ЗОРАН СТЕФАНОВИЋ

ТАЧКА СУСРЕТА

радио драма

Почетак:

(Цвркут птица, фијук благог ветра. Иван, осмогодишњак, размишља.)

ИВАН-МИСАО: Девет и тридесет... Поштар опет касни. Да ли да чекам или да идем на трафику по батерије? Тата ће ме убити ако сазна да сам му се зезао са диктафоном...

(Чује се шкљоцање дугмади на диктафону, кратко премотавање траке и провера докле се стигло са записима. Шкљоцање. Иван почиње да говори, мирним и равним гласом.)

ИВАН: Дан други. Осми април деведес... Или девети?

(Шкљоцање. Иван се гласно преслишава око датума. Шкљоцање.)

ИВАН: Дан други. Осми април деведесет друге. Улице су празне, сви су на послу. Тата и маћија се нису још вратили. Отишли су по моју сестру, Машу. У ствари - полусестру. Прије два дана су отишли да је поведу са тулума, рођендана гдје Марија игра масне фоте са дјечацима. И нису ми оставили паре за патике. Развалио сам им ладицу.

(Шкљоцање.)

ИВАН-МИСАО: Код Дина се нико не јавља. Хтио сам да га водим на колаче. Не смијем још изићи, моји немају кључа, а са комшилуком смо се посвађали кад нам је оно комшија Неџад пијан згазио мачка Николаја...

(Шкљоцање диктафона. Иван говори у диктафон.)

ИВАН: Надам се да нисам избрисао неку татину врпцу што ради са фацама за новине. Интервјуи и трачеви - татине новине се штампају на најгорем папиру. У ствари, све новине у овом граду су такве. Али зато су овдје тулумбе најбоље на свијету. У мом граду...

(Звук авиона у бришућем лету. Серија реских рафала. Потмуле детонације.)

ИВАН: ...Сарајеву.

(Шкљоцање. Кратка пауза. Потмуле детонације су све даље.)

ИВАН-МИСАО: Мјесна заједница се опет вјежба, гдје Плави, гдје Црвени. Ил' се прави нешто, к'о "Терминатор"... Тата ме увијек води кад се снима, и увијек сам тих као миш да не сметам сниматељу. Мада маћија каже тати "Иван ти је ментол, цио живот ћемо га на грбачи вући". А неће, женит ћу се и ја на вријеме... И Маша каже да нисам "специјалан".

(Телефон звони. Више пута. Звук подизања слушалице.)

ИВАН: Ало? Ало?

(Телефонски ехо одјекује.)

ИВАН-МИСАО: Тата провјерава...

ИВАН: Тата?

(Кратко кркљање с друге стране. Веза се прекида. Сигнал.)

ИВАН: Тата?

ИВАН-МИСАО: Мисле да сам се уплашио вако сам. Маћеха сигурно каже да нисам могао ни сам себе да нараним. А само је млијеко прокисло јер фрижидер не ради без струје.

(Пауза. Ишчекивање.)

ИВАН-МИСАО: Назови... Назови.

(Телефон звони. Чује се обарање телефона и Иваново дахтање.)

ИВАН-МИСАО: У першун...

ИВАН: Хало? Хало?

ГЛАС-1: (Мушки, груб.) Јес ти, човјече?

ИВАН: Да?

ГЛАС-1: Јеси л' их размјестио? Имаш још осам минута.

ИВАН: Иван овдје...

ГЛАС-1: Ма какав Иван?! (Некоме са стране.) Дијете неко, откуд ја да знам? То је тај број...

(Мрмљање и договарање са друге стране жице. Јавља се други мушки глас, приметно мекши и љубазнији.)

ГЛАС-2: Иване, сине... Јес тако зовеш? Иване, јес ту?

ИВАН: Је-јесам... Ко је то?

ГЛАС-2: Јел ти бабо ту?

ИВАН: Није, нису ту...

ГЛАС-2: Ја сам јаран твог бабе. Сјећаш се кад сам те водио на фудбал? Кад је "Жељо" побиједио...

ИВАН: Не, не... Ја не вол...

ГЛАС-1: Остави балавца. Истече нам вријеме...

ГЛАС-2: Шути! Иване, сине, јес ту?

ИВАН: Јесам, јесам...

ГЛАС-2: Само не прекидај... Него, гдје ви оно сад живите?

