Миодраг Сибиновић — библиографија

• Ауторске књиге М. Сибиновића
• Библиографија радова М. Сибиновића објављених у периодици, колективним зборницима и у издањима дела страних писаца у преводу на српски језик
• Преводи М. Сибиновић
• Оригинална поезија М. Сибиновића
• Књиге и чланци у којима су цитирани радови М. Сибиновића
• Подаци о М. Сибиновићу у енциклопедијама и слични написи из других публикација

Ауторске књиге М. Сибиновића

• Љермонтов у српској књижевности. Филолошки факултет, Београд, 1971, 227 стр.

• Оригинал и превод. Привредна штампа, Београд, 1979, 189 стр.

• О превођењу. Приручник за преводиоце и инокореспонденте. Завод за уџбенике и наставна средства Београд, 1983, 112 стр.

• Техника превођења. Општи део. Завод за уџбенике и наставна средства Београд, 1990, 98 стр.

• Поетика и поезија. Велики руски лиричари. Звездара, Београд 1990, 203 стр.

• Нови оригинал. Увод у превођење. Научна књига, Београд, 1990, 194 стр.

• Руски песници од барока до авангарде. Завод за уџбенике и наставна средства Београд, 1995, 238 стр.

• Словенски импулси у српској књижевности и култури. Звездара, Београд, 1995, 254 стр.

• Пушкинов и српски „Евгеније Оњегин“, Idea, Београд, 1999, 190 стр.

• Између светова. Нови аспекти књижевног дела Десанке Максимовић, Задужбина Десанка Максимовић, Народна библиотека Србије, Просветни преглед, Београд, 1999, 218 стр.

• Руски књижевни источници, Ниш, 2000, 176 стр.

• Иза хоризонта. Огледи из руске, украјинске, белоруске и грузијске књижевности. Чигоја штампа, Београд, 2002, 177 стр.

• Нови живот оригинала, Удружење научних и стручних преводилаца Србије, Просвета, Алтера, Београд, 2007, 309 стр.

• Словенска вертикала, Славистичко друштво Србије, Београд, 2008, 434 стр.

• Индивидуална конкретизација књижевног текста, Филолошки факултет, Београд, 2012, 467 стр.

• Множење светова. Руски писци у српској преводној књижевности (од Х до ХХI в.). Clio, Београд, 2015, 218 стр.

• Славистичке теме, Филолошки факултет, Београд, 2015, 268 стр.

• Кроз гриву зене. Рашчитавање песама о коњу из поезије словенских народа, Филолошки факултет, Београд, 2017, 164 стр.

Библиографија радова М. Сибиновића објављених у периодици, колективним зборницима и у издањима дела страних писаца у преводу на српски језик

• Један нови превод Љермонтовљеве поезије. // Живи језици (Београд), 1961, књ. III, бр. 3–4, с. 203–205. <Приказ>

• С. Јесењин, "Урвина". // Књижевне новине (Београд), 1962, бр. 179. <Приказ>

• За ракете — против запрега (Поводом издања Јевтушенкове збирке песама Ракете и запреге). // Путеви (Бањалука), 1962, књ. III, бр. 6, стр. 626–629. <Приказ>

• Различити токови једног живота. Шолоховљев проседе у двема књигама „Узоране ледине“. // Стремљења (Приштина), 1962, III, бр. 6, стр. 741–747.

• М. Горки, Историја књижевности. // Гледишта (Београд), 1963, IV, бр. 1. стр. 117–118. <Приказ>

• Структура Јесењинове песничке слике. // Гледишта (Београд), 1963, бр. 2, стр. 51–69. <Приказ>

• С пјесмом у вјечност. Уз седамдесетогодишњицу рођења Мајаковског. // Крајина (Бихаћ), 1963, бр. 231, стр. 5.

• Андреј Вознесенски и нова совјетска поезија. // Гледишта (Београд), 1963, IV, бр. 9–10, стр. 66–72.

• Дискусија о настави књижевности на универзитетима у Совјетском Савезу. // Гледишта (Београд), 1964, V, бр. 5, стр. 653–655.

• Искривљена истина о Сергеју Јесењину. // Гледишта (Београд), 1965, VI, бр. 2, стр. 269–271.

• Взаимосвязи u взаимодействие национальных литератур. Москва, 1961. // Филолошки преглед (Београд), 1965, књ. III, св. 1–2, стр. 183–187. <Приказ>

• 12. Международные связи русской литературы. Москва–Ленинград, 1964. // Филолошки преглед (Београд), 1965, књ. III, св. 1–2, стр. 191–192. <Приказ>

• Новији совјетски радови о Јесењину и књига Ј. Прокушева " Юность Есенина". // Филолошки преглед (Београд), 1965, књ. III, св. 1–2, стр. 191–192. <Приказ>

• Б. Бурсов, Национальное своеобразие русской литературы. Москва–Ленинград, 1964. // Филолошки преглед (Београд), 1965, књ. III, св. 1–2, стр. 191–192. <Приказ>

• Д. Шмелев, Слово u образ. Москва, 1964. // Филолошки преглед (Београд), 1965, књ. III, св. 1–2, стр. 192–193. <Приказ>

• Л. Долгополов, Поэмы Блока u русская поэзия конца XIX — начала XX веков. Москва–Ленинград, 1964. // Филолошки преглед (Београд), 1965, књ. III, св. 1–2, стр. 193–194. <Приказ>

• Сергеј Јесењин „Бреза“. Београд, 1965. // Књижевне новине (Београд), 1966. бр. 272, стр. 4.

