|
|
 |
Владимир Б. ПоповићАпсолутни почетнициАпокалиптичка ФарсаБеоград, фебруар 2002. године
Лица:ОН, 35 година, доктор кибернетике, стерилно – ригидан тип, себе назива Боба ОНА, 35 година, доктор књижевности, романтична дама, себе назива Беба
1.(Јевтина хотелска соба. Делује суморно и опустошено попут некаквог склоништа. По подне. Кроз отворен прозор се чују потмули звуци. Он нервозно прави размештај по соби. Задовољан је постигнутим резултатом.) ОН: Што више мислим – све мање знам. (Дубоко уздише и издише. Огледала се. Пажљиво се зачешљава. Чита са компјутера.) ОН: Е, да видимо сад шта каже мој једини пријатељ. Да ли сам нешто пропустио, а обично пропустим, јер целог живота пропуштам набоље. Дакле, туширање и маникир – обављени. Маље и коса – зачешљани, средства за хигијену и деодорант – употребљени. Освеживач за просторију… (Пуцне прстима, па из несесера вади бочицу спреја и прска по соби.) ОН: Тако… Еротска помагала и часописи,…ту су,… афродизијаке ставити на нахткасну,… Музика је у компјутеру,… Рум. Знао сам да сам нешто заборавио… (Марамицом брише чело дубоко уздишући. Нервозан је те уради неколико опуштајућих гимнастичких вежби.) ОН: Шта све човек мора да уради против себе и свог достојанства зарад сексуалног задовољења, а исти уствари представља најбаналније сазнање о биолошко-репродуктивном чину, који при том и не мора да буде доживљај. Одох да донесем рум, па да потом буде рум-бум-бум, бам -бум,… (Одигра неколико корака румбе, па се погледа у огледало. Из несесера вади деодорант и бесомучно се прска . Играјући излази из собе. Са шеширићем на глави у ружичасто одевена долази она. Неко време куца на врата, која се сама отварају. Са цедуљом у рукама стидљиво стоји испред врата и час гледа у цедуљицу, а час у број изнад врата. Вири у собу. Полако и стидљиво, са несесером у рукама, улази у собу. Загледа простор у којем се обрела.) ОНА: Ју–ху! Ју–ху! ЈУ–ХУ! (Смерно оставља свој несесер на сточић. Док поправља шминку и фризуру, занесено рецитује код врата купатила.) ОНА: О, осудног ли трена, мисли ми се роје, (Неко време ослушкује. Збуњена је. Вири кроз кључаоницу.) ОНА: Изгледа да није у тоалету. (Он нахрупи на врата. У рукама држи ружу и флашу рума. Она се тргне. Нехајно намешта своју хаљиницу. Неко време се у тишини посматрају.) ОН (званично и хладно): Добар дан. ОНА (извештачено страствено): Желим да буде такав. ОН (упитно): Часопис “Ерос” број 69 оглас под шифром: “Апсолутни почетници”? ОНА (уздишући): Да. Ce'st la vie! ОН: Ружа је за Вас. Рум је за нас. ОНА: Јао… дивни сте… Баш сам дирнута… ОН: Тек ћете бити. 2.(Она задивљено посматра ружу милујући њен пупољак. Он нервозно пали цигарету. Она се дискретно накашљава. Он је погледа, али она скрива свој поглед и као дискретно га гледа испод ока. Он заузима неку мужевну позу. Она пренаглашено њишући куковима одлази до прозора. Покушавајући да буде што изазовнија превија се преко прозора ризикујући да испадне. Он руком брише ознојено чело, па у недостатку марамице одлази до купатила. Она седа на столицу и знатижељно гледа за њим, али се при том претури са ње. Брзо устаје и заузима заводничку позу подижући хаљину да би јој се видела бедра. Он код купатила намешта своје панталоне у пределе препона како би оставио утисак на њу. Она се хлади лепезом, а он јој заводнички прилази, али седа наспрам ње и укуцава нешто у свој компјутер. Обоје неколико пута гласно уздишу, па истовремено проговоре.) ОН: Могли бисмо… ОНА: Можда би… (Извештачено се засмеју, па ућуте. Непријатна тишина.) ОН (прво дубоко уздахне): Како сте? ОНА (збуњено): Не знам. (Краће ћутање одаје утисак непријатности.) ОНА: Хтели сте нешто да кажете? ОН: Заборавио сам… ОНА: Ја нисам… Али једној дами то не приличи… ОН: Мислите? ОНА: Па… ОН (усхићено): Онда ћу ја!… Да наздравимо овом познанству!? ОНА (разочарано): Четрдесет девет степена је у хладу. ОН: Не желите да наздравите!? ОНА: Не… Да, али… Вруће је… Мислим… Већ сам…Мрзим убеђивања. Може један дупли Рум да се не бисте замарали. ОН (самоуверено): …”Биће то почетак једног дивног пријатељства”… ОНА: Чин – чин. (Он на тренутак куца на свом компјутеру, а она се заносно шета дуж собе.) ОНА: О, па Ви сте, ако могу да приметим, баш опремљени…Волела бих да рукујем њиме, али нажалост не умем. ОН: Научићу Вас. ОНА: Према компјутерима имам аверзију. Они стварају алијенацију, а ја то не подржавам. ОН: …” There is something in the fog"… ОНА: Чин – чин. (Он фрајерски покушава да запали цигарету. Она прстима милује чашу.) ОНА: Ја сам риба. А Ви? ОН: Ја сам доктор кибернетике. ОНА: Шармантно. А у Зодијаку? ОН (збуњен у првом тренутку): А то! 16.09.1965. г. у 19,43 часова. 45,38 с.г.ш. и 37,25 ј.г.д. ОНА (на моменат збуњена): Шеснаести септембар… Девица… дивно, то је мој асцедент… Подзнак. ОН: Разумете се у Астрологију? ОНА: Не. А Ви? ОН: Ни ја. ОНА (весело): Баш смо слични. ОН: Хм… “Ваздух трепти као да небо гори. Спрема се олуја”… ОНА: Да ли је тај осећај – та виспрена мисао из Вашег оштрог ума или топлог срца? ОН: Из филма. (Непријатно ћутање повремено прекида потмула тутњава. Она нехајно скида свој жакетић, док он из своје актен ташне вади часописе које незаинтересовано прелистава.) ОНА: Ова ватрена вода распламсава страсти. Зар не? ОН: … “ Ar’ you talking to me?"