACA: Šta je, Saška? Šta je, ljubavi? SAŠKA: Pusti... Gotovo je. Gotovo je među nama. ACA: Au! Ovaj dan mi je baš dobro krenuo. Ne može biti bolje. Stani sad malo. (Pauza.) Znači, ne voliš me, više? SAŠKA: Ne radi se o tome... ACA: Nego o čemu se radi? SAŠKA: O tome da ja ne mogu više... ACA: Pa i ne treba, gotovo je. Sve je gotovo. Idemo za Ameriku. SAŠKA: Ne idemo... Ja ne idem... ACA: Zašto? Ne voliš me? SAŠKA: Ja jednostavno... ACA: Šta je? SAŠKA: Ja, mislim... Mislim da je bolje da se raziđemo, na vreme. ACA: Oduvek smo u svemu kasnili, pa šta bi falilo da i u rastanku malo zakasnimo? (U kuhinju ulazi Acina majka.) MAJKA: Šta? Zar meso još nije osoljeno. ACA: Napolje. MAJKA: Šta kažeš? ACA: Izađi napolje. Odmah. (Uhvati majku za ruku i izbaci je napolje ne dozvolivši joj da odreaguje. Zalupi za njom vrata.) SAŠKA: To je sve što sam imala da ti kažem. Idem ja. (Ona hoće da ode. On joj ne da.) ACA: Ne ideš dok mi ne objasniš. Nikad od tebe ništa nisam krio, pa imam pravo da bar jednom dobijem celu istinu. SAŠKA: Boleće... ACA: Nikad se nismo lagali... Molim te. (Duga pauza.) SAŠKA: Trudna sam... Ali mislim da nije tvoje. ACA: A čije je? SAŠKA: Nije bitno. (Ona hoće da ode. On je ščepa.) SAŠKA: Da se ti nisi upetljao u sve ove gluposti možda bi i bilo tvoje! ACA: Čije je, govori čije je! Čije? Drakulino?... Draganovo?... Matorog Kovačevića? Čije? (Saška ćuti. Aca joj opali šamar.) SAŠKA: (Besno.) Čije je?! Moje je bre, moje! Majku ti tvoju blesavu! (Aca joj zalepi još jedan šamar. Lice joj oblije krv.) SAŠKA: Znala sam. Ali, nema veze. U stvari je to u redu. Rekla sam ti moje je. Idem ja sad. ACA: Pozdravi tog dasu čije je... SAŠKA: A, nećemo se nas dvoje više videti. On ne priznaje. Kaže, nemoguće. Samo smo se dva puta... ACA: A šta ti na to kažeš? SAŠKA: Ne znam, nisam sigurna. Zato i kažem da je moje. ACA: A zašto ne naše? SAŠKA: Sramota me je da kažem da je tvoje ako nisam sigurna. Ne bih mogla. Pekla bi me savest. Znam da sam stvar mogla da ti ga poturim. Ti ne bi posumnjao. Još bi bio srećan. Nisam ja tak'a ženska, umrla bi' od stida. ACA: A pred njim te nije sramota? SAŠKA: On je drugo. Izvini. Ja sam za sve kriva. ACA: A da li bi moglo da bude naše dete? SAŠKA: Ma moglo bi, možda, ali kakve sad to ima veze? Ja ne bih mogla. Izvini što sam te povredila. Molim te. ACA: Voliš li me? SAŠKA: To sad više, posle svega što mi se desilo, i nije važno. ACA: Desilo se i meni, a ja te ipak pitam, voliš li me bar malo? SAŠKA: Joj, što me mučiš, pa ja sam spavala sa drugim! ACA: To mi ne spominji da te ne bi još jednom zveknuo. Voliš me? SAŠKA: Ja sam... Bila sam njim... Nije važno. (Saška plače.) ACA: I dalje me voliš? SAŠKA: Volim te. Ali šta sad s tim? Molim te, pusti me da idem. (Aca je pušta da ode.) 11. SCENA ili KAD SMO BILI DECA(Kuhinja-soba u domu Acine majke. Srpska daća. Sve je prepuno hrane koja smrdi i miriše. Na sredini je sto oko koga kruži majka u crnini tiho plačući. Jedan po jedan ulaze gosti.) MAJKA: Ej, teško meni... Moj domaćine... Što nas ostavi... Što ja ne legoh mesto tebe. DRAGAN: Lep ste mu ispraćaj tetka napravili. Svaka čast. MAJKA: Ej moja diko, moja jabuko.