• Песници и белетристи у совјетској поезији 1965. године. // Књижевне новине (Београд), 1966. бр. 274, стр. 4.

• Ко је убио Љермонтова? // Књижевне новине (Београд), 1966. бр. 277, стр. 10.

• Поезија је и средство превођења. // Књижевне новине (Београд), 1966. бр. 277, стр. 10.

• Све сами реакционар. // Књижевне новине (Београд), 1966, бр. 285, стр. 9–10.

• Сергеј Јесењин: 1. Песников животни пут; 2. Јесењин и народно стваралаштво; 3. Јесењинова песничка слика; 4. Јесењин и његово дело на српскохрватском језичком подручју. // Предговор издању: C. Јесењин, Сабрана дела. I — V, Београд, 1966, књ. I, стр. 367–407.

• Белешке o Јесењиновим песмама. // У: С. Јесењин, Сабрана дела. I–V, Београд,1966, књ. I, стр. 367–407, књ. II, стр. 259–299; књ. III, стр. 235–259.

• Библиографија превода Јесењинових дела у југословенским листовима и часописима. // У: C. Јесењин, Сабрана дела, I — V, Београд, 1966, књ. V, стр. 297–305.

• Елеменат конфликта и мелодија Јесењинове песничке слике у преводима на српскохрватски језик. // Зборник радова o превођењу, Савез књижевних преводилаца Југославије, Београд, 1966, стр. 28–39.

• Змајев Демон. // Књижевна историја (Београд), 1968, бр. 1, стр. 69–105.

• Љермонтовљево дело у стваралаштву српских песника XIX века. Књижевна историја (Београд), бр. 5, стр. 69–137.

• Пут кременит . // У књизи: М. Љермонтов, Гвоздени сан. Лирске песме. Београд, 1969, стр. V–XXIII

• Против догми. (О поезији Николаја Заболоцког) // Преговор књизи: Н. Заболоцки, Бездани огледала. Београд, 1968, стр. VII–XX

• Пут кременит (О лирици M. Љермонтова). // Предговор књизи: М. Љермонтов, Гвоздени сан, Београд, 1969, стр. VII–XXIII

• Љермонтов (1814–1841). // Предговор књизи: М. Љермонтов, Демон, Београд, 1969, стр. 69 — 72.

• 32. Јесењиново песничко дело. // Студија у издању: С. Јесењин, Целокупна дела I — VI, Београд, 1970, књ. VI, стр. 153–200. (Издање је поновљено 1971, 1973. и 1975. године)

• Оркестрација и ритмичка структура у Јесењиновој поезији. // Зборник за славистику Матице српске (Нови Сад), 1970, бр. 1, стр. 27–36.

• Лирика Бориса Пастернака. // Предговор књизи: Б. Пастернак, Лирика, Београд, 1972, стр. 9–33.

• О књижевном преводу прозе (Један од могућих аспеката). // Мостови (Београд), 1975, бр. 23, стр. 97–103.

• Приступ преводу песме. // Мостови (Београд), 1975, св. 2 ( 22), стр. 97–108.

• Од беспућа до распућа (О поезији Александра Блока). // Предговор књизи: A. Блок, Прстен живота, Београд, 1975, стр. 7– 40.

• Коментари о превођењу лирских песама A. Блока. // У: A. Блок, Прстен живота, Београд, 1975, стр. 301–325.

• Белински у оценама југословенских књижевних историчара и критичара после другог светског рата // У зборнику: Наслеђе естетичке и књижевнокритичке мисли Белинског. Београд, 1975, стр. 141–146.

• Летопис Матице српске и руска књижевност до 1848. // У зборнику: Научни састанак У Вукове дане, МСЦ, Београд, 1976, стр. 432–438.

• Први преводи из руске поезије у Летопису Матице српске // Мостови (Београд), 1976, св. 4 (28), стр. 289–296.

• Романтизам у руској књижевности (Русија на прелому између XVIII и XIX века. Отаџбински рат 1812. и идејна струјања у Русији током прве XIX века; Романтизам и његов развој у руској књижевности прве половине XIX века; Романтизам као књижевни правац у тумачењу руске и совјетске науке о књижевности у односу на друга тумачења; В. А. Жуковски; К. Н. Баћушков; Песници декабристи; Прожимање праваца; И. А. Крилов; А. С. Грибоједов; А. С. Пушкин; М. Ј. Љермонтов). // У књизи: M. Стојнић, М. Мулић, М. Милидраговић, М. Сибиновић, Д. Недељковић, Руска књижевност, књ. I, Сарајево–Београд, 1976, стр. 161–294.

• Књижевни превод и време. // Књижевна реч (Београд), 1976, бр. 7 , стр. 7.

• Из ucmopuu поэтического перевода в Югославии. // У зборнику: Мастерство перевода. Сборник одиннадцатый 1976, Москва, 1977, стр. 208–230.

• Књижевни превод и преводилац. // Мостови (Београд), 1977, св. 4 (32), стр. 297–306.