… ОНА: Чин–чин. ОН: У Улан Батору немају презимена. ОНА: Не могу да верујем. ОН: Управо сам прочитао на Интернету. Званично због порекла. (Цокће.) Чини ми се да Нови светски поредак вековима улази на мала врата. Прецизније – ушао је одавно, а зашао предалеко и предубоко, али смо ми веома мали, као атоми и ту не можемо апсолутно ништа. ОНА: Какав ужас!? ОН: Интересантан, мада не популаран и непожељан. ОНА: Али људи тако постају машине за репродукцију деце. Где је ту љубав? ОН: Љубав је одувек трансформисани интерес, а интерес је основна људска категорија. ОНА: Знате ли шта је мадам Готје рекла на самртном часу, лежећи на кревету са балдахином, у соби препуној мирисног цвећа… ОН: Не. Не подносим барок и класицизам… Живели. (Она се накашљава како би прекинула непријатну тишину.) ОНА: Љубав је најплеменитије човеково осећање. Вечно добро. ОН: Од овог рума се коврџа коса на глави. ОНА: Љубав је Христ у нама. Ко је има, ствара, осећа – имаће будућност! Спасење у вечном животу. ОН: Где Ви живите?! ОНА: У солитеру код Парка победника. ОН (кроз смех): А стварна адреса? ОНА: Све у своје време. Чин – чин. ОН: Госпођице, читање гена, клонирање, је прошлост и садашњост, а суморна будућност!… Свемир је човеков немир!… Али чему?! Чему све то када увек почињемо изнова… Од нуле… А од чега бисмо друго и почели. ОНА: А где је ту љубав? ОН: Љубав!? ОНА: Где ње нема – нема ни секса. ОН: Секс!?… Рулет, драга моја. Некоме задовољство, некоме обавеза… Увек и понекад. ОНА: Зашто онда дођосмо у овај депримирајући хотел који дели прошлост од будућности? (Зазвони мобилни телефон.) ОНА: Ви као да сте “Хај тек” манекен? ОН: Извините… Хало… Ја сам… (Он излази из собе. Она себи сипа пиће.) ОНА: Тако ми и треба када преко агенције и огласа хоћу да изгубим невиност… Ма требало је да знам да ћу налетети на неког неспособњаковића… И заиста никада не можеш да добијеш све до краја. Баш онако како желиш… Увек ти фали оно мало среће. Увек јер и себе и свет замишљаш онако како је теби мило, а не онаквим какав јесте… Драга моја, судбина је твоја само онолико колико сама можеш да је поднесеш, а ја ћу да носим свој крст, али са чашом у друго руци, па шта буде. Живела ти мени и ја теби. 3.(Она се хлади лепезом и испија чашицу по чашицу. Он занесено улази у собу. Седа за сто и куца на компјутеру.) ОНА: Е, да… време пролази… ОН: Да. Увек. ОНА: И сваки трен постаје прошлост за којим чезнемо. ОН: Тачно. ОНА: И на крају се кајемо због сопствене глупости. ОН: Да. Потпуно сте у праву. ОНА: Баш је врућина. ОН: Јесте, али људима никад удовољити. Моја покојна прабака-тетка је говорила: “Зими зима, а улети ти вруће”. ОНА: Било би то интересантно… Паметни су били наши стари. ОН: Па… Вредело би о томе дискутовати, али неком другом приликом. (Она устаје. Одлази до кревета и седа испробавајући његове федере који шкрипе.) ОНА: Каква суморна стварност. ОН: Увек је таква. ОНА: Зашто се сваки романтични трен претвори у свој потпуни антипод препун горчине, огавности и прљавштине. ОН: Зашто!?… Драга моја – зато… ОНА: Па овај кревет тако болно шкрипи? Пропао је баш по средини. ОН: Да. Пропао је. Штета. ОНА: Зар нећете учинити ништа да то поправите? ОН: Не поседујем никакав алат, а не бих ни знао да га користим. ОНА ОН: Знам. Посебно спрам онога што ми анатомија доказује, али то нема никакве везе са поправком кревета. ОНА: Зар нећете ни покушати да га поправите? ОН: Верујте ми учинићу то тешка срца. (Подвлачи се под кревета. Она и даље поскакује на кревету испробавајући федере.) ОН: Престаните да скакућете по том кревету. Молим Вас устаните да би се опруга исправила. ОНА: Срам Вас било. ОН: Зашто? ОНА: Прави џентлмен никада не би направио никакву алузију на мој изглед. ОН: Госпођице, овде се не ради о поштовању даме, већ о мојим прстима. Молим Вас, погледајте. Ево, да ли Вам моји прсти личе на огрубеле, испуцале радничке руке? Слободно пипните јагодице… Мекане су као код мачета. ОНА: Заиста јесу… ОН: Моје руке баве се суптилним стварима. Волим да под прстима осетим тактилну вредност. ОНА: Не бих то рекла. ОН: Да ли бисте осетили? ОНА: Безобразниче!… Постоји ли неки други разлог због којег бих дошла у ову рупу! ОН: Да ли бисте ми помогли? ОНА: Мушки послови ми нису страни мада мислим да није на мени да се тиме бавим, али… пристајем. (Обоје се завлаче испод кревета.) ОН: Молим Вас ухватите овде… Ту доле… Тако . И чврсто држите. ОНА: Колико чврсто? ОН: Док не осетите да је напето…Јао… Не толико чврсто. ОНА: Извињавам се, али овде је прилична паучина ОН: Уприте ногама овај душек на горе, а ја ћу да приђем одоздо. ОНА: Да ли сви мајстори овако поправљају кварове? ОН: Нажалост, нисам мајстор. Можда бих боље прошао да јесам. Можете да проверите. ОНА: Ух, леђа… Нешто сам се мало ушинула… Да сада је боље. ОН: Уз мало маште и слободе наш сексуални чин могао је да се одигра у било ком делу и на било ком месту у овој соби. ОНА: Како то мислите? ОН: Нормално. Спонтано. Рецимо на прозору, поду, фотељи, у кади, држећи се за лустер. ОНА: Не могуће. ОН: Ево, погледајте у овим часописима. ОНА: Ију!