|
|
 |
Недовић Мирољуб – РикиПесме – Биљана СтојановићКраљевић Марко и Муса КесеџијаШТА? Историјско-еколошка комедија. КАДА? Некада давно, јако давно, можда и никада. ЗА КОГА? За децу, а помало и за одрасле. КО? 1. Приповедач (снимак.) 2. Гуслар 3. Марко 4. Шарац 5. Вила Равијојла 6. Гласник 7. Влаја. Гаја. Раја. Југовићи. 8. Цар Лазар 9. Чобаница 10. Старац Фоча 11. Срђа Злопоглеђа 12, 13, 14... итд. играчи, свирачи, вашарџије итд... (Неки глумци могу да играју и више улога.) КАКО? Са пуно гегова, музике, песме и смеха. КОЛИКО? Седам слика и пет међуслика
ПРОЛОГ(Снимак приповедача.) ПРИПОВЕДАЧ: Прича коју ћу Вам сада испричати десила се некада давно. Јако давно. Толико је прошло времена од тада, да се и не сећам да ли се баш све тако десило, или су људи као и у свакој причи нешто одузели, нешто додали. Окренули, прекројили. Елем, некада давно, јако давно, у једном царству живеше један, јунак над јунацима. И тај јунак сањаше чудан сан... (Светло се лагано пали. У левом порталу на троношцу седи гуслар и пева.) I МЕЂУСЛИКАГУСЛАР: Боже мили чуда великогааа (Док гуслар пева у позадини стоји Марко и анимира речи песме.) Косу глади а брчине сучеее (Притрчи Марко и запуши му уста.) МАРКО: Ћути! Оћеш да те чује Вила Равијојла, па да ме пребије ко вола у купусу... ГУСЛАР: Тако у песми стоји: А кад црна ноћца падееее... (Марко га удари топузом по глави и овај падне у несвест.) МАРКО: Шарац! (Шарац дотрчи. Овај му климне главом и извуку гуслара са сцене. Сонг - кореографија.) МАРКО: Да, ја сам Марко I СЛИКА(Улази Гласник на ролшуама.) ГЛАСНИК: ХЕЈ, ЈУНАЦИ, ДЕЛИЈЕ НЕЗНАНЕ, КАЖ'ТЕ МЕНИ ГДЕ ЈА МОГУ НАЋИ, МАРКА КРАЉЕВИЋА, ЈУНАЧИНУ СТАРУ, ОД ЛАЗАРА ЦАРА ДА МУ КЊИГУ ПРЕДАМ? МАРКО: Шефе, овај тебе тражи. ШАРАЦ: Чуо сам, коњу један... Ја сам Краљевић Марко. Јунак над јунацима. ГЛАСНИК : ЕВО КЊИГЕ, КРАЉЕВИЋУ МАРКО, МАРКО: Што ме тражи, што ме иска ГЛАСНИК: ЗАЛУД МЕНЕ ПИТАШ МАРКО: До Крушевца града... Путовање је милина. ГЛАСНИК : ЈА СЕСТИ НЕ МОГУ, ЈЕР ХИТАТИ МОРАМ Чекај. Не слаже се... ЈА СЕСТИ НЕ МОГУ, МОРАМ ХИТАТИ. Шта сад са "питати"? ЈА СЕСТИ НЕ МОГУ, МОРАМ ХИТАТИ. ЈЕР ЋЕ ГЛАВА ДА МИ ЛЕТИ. А не смем ни да пијем, забранио ми видар. МАРКО: Ја кад пијем, пола пијем пола Шарцу дајем. ШАРАЦ: Шефе, каже се ОЧИ, а не ОЋИ... МАРКО: ОЋИ-ПОЋИ. Песничка слобода, коњу један. (Пође да узјаше Шарца.) ШАРАЦ: А, шефе, не могу да те носим... МАРКО: Зашто? ШАРАЦ: Повредио сам копито ономад на тркама, једва галопирам. Види... (Почне да се гега.) МАРКО: Ти ниси коњ. Ти си обична рага. Ајде, полази... (Оду.) II МЕЂУСЛИКА(Гуслар са завијеном главом.) ГУСЛАР: БОЖЕ МИЛИ ЧУДА ВЕЛИКОГА МАРКО: Ко је овога опет пустио овамо? (Али гуслар не прекида.) ГУСЛАР: ЧАРНЕ ОЧИ СВЕ ГЛЕДАСТЕ (Марко га топузом опали по глави и овај поново падне.) МАРКО: Шарац! (Звизне. Шарац се појави. Он му климне главом да га носе.) ШАРАЦ: Е нећу. Ја овде грбачим ко коњ. Шарац - носи овамо, Шарац - носи онамо. Е, нећу више. МАРКО: Ако ти дам коцку шећера... Онда хоћеш? ШАРАЦ: Прво ми дај. (Марко му баца коцку шећера, овај је ухвати и стави уста, промени расположење и притрчи да помогне. Однесу Гуслара.) II СЛИКАПРИПОВЕДАЧ: И тако... Краљевић Марко и његов верни друг Шарац, кренуше у Крушевац град, код славнога цара Лазара. (Марко и Шарац иду и загледају ко то и одакле