• Роман Максима Горког „Мати“. // Предговор књизи: M. Горки, Mati , Београд, 1978, стр. 7–19.

• Мајаковски , Јесењин и Јевтушенко. // Поговор књизи: B. Мајаковски, С. Јесењин, Е. Јевтушенко, Песме, Београд, 1978, стр. 149–152.

• Руска поезија средином века: Ф. И. Тјутчев; Н. А. Њекрасов; А. А. Фет. // У књизи: M. Стојнић, Д. Недељковић, М. Сибиновић, Д. Перовић, М. Милидраговић, М. Бабовић, С. Пенчић, М. Јовановић, руска књижевност, књ. II, Сарајево — Београд, 1978, стр. 47–96.

• Из опыта исследования поэтики Есенина. // У зборнику: Сергей Есенин, Проблемы творчества, Москва, 1978, стр. 245–254.

• Мостови преко којих нема ко да прође. За критику преводне књижевности … // Књижевне новине (Београд), 1878, бр. 573, тр. 171.

• Лингвистичка и књижевна концепција превођења. // Руковет (Суботица), 1978, бр. 3–4, сстр. 165–171.

• Актуелна идејно–политичка питања употребе српскохрватског језика (прилог дискусији). // У зборнику: Српскохрватски језик. Актуелна питања, „Рад", Београд,

• 1979, стр. 65–68.

• За критику преводне књижевности. // У зборнику: Преводна књижевност, Београд,

• 1980, стр. 166 –169. <Прештампано из "Књижевних новина">

• Књижевно дело М. Ј. Љермонтова. // Предговор издању: Сабрана дела М. Ј. Љермонтова у три књиге , Београд, 1980, књ. 1, стр. 5–55.

• 55. Коментари уз преводе Љермонтовљевих дела: Љермонтовљеве лирске песме; Љермонтовљеве поеме; Љермонтовљеве драме; Писма. Љермонтовљева проза. // У издању: Сабрана дела М. Ј. Љермонтова у три књиге , Београд, 1980, књ. 1, стр. 457–487; књ. 2, стр. 401 — 412; књ. 3, стр. 361 — 371.

• Превођење песничког текста. // Знак (Београд), 1980, бр. 12, стр. 42–46.

• Зелени огањ Сергеја Јесењина. // Предговор књизи: C. Јесењин, Песме , Београд, 1981, стр. 5 –17. <Издање je поновљено 1985.>

• Aktuální рrobléту ѵ ýсho ѵ у překladatelů. // Acta Universitatis Carolinae, Philologika (Praha), 1981, Slavica Pragensia, XXIV, s. 215–221.

• „Ствараоци“ и „теоретичари“. // У зборнику: Теорија и поетика превођења, Београд, 1981, тр. 27–43.

• Теорија превођења u књижевни жанрови. Разговор у редакцији…. // Књижевне новине, 1981, бр. 638, стр. 6.

• Приручна литература за наставу страних језика у светлу потреба нашег реформисаног система образовања. // У зб.: Приручна литература у настави страних језика. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1981, стр. 63–67.

• О вредновању превода лирске песме <На примеру превода Љубомира Симовића песме Ј. Баратинског „Натпис“>. // Међај (Т. Ужице), 1982, бр. 4, стр. 43–51. <Прештампано касније у зборнику: П. Пипер, Преводилачка читанка , Нови Сад, 1985, стр.181–190>

• О преводилачким жанровима у односу према књижевним. // Мостови (Београд),

1982, св. 50, стр. 69–74.

• О узајамном односу преводилачких и књижевних жанрова са становишта теорије превођења. // У зборнику: Научни састанак У Вукове дане, МСЦ, Београд, 1982, св. 12/3, стр. 13–19.

• Уџбеници и приручници за преводилачка усмерења у средњем образовању. // Живи језици (Београд), 1982, бр. 3–4, стр. 18–29.

• Институционално образовање преводилаца у светлу Резолуције о самоуправном преображају вишег и високог школства. // Преводилац (Београд), 1982, бр. 3, стр. 1–6.

• Универзалност поезије Александра Блока. // Предговор књизи: A. Блок, Песме, Београд, 1982, стр. 5–14.

• Змајева елегија „Пођем, клецнем, идем. застајавам“. // Књижевна историја (Београд), 1982, бр. 55, стр. 343– 354. <Текст је прештампан у зборнику анализа лирских песама који је за наставнике средњих школа приредио Вук Милатовић>

• „Тајна рођења“ Растка Петровића. // Књижевна историја (Београд), 1982, бр. 56, стр. 549–570. <Текст је прештампан у зборнику анализа лирских песама који је за наставнике средњих школа приредио Вук Милатовић>

• Доситеј Обрадовић као преводилац. // У зборнику: Преводилачке споне. Копча 1, Нови Сад, 1983, стр. 17–25.

• Један могући конспект за преглед савремене југословенске теоријске мисли о превођењу. // Преводилац (Београд), 1983, бр. 3, стр. 5–17.

• Актуелни проблеми образовања преводилаца у СФРЈ. // Преводилац (Београд), 1983, бр. 3, стр. 5–17.

• Песник Владимир Мајаковски. // Предговор књизи: B. Мајаковски, Песме и поеме, Београд, 1983, стр. 5–17.