… Па она се стварно држи за лустер… ОН: И онда се диже и спушта. ОНА: Али… у овој соби су неонке, на жалост. Знате, чини ми се да, ипак, нешто не ваља. (Она одлази и из ташне вади висак, па потом гледа зрачење по соби.) ОНА: Одмах сам приметила да овде постоје нека негативна зрачења. Буди те сада тихи да бих се сконцентрисала. ОН: Шта то радите? ОНА: Виском ћу да премерим негативна и космичка зрачења. То је јако битно за квалитет живота, а самим тим и емоција, па и сексуалног угођаја. Ако се већ у све ово препуштам не желим ништа да оставим случају….Пст… (Док она премерава зрачења по соби он сипа пиће. Испија чашицу, а потом се збуњено чешка.) ОНА: Шта сам Вам рекла, погледајте. Позиција кревета негативно утиче на развој и опште емоционално стање. Позиција фотеље и стола је солидна, али ако бисмо изместили тоалетни сточић… ОН: Врућина је чудо. Је л Вам добро? ОНА: Молим Вас… можда је ово хотелско решење практично за њихово особље и површину ове собе, али није за расположење и намере њихових гостију. Све је попут разбијеног стиха као код француских дадаиста. Ради нашег доживљаја било би нужно да направимо одговарајући размештај којим бисмо довели у склад мелодију и хармонију, а успоставили равнотежу позитивне и негативне енергије која је у традицији древних Кинеза познатија као Јин и Јанг. ОН: Не треба пити на врућину, као што је ова данашња. ОНА: Инсистирам или ништа од нашег договора. Нови размештај или одлазим! ОН: Ух, добро… Добро, али како!? ОНА: Прво, ова фотеља у туш кабину… ОН: Молим?! ОНА: Штета је што немамо неку мачку или пса. Лакше бисмо одредили позитивна и негативна зрачења. Овако ћу морати виском да трагам, а то ће нажалост да потраје… Померите сто…Тако… а сада овај кревет… Довуците га на средину, али попреко, јер једино овде нема космичких зрака који лоше утичу на експанзију и развој емотивних стања…Ево, погледајте висак. Тамо је скроз полудео, а овде је потпуно миран. Зато је федер на кревету попустио јер се налазио на лошем месту и био је под утицајем негативне енергије. ОН ОНА ОН: А нахткасне? ОНА: Мислим да нам данас нису неопходне. Изгледа да је за Вас физички посао извор узбуђења. ОН: Напротив. Извор је зноја и смрада. ОНА: Овако је већ много боље. Погледајте висак мирује или се лагано креће у позитивном смеру то јест у правцу казаљке на сату. Сада бисмо могли о да наздравимо. Чин – чин. ОН: Да. ОНА: Успостављена је енергетска равнотежа и мелодичко-ритмичка симетрија и хармонија, а она управо омогућава разне радње и ситуације из часописа који сте ми малочас показали. ОН: Вероватно… Мислим драге, али мало касније. (Преморено се стровали на кревет.) 4.(Док он дрема на кревету она се прикрада и леже поред њега.) ОН: А да попијемо нешто? ОНА: А зар то не радимо цело по подне. ОН: Мислио сам неки афродизијак ОНА: Не бих користила стимулативна средства пошто су она справљена на бази хормона, А ја користим препарате на бази биља и интензивно размишљам о виталности свог организма, а осим тога присталица сам природног и здравог начина исхране. Искључиво макробиотика обогаћена витаминима. Живели. ОН: Рум је нарочито познат као пиће богато витаминима, минералима и олигоелементима. Живели… Знате ли када Вас гледам овако преко чаше из трена у трена сте ми све лепши и сензуалнији, изазовнији и… ОНА: Свесна сам да исијавам еротичност и пожуду, али шта могу кад сам таква. Драго ми је да постоји прави мушкарац који то може да примети. Да осети моје еротске мирисе и флуиде емоција којима зрачим. (Он седа на кревет поред ње.) ОН: Знао сам, чим сам Вас угледао, да сте Ви та коју чекам целог свог живота. И не кајем се. ОНА: Ласкавче… ОН: Чујете ли како убрзано дишем? ОНА: Осећам да ми дувате за вратом, али ме то ипак тако узбуђује. Није као у аутобусу. ОН: Ја…ја… ја више не могу да се контролишем…Ја морам… (Навали да је љуби, али је у наступу страсти обори преко кревета. Он не хаје на њено отимање.) ОН: Ја не могу да се суздржим ОНА: А ја не могу овако. Испрљаћу хаљину, а и неудобно је на овим даскама. ОН: Зар је то сад важно? ОНА: Јесте. Скините се са мене на моменат и престаните да брекћете као вепар. ОН: Зашто? ОНА: Да бисмо се договорили. Што сад дувате ту без везе!? ОН: Љут сам. ОНА: Извињавам се, али морамо да се договоримо како да спонтано обавимо то због чега смо дошли. ОН: Чујете ли Ви себе шта говорите? ОНА: Ја сам направила план како ми све то треба да изведемо. (Чита из свог дневника. Док се он нервозно шетка.) ОНА: Ево, овако. Верујем да водите рачуна о својој хигијени, али прво треба да се истуширате, ако у овом хотелу уопште има воде. ОН: Госпођице Ви нешто инсинуирате а то вређа. Погледајте. Маље су ми уредно зачешљане. Длаке из носа исечене, а миришем и на врло скупоцену мушку парфимисану воду познатог италијанског “бренда”. Помиришите…Слободно. ОНА: Добро. Да пређемо онда даље. ОН: Чекајте, молим Вас, а шта је са Вашом хигијеном? ОНА: За жене се подразумева да воде рачуна о личној хигијени. ОН: Није правило. А и ништа се не подразумева. Ја само осећам тај одвратни Шанел 5 због којег ветрим ову собу цело по подне. ОНА: Мирис је ствар укуса, шарма, сензибилитета, а пре свега карактера. Осим тога мислила сам да се прво ја дотерам и замрачим собу. Ви долазите и нежно ме пољубите. Мој неглиже лагано пада на под, а ја Вам скидам баде мантил и лагано лежемо на кревет. Настављајући са пољупцима заузимате мисионарску позу пазећи да не повредите ни мене, ни себе. Од предигре настаје главна радња до врхунца. Ви ме нежно пољубите и помакнете се у страну. Ја тренутак остајем у Вашем загрљају, а потом скупљам мушему која је била подамном због… разумете….