ИВАН: Ту... Ту код супермаркета. У небодерима.

ГЛАС-2: Иза ниже музичке или код пијаце?

ИВАН: Код пијаце.

(Глас-2 радосно одахне. Чује се комешање и препирка с друге стране везе.)

ГЛАС-2: Иване, би л ти помого бабином јарану?

(Иван ћути.)

ГЛАС-2: Иване, јес видио којег чику у униформи?

ИВАН: Као поштар, ил у шареној?

ГЛАС-2: Шареној, шареној...

ИВАН: Јесам.

ГЛАС-2: Гдје су сад?

ИВАН: Свукуд. По парку, пијаци, уз ријеку.

ГЛАС-2: Би л' помого ти нама, Иване?

ИВАН: Јел се снима нешто?

ГЛАС-2: Снима, снима. За америчку телевизију...

(Неко се с друге стране насмеје и опсује.)

ГЛАС-2: Оћемо ли ми то снимат, Иво, ил нећемо?

ИВАН: Оћемо, оћемо... А како?

ГЛАС-2: Жив нам био. Ми ћемо сад пуштат пиротекнику на оне наше чике у униформама...

ИВАН: Шта ћеш пуштат?

ГЛАС-2: Пиротекнику. Ватромет, болан. Знаш оно у америчким филмовима?

ИВАН: Знам.

ГЛАС-2: Е, а ти ћеш да нам кажеш гдје нам ватромет иде, јер не видимо преко зграда. Токи-воки нам не ради. Знаш шта је токи-воки?

ИВАН: Знам. Телефон за дротове.

ГЛАС-2: Е, поклони ти даиџа један, само ако будеш добро описивао гдје нам ватра пада! Може?

ИВАН: Може.

ГЛАС-2: Ајд, спреми се. И да знаш, све се снима. Не смијеш гријешити!

ИВАН: Нећу, нећу.

(Тишина. Шуштање линија. Жамор са друге стране. Одједном јак фијук, а затим снажна детонација, али прилично удаљено.)

ГЛАС-2: Иване, сине? Иване, гдје оде ватра?

ИВАН: На паркинг... Онај код ауто-пута.

ГЛАС-2: Јес сигуран? То си ти, благо мени, лоше пазио...

ИВАН: Јесте, јесте, на паркинг.

(Псовање и жамор с друге стране.)

ГЛАС-2: А глумци? Чике у униформама?

ИВАН: Смију се. Они код пијаце. Остали су ми далеко, па не видим смију ли се или не.

ГЛАС-2: Нека, нек се смију. Значи, ближе су пијаци?

ИВАН: Цијела пијаца, па све до кина "Слобода". Оћете л и тамо приказивати?

ГЛАС-2: Оћемо, оћемо... (Некоме.) Коригуј то, пребацујеш. (Ивану.) Сине, пази дер саден ову!

(Фијук и детонација се понављају, само овог пута далеко ближе. Иван кратко врисне.)

ГЛАС-2: Иване, јуначе? Би ли шта? Иване?

ИВАН: Јесте л снимали ово?!?

ГЛАС-2: Шта јесмо л снимали?

ИВАН: Ово! Ово!

ГЛАС-2: Смири се, болан. Ајмо лагано, па ћеш добити токи-воки: гдје је плануло?

ИВАН: На пијаци! А глумци...

ГЛАС-2: Да? А глумци...?

ИВАН: Глумци су... летјели, и мичу се... Понеки. Остали су крвави...

ГЛАС-2: Трикови, болан. За публику. Добар си, него да ми учиниш једну услугу. Види и преброј дер те што су летјели, а не мичу се.

ИВАН: Па зар не видиш док снимаш?

ГЛАС-2: Ја сам, болан, редатељ. Ја командујем. Је л можеш пребројати или не?

ИВАН: Могу, могу...

ИВАН-МИСАО: Сад ће видјети да се не сналазим у рачуну. Три, четири... Јес, четири...

ГЛАС-2: Преброја ли, јуначе? Успораваш ми нешто...

ИВАН: Че-четири се не мичу. Мислим... Остали глуме и даље. Вичу, у ствари...

ГЛАС-2: А колко је тих што вичу?

ИВАН: Пуно... Пуно више...

ГЛАС-2: (Урла.) Колко пуно? Оћеш да снимаш са нама, а тешко ти да пребројиш, је л то? Мореш ил не мореш? Јес ту? Јел чујеш?