• Извештај о расправи о „Нацрту програма рационализације мреже и капацитета вишег и високог школства Скупштине СР Србије ". Ставови са појединих већа факултета и института сродних наука у расправи о Нацрту. // Билтен Универзитета у Београду, 1984, бр. 1, стр. 22–25.

• Дубоки Дон — човекова судбина <Поводом смрти Михаила Шолохова>. // НИН (Београд), 1984, 26. фебруара.

• Доживљавање чуда <Поводом додељивања Андреју Вознесенском награде "Златни венац" Струшких вечери поезије>. // Политика (Београд), 1984, 14. априла.

• Змајев стих у преводима из руске поезије. // У зборнику: Змајев стих, ВАНУ, Нови Сад, 1985, стр.131–140.

• Уметничке особине Домановићеве „Данге“. // Књижевна историја (Београд), 1985, бр. 69–70, стр. 119–129. < Текст је прештампан у зборнику анализа српске прозе који је за наставнике средњих школа приредио Вук Милатовић>

• О вредновању превода лирске песме. // У књизи: П. Пипер, О преводима из руске књижевности. Преводилачка читанка, Нови Сад, 1985, стр. 181–190.

• Нацрт Закона о усмереном образовању и универзитет. // Преводилац (Београд), 1985, бр. 2, стр. 5–10.

• Кошутићев допринос развоју наше теоријске мисли о превођењу. // Славистички зборник (Београд), књ. 1, 1986, стр. 63–67.

• Проблем заједничких уџбеника у СФРЈ. // Преводилац (Београд), 1986, бр. 3, стр. 5–8.

• Допринос историји књижевности <Осврт на књигу: Сава Бабић, Како смо преводили Петефија, Нови Сад, 1985>. // Политика (Београд), 1986, бр. 26208, стр. 12.

• Максим Горки (1868—1936). Ка Олимпу — пешице. // Политика (Београд), петак 31. октобар 1986, стр. 11.

• Слово о Игоровом походу. // Политика (Београд), 3. новембар 1986, стр. 11.

• Ка Олимпу — пешице. // Политика, 31. октобар 1986, стр. 11.

• Нивои еквивалентности у књижевном преводу. // Научни састанак у Вукове дане, Београд,1986, бр. 16, стр 15–22.

• L'approche de la traduction de la poésie. // Les ponts — Мостови (Belgrade). Numéro special publié a l'occasion du XI ° Congrès de la FIT. 1987, cahier 2 (70), p. 177–187.

• Dosadašnja iskustva i problemi u radu s obdarenima. // У: Uspostavljanje sistema rada sa talentovanom decom i omladinom, Republički zavod za unapređenje vaspitanja i obrazovanja, Beograd, 1988, str. 15–24.

• Књиге о превођењу (С. Бабић: Разабрати у плетиву, Б. Човић: Уметност превођења или занат). // Политика (Београд), 25. јуна 1988, стр. 13.

• Первые сербские переводы русской поэзии XVIII века. // У зборнику: Русско– сербские литературные связи XVIII — начала ХІХ века, Институт славяноведения РАН, Москва, 1989, стр. 25–42.

• Верзије превода. // Преводилац (Београд), 1988, бр. 2, стр. 15–20.

• Књижевни превод као књижевно дело <На материјалу Винаверовог превода Блокове поеме „Дванаесторица“>. // У зборнику: Књижевно превођење: теорија и историја , Београд — Пожаревац, 1989, стр. 25–30.

• Место књижевног превода у науци о превођењу <Разговор у Редакцији. Учесници: Светозар М. Игњачевић, Мирослава Спасић, Јован Јанићијевић, Ранко Бугарски, Љубиша Рајић, Владимир Ивир, Миодраг Сибиновић, Еуген Вербер>. // Мостови (Београд), 1989, бр. 2, стр.189–217.

• Песништво је од памтивека врста мудрости било. Руставелијев „Витез у тигровој кожи". // Предговор књизи: Ш. Руставели, Витез у тигровој кожи, СКЗ, Београд, 1989, стр. VII–XXXVII

• Објашњења (коментари уз превод Руставелијевог Витеза). // У књизи: Ш. Руставели, Витез у тигровој кожи, СКЗ, Београд, 1989, стр. 279–291.

• Винаверов приступ оригиналу у превођењу Блокове поеме „Дванаесторица“. // Призма (Сарајево), 1990, бр. 1, стр. 124–135.

• Доситејева концепција превођења и српска књижевност. // У зборнику: Научни састанак У Вукове дане, МСЦ, Београд, 1990, стр. 301–307.

• Књига спонтане промишљености <Поводом књиге Саве Бабића Превесеји>. // Руковет (Суботица), 1990, бр. 4, стр. 1244–1247.

• Округли сто о књизи Саве Бабића Како смо преводили Петефија <Учесници: Марија Циндори, Бранимир Човић, Лаза Ћурчић, Андраш Давид, Мирослав Дудок, Владислава Фелбабов, Томислав Кетиг, Меланија Микеш, Петар Милосављевић, Миодраг Сибиновић> // Руковет (Суботица), 1990, стр. 1264–1296.

• Пушкин, Љермонтов и бајронизам у српској књижевности ХІХ века. // У зборнику: Бајрон и бајронизам у југословенским књижевностима , Београд, 1991, стр. 101–109.