Загрћем свој неглиже и одлазим на туширање. За то време Ви припремате пиће. Враћам се и у заносу га испијамо. Ви се туширате. Пошто се вратите неколико тренутака одмарамо а ја уживам у вашем нежном и сигурном загрљају у романтичном заносу који емитује осећај задовољства и позитивне енергије која нас обавија… Пристајете? ОН: Под једним условом. ОНА: Непристојно је дами постављати услове. ОН: Онда ништа. Хоћете ли још један рум? ОНА: Ваљда сте схватили да то више не морате да ме питате. ОН: Ја данас више ништа не схватам. ОНА: Који је то услов? ОН: Пошто нисам писао никаква правила, ја предлажем да се послужимо неким од материјала који сам припремио из порно часописа, а нешто сам скинуо и са Интернета. Ево, погледајте. ОНА: За Бога милога…па Ви… Немам речи… ОН: Пошто све обавимо како сте Ви замислили предлажем да потом обавимо и овако како сам ја замислио. Наравно направили бисмо избор који је у складу са постојећом ситуацијом, а мислим и да неке позе могу бити рискантне. Бар за први пут. ОНА: Дрзниче! Да сам нешто овако хтела раније бих то урадила и имала бар задовољавајућу материјалну сатисфакцију. Зашта Ви мене сматрате!? ОН: Важно је учествовати, мислим… пробати. ОНА: Можда за Вас, али нисам сигурна да имате овакве предиспозиције. Пре бих рекла да имате само овакву машту. ОН: Побајте, па судите, драга моја. Дакле? ОНА: Не долази у обзир. (Неко време ћуте. Она поправља шминку крадомице гледајући у часопис. Он се опушта уз гимнастичке вежбе.) ОН: Онда ћемо урадити оно што морамо онако како то и очекујемо. ОНА: Чекајте, а можда би требало да догађаје препустимо случају и машти. Емоцијама, околностима и страстима, па, сходно томе, дођемо и на то што сте предложили. ОН: Да, … Али чему све ово!? 5.(Потмулу буку повремено прекида снажан фијук ветра. Док се он бави својим компјутером, она незаинтересовано гледа кроз прозор.) ОНА: Ово сивило и ветар што фијуче подсећају ме на Орканске висове. ОН: Нисам био тамо. (Снажан тресак прекида њихов разговор на тренутак.) ОНА: Промаја? ОН: Код нас не. Можда у суседној соби… ОНА: А да проверимо? ОН: Ако Вам та бесмислица причињава задовољство. ОНА: Нисам знатижељна само сам мислила… да…Шта ће Вам та чаша? ОН: У екранизованим шпијунским романима у недостатку адекватних прислушних уређаја користи се чаша…Очекивао сам да то знате… ОНА: Искључиво читам. ОН: Тачно…Нешто се чује. Помало дивље и неартикулисано. ОНА: Не чујем ништа. ОН: Препричаћу Вам све у детаље, јер имамо само једну слободну чашу…”Волим те”. Она каже: …Волим те…Желим те… ОНА: Како је романтична. ОН: Она каже. Цитирам “Завали ми га до душника”. Цитат завршен. А он каже: “Ти знаш да сам ја специјалиста за заваљене материце”, цитат завршен. ОНА: Можда је хирург!? ОН: Цитат други: “Јебаћу те док ти тетка не дође трансконтиненталним летом” ОНА: То ће баш дуго да траје. Ако буде магле можда и дуже. ОН: Не верујем. Магле нема на 48 степени. ОНА: Ја сам тетку чекала осамнаест сати, али она никада није ни слетела… Да сам бар била у оближњем хотелу, али…Судбина, драги мој. Неком мајка, а неком маћеха. ОН: “Цепај ми пичку до зоре”… каже она. Вероватно се распитала за ред вожње. ОНА: Сирота тетка… ОН: Чини ми се да ови млади паметније чекају тетку. ОНА: Шта још кажу? ОН: Она каже: “Прскај ме”, а он ће на то: “Пушико, прво ћу ти исполирати зубе”. ОНА: Забога, могао би да јој тепа са мало више вокала, а мање сугласника. ОН: Сада она каже: “Јеби ме, јеби ме. Ја сам мршава свиња”. А он додаје: Мешај, дрољо – сад је важно”. Она сада завија: “Аууууу”. Рекао бих болно, али сладострасно. ОНА: Рекла бих да им је жаргон помало суров, чак недоличан. ОН: “Свиђа ти се мојих двадесет два у ладној води? А?.” каже он. То он њу пита, информише и истовремено констатује постојећу ситуацију или стање. А она ће на то: “Глава ти је ко мачећа”. Он је исправља па каже: “Богами је ко сијалица од четрес свећа”, а она каже: “Пастуву мој”, а он ће на то:”Њиштаћеш ко ждребица”. И сада заједно, и то врло ритмично, узвикују: “Ђиха – ђиха”. Неколико пута. ОНА: Он је сигурно електричар с брковима, а она је вероватно ветеринарски техничар. ОН: Зашто би он имао бркове, када их уопште нико није споменуо!? ОНА: Знате шта, господине… Ја Вама ништа не верујем. У тој соби нема никог и Ви све то измишљате. ОН: У реду. Онда Ви слушајте . ОНА: Добро… Ја ништа не чујем. ОН: Немогуће. ОНА: Сасвим је могуће. Слух ми је изврстан, а и церумен сам скоро чистила. ОН: А шкрипање кревета? ОНА: Ни то. ОН: Али ја чујем! ОНА: Ви очигледно умишљате. ОН: То није тачно. Ако сам мало попио то не значи да сам полудео. ОНА: Нисам рекла да сте алкохоличар. ОН: Значи ја сам лудак. ОНА: Мислим да Ваша подсвест распаљује сопствену машту, а то може бити последица разноразних узрока на пример полне немоћи или… ОН: Или? ОНА: Или болесне перверзности. ОН: Иако ће ми бити тешко; опходићу се према Вама као према дами. ОНА: А како бисте другачије!? ОН: Па… Могло би се о томе дискутовати, али суздржаћу се овог пута и поновити: Оно што сам чуо то сам и пренео. Тај начин изражавања није мој стил. Можда се перверзне мисли мотају по мојој глави, али ја овако нешто никада не бих рекао, а ако бих и рекао било би то много лепше и у адекватнијој ситуацији од постојеће .