(Иван почиње да јеца. Покушава да ухвати дах.)

ИВАН-МИСАО: Открили су... Открили су да сам слаб у рачуну...

ГЛАС-2: (Мекше.) Иване?

ИВАН: Ту... Ту сам.

ГЛАС-2: Иване, шалио се твој даиџа... Знам ја да ти то можеш... Ево, гледај, следећу ватру ћемо за те слати. Добар си ти мени, је л да?

ИВАН: Је-јесам...

ГЛАС-2: Јунак си ти. Остани на вези.

ИВАН: Хоћу, остаћу...

ИВАН-МИСАО: Реко је: јунак... Нисмо ишли да гледамо "Жељу", али ићи ћемо. Тата кад чује да сам снимао и ја, хвалиће се у редакцији. И Марија по гимназији. А маћеха неће рећи да сам "специјалан", него ће нас водит код Џафера на тулумбе. Као прве године кад је довела Марију...

(Два фијука, један за другим, а затим врло јаке детонације. Стакла на прозорима звече.)

ИВАН-МИСАО: И ово... И ово је било у "Терминатору"... Боле ме уши... Уши...

ГЛАС-2: Иване? Иване, сине, филмаџије овдје.

ИВАН-МИСАО: Боле ме уши...

ИВАН: Молим... Ту сам...

ГЛАС-2: Добар си. Ајд, соколе, осмотри дер раде ли ти глумци шта, ил џабалебаре?

(Пауза. Чују се крици споља, рафали и довикивање.)

ИВАН: Још их је легло...

ГЛАС-2: Кобајаги мртви?

ИВАН: Кобајаги мртви. Да пребројим?

ГЛАС-2: Дедер, свега ти.

(Иван мрмља бројеве. Па изнова.)

ИВАН-МИСАО: Ако буде лоше избројано рећи ће тати... А он ће се пожалити маћији...

ИВАН: Петнајс...

ГЛАС-2: Петнајс? Јес сигуран?

(Пауза.)

ИВАН: Јесам.

ГЛАС-2: А шта они остали раде?

ИВАН: Трче. Долази их још пуно...

ГЛАС-2: Колико пуно?

ИВАН: Пуно... Носе оне што се не мичу... Је л снимате?

ГЛАС-2: Снимамо, без бриге си... И шта још раде?

ИВАН: Доносе топчиће. И неке цијеви на ногарама... Нешто им је криво и жао...

ГЛАС-2: ... И цијеви на ногарама... А куден су их управили? Иване, можеш ли даиџи рећи, куден су их управили?

ИВАН: (Замуца.) Не-не знам... Још нису метнули... Да, уперили су преко школе па изнад - преко ријеке...

ГЛАС-2: Преко ријеке? (Некоме.) Удри! Удри, магарче! Не оклијевај!!!

(Неколико фијука граната које лете. Приближавају се. Одјекују детонације, једна јача од друге. Звекет прозора. Тутњава. Напољу се чују људи у паници. Телефон пада, за њим и дечије тело.)

ИВАН-МИСАО: Само да не прекинем... Само да не...

ГЛАС-2: Иване? Иване? У три лијепе... Иване, смјеста се јави!

ИВАН: Ту... Сам... Удрило је овдје...

ГЛАС-2: Јес повријеђен? Иване, је л те ранило?

ИВАН: Удрило је у небодер... Добро сам. Само уши... Уши ме мало...

ГЛАС-2: Чуј, сине, иди сад лагано до прозора и реци даиџи шта видиш. Може л' то ил да прекидам снимање?

ИВАН: Може...

(Чује се бауљање до прозора. Тешко дисање.)

ИВАН: Даиџа?

ГЛАС-2: Чујем, соколе, чујем...

ИВАН: Даиџа, нешто није у реду... Није...

(Иван почиње да плаче. Жамор с друге стране слушалице. Напољу јаук.)

ГЛАС-2: Иване, је л ти то мени плачеш? Је л ми плачеш? Немој ме сад изневјерит, свеца ти!

ИВАН: Расути су... Тече им оно... Крв. И остало...

ГЛАС-2: Не плачи, болан. Немој ме срамотит, хвалим те овдје пред људима...

ИВАН: Хвалиш?