• Превод са превода посредника. // Преводилац (Београд), 1991, бр. 3–4, стр. 38–41.

• Национално и универзално у средњошколској настави књижевности <На грађи која се односи на место руске књижевности у општеобразовним средњошколским наставним програмима> // Живи језици (Београд), 1991, бр. 1–4, стр. 7–19.

• Изгнанство у поетици романтизма. // У зборнику: Научни састанак У Вукове дане, МСЦ, Београд, 1991. бр. 20/1, стр. 113–121.

• Ликови и сижејне линије као уланчени мотиви у Винаверовом преводу Блокове „Дванаесторице“. // У зборнику: Упоредна истраживања (Београд), 1991, књ. 3, стр. 377–385.

• Творческое в художественном переводе как части литературного процесса. // Литература и перевод: проблемы теории. Международная встреча ученых и писателей. Москва, 1992, стр. 233–243.

• Његош и поетика превода Вуковог доба. // Анали Филолошког факултета (Београд), 1992, књ. XIX, стр. 441–454.

• Љермонтов данас. // Савременик плус (Београд), 1992, бр. 1, стр. 48–56.

• Конвергентан и дивергентан развој словенских са западноевропским културама. // Савременик плус (Београд), 1992, бр. 2, стр. 86–89.

• Откривање Гумиљова <Поводом додељивања награде „Милош Ђурић“ Владимиру Јагличићу за превод поезије Николаја Гумиљова>. // Политика (Београд), 1992, 28440, стр. 15.

• Преглед историје словенске културе у осам томова <Поводом међународног славистичког скупа у Украјини>. // Политика (Београд), 1992, културни додатак, бр. 33, стр. 13.

• Од првог до најновијег Закона о универзитету <Критички осврт на нови Закон у светлу српске културне традиције>.. // Политика (Београд), 1992, 3. октобар, стр. 18.

• Успомена на професора Лалића <Осврт на скуп одржан поводом двадесетогодишњице смрти професора Радована Лалића> // Политика (Београд), 1992, Културни додатак бр. 31, стр. 13.

• Украјински писци о Десанки Максимовић. // Политика (Београд), 1993, Културни додатак бр. 2, стр. 15.

• Руска емиграција у српској култури. // Политика (Београд), 1993, Културни додатак бр. 2, стр. 16.

• Руски авангардни песник Александар Веденски. // Српски књижевни гласник (Београд), 1993, бр. 2, стр. 94–97.

• Заједничка традиција или универзалност људске природе. Украјинско–српске књижевне везе. // Српски књижевни гласник (Београд), 1993, бр. 7–8, стр. 33–34.

• Однос аутохтоног књижевног процеса и преводне књижевности (На материјалу рецепције руске модерне поезије у српској књижевности ХХ века). // У зборнику: Прилози проучавању српско–руских књижевних веза, Нови Сад, 1993, стр. 23–36.

• Varijabilita překladu literamiho tekstu. // Acta Universitatis Carolinae. Translatorica Pragensija (Praha), 1993, бр. V, стр. 183–189.

• Бела музика белоруске поезије <Поглед на белоруску поезију од њених почетака до данашњих дана>. // Поговор књизи: И. Чарота, Антологија белоруске поезије, Београд, 1993, стр. 173–191.

• Белая музыка беларускай паэзіі // Превод скраћене верзије поговора из Антологије белоруске поезије (Београд, 1993) у: Голас Радзімы (Мінск), 1993, бр. 21, стр. 1,5,7.

• Славянская общность и место поэзии русского модернизма в сербской литературе середины XX века // XI. medzinarodny zjazd slavistov, Vydatel'stvo slovenske akademie vied, Bratislava, 1993, s. 585–586.

• Словенска узајамност у другој половини ХХ века. // Савременик плус, 1993, бр. 9/11, стр. 3–8.

• Допринос Б. Миљковића и С. Раичковића рецепцији Мандељштамове поезије у српској књижевности. // Књижевна историја (Београд), 1993, бр. 91, стр. 349–358.

• У инат ветровима <Уз нове преводе из савремене украјинске поезије, осврт на српско–украјинске везе у XVIII, XIX и XX веку>. // Савременик плус (Београд),1993, бр. 3/4, стр. 431–437.

• Пленарна седница Међународног славистичког комитета у Пјештанима. // Зборник Матице српске за славистику (Нови Сад), 1993, књ. 44–45, стр. 290.

• Актуелни задаци савремене југословенске књижевне компаратистике. // Летопис Матице српске (Нови Сад), 1994, бр. 453, стр. 483–494.

• Поетика и семантика песме „Движение“ Николаја Заболоцког // Зборник Матице српске за књижевност, Нови Сад, 1994, бр. 1–3, стр. 432–437.

• Перспективе савремене славистике. // Зборник Матице српске за славистику, 1994, књ. 46/47, стр. 7–17.

• „Ког ће вам врага ти ћесари“ (Поводом сто осамдесете годишњице Тараса Шевченка). // Књижевне новине (Београд), 1994, 15. март, стр. 6.

• Велики песник Украјине. Сто осамдесет година од рођења Тараса Шевченка. // Политика (Београд), 1994, бр. 28887, Културни додатак бр. 51, стр. 18.