Сигурно не са чашом ослоњен на зид. А што се полне моћи тиче – овде смо да би то утврдили. Можете да се уверите. Ево… ОНА: Ију! Стварно се нешто чује… ОН: Шта каже? ОНА: “Ох, мили, ти си нешто најлепше што ми се догодило. Тако се узбуђено и испуњено осећам у твом наручју”. Цитирала сам. ОН: Рекла је на међуножју. ОНА: Можда је од милине погрешила. ОН: А можда и Ви чујете само оно што желите. (Зазвони његов мобилни телефон. Компјутер запишти. Он истрчи из собе.) 6.(Она на неком транзистору покушава да пронађе музику. Он снажно отвара врата, а потом их снажно тресне. Весело поскакује по соби као да вежба троскок.) ОН: Пројекат ми је успео! ОНА: Али овај са мном-није! … Тај Ваш загрљај сам по себи ништа не значи. ОН: Можда ће бити боље са ове стране… Могу ли?… ОНА: Без питања, молим. ОН: Мислим … да Вас заголицам? ОНА (кроз усиљени смех): Јао, престаните, молим Вас. ОН: Све у животу мора имати неку увертиру. ОНА: Очекивала сам да ћете ме узети снену и учинити женом!… Да ће Ваша мушкост доживети ерупцију у сусрету са мном!… А шта сте Ви урадили!? Начинили лакрдију! ОН: Нажалост, желимо оно што нам треба, а нисмо у стању да будемо оно што од нас очекују. ОНА: Ако је тако – играјмо игру! ОН: Па то радимо од самог почетка… И то невешто. ОНА: Будите “Блудни син”, “Љубавник Лејди Четерли”,… “Казанова”! ОНА: Може ли Монако? Ноћни клуб… Ви сте шармантни заводник, коцкар, и блудник, а ја сам заносна, страствена, анимир дама тог познатог, ноћног локала… хајде, изађите из собе, па онда уђите. ОН: Сасвим логично. (Он хитро излази. Потом театрално улази. Она се намешта у неку квази изазовну позу.) ОНА: Може! С опроштењем, уђите! ОН (пуцкета прстима): Гарсон! Дрy мартини. Дами шта жели. ОН (као конобар): Уколико јој Ваше друштво буде одговарало. ОН: My name is Bond. James Bond. (Цмаче јој руку) ОНА: О,… Аманда ОН: Дозволите да Вам примакнем столицу… Ваш парфем обара с ногу. ОНА: Нисам Вас видела у овом локалу. Упамтила бих тај челично – плави поглед. ОН: Пушите? ОНА: У дискрецији… Што ме гледате тако бело?! Тамо је неки радио. Пустите неку музику да се чује. ОН: У реду, али крчи… Може ли ово? ОНА: Све може, само не разбијајте илузију! ОН: … “Свирај то поново, Сем”… Наздравимо овом незаборавном тренутку. ОНА: И не само овом. ОН: Нека ова ноћ потраје. (Наздрављају, а потом збуњено ћуте неко време.) ОН: А шта даље? ОНА: Смислите и Ви нешто! ОН: Могао би стриптиз или бар го – го плес. ОНА: А… Је л’?… А шта је то? ОН: Хајде, замислите да је ово метална шипка, па се онда увијате, играте у ритму музике и скидате се полако… Импровизујте! ОНА: Је л’? А шта бисте Ви за мене урадили, такозвани мистер Бонд? ОН: Потукао бих се. ОНА: Изашли бисте на двобој због мене? ОН: Увек! ОНА: А… У то не верујем. ОН: …”Никад не реци – никад”… ОНА: У реду. Да пробамо. (Заводнички му намигује и шаljе дискретан пољубац. Нападно њишући куковима одлази и пење се на кревет. Невешто изводи плес.) ОН: O, baby, … O, baby,… Како ти то добро радиш,… ал за мало…Мислим… важна је добра воља. (Плес траје док се не саплете о сопствену чарапу и падне на под, пошто он од смеха није успео на време да притрчи и придржи је. Она покушава да се придигне и дође себи.) ОНА: Безобразниче! Непристојно је смејати се труду једне даме. ОН: Биће боље други пут, … мада не верујем. ОНА: Уместо да ме придржите, да ми помогнете,…Ви…Ви се церекате као…као коњ! ОН: Опростите, али то је јаче од мене. И ви бисте се смејали да сте могли да се видите. ОНА: Ви сте…Ви сте… (Компјутер снажно запишти.) ОН: Извините…Време је. ОНА: За шта? ОН: За мулти витамине. У чашу ставља шумећу таблету коју потом попије. ОНА: И Ви се мени ругате! Кварите сваку романтику… И то само зато што нисте никакав мушкарац! Ви сте млакоња и јунфер! ОН (драматично озбиљно) : … "Asta la vista, baby"… (Удара јој јак шамар. Она заплаче и потом непрестано и досадно јеца. Он изненадно снажно крикне и клекне пред њу. Цмачући јој руку.) ОН (тривијално потресено): Предивна дамо, понизно стојим… клечим пред Вама с надом да ћете опростити грешку која је настала као последица шума на комуникацијском коду... компјутерски вирус унео је пометњу у наше програме... Ја никада нисам ударио жену, јер је нисам ни имао... Атомска фисија прегрејаних нервних импулса изазвала је катастрофу нуклеарне природе у вези са нашим еротским односима... Последице које доживесте узроковане су објективним околностима... Настала је тама попут празног хард диска... Све је ово последица страха и немоћи пред Вашом лепотом и чином који од мене очекујете... ОНА: Престаните да ми цмачете руку, скроз сте ме обалавили. ОН: Речи које изговорих продукт су мојих мисли и стида због учињеног. Зато у овом тренутку, свесно рачунајући на Вашу племенитост и доброту, тражим опроштај. Ентер… Дубоко понизан, Ваш… ОНА (Шмрцајући и смејуљећи се истовремено): Ваш поступак је фрапантан, а извињење у императиву. Код мене постоји изненађење и резигнација. ОН: Ви можете да превазиђете примитивна стања духа. Ви сте… ОНА: Знам ја ко сам! Ја сам одгајана у патријархалној и богобојажљивој породици препуној љубави и људске топлине, која је подсећала на богату оазу усред пустиње Гвадалахаре… ОН: Зар Сахара није већа? ОНА: Нисам била тамо… Код нас се знало ко је мушко, а ко женско. Шта