прича. У сусрет им иде непознати коњаник.) МАРКО: Хеј ти тамо, делијо незнана. Ко си и одакле си? ВЛАЈА: Ја сам Влаја Југовић, син старога Југ Богдана. МАРКО: Ааа, знам ти си један од три близнака Југовића. Па одакле идеш, Влајо Југовићу? ВЛАЈА: Бејах на женидби Максима Црнојевића МАРКО: Иии, бре, ти га сад претера. Ја сам Краљевић Марко. Ово је мој верни коњ Шарац. Ми, знаш, идемо на неки тајни договор код цара Лазара. Баш смо се лепо запричали, ал ја сад морам да идем... ВЛАЈА: Сретна ти пут, јуначино Марко. МАРКО: И теби, Влајо Југовићу. (Поздраве се и пођу.) ШАРАЦ: Шефе... Какав је то тајни састанак ако свакоме кога сретнеш кажеш где идеш? МАРКО: Па шта сам му реко... Ништа. Лепо ме човек питао. Ја му лепо одговорио. Нисам му реко зашто идемо кад ни ми не знамо. Ево га он поново. Сад ћу да му кажем да ми не идемо на тајни састанак код цара Лазара. (Овај таман стиже до њих.) Ехеј, ја сам ти реко да ми... А у ствари... ГАЈА: Мени кажеш, незнана делијо? МАРКО: Како – незнани? Па малопре смо се упознали. Влајо... Ја сам Марко, сећаш се? ГАЈА: Ту се грешка учинила теби. Ја сам Гаја Југовић. Влајин брат близанац. МАРКО: Гаја? Близанац? Ааа... А где си ти био, Гајо? ГАЈА: Бејах на женидби Максима Црнојевића: МАРКО: Добро, добро... Знам. Него знаш, малопре сам твом брату Влаји реко да ми идемо на тајни састанак са цар Лазаром. А ми у ствари не идемо тамо. Па бих те молио кад га видиш да му кажеш да ми не идемо на тајни састанак са цар Лазаром. ГАЈА: Хоћу, незнани делијо. МАРКО: Опет он - незнани. Па упознали смо се. Ааа, то је био он... А он ниси ти... Ти си ти... А он је он, а ја сам... Краљевић Марко. Ово је Шарац ти си... Вла... Гаја Југовић. Сад смо се сви лепо упознали. И ми сад журимо на тајни састанак код цар Лазара. Здраво. ГАЈА: Здраво. (Оде.) ШАРАЦ: Шефе, и овом си реко... МАРКО: Шта сам му реко. Ајде мукни. Коњу. ШАРАЦ: Ја њиштим, а не мучем. А њему си реко... МАРКО: Доста, нећу да те слушам. Нећу ни најмањи њиштић да чујем. (Наилази трећи брат - исти глумац.) Ево га опет овај. Је ли бре, шта је тебе брига где ми идемо... Шта се ти стално распитујеш? РАЈА: Мени кажеш, делијо незнана? МАРКО: Опет ме не познајеш? Е сад ћу да га лемам... Дај ми мој буздован шестоперац. Па ће да види он... ШАРАЦ: Полако, шефе. Он је трећи брат близанац - Раја Југовић. Гаја, Влаја и Раја Југовићи. Он је Раја... РАЈА: Да, ја сам Раја Југовић, а ко сте ви? МАРКО: Знам и ти си био "на женидби Максима Црнојевића Ето видиш да знам РАЈА: Грдно грешиш незнана делијо, ја не бејах МАРКО: А где си ти био, живота ти? (Љут.) РАЈА: Ја бејах у Крушевцу граду на тајноме састанку код пресветлога цара Лазара. МАРКО: Ма немој? Стварно? А шта си беседио са пресветлим царем Лазаревим? РАЈА: Не могу ти рећи, незнана делијо. МАРКО: Мени можеш слободно. Ја сам Краљевић Марко. Кажи... РАЈА: Ја се заклех цару на ћутање. Буди ми здраво и весео путовао, Краљевићу Марко. (Оде.) ШАРАЦ: Шта ти је карактер-човек. (Марко га звизне буздованом у главу.) III МЕЂУСЛИКА(Гуслар везаних руку и ногу, повез преко уста утрчава на сцену. Рекао би нешто, али не може. Изгурају га играчи. Сонг. Кореографија.) ИГРАЧИ: III СЛИКА(Цар Лазар седи на престолу. Кад играчи заврше, стоје около као поданици. Улазе Марко и Шарац.) ЦАР ЛАЗАР: Ооо, Марко! Јуначе над