• Грузијска дојава Отара Чиладзеа. // Летопис Матице српске (Нови Сад), 1994, књ. 454, бр. 3, стр. 313–322.

• Иван Франко (1856–1916). <Белешка о писцу уз превод песама> // Књижевна реч

(Београд), 1994, 20. април, стр. 13.

• Дотицаји српске с руском поезијом ХХ века (Мирослав Максимовић и Осип Мандељштам. // МСЦ, 25. међународни састанак у Вукове дане, Нормирање српског језика; Почеци и развој модерне српске лирике; Из факултетских истраживачких пројеката. Резимеа. МСЦ, Београд — Нови Сад, 1994, стр. 19.

• Руска емиграција у српској култури ХХ века: значај, оквири и перспективе истраживања. // У зборнику: Руска емиграција у српској култури ХХ века , Београд, 1994, том I, стр. 5–21.

• Тринаести Конгрес славистичких друштава Југославије. // Зборник за славистику Матице српске (Нови Сад), 1994, књ. 46–47, стр. 311–312.

• Научна конференција у Москви: „Југословенска књига у Русији и руска књига на Балкану“. // Зборник за славистику Матице српске (Нови Сад), 1994. књ. 46–47, стр. 313–314.

• Нови статут Међународног славистичког комитета и припрема за XII међународни конгрес слависта. // Зборник за славистику Матице српске (Нови Сад), 1994, књ. 46–47, стр. 321–322.

• Канвергентнае ці дывергентае развiцiё кулътур славянскіх адносна заходне–еўрапейскіх. // Культура (Мінск), 1994, бр. 52, стр. 10.

• Научные чтения, посвященные русской эмиграции в Югославии. // Славяноведение (М.), 1994, н. 3, 126–127.

• Славянская общность и место поэзии русского модернизма в сербской литературе ХХ века. // Славяноведение (Москва), 1994, № 5, стр. 87–90.

• Лекција за наредни век <Разговор ca новинаром „Дневника“ Илијом Туцићем> // Дневник (Нови Сад), 1995, 28. јануар, бр. 882, стр. 9.

• Грузијска дојава Отара Чиладзеа. // Поговор књизи: О Чиладзе, И ко год ме сретне , Београд, 1995, стр. 443–459. (Исто у: Летопис Матице српске, 1994, св. 3, стр. 313–332)

• Душа у дволичном веку <Поводом стогодишњице рођења Сергеја Јесењина>. // Политика (Београд), 1995, 11. новембар, Културни додатак бр. 42, стр. 19.

• Песников век. Плави звек потковице Јесењиновог Пегаза. // Поговор књизи: C. Јесењин, Плавет века, Београд, 1995, стр. 96–99.

• Магија Јесењинове поезије. // Предговор књизи: C. Јесењин, Поезија, Никшић, 1995, стр. V — XLIІI

• Из преводилачке радионице. Осип Мандељштам, „Лењинград“. // Књижевне новине (Београд), 1995, 1. септембар, бр. 913, стр. 4.

• Из преводилачке радионице. Сергеј Јесењин, „Јесен“. // Књижевне новине (Београд),1995, бр. 914, стр. 4.

• Из преводилачке радионице. Из јерменске поезије, ***. // Књижевне новине (Београд), 1995, бр. 915 стр. 4.

• Н екоторые актуальные вопросы современной славистики. // Вестник Московского университета (Москва), сер. Филология, 1995, № 6, стр. 21–30.

• Максим Рыльский u сербская литература. //Національна академія наук Украіни. Міжнародна конференція. М. Рильський i світова культура з погляду сучасности. Тези.Киів, 1995, стр. 61.

• 3начение русской эмиграции в сербской культуре XX века — границы u перспективы исследования <Превод рада, објављеног на српскохрватском језику у зборнику: Руска емиграција у српској култури ХХ века , Београд, 1994, том I, стр. 5–21>. // У зборнику: Русская эмиграция в Югославии, Москва, 1996, стр. 7–26.

• Раичковићеви преводи из поезије словенских народа. // Поезија Стевана Раичковића. Зборник радова. Задужбина Десанке Максимовић, Београд, 1996, стр. 127–134.

• Рецепција Мандељштамове поезије у српској књижевности. // МСЦ, 25. међународни састанак у Вукове дане: Из факултетских истраживачких пројеката. Тезе и резимеа. МСЦ, Београд — Нови Сад, 1995, стр. 59.

• Актуални проблеми изучавања Јесењиновог живота и дела. // Зборник за слвистику Матице српске (Нови Сад), 1996, 50–51, стр. 9–15.

• Словенска поезија у преводима Десанке Максимовић. // МСЦ, 26. међународни састанак у Вукове дане, Српска књижевност и Свето писмо; Међуоднос граматике и речника у српском језику; Из факултетских истраживачких пројеката. Тезе и резимеа. МСЦ, Београд — Нови Сад, 1996, стр. 59.

• Љермонтовљев роман „Јунак нашег доба“. // Поговор књизи: M. Љермонтов, Јунак нашег доба, Унирекс, Подгорица, 1996, стр. 160–169.

• Наши руски песници — век и по од Љермонтовљеве смрти. // Словенске културе и историја међусловенских веза. Зборник радова, Београд, 1996, стр. 41–54.