ко ради. Када се руча, а када пије сок од зове, који је баба по оцу спремала сваког маја. знало се и када се иде у цркву, а када се везу гоблени. Никада није било високих тонова, осим када је стрина певала фалсете о Божићу и Ускрсу… Шта Вам је? ОН (одважно): Утрнуле су ми ноге, али издржаћу! ОНА: Нисам одгајана да би ме неко тукао. Утолико сам више изненађена, а оно је реда величине… као што се комшиница из приземља изненадила Аполу 13… Не знам шта да Вам одговорим… ОН: Ја никада не молим… Али поништићу сопствену генетску шифру и постулате и рећи: Молим Вас, опростите ми. Ако ће Вам тако бити лакше, вратите ми шамар. ОНА: Такву нискост себи не могу да дозволим… Не знам… (Неколико тренутака непријатне тишине прекида снажан ударац (шамар). Он пада на под. Снажан тресак тела.) ОНА: Равнотежа у природи и свемиру је од овог тренутка задовољена. ОН (плачући): Ни мене нико никада није тукао… Лажем… Тукли су ме као вола у купусу… И родитељи, и другари… Сви су ме избегавали, а девојчице су ми се смејале… И шта сам друго могао, сем да учим… Потом сам сазнао за компјутере и заволео их… Зато ми је компјутер и једини пријатељ… Желео сам и песме да пишем, али… Нисмо дошли овамо због наших биографија. ОНА: Опростите ми… Да сам знала… не бих Вас јако ошамарила… ОН: У реду је. ОНА: Ако треба, опет ћу извести стриптиз! ОН: Не!… Нема потребе… ОНА: А да пробамо те Ваше афродизијаке? ОН: А да се од свега мало одморимо? Молим Вас. 7.(Романтична, опуштајућа, музика. Они пијуцкају пиће и играју карте. Бесно их окрећу.) ОНА: Господине, игра свлачења је врло интересантна и инспиративна, али у овим картама уопште нема штихова. ОН: Све су биле на броју. Чак је штихова било и више него што треба. ОНА: Извините, али ја због ове врућине морам да се раскомотим. ОН: Не дајте се деранжирати због мене. ОНА: Имате ли још неки овако паметан предлог!? Или да попијемо ово пиће, па да се разиђемо? (Она испија пиће док се он нервозно шета.) ОН: Еурека! Имам предлог, мада помало тривијалан и прилично конзервативан, али у филмовима увек упали. ОНА: Порно? ОН: У њима то није пресудно…мада!?… Могли бисмо да играмо. ОНА: Да плешемо!… Дивно… Али овај радио крчи. ОН: Имам музику у компјутеру. ОНА: Можда ћу заиста изгубити аверзију према тим справама. ОН: Пустићу Вам своју омиљену песму. (Из компјутера се чује нека техно-музика. Он удара дланом о длан. Пуцкета прстима. Ногама удара о под. Узвикује. Неартикулисано скаче и тресе се.) ОН: Let’s dance! ОНА (виче, отимајући се): То није плес! А ни музика! ОН (гласно): Напротив! Опушта! Без конвенција! Само слобода и машта! ОНА: Према овоме кинеско мучење није ништа. ОН: Само следите ритам и уживајте као ја! Доводи до екстазе! До лудила! ОНА: Само до лудила. (Раздере се.) Смањите, молим Вас!… тако… Ово није за мене. ОН: А толико сте обећавали. ОНА: Када сте предложили плес, обрадовала сам се као дете чоколади са лешницима… Очигледно, то је био последњи начин да остваримо еротски контакт… Али уз то трескање и ту цику-више подсећамо на младе мајмуне спремне на парење. Где је ту романтика? Буђење чула, додира, мирис тела, шапутање, укус,… ОН: Уз ову музику можемо и загрљени да играмо, али није препоручљиво. А који је Ваш предлог? ОНА: Танго! Нема еротичнијег и сензуалнијег плеса. ОН: Да се стискамо уз неку слинаву музику на скоро педесет степени? ОНА: Танго тако узбуђује. Ствара мирис страсти и блуда. ОН: Нисам дошао овамо да бих се њушио са Вама… Уосталом, одакле нам? ОНА: Ево неке сентиш нумере на радију. Није танго, али може да послужи. Даме бирају! Господине, да ли сте за плес? (Она га страсно хвата и покушава да плеше са њим, али без већег успеха.) ОНА: Шта Вам је сад? ОН: Не умем да играм… Није имао ко да ме научи. ОНА: Ништа страшно. Научићу Вас… Приближите ми се. Груди уз груди… Тако… Дајте ми руку и испружите до краја… ОН: Зашто? ОНА: Тела су тада ближа. Осећају се дамари, мириси,… Идемо… Три корака у једну страну… Тако… Окрет! Не на ту страну… Овамо… Савијте ме преко струка… Не Вашег! Мог… ОН: Извините… Јесте ли повређени?! ОНА: Не дозволимо да страсти спласну. Поента је у зближавању… Наставимо… Осећате ли да овај плес ствара страсти које навиру као набујала река? ОН: Па… ОНА: Волим када мушкарцима не вире длаке из носа. ОН: Неће Вам сметати ако руку спустим ниже… Трне ми. ОНА: Имате нежне руке… И јак стисак. ОН: Коса Вам мирише на пролеће. Нежну росу и блуд. ОНА: У Вашем загрљају се осећам тако заштићено. ОН: Осећам Вашу… Топлоту и влагу. ОНА: Ја осећам нешто друго. (Он је љуби, али то звучи као отварање пампура из бутељке вина.) ОНА: Волим тактилну вредност. ОН: Шта сада? ОНА: Замрачите собу. (Он спушта ролетне. Саплиће се и пада на под.) ОНА: Шта би? ОН: Имам кокошије слепило. Ако би могао макар трачак светлости… ОНА: Али дискретно, молим Вас. ОН: Умало да заборавим… ОНА: Шта? ОН: Презерватив. ОНА: Могу ли да видим, молим Вас… Никада нисам… ОН (невољно): Може… Али да ја не видим Вас док Ви гледате њега. ОНА (кроз смех): Јао, изгледа као печуркица после кише! ОН (рисне): Шта радите то? ОНА: Тако је мекан…Као ратлук…Једном сам у излогу трафике видела… е л’ али изгледао је некако…друкчије…рекла бих…већи. Чак и у овим Вашим часописима као да је… ОН: Не знам шта му је одједном?! Обично није овакав. ОНА: Можда се, јадничак, постидео. Не