јунацима, соколе и делијо... Снаго и узданице моја... (Грли га и здраве се. Пође и Шарац да се поздрави, али га цар проигра.) Шта ће овај коњ овде? ШАРАЦ: Ја сам Шарац. Сећате се... ЦАР ЛАЗАР: Коња у шталу. Брзо. Нисам ја Нерон да доводим коња на престо. Је л тако, Маре мој? (Марко и не стигне да оговори, а већ неко од поданика приђе и одведе Шарца. Лазар да знак рукама да и остали поданици изађу. Кад остану сами.) МАРКО: Звао си ме, светла круно. ЦАР ЛАЗАР: Јесам, краљевићу... Ствар је хитна и неодложна. Ово ћу ти рећи само једном... МАРКО: Слушам, царе. ЦАР ЛАЗАР: Слушај и памти. У великој смо невољи. МАРКО: Турци? ЦАР ЛАЗАР: Не сви. За сада само један. Трује нам реке, уништава шуме, загађује ваздух. МАРКО: Ко? (Направи драмску паузу. Окрене се око себе да неко не чује.) ЦАР ЛАЗАР: Муса Кесеџија! МАРКО: Муса Кесеџија? ЦАР ЛАЗАР: Зашто мислиш да га зову Кесеџија? Баца оне пластичне кесе са ђубретом где стигне. То природа не може да рециклира... Јеси ли видео на шта нам личи царство... Ако настави овако за коју годину од царства направиће депонију. МАРКО: Јао, царе, ја страшно журим. Чека ме Вила Равијојла на ручку, ако закасним има лом да направи. ЦАР ЛАЗАР: Марко... Ти си нам последња нада, утеха и спас. Лако ћемо ми са Турцима, пустићемо их једно пола века да се башкаре овде, па ћемо да их најуримо. Али затровану воду, ваздух и шуме не можемо да најуримо. То је наше. То је овде. То смо ми. МАРКО: Па ето, ја би средио тог Мусу... Али нисам понео свој буздован дванаестоперац. ЦАР ЛАЗАР: А шта ти је то? МАРКО: Овај је шестоперац. Он је упола слабији. ЦАР ЛАЗАР: Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака! МАРКО: У праву си ти, пресветли царе. Али ја немам времена. ЦАР ЛАЗАР: Марко! Позивао сам многе јунаке и јуначине из моје царевине... И сви они беху кукавице. Ти си Марко... Јунак над јунацима. МАРКО: Јесам, царе. Али сад ми нешто није добро... Видар ми је наредио седам дана да не излазим из кревета. ЦАР ЛАЗАР: (Обраћа се публици.) Децо, хајде, замолите га и ви да нам помогне. МАРКО: Немој, царе, децу у ово да мешаш. Шта знају деца ко је Муса Кесеџија... ЦАР ЛАЗАР: Децо, замолите га!! (Деца почну да га моле. Он се фемка. Нећу. Не могу. И на крају пристане.) ЦАР ЛАЗАР: Слушај ме сад добро, Краљевићу Марко. Ово ћу ти рећи само једном. Нико од нас тачно не зна где се Муса крије. Али... Иза седам мора, иза седам гора... Живи старац Фоча од стотину љета. Он зна све. Једино ти он може помоћи да откријеш Мусино скровиште. Пронађи старца, пронаћи ћеш и Мусу. А сада - заиграјмо и запевајмо!!! (МУЗИКА, КОРЕОГРАФИЈА.) МАРКО: Сви смо ту у твоме сну IV МЕЂУСЛИКАПРИПОВЕДАЧ: И тако... Марко Краљевић пође на мегдан како би спасио природну околину од највећег загађивача у царевини. Мусе Кесеџије. IV СЛИКА(На ливади седи Шарац - лоше маскиран у Марка - чупка траву. Поред њега стоји Марко -лоше маскиран у Шарца.) ШАРАЦ: ... Нећу, кад ти кажем да нећу... МАРКО: Молим те. ШАРАЦ: Ама људски ти кажем НЕ-ЋУ. Не причам коњски. НЕЋУ. Шарац ти је добар само кад треба да вуче, тегли и носи. Тамо на двору, ни једну реч ниси реко да ме не одведу у шталу. Рујно вино си сам пио. Где је оно: пола пије пола Шарцу даје... МАРКО: Ако ти дам коцку шећера? ШАРАЦ: Нећу ни оволицну коцкицу више од тебе да узмем. И на шта си ме