• Нацыянальнае, рэгіянальнае u еўропейскае як элементы літературнага працэсу. На матерыяле беларускай, сербскай, харвацкай, украінскай i рускай літератур. // Кантакты i дыалогі (Мінск), 1996, бр. 5, стр. 15–17.

• Сећања на послератног доајена српске полонистике професора Ђорђа Живановића. // У: Сто година полонистике у Србији. Зборник радова. Филолошки факултет, Славистичко друштво Србије, Београд, 1996, стр. 57–61.

• Једна душа на размеђи светова. Јесењиново дело на крају XX века. // Савременик плус (Београд), 1996, бр. 38–39–40, стр. 24–27.

• Српска култура и књижевност у европском контексту.. <Кратко образложење и подаци о Пројекту који финансира Министарство за науку и технологију Републике Србије>. // Славистика (Београд), 1997, књ. I, стр. 121–122.

• Речь no поводу присуждения ученого звания почетного доктора Московского государственного университета им. М. В. Ломоносова. // Вестник Московского университета. Серия 9: Филология, 1997, н. 4, с. 232–234.

• Один погляд на србсъко–украінсъки взаемини. // Слов'янський світ (Киів), 1997, № 1, с. 110–115.

• Десанка Максимовић и бугарска поезија. // 27. међународни састанак слависта у Вукове дане. Тезе и резимеа: Српска аутобиографска књижевност и врсте речи у српском језику. Из факултетских истраживачких пројеката. МСЦ, Београд — Нови Сад — Манасија, 1997, стр. 70–71.

• Проблеми објављивања превода у Целокупним делима Десанке Максимовић. // Приређивање Целокупних дела Десанке Максимовић. Зборник радова. 3адужбина Десанке Максимовић, Београд, 1997, стр. 77–84.

• Методологические проблемы исследования российской эмиграции 20 века в области культурологии, литературоведения u языкознания. // У зб.: IV международный симпозиум Международной ассоциации преподавателей русского языка и литературы. Сопоставительные и сравнительные исследования русского и других языков. Доклады. Белград, 1997, стр. 38–44.

• Русская эмиграция в Сербии, Королевстве СХС u Королевстве Югославии — в свете славянской взаимности. // Међународни симпозијум „Руска емиграција у српској и другим словенским културама“ (Београд, 20–22. новембар 1997. год.). Тезе реферата. Београд, 1997, стр. 7.

• Српска култура и књижевност у европском контексту // Славистика (Београд),1997, бр. 1, стр. 121–122.

• Радован Лалић и послератна српска русистичка књижевна компаратистика. // Славистичка истраживања Радована Лалића, Славистички зборник (Београд — Никшић), 1997, књ. VII–VIII, стр. 47–53.

• Поэтика Есенина между модернизмом u авангардизмом. // ИМЛИ РАН, Столетие Сергея Есенина. Международный симпозиум, Есенинский сборник, вып. III, „Наследие“, Москва, 1997, стр. 185–190.

• Руска емиграција у српској култури ХХ века (О савременим истраживањима места руске емиграције у српској и југословенској култури ХХ века). // Зборник Матице српске за славистику, 1997, бр. 53, стр. 235–254.

• Рецепција јужнословенске поезије у преводима Десанке Максимовић. // У: Рецепција дела Десанке Максимовић: зборник радова, (Десанкини мајски разговори, књ. 6). Београд: [с.н.], 1997, стр. 33–48.

• Београдски симпозијум „Руска емиграција у српској и другим словенским културама ХХ века“. // Зборник Матице српске за славистику, 1997, бр. 53, стр. 317–318.

• Живот и дело Осипа Мандељштама // У: Осип Мандељштам, Песме и есеји, „Просвета“, Београд, 1999, стр. 5–45.

• Коментари у књизи: Осип Мандељштам, Песме и есеји. „Просвета“, Београд, 1999, стр. 257–283.

• Уметничка логика апсурда („Тјутењ, Витјутењ и Протегален“ А. Платонова). // Sprache und Erzahlhaltung bei Andrej Platonov. Herausgegeben von Robert Hodel und Jan Peter Locher, Slavica Helvetica, Band/vol. 58, Bern, Berlin, Frankfurt a. M., New York, Paris, Wien, 1998, s. 343–356.

• Рецепција јужнословенске поезије у преводима Десанке Максимовић. // Балканите — ние сред другите и те сред нас. Юбилеен сборник в чест на 70–годишнината на проф. Илия Конев. София, 1998, стр. 345–356. (Исти текст у: Рецепција дела Десанке Максимовић. Зборник радова. Задужбина Десанке Максимовић, Београд, 1998, стр. 33–48)

• Песнички преводи Десанке Максимовић. // Велибор Берко Савић, Десанка Максимовић. Споменица о 100–годишњици рођења, Ваљево, 1998, стр. 464–475.

• Десанка Максимовић и свет. // Књижевност (Београд), 1998, бр. 5/6, стр. 911–928.

• Десанка Максимовић и Ана Ахматова. // Новине Београдског читалишта, 1998, бр. 27, стр.13.

• Русская эмиграция в сербской культуре ХХ века (О современных исследованиях русской эмиграции в сербской культуре). — Резимеа за Међународни конгрес слависта, 1998. у Кракову.