(Zadiše se.) Sedi, sine. Kako beše, gorča ili slađa kafa? DRAGAN: Gorka. A da vas nije bilo ne bi imao ko da ga sahrani. (Kuvajući kafu.) MAJKA: Pusta ženska sudbina. Ej, a kad se setim kakav je to inženjer bio. Mlad, lep, visok, iz Beograda došao na radnu akciju, a ja učiteljica iz Mramorca prva u svom selu, omladinka, dobrovoljka, gradim prugu Beograd-Bar. A on mene za ruku, pa hop u Beograd! A što su se onaj fini gospodin i Aca zadržali? DRAGAN: Imaju neki poslovni razgovor. Sad će i oni. MAJKA: On je na pokojnog oca vredan. Ej-ej-ej, šta će biti sa tim detetom... (U kuhinju ulaze tast i Aca.) MAJKA: Sedite, gosti naši. Crni gosti naši. ACA: Mama, u redu je. Dovoljno je bilo ono na groblju, ne moraš i ovde. MAJKA: Sedite i jedite, gosti naši. Našem Stojanu da se vidi za dušu. Našem domaćinu. TAST: Stojan je, Bogu hvala, ostavio za sobom, dostojnu zamenu. Život ide dalje. Okrenite se sinu, njegovom porodu. MAJKA: Niko domaćina ne može da zameni. On je meni bio sve. ACA: A šta sam ti bio ja? MAJKA: Dete. Jedite gosti naši. (Gosti jedu, a majka im se jada preko kašike.) MAJKA: Grešku je veliku napravio što mi nije sve lepo u pismo objasnio. Ma ne bi ja njemu zamerila što je on u Americi siromašan. Svili bismo dom ma gde, samo da on nije bio tako tvrda i ponosita srca. ACA: Dok je bio živ drugačije si pričala. MAJKA: Zar bi ga grdila da ga nisam volela? To je ljubav sinko, ne razumeš ti to. Još si zelen. TAST: Ma shvatiće, nego sad je potrešen očevom smrću. DRAGAN: Ej, Aco, ručaj tu i ne uzbuđuj se, vidiš i sam kakvi su ovi matorci! Hoće nas da zeznu, ali mi se, burazeru, ne damo. ACA: Pustite vi mog mrtvog oca, nego kako je vaš putnik? Ima li vesti od Drakule? Kako mu je u Parizu? Hvali li se? TAST: Ma to vam nisu priče za ovaj častan skup. ACA: Što? Pa pokojnik je bio smrtan čovek! Pričamo kao ljudi. MAJKA: Pomenite mog jadnog Stojana. SVI: Bog da prosti. TAST: Ali ti ništa momak ne brini. Neće se to odraziti na naš posao. Ti i ja smo ga sklapali. DRAGAN: A ja sam posredovao. Mislim da bi moja i vaša firma uz dobru Acinu saradnju... ACA: Dragane, molim te, ne mešaj se. TAST: Mislio sam da predložim još po nešto, kad izađeš iz situacije. ACA: Ja sam uvek u nekoj situaciji. Kažite. TAST: Mislim nije zgodno, vaša majka, pa vaš poslovni kolega... ACA: Neće biti još dugo čim mu otac vidi knjige odmah će proglasiti stečaj. DRAGAN: Aco! ACA: Šta ima da krijemo? Ionako će svi to saznati koliko sutra. Dakle... TAST: Mislio sam da pređeš kod mene da radiš, skroz. ACA: Da štelujem knjige? TAST: Pare bi namlatio, rođen si za to. ACA: Ja sam svoj život drugačije zamislio. TAST: Ih, čovek svašta snuje. Treba gledati od čega se hleb jede. Da se zaradi. DRAGAN: Kraj vas čovek može samo zatvor da zaradi. Drakula je pametan čovek, treba ići što dalje odavde. TAST: Ne slušaj ti ove mlade lude. Kad lupe glavom o zid opametiće se, samo tad će biti kasno. Sad vam je prilika. DRAGAN: Drakula se ne vraća. On je nekada, u muzičkoj školi dobijao silne nagrade. Bio perspektivan, mlad muzičar. Dogurao bi on do konzervatorijuma da ga nije rat skenjao. I treba da ode u Pariz. Da pokuša ponovo. TAST: Ma nema od toga leba, deco moja! Videćete, vratiće se on. Brže otud nego odvud. DRAGAN: Neće. TAST: Ma nije on otišao zbog te umetnosti, posvađali smo se oko neke kurvice. ACA: Nisu sve žene kurve. TAST: Bolje da se mi manemo žena. Da gledamo od čega se živi. Otac ti je umro. Znam da ti je teško. ACA: Kako vi to znate? TAST: Znam, uvek je to bilo isto. U moje vreme, ako ti je stari u ratu bio na pogrešnoj strani ti nisi mogao da napreduješ u službi. Nikako, osim da se oca odrekneš. Danas, ako ti ne ostavi novaca možeš čak i da ga se odrekneš pa da opet ostaneš u čabru! ACA: A ako ga je neko sprečio da me "pozdravi" sa lepim nasleđem? Ako ja znam ko je kriv? TAST: On je umro i sa tim je togovo. Ti treba da gledaš od čega se živi, da nađeš prijatelje od poverenja. DRAGAN: Vas na primer? TAST: Pa jeste, deco, što da se džabe bijete sa avetima? Eto, na primer, Drakčetov otac je pošao u rat da bi osvetio svog oca. I šta je postigao? Mrtvi su i otac i on. Ostao samo Drakče da se ja s njim pregonim po svetu. Nego, ti si pametan, Aco-sine, gledaj od čega se živi. ACA: Od štelovanja knjiga? E nije nego! Ako je tako dobro raditi s vama što vam je zet utekao? MAJKA: Aco, sine nisu to teme za ovaj častan skup. Izvinite, gospodine, nije on takav nego ga je sve snašlo. Otac mu umro, devojka mu otišla... TAST: A tako znači? (Ironično.) Nadam se samo da nije u Pariz. Al' nema veze i onako nije bila nizašta. Naći ćeš ti bolju. Kad ti i ja uzmemo pare sve će one da se sjate. ACA: Ona nije bila kurva! Vi ste jedna obična lažljiva, matora svinja! (Tast ustane.) MAJKA: Kakve su to reči! TAST: Bog da prosti, pokojnika, ali ja, gospođo, stvarno više ne mogu da dopustim da me vređaju zbog obične fufice. Dosta sam se i nagledao i naslušao i najeo. A ti, mali, uzmi se u pamet. Mani se cura i gledaj od čega se živi. ACA: A šta mislite da li se može živeti od ljubavi? TAST: Ne. Živi se od hrane. (Pljesne ga po ramenu.) Vidimo se sutra u firmi, sine. ACA: Ja tako ne mogu. TAST: Možeš, možeš. MAJKA: Naći ćeš ti drugu curu. Ako te je možda i prevarila, otišla, pa šta? Možda se i vrati! A ako se i ne vrati pa šta? Nisi s njom izrodio decu. Zaposlićeš se, zaraditi novce, roditi decu. ACA: A šta mislite, ako se od ljubavi ne može živeti, može li se od ljubavi umreti? TAST: Ne. Umire se od gluposti, sine. Isključivo od gluposti. (Aca iznenada dohvati veliki nož za meso i proburazi tasta.) ACA: Ja mislim da je to stvar ugla gledanja. (Tast se strovali na zemlju.) DRAGAN: Što to uradi? Šta sad da radimo? ACA: Beži odavde. 