направио. Има сви коњи да ми се смеју. Види на шта личим... МАРКО: На мене. Ти си сад ја. А ја сам ти. Маскирали смо се. Заменили смо места. Разумеш... ШАРАЦ: Оћеш ти сад мене да носиш? МАРКО: Нећу, али... ШАРАЦ: Знао сам. Могу ја да носим још сто бркова. А ти двеста репова ... И даље ћеш ти да будеш човек, а ја коњ. А какав си ти то човек, кад си дозволио да ти најбољег пријатеља воде у шталу, док се ти веселиш и пијеш рујно вино? МАРКО: Види шта сам направио. (Угурава бицикл.) ШАРАЦ: Шта је то? МАРКО: Гвоздени коњ. ШАРАЦ: Бууууу. (Заплаче се.) МАРКО: Шта је сад? ШАРАЦ: Сад си нашо и пријатеља од гвожђа. Бууу. Нека. Правићеш ти мене од блата. Друмови ће пожелети Шарца, али Шарца више бити неће. (Пође. Потиштено.) МАРКО: Шарац... Стани. Ти си мени и даље најбољи пријатељ. А ово је само... Сокоћало. Машина. (Марко га враћа. Овај мало утешен, али и даље надурен.) ШАРАЦ: И какав ми је то коњ? Нема ни реп. Где су му копита... МАРКО: Не треба му. Ово није прави коњ. Ово је превозно средство за мене и тебе. Да видиш како ради... (Марко се попне на бицикл. Проба, па падне. Шарац се засмеје.) ШАРАЦ: ... Хахах, збацио те... (Марко проба поново. Шарац навија.) ШАРАЦ: ... Затегни узде. Не дај се. Ободи га. (Марко сад већ овладао вожњом. Направи један круг око Шарца. Позове га да скочи на рам. Овај ускочи. Још један заједнички круг и одлазе. Иза сцене лупњава.) V СЛИКА(СОНГ. Чобаница са песмом - почиње из off-а, а потом на сцени. Носи једну овцу под мишком, чупа јој руно у праменовима као белу раду, у стилу воли-не воли.) ЧОБАНИЦА: Ој јуначе - воли ме (На бициклу долазе Марко и Шарац. Бежећи испред њих, и даље везан, протрчава преко сцене - Гуслар. Видевши чобаницу, Марко заокрене бицикл и падну право пред њу. Овце их гледају бело. Марко скочи. "Утетребио" чобаницу.) МАРКО: Чобанице-цурице ШАРАЦ: Идемо, шефе, није она жена за тебе, треба је пријавити друштву за заштиту животиња, види како черупа те јадне овчице... (Али залуд је Марку говорити.) МАРКО: Чобанице, млада девојчице... ЧОБАНИЦА: Ијуу. Како ждребац људски збори... (Обраћа се Шарцу.) Хеј бркати јуначе... Макни дер ово кљусе од мене. Иначе ћу га овим прутом по губици. МАРКО: Зашто њему кажеш... (Схвати.) ... Аааа. Полупани лончићи, шерпе и поклопчићи. Јер... Ја сам бркати јунак. А он је кљусе. Овај ... Шарац. Мој пријатељ. (Открива маску.) ЧОБАНИЦА: Пази, стварно. Чудна ли побратима. Зашто тако маскирани шегу са мном избијате... МАРКО: Идемо по тајном задатку Цара Лазара да... ШАРАЦ: Марко... Пази шта причаш. МАРКО: Шта сам сад реко? ЧОБАНИЦА: Ти си Краљевић Марко... МАРКО: Ја... Главом и брковима. ЧОБАНИЦА: Јунак над јунацима, делија над делијама... МАРКО: Тако кажу. ЧОБАНИЦА: Онај што оре Турцима друмове... МАРКО: Тек по неки узорем. У доколици. ЧОБАНИЦА: Онај што тера Турке на буљуке... МАРКО: Мање-више. ЧОБАНИЦА: Ма ајде, не лажи... МАРКО: Не лажем, маме ми миле. Ја сам. ЧОБАНИЦА: Лажеш. МАРКО: Шарац, кажи јој да не лажем. Кажи јој... ШАРАЦ: Лаже. ЧОБАНИЦА: Ето видиш. МАРКО: Шарац, не лажи. Шарац... Пази шта си реко... ЧОБАНИЦА: И имаш коња Шарца. МАРКО: Јесте. Ево га. Види га каки је шарен. Ево му га и реп. Сад га је сакрио, иначе има и реп. ШАРАЦ: Е баш немам. МАРКО: Има. Има. ЧОБАНИЦА: Јао, стварно си ти Краљевић Марко (Сад и она утетреби у