брините, средићемо то… Ево, протрљаћемо мало… ОН (стењући): Више ме брине како ћемо. ОНА: Класика је увек у моди. ОН: Онда да се наместим. (Покривају се чаршавом преко главе.) ОНА: Мало ме жуљате. ОН: И Ви мене. (Засмеје се.) ОНА: Шта је сада смешно!? ОН: Подсећа ме на морског јежа. ОНА: Онда му приђите са доње стране… (Штуца) ОН: Ако желите… ОНА (штуцајући): Не желим воде… То је од узбуђења. ОН: Удахните дубоко и у себи бројте до десет. (Она изненада врисне из свег гласа.) ОН: Али ништа нисам… ОНА: Бубашваба… ОН: Не! Грешка…то је… Рецимо змија. ОНА (успаничено): Осећам да мили… ОН: Тако треба… Пазите… Сад је важно… Будите спремни… ОНА: Права бубашваба! Ево је! Мили! (Вришти) ОН (бесно): У материну и бубашваба и… Где је сад?! Убићу је! Раскомадаћу је! Ма све ћу да поломим! (Ципелом насумице удара о различите предмете. По соби. Она повремено вришти.) ОНА: Зашто сте је убили? ОН: Да ли је требало да јој рецитујем? ОНА: Какав сте Ви то човек?! ОН: Никакав! Инсектоубица! (После краћег ћутања она извирује испод чаршава. Он загрнут другим чаршавом са ципелом у руци неко време стоји. Час иде у једну, а час у другу страну. На крају седа на кревет.) ОНА: Немојте да се љутите. Лезите поред мене да се мазимо. ОН: Извините, нисам хтео да Вас изгурам. ОНА: У реду је. (Неко време леже ћутећи.) ОНА: Знам да једној дами не приличи ово што ћу рећи, али прибијте се уз мене и ја ћу уз Вас , па ћемо мало да се милкимо и пипкамо и штипкамо и можда се и догоди оно што треба. Је л хоћете? ОН: Па добро. ОНА: Причајте ми нешто нежно. ОН: Гили, гили. ОНА: Дубље мало. ОН (Прво дубоким, а потом гласом који пискутаво зашкрипи): Гили, гили, гили,… ОНА: Шта Вам је сад? ОН: Мени није ништа, али њему… ОНА: Све сам упропастила… ОН: Не, ово је мој потпуни Ерор… Или је методолошки погрешан приступ или је неки вирус захватио мој програм. Неће Вам сметати ако запалим цигарету? ОНА: Не. ОН: Да пустим неку музику… Биће нам лакше. ОНА: Како хоћете, само се окрените док се обучем. 8.(Она поправља шминку док се он обува.) ОН: Да ли би Вам пријала кафа? Донећу из снек бара. ОНА: Радије бих нес-кафе, ако има. (Он излази.) ОНА (дубоко уздишући): Све о чему бих маштала, чему бих се радовала, обавезно падне у воду… Да ли је моја глупост већа него што мислим?… Да ли је то увек иста грешка? И која?… Ма… Ако се нешто није догодило, значи да није ни требало да се догоди. ОН (отварајући врата при уласку у собу): Нешто сте казали? ОНА: Ништа паметно. занела сам се, па сам размишљала наглас. ОН: Изволите дамо. ОНА: Више ми ништа не прија… Када бих могла, прво бих побегла од себе. ОН: Да сам то могао, овај проблем бих давно решио. На време, као и сав нормалан мушки свет. Не бих се заглибио у компјутерске програме. ОНА: Лакше ми је било да ружну стварност заменим књигама и романтичном прошлошћу… А што више бежим, реално време протиче све брже и све је теже… а “Fine de siecle” је пред нама. ОН: Мени је живот “Back to the future”. ОНА: Све је само машта. ОН: И бег. ОНА: А како да не бежим од овакве стварности? Погледајте само где смо хтели да… ОН: Да пређемо у биолошки свет одраслих… ОНА: Пријатно ми је са Вама, али боравак овде нема више смисла. Било је ово занимљиво искуство. ОН: Можда ћемо се једног дана овоме смејати. ОНА: Да ли ће га бити? Хвала Вам на свему… На крају, молила бих за мало дискреције – да одем прва. ОН: Наравно, али чему све то? ОНА: Док је људи, биће и прича, а ја, ипак, држим до себе. Бар мало. ОН: Ако желите – као да се нисмо ни познавали. ОНА: Нема разлога за то. Радо ћу кафу или рум попити са Вама ако нам судбина укрсти путе. До виђења. (Врата која отвара тупо шкрипе) ОН: Госпођице! Госпођице!… Могли бисмо бар на крају да се упознамо. Ја сам Боба. ОНА (кроз смех): Ја сам Беба. 9.(Он занесено куца на компјутеру.) ОН: Доживљај или боре… Сећање или песме… Величина заноса никада ми није стварала илузију о сопственом бићу. Не окрећем се узалуд око себе, нисам оно што мислиш да јесам иако ми лице попут истине изгледа. (Његово рецитовање прекида куцање на вратима.) ОН: Спремам се! Излазим ускоро! ОНА (Стидљиво, док отвара шкрипутава врата): Могу ли да уђем? ОН: Зашто не бисте? ОНА: Не бих желела да ме погрешно схватите, али вратила сам се из једног можда тривијалног, али за мене веома важног, људског разлога. Хтела бих да поделимо трошкове. ОН: Не долази у обзир. ОНА: Молим Вас. У супротном ћу се осећати веома лоше и јефтино, и… ОН: Заиста ме вређа, али поштујем Ваш гест. ОНА: Шта пише у тој Вашој справи? Колика је половина? Верујем да и то имате прецизно израчунато. ОН: Немам. ОНА (Изненађено): Песма! ОН: Не дозвољавам! ОНА: Молим Вас. Је ли Ваша? само да прочитам до краја. ОН: Не може. Залазите у најдубљу интиму. ОНА: Дивна Вам је песма. Када сте ово написали? (Он ћути.) ОНА: Реците ми. ОН: Када сте отишли. ОНА: Па то је фантастично!