ГЛАС-2: А да кога ћу? И није ти оно права крв, него филмска, туко једна. Ја сам ти хирург, па моја ћера иде кад оперирам. Она се не плаши ни праве крви. Колко ти оно би година?

ИВАН: Осам... Зар ниси редатељ?

ГЛАС-2: (Пауза.) А мојој ћери није ни девета! Немој сад да се срамотимо. Је л да да нећемо?

ИВАН: Нећемо.

(Пауза. Напољу се чују крици, неко тражи воде, јауче.)

ИВАН: Даиџа, траже воде...

ГЛАС-2: Вруће, па су ожеднили. Трчи ли когод?

ИВАН: Трче... Стиже их још...

ГЛАС-2: Нека их само, нек раде свој посао... (Некоме.) Пуштај.

(Фијук, детонација. Звекет стакала.)

ГЛАС-2: Има л шта, Иване?

ИВАН: Има, обори их свију... Даиџа?

ГЛАС-2: Чекај мало... (Пауза, комешање.) Реци, соколе.

ИВАН: Даиџа, видили су ме.

ГЛАС-2: Ко те видио, јадо моја?!

ИВАН: Глумци. Махали су ми. И ја њима. Оћу ли и ја бити сним...

ГЛАС-2: Иване, стани мало... (Смирује се.) Иване, реци даиџи, да ти можда неки од глумаца није видио да држиш телефон? Јес држо слушалицу кад си био на прозору?

ИВАН: Јесам, хтио сам да те чујем...

ГЛАС-2: Иване, чуј ме, бјежи одмах! Иване, бјежи из стана! Одмах!!!

ИВАН: Хоћу, а заш...

(Јак рафал разбија прозоре Ивановог стана. Нешто улеће кроз прозор и уз туп удар се откотрља. Рафали.)

ГЛАС-2: Иване?!

(Експлозија ручне бомбе у самом стану.)

ГЛАС-2: Иване, јес ту? Јави се даиџи твоме... Иване?!

(Чују се кораци тешких чизама по ходнику. Разваљују се врата. Ходање по стану.)

ГЛАС-2: Иване, јес ту?

(Чизме газе по разбијеном стаклу. Слушалица се подиже. Задихан и промукао мушки глас се јавља: Глас-3.)

ГЛАС-3: Смраде, јеси још ту?

(Тишина. Мук.)

ГЛАС-3: Ало, смраде, јави се ако још има мушког у теби!

ГЛАС-2: Ту сам крмак, ту. И дјецу сте почели бомбама тући!

ГЛАС-3: Не прави се вицкаст, смрдане. Знаш ти добро све!

ГЛАС-2: А, јесмо л вас ојадили право? Ако, нема више доброчинства... А ви и дјецу убијате!

ГЛАС-3: Ноћас ћу ти доћи на линију. Челиком да ашикујемо. Да т наплатим за свију...

ГЛАС-2: Дођи, крмак. Живог ћу те дерати.

ГЛАС-3: Доћи ћу, доћ. Јешћеш себе дио по дио.

ГЛАС-2: И дјецу сте почели...

(Слушалица се спушта. Чује се како више људи гази по стаклу.)

ГЛАС-3: Вас двојица, узмите шаторско и ставите дечка.

ГЛАС-4: А што? Готов је.

ГЛАС-3: Ош да понављам?

ГЛАС-4: Болан, ти замишљаш да си у маринцима

(Шуштање шаторског крила. Комешање људи по просторији. Дахтање. Преносе тело. Отварање врата, кораци који одлазе низ ходник.)

ГЛАС-3: Ти. Кад будеш излазио постави им затезну на врата.

ГЛАС-5: Можда ће доћи родбина малога...

ГЛАС-3: Јебе ми се. Немој ми се премишљати...

(Уморни кораци одлазе напоље.)

ГЛАС-5: А дан тек што је почео...

ГЛАС-4: Ја, вала...

Крај

Зоран Стефановић

Драмски писац, филмски и ТВ сценариста. Уредник и продуцент. Рођен у Лозници 1969. Дипломирао драматургију и сценарио 1994. на Факултету драмских уметности у Београду.

За своје филмове, приповетке, драме и стрипове добио десетак награда, од којих су неке на националном рангу. Радови превођени на македонски, енглески, румунски, словеначки и француски језик.

Оснивач подухвата "Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету" 1997.

Више података: http://SOLAIR.EUnet.yu/~orfej

E-mail: orfej@eunet.yu