њега.) МАРКО: Јесам, кад ти кажем. ЧОБАНИЦА: Што ја падам на популарне јунаке. Марко, хоћеш да ми даш један... МАРКО: ... Пољубац. ЧОБАНИЦА: ... Аутограм. (Она вади из торбака перо и папир, он јој се потписује. Гледају се.) ШАРАЦ: Шефе... Морамо да идемо. Закаснићемо на мегдан. Људи ће да нас чекају. Марко ехееј. Марко... Идемо. Знаш ли који је дан данас... (Вуче га. Маше му испред очију. Али овај не види ништа. Њих двоје "утетребили" и не трепћу.) ЧОБАНИЦА: ... Марко. МАРКО: ... Молим. ЧОБАНИЦА: ... Кажи ми нешто лепо. МАРКО: ... Не могу да се сетим. ЧОБАНИЦА: ... Ево ти књига, па ми прочитај. МАРКО: ... Хоћу. (Отвара књигу и чита занесен.) МАРКО: (Додаје јој књигу, али она је одгура - зна напамет.) ЧОБАНИЦА: МАРКО: ЧОБАНИЦА: (Изненада загрми и удари гром из ведра неба) ШАРАЦ: Знао сам. ВИЛА: (Off.) Шта то радиш, Марко Краљевићу... (Марко побегне иза Шарца и њега гура напред.) ЧОБАНИЦА: Шта је то... Ко то говори? ВИЛА: (Off.) Ја сам Вила Равијојла. Законита љуба тог бестидника. МАРКО: Равијојла, љубави моја. Нисам ја ништа. То је Шарац... Видиш, маскирали смо се, па се теби учинило. ВИЛА: (Off.) Ако ја будем доле долетела... Сломићу ти чаробни штапић о главу. Пази шта радиш... (Чобаница схватила у чему је штос. И полако се искраде са сцене.) МАРКО: Нисам ништа, Равијојла. Само сам испитивао случај черупања незаштићених овчица. Шарца ми. ШАРАЦ: Немој да се кунеш у мене кад лажеш. МАРКО: Ћути бре, коњу. (Иза сцене блесне светло и музички ефекат.) ШАРАЦ: Шта је то... Шта би... ВИЛА: (Off.) Претворила сам чобаницу у овцу. Да сад њу неко мало черупа... А ти се Марко пази да не постанеш ован. (Ефекат ветра. Вила одлетела. Улази овца са марамом. Иде према Марку.) ЧОБАНИЦА: Бееее МАРКО: Пррррр, овцо. Бежи тамо. Прррр. Ајде бре, Шарац, хоћеш да закаснимо на мегдан... (Оду.) V МЕЂУСЛИКАПРИПОВЕДАЧ: ... И тако два другара, добра стара... Краљевић Марко и његов верни друг Шарац, наставише пут преко седам гора... Аааааааа!!! (Марко и Шарац гурају бицикл. И гледају одакле овај говори.) МАРКО: Е ни овога више не могу да трпим... (Извади кубуру и опали у вис. Приповедач крикне и чује се ефекат пада. Марко ували кубуру Шарцу у руке и побегне. Збуњен Шарац почиње да пева и степује...) ШАРАЦ : Славни Шарац је пред вама VI СЛИКА(Марко и Шарац иду и носе сломљени бицикл.) ШАРАЦ: Шефе, ја сам се уморио. Да одморимо мало? МАРКО: Која је ово гора по реду коју прелазимо... ШАРАЦ: Ја мислим шеста. МАРКО: Шеста или седма. (Зажмури и броји у себи.) ... Један. Два. Три. ШАРАЦ: Бежи, Марко, ево је опет она овца. (Побегну и сакрију се. Преко сцене прође овца са марамом на глави.) ЧОБАНИЦА: Бееееее... (Кад овца оде они излазе из заклона.) МАРКО: Никако да се отарасимо ове овце. Прати нас већ... Четврто брдо. ШАРАЦ: Чобаницу смо срели на трећем. А ако нас она прати још четири, онда је ово... ??... Шефе, колко је 3+4? МАРКО: Шест. ШАРАЦ: Јеси сигуран? МАРКО: Изброј на прсте. Коњу... ШАРАЦ: Ја немам прсте, имам копита. Изброј ти. МАРКО: (Броји на прстима.) 