… Никада не бих рекла… Не могу да верујем… Па то заиста не личи на Вас! У ствари, ја Вас и не познајем. ОН: То је моја мала тајна. ОНА: Јако бих волела да прочитам још коју Вашу песму ако имате. ОН: Цео тај диск је само поезија. ОНА: Невероватно… По ко зна који пут сам изненађена чињеницом да ништа није онако како изгледа… Имала бих две молбе за Вас, али Ви то нећете хтети, можда ни моћи… Нема везе… Заборавите. ОН: Реците. ОНА: Не желим. ОН: Инсистирам! Ако сам могао да Вам откријем део интиме… ОНА: Знате… Књижевност… И теорија и пракса су моја професија и… живот… и… Волела бих да прочитам и остале песме. ОН: Само под условом да ми кажете најискреније мишљење. ОНА: Обећавам! ОН: А друга? ОНА: За ову… Надокнадила бих Вам труд… Мислим платила бих… Знате, имам доста радова. Свашта писано на машини и руком… Пало ми је на ум, ако бисте неким случајем имали воље и времена да све то пребацимо на те дискете… и да по један примерак одштампам. Ради прегледности… ОН: Задовољство ми причињава сваки рад на компјутеру. Радо ћу то учинити, али под условом да на новац заборавите. ОНА: Јао… дивни сте… Морам да Вас пољубим… (Она га цмаче, али то постаје све тише. Лагано скидају одећу и лежу на кревет.) ОН: Да навучем завесе? ОНА: Покрићемо се чаршавом. ОН: Да се скинемо? ОНА: Није пресудно. Битна је суштина. ОН: Земљотрес!… 10.(Рашчупани и подерани у полуразрушеној соби он и она напето седе у ишчекивању. Потмули звуци се чују споља као брундање пред ерупцију вулкана.) ОНА: Морали би да идемо из овог склоништа ОН: Куда? ОНА: Било куда. Тамо где је безбедно. ОН: Ако уопште има таквог места. А шта после? ОНА: Не знам ОН: Све ово више нема смисла. ОНА: Никад се не зна. Можда и постоји још неко. ОН: Ако и постоји неко то не решава ни један наш проблем. Нада је најглупљи осећај који човека води углавном у пропаст и смрт. Зашто онда не бисмо умрли одмах. ОНА: Ниси оригиналан. Крај значи и нови почетак. Зар не?! Ето, нама је судбина да почнемо од почетка. Да створимо нове животе, а ако постоји још неко, то би било довољно за нову цивилизацију. ОН: Шта се заносиш! Коме то треба? ОНА: Сипај ми рум. ОН: Зло ми је од измишљања и замишљања! Све ово никуда не води. Ни овај чај, ни ове безвезне берзанске листе, ни ови аспирини, ни дечији лап топ … Ништа више не вреди и нема смисла. ОНА: Хоћеш ове воћне витамине. Биће ти боље. Хранљиви су, а делују и као антидепресиви. ОН: Хоћу да умрем и да ме нема, а не да лутам по свету као последњи … ОНА: Па и јеси последњи…Осим ако се не појави још неко. ОН: Да ли би ме онда оставила? Или можда само преварила? ОНА: Ти си кретен! ОН: А ти имаш изузетан таленат да ми живце као струне напрегнеш и гудиш по њима све док и последња не пукне. ОНА: Мили, немој да се љутиш. Остало ми је још само да се надам и да верујем. Да маштам и да се играм. Тако ми је лакше. Мили, ја немам никог осим тебе, а ни ти немаш никог осим мене. Када би бар могао да… дивно би било да имамо бебицу… Имао би некакав смисао живота и … ОН: А онда дете, па човек. Како? На воћним витаминима са укусом јабуке, којих узгред скоро да и нема. ОНА: У зидном кречу има калцијума. ОН: Уколико није радиоактиван. ОНА: У води су рибе. ОН: Уколико нису угинуле. ОНА: Па добро од трава се справља фантастична салата. Учила сам то на курсу преживљавања. ОН: Под условом да није контаминирана. ОНА: Одвратан си. ОН: Знам. Али неко мора да мисли о свему. Замисли да имамо само сина и ћерку или у још горој варијанти два сина. Какав ће бити даљи биолошки опстанак? Знаш ли куда то води? ОНА: Има још неког осим нас. Зашто би све било тако црно и депримирајуће? ОН: А ако се ситуације отму контроли и склизну у непредвиђено. ОНА: Неће бити тако! Још увек има наде. ОН: За будале. ОНА: Сасвим је логично да се и посвађамо, али зашто бисмо губили време на тако нешто. И онако не знамо ни колико ћемо живети, ни шта ће са нама бити, ни где ћемо ноћити, ни шта јести. Немамо ни шта да читамо, а када гледамо не видимо ништа осим магле и дима. Зар нам није боље да се играмо. Да у машти, макар за трен, будемо неко други у неком бољем времену, у неком лепшем простору. За то ти треба само мало воље, а то није тешко. ОН: Ја знам да од овог нема горе… ОНА: Баш зато, учинимо сами да нам буде боље. А и Бог ће нам онда помоћи. ОН (Кроз грохотан смех) Који Бог!? ОНА: Наш Бог! Мој и твој. Зар је битно који?! ОН: Знам да ће звучати тривијално… баш као ти понекад…али једино верујем у свој осећај… верујем да те волим, али и за то више немам довољно снаге. ОНА: Имам ја. Ти мени љубав – ја теби наду и снагу. ОН: И још понешто, ако буде могло. (Насмеје се и пољуби је.) ОНА: Узми бар један витаминчић. Молим те. Онда ћемо се играти нечег новог. Уствари можда, и није ново, али је другачије. ОН: Опет ти је нека глупост пала на памет. ОН: Мрзим укус јабуке. (Попије таблетицу.) ОНА: Тако… Пошто није безбедно бити у овом склоништу или … ОН: Шта си сад смислила!? ОНА: Па мислила сам да се играмо истраживача.. Ти си професор, а ја сам твоја млада асистенткиња. И у тој авантури се свашта догоди од љубави до чуда и разних проналазака. ОН: Можемо да будемо само археолози. ОНА: Не. Ја ћу бити млади биолог. Трагамо за прошлим временима, догађајима постојањем живота. ОН: Или смисла!? ОНА: Ја сам нова колегиница, професоре. ОН: Упозоравам Вас да ће ово истраживање бити изузетно тешко. Са великим изгледом да не успе. ОНА: Ипак се надам. ОН: Чека нас напоран пут. Неизвесна будућност. И две најтеже особине – одржање вере и наде. Ми смо апсолутни почетници у трагању за оним што се догодило, за животом, а пре свега за смислом. КРАЈ// Пројекат Растко /
Драма и позориште / Савремена драма
//
[ Промена писма | Претрага | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ] |