12. SCENA ili NOVI UKUSI(Kuhinja u stanu Acine majke. U kuhinji su Saška i Drakula. Saška ljulja malu kolevku.) SAŠKA: Što si dolazio? DRAKULA: Da vidim treba li ti štogod, tebi i detetu? SAŠKA: Kako Pariz? DRAKULA: Nisam stig'o mnogo da vidim. Ćim sam doš'o javili mi da je Aca ubio matorog. Žena me molila da se vratim, sve nasledila. Ja šta ću... Al' sad ćemo zajedno ić'. Uzeli smo karte Beograd-Pariz-Beograd. SAŠKA: Lepo. Ne treba da dolaziš ovamo. Mogla bi žena da ti posumnja. DRAKULA: Ne sme ona da pisne od mene. Ja sam sad gazda. SAŠKA: A moj Aca robija. Sin će mu biti u šestom razredu kad izađe, a Aca je dobar čovek. Ne bih volela da mu zadajem još muka. DRAKULA: Treba li tebi i detetu štogod? SAŠKA: Imamo, hvala Bogu. Ne gladujemo. DRAKULA: Donio sam za tebe neke haljine, a za dete igraćke i nešto para za vas. Kako je stara? SAŠKA: Umrla. Od tuge za Acom. Baš ga je volela. DRAKULA: Žao mi je. SAŠKA: A što bi tebi bilo žao? Kako ono ti kažeš: Nit si je znao nit poznavao. DRAKULA: Da, ali opet... SAŠKA: Ima i smrt dobrih strana. Sahranila sam je pored muža. Sad su konačno zajedno. DRAKULA: Kako si ti? SAŠKA: Obilazim Acu i negujem bebu. DRAKULA: Dolazi li vam ko? SAŠKA: Piše nam Dragan sa Novog Zelanda. Znaš da je tamo pobegao od poverilaca. DRAKULA: Naćuo sam kad sam otkupljivao njegov poslovni prostor. SAŠKA: On nam baš često piše. Nije mu tamo loše. Ne žali se. DRAKULA: Mogao bih da sredim da Aca izađe ranije. Primerno se vlada u zatvoru, kažu. SAŠKA: Kako te, bre, nije sramota? DRAKULA: Što? SAŠKA: Ne grize te savest ni malo? DRAKULA: Toliko sam toga ućinio da konaćno stignem dovde... Bilo bi glupo da me posle svih muka još i savjest grize. Ali, volio bi' tebi pomoći. Ti si mi draga. SAŠKA: A vidiš, mene muči savest! DRAKULA: Ne treba. Lepa si tu, tako dok sediš sa detetom. (Drakula bi da je zagrli. Ona se odlučno povuče.) SAŠKA: On je uvek bio čovek za primer. On će biti dobar otac. Biće sinu za primer. Učiće ga matematici. DRAKULA: Doći ću ovih dana da te obavjestim... SAŠKA: Ne treba! DRAKULA: Valjda 'oćeš da izađe što pre! SAŠKA: Radi kako znaš. DRAKULA: Dobro, onda ću doći. SAŠKA: Ne bih volela da nešto Aci napravim. On je dobar čovek.. DRAKULA: Shvatam. SAŠKA: Kako su ti deca? DRAKULA: Fino. Stariji svira klavir. SAŠKA: A ti si odustao? DRAKULA: Poslovi, porodica, obaveze, valja sve to ishraniti, zbrinuti... SAŠKA: Tako ti je to kad si otac. Moraš da brineš o svojima. DRAKULA: Mislio sam da našem detetu pomognem. SAŠKA: Ono ima oca i majku. DRAKULA: Pa zato i hoću da pomognem. SAŠKA: Ne treba. Ima majku. DRAKULA: Znam. Ja sam mu otac. Je li tako? SAŠKA: Šta tebi znači jedno dete, više manje? DRAKULA: Imam pravo da znam. SAŠKA: Nemaš. (Dete zaplače.) SAŠKA: Uznemirio si mi bebu. DRAKULA: Molim te. SAŠKA: Odlazi. DRAKULA: Samo još malo. (Drakula okreće leđa. Odlazi. Zatvara vrata za sobom. Saška uzima dete iz kreveca. Otkriva sisu. Doji dete.) SAŠKA: (Detetu.) Doći će tvoj tatica, tvoj veliki tatica.... Veliki tatica... Veliki tatica. Kraj// Projekat Rastko / Drama i pozorište / Savremena drama // |