3+4 = 7... Ово је седма гора. Старац Фоча мора да је ту негде. (Улази старац Фоча и врти хула-хоп обруч. Кад га Марко спази, прискочи му у помоћ и почне да се бори са обручем. Удара га, гази. Проверава да ли је "мртав".) ФОЧО: Шта уради то, јадан не био? МАРКО: Добро је, старче, спасио сам те. Ова звер те више неће нападати. ФОЧО: Поломио си га. МАРКО: И поломио, и убио. Мртва је. Не мрда. ФОЧО: Магарче један, то није никаква звер. То мене лечи од ишијаса. МАРКО: Ово тебе није напало? ФОЧО: Не. МАРКО: И ниси се борио за голи живот? ФОЧО: Не. МАРКО: Ауууу. (Приђе, гледа, окреће обруч.) Ако, боље је овако. Можда би оно ипак тебе савладало... ФОЧО: Ко си ти, тупавко? МАРКО: Грешка. Нисам ја "тупавко"... Него Марко. Краљевић Марко. Идем по наређењу цар Лазара да... ШАРАЦ: Марко... Не излећи се. МАРКО: Шта је тебе брига, ко сам ја и где идем? ФОЧО: Ја сам старац Фоча од стотину љета... МАРКО: Ти си старац Фоча?... Ја сам Краљевић Марко. ФОЧО: Ја можда јесам стар... Али ме очи још добро служе. А колико ја видим, ти си обичан коњ. Онај тамо је Марко. МАРКО: Ама није... Ја сам Марко. А оно је... ФОЧО: Ћути, коњу. Гурни нос у зобницу и пусти са јунаком да прозборим коју. Хеј, делијо знана и надалеко чувена... ШАРАЦ: Мени кажете? (Окреће се да провери.) ФОЧО: Теби, јуначе... Приђи дер. Реци, каква те невоља овамо довела... МАРКО: (Приђе и шапне Шарцу.) Пусти га. Излапео старац. Иди и питај га где се Муса крије. ШАРАЦ: (Окуражи се и почне да глуми Марка.) Па, ето, старино... Дођох да те припитам... Где ја могу наћи Мусу Кесеџију, да га на мегдан позовем. ФОЧО: Ти си онда јунак већи од чувења. Кад ћеш Мусу на мегдан да зовеш... МАРКО: Јесте... Јесте. Црног Арапина је само једном ... Тако га је лако ударио, са црном га земљом саставио. ФОЧО: Мак' се, коњу, траву паси. Ум царује, снага кладе ваља. Јеси ли и у глави ко у мишицама? МАРКО: Јесте. Сигурно. А где је Муса? ФОЧО: Мак' се, коњу... Марко делијо... Да л си знање прелио? Загонетке одгонетни, са Мусом се сретни. - ИДЕ ПЛАНИНОМ, ОГРНУО СЕ СЛАНИНОМ ? ... Шта је то? (Шарац га гледа бело. Марко стао старцу иза леђа и рукама показује Шарцу у правцу неба.) ШАРАЦ: Горе?... Небо?... Сунце?... Облак?... ОБЛАК! (Марко потврдно клима главом.) ФОЧО: - НИТ ШУШНУ, НИТ БУШНУ, А У КУЋУ ДОЂЕ?... Шта је то? (Поново Марко рукама асоцира Шарца. Овај тешко погађа.) ШАРАЦ: Жмуриш?... Не видиш ништа?... Около?... (Итд.) ... Мрак?... НОЋ! ФОЧО: - ЈЕДАН БИК РИКНУ, СВЕ СЕЛО СИКНУ ?... Шта је то? (И понови исто.) ШАРАЦ: Вучеш нешто?... Љуљаш се?... (Итд.) ... ЗВОНО! ФОЧО: Ја ти рекох што имах. А ти одгонетке зброј и пођи у бој! (Узме свој обруч и оде.) ШАРАЦ: А где је Муса?... Оде, а не рече нам где је Муса. МАРКО: Реко нам је. ШАРАЦ: Када?... Ја нисам чуо?... Где је? МАРКО: Треба одгонетке да саставимо и знаћемо... ОБЛАК-НОЋ-ЗВОНО. ШАРАЦ: Ништа ја не разумем. МАРКО: Облак?... Облак?... (Гледа у небо.) ... Ветар тера облаке према југу... До НОЋИ... Кад чујемо ЗВОНА... То је... ШАРАЦ: Далеко је до ноћи. Каква звона? МАРКО: (Окрене се и спази овцу.) Шарац, бежи! (И побегне.) ШАРАЦ: Што да бежим... Ништа не разумем. (Улази овца са марамом. БЕЕЕЕ. Шарац је види. Схвати.) ШАРАЦ: Прррр. Ишшшш. Чибе бре. (И побегне и он.) VII СЛИКА(Вашар. А на вашару: Мађионичар, жонглери, врачаре, трбушне плесачице, продавачи, рвачи. И све оно што на вашару може и не може бити. Чују се звона. Кроз масу се пробијају Марко и Шарац.) ШАРАЦ: Шефе, види шта сам купио... МАРКО: Шта ти је то? ШАРАЦ: Нове поткове. Једва сам нашо мој број. МАРКО: Нисмо пошли на пазар. Мусу тражимо... Коњу. ШАРАЦ: Овде су сви мусави. Како ћемо правог да нађемо кад не знамо ни како изгледа... МАРКО: По мирису, Шарац. По мирису. ШАРАЦ: Е па онда тражи сам. Ја сам коњ, а не пас трагач. (Марко поново пође у масу. А Шарац остане да проба нове поткове. Наилази Муса.) МУСА: Ту си, Краљевићу? Гласници ми рекоше да мене тражиш. ШАРАЦ: Што, је л и ти продајеш поткове... Е па закаснио си. Ево купио сам једне. МУСА: Хоћеш са мном мегдан да делиш... ШАРАЦ: Помешали сте ме са неким, јуначе. МУСА: По брцима те познадох, Марко Краљевићу. ШАРАЦ: А ви сте мислили... Ту је Марко, сад ћу ја да га позовем. (Пође, али га Муса удари.) Шта се бијеш?... Ено ти га Марко, па се са њим песничи. Мене нико не плаћа да се бијем. (Кад пође, шутне га. У другом порталу. Седи Марко, а трбушна плесачица игра око њега. Он пао у севдах. Наилази Равијојла.) РАВИЈОЈЛА: Маркооооо!!! (Музика престаје. Маса се повуче у крај сцене. Сви гледају у њих.) МАРКО: Равијојла? РАВИЈОЈЛА: Три сам горе прелетела, три сам поља прегазила, док те нисам спазила. А сад кад сам те спазила... Одмах би те унаказила. МАРКО: Равијојла... Није оно што ти мислиш да јесте. Ја сам овде по задатку. РАВИЈОЈЛА: А шта ти је задатак?... Да ти буле играју? МАРКО: Мусу тражим, мегдан да делимо. РАВИЈОЈЛА: А што се тако нацрни, црн ти образ? (Притрчава Шарац.) ШАРАЦ: Шефе, нашо сам Мусу. У ствари, нашо је он мене. РАВИЈОЈЛА: А види овога... Шта ти изиграваш, коњу непотковани? (Прилази Муса.) МУСА: Ја сам Муса Краљевићу. Хоћеш са мном да укрстиш снагу? РАВИЈОЈЛА: Неће он ни са ким да се бије док га ја прво не пропустим кроз шаке. Мак' се тамо (Гурне Мусу.) ШАРАЦ: Шефе, он ме био! МАРКО: Ћути, Равијојла, ово су мушке ствари. Екологија је у питању. Он је највећи загађивач у царевини. (Приђе Муси.) Што ми коња удари, море Муса? (Муса без речи удари и Марка. Он се врати до Шарца.) МАРКО: Аууу, што има тешку руку... ШАРАЦ: Има тешку и ногу. Мене је два пута тако. МАРКО: Два пута. Ауууу... (Приђе поново.) ... Чу ли што те ја питам?... Што ми коња удари два пута, море Муса? (Муса га поново удари. Марко се окрене Шарцу и Равијојли.) МАРКО: Не чује ме. Изгледа да је глув. (Па се тек онда заљуља да падне, али остане на ногама.) Шта се, бре, бијеш одма... Ако си глув, ниси ћорав. За Шарца би и мого да ти прогледам кроз прсте. Али за загађења и да хоћу не могу... (Намигне Шарцу. Са знаком "сад крећем у акцију".) Јао, Муса... Види птица. (Покаже прстом. Муса погледа горе. Марко га нагази на ногу. Муса почне да скакуће.) Свака блеса гледа у небеса!... Хахахахаа (Муса га удари песницом по оку. Марко се држи за око. А онда ухвати Мусу за нос, ухвати и Муса њега. Почну један другоме да заврћу носеве. Кад се пусте... Приђе Шарац и нешто шапне Марку, овај потврдно климне главом.) Види, Мусо, птица! (Показује у вис, али Муса зна за јадац и гледа у ноге, за то време Шарац клекне иза Мусе, Марко га гурне и овај падне преко Шарца. Сви се смеју.) Свако куче гледа у папуче. МУСА: Краљевићу... Ово значи мегдан! МАРКО: Мегдан, Кесеџијо! (Музички ефекат. Марко и Муса одлазе у супротне портале, Муса има свог секунданта, а Марка припремају Шарац и Равијојла. Људи из масе, намештају конопце као за ринг. У ринг прво улази Гуслар, али обучен као рок-звезда, са тамним наочарима. Пева и репује.) МАРКО: Шарац ко