• Пушкинова поема „Цигани“ и његов роман „Евгеније Оњегин“. // Поговор издању: A. C. Пушкин, Евгеније Оњегин. Цигани. Унирекс, Подгорица, 1998, стр. 209–250.

• Време срама // Реч (Београд), новембар 1998, бр. 51, стр. 105–120.

• Пушкин и његова лирска поезија. // Предговор издању: Два века Пушкина. Песме и бајке. Интерпрес, Београд, 1999, стр. 7–28.

• О овој књизи. // У: Руски песници. Песме о љубави, (Библиотека Словенска поезија у преводу), Београд: Паидеиа, 1999, стр. 9–10.

• Коментари у издању: Два века Пушкина. Песме и бајке. Интерпрес, Београд, 1999, стр. 257–279.

• Поезија Ане Ахматове. // Предговор издању: A. Ахматова, Песме, поеме и есеји. Paideia, Београд, 1999, стр. 5–30.

• Коментари у издању: A. Ахматова, Песме, поеме и есеји. Paideia, Београд, 1999, стр. 257–292.

• Два века од рођења Александра Пушкина. Племенит, благ, лековит. // Политика (Београд). Култура–уметност–наука, 1999, бр. 48 (субота 13. март).

• Певана поезија. Црна московска рода. Књига Владимира Висоцког „Разговор с џелатом“ у преводу Миливоја Баћовића. // Политика (Београд), Култура–уметност–наука, 1999, бр. 6 (субота 14. април), стр. 24.

• Пушкин и српска култура. // Каталог за изложбу: Пушкин и српска култура. Поводом 200–годишњице Пушкиновог рођења. Народна библиотека Србије, Београд, 1999, стр. 7–19.

• Пушкин и српска култура. // Задужбина (Београд), 1999, бр. 46, стр. 5.

• Наш савременик Александар Пушкин. // Предговор издању: A. Пушкин, Бронзани коњаник. Пир за време куге. Световна власт. Ideia, Београд, 1999, стр. 7–14.

• Актуелна књига о Солжењицину која је потребна и српском читаоцу. // Жорж Нива, Александар Солжењицин. Уметник, мислилац и пророк , Београд, 1999, стр. 172–173.

• Лично и универзално (Бесједа о Пушкину). // Овдје (Подгорица), 1999, бр. 370–371–372, стр. 142–143.

• Јован Јанићијевић, Књижевни превод и преводна књижевност. <у коауторству са C. Игњачевићем> // Prevodilac (Београд), 1999, br. 3–4, 46–52.

• Једна загонетка из оставштине Драгутина Илића у Архиву САНУ. // Зборник Матице српске за књижевност и језик XLVII, 1999, св. 2–3, стр. 445–447.

• О континуитету отворености за културне контакте (Петар Буњак, Преглед пољско–српских књижевних веза, Београд, 1999). // Зборник Матице српске за књижевност и језик XLVII, 1999, св. 2–3, стр. 272–276.

• Puškin neumrli. // Prevodilac, 1999, god. 18, br. 3/4, str. 23–37.

• Сергеј Јесењин на крају века. // Предговор издању: C. Јесењин, Сабрана дела. Књ. 1–5. (Са Н. Бертолином и M. Живанчевићем), Verzal press, Београд, 2000. Књ. 1, стр.7–45.

• Коментари у издању: С. Јесењин, Сабрана дела. Књ. 1–5. (Са Н. Бертолином и M. Живанчевићем), Verzal press, Београд, 2000. Књ. 1, стр. 239–264; књ. 2, 251–275; књ. 3, 267–278.

• Живот и дело Осипа Мандељштама. // У: Осип Мандељштам, Песме и есеји. „Просвета“ Београд, 1999, стр. 5–45.

• Коментари у књизи: Осип Мандељштам, Песме и есеји, "Просвета" Београд, 1999, стр. 257–283.

• Хронологија живота Сергеја Јесењина. // С. Јесењин, Сабрана дела. Књ. 1–5. (Ca H. Бертолином и M. Живанчевићем), Verzal press, Београд, 2000, књ. 5, стр. 313–320.

• Десанка Максимовић и свет. // У зб.: Дело Десанке Максимовић у токовима српске и светске књижевности. Београд, 2000, стр. 5–28.

• Poezija filozofije i slovenska utopija Vladimira Odojevskog. // U knjizi: Vladimir Odojevski, Ruske noći. Paidea, Beograd, 2001, str. 5–12.

• Komentari. // U knjizi: Vladimir Odojevski, Ruske noći. Paidea, Beograd, 2001, str. 235–236.

• Авангарда и традиција. Старе и нове варнице (Виктор Соснора: „Повратак мору", Београд, 2000). // Просветни преглед (Београд), 2001, бр. 2101 (6), стр. 11.

• Хоризонти. // Градина (Ниш), 2001, бр. 9/12, стр. 208–210.

• Виктор Соснора: Победник и губитник. Против књижевне проституције. // Политика (Београд), 2001 (12. мај), додатак: Култура, уметност, наука, XLV, бр. 5, стр 11.

• Видови и облици креације у књижевном преводу. // У: Преводна књижевност : зборник радова XIII–XXII београдских преводилачких сусрета 1987–1996.. Београд: Удружење књижевних преводилаца Србије, 2001, стр. 20–25.

• У инат ветровима. Кратак осврт на узајамну историју српско–