беше овај? ШАРАЦ: Онај гуслар... Не пева више ЕП. Сад прешо на РЕП. ГУСЛАР: Јуриш напред, Краљевићу Марко (Приђе Муса и удари га буздованом у главу, овај падне и однесу га.) СРЂА: Драги гледаоци, присуствујете највећем мегдану од постанка света до данас. Са моје леве стране је велики јунак... Марко Краљевић. А са десне још већи јунак... Непобедиви Муса Кесеџија. Судија у рингу бићу ја... Срђа Злопоглеђа. (Трбушна плесачица показује број рунде. У ринг улазе Муса и Марко. Гонг. Прва рунда.) МАРКО: Ко тебе каменом ти нега буздованом МУСА: Жив ми Тодор да се чини говор МАРКО: Испеци па реци МУСА: Не лаје куче села ради него себе ради (У првој рунди Муса побеђује али се ни Марко не да. У паузи између рунди као у боксу, свако је у свом углу, секунданти их бришу пешкирима, прскају водом. У целој тој гужви појављује се Овца са марамом, и мува се око ринга.) МУСА: Да завршим са овим лајавим Марком, спремите ми ову овцу на ражњу. ШАРАЦ: Неееее!... То је моја... Овај наша овца... У ствари... (Узме овцу у руке. Приђе, повуче Равијојлу у страну и нешто јој шапуће. Моли је. Равијојла га гледа. Па пристане. Шарац јој преда овцу и она са овцом изађе. Сви гледају шта ће да се деси. СВЕТЛОСНО-ЗВУЧНИ ефекат. Равијојла се враћа. А за њом иде "чобаница" која се сада претворила у прекрасну кобилу. Шарац, очаран утетреби у њу. Па и она у њега. Романсу прекида ударац о гонг. Плесачица показује другу рунду. И борба поново почиње. Друга рунда.) МАРКО: Чег се мудар стиди, тим се луд поноси. МУСА: Трла баба лан да јој прође дан. МАРКО: Не треба квоцати него јаја носити. МУСА: Прво скочи па кажи Хоп. МАРКО: Ко чека и дочека. (Марко уз велики напор побеђује.) СРЂА: Ово је било невиђено. Рајо моја, да ли је то могуће... Видећемо ово још једном успорено. (Враћа се мизансцен задњих неколико удараца успорено. Кад заврши - публика у трансу. Марко победнички маше публици. Равијојла га грли. Загрљени су и Шарац и "чобаница-кобила". Мусини секунданти покушавају да овога освесте.) МАРКО: Слушај ме, Муса... Као прво... Филтере на димњаке и пречишћиваче воде на фабрику да ставиш. МУСА: Хоћу! МАРКО: Као друго... Све кесе и ђубре у царству да сакупиш и бациш у контејнере. МУСА: Хоћу! МАРКО: И ако ми се још ко пожали на тебе по питању горе поменутог... Лемаћу те по три пута на дан. Је л јасно! МУСА: Јасно! МАРКО: Тако ће проћи и сваки онај ко буде правио таква и слична загађивања. Пазите, ја мотрим! (СОНГ. КОРЕОГРАФИЈА.) СВИ: Средили смо гадног Мусу КРАЈ!О ауторуМирољуб Недовић - Рики ("глумац по рођењу, режисер по убеђењу и писац по опредељењу") рођен је 1961. год у Нишу. Стални члан драме Народног позоришта од 1983. године. Играо у преко педесет, а режирао десетак комада, углавном оно што је сам писао. Драме су му извођене на сценама позоришта у Београду, Бања Луци, Вршцу, Врању, Нишу, Лесковцу, Параћину, Зајечару... Награде за драмске текстове: "Бен Акиба", "Јоаким Вујић" итд. Контакт електронском поштом: kiri@bankerinter.net Написана и извођена драмска дела :"Јуриш у будућност" (не-научнофантастична комедија), Комади за децу:"Краљевић Марко и Муса Кесеџија" ( историјско еколошка комедија за децу), |
// Пројекат Растко / Драма и позориште / Савремена
драма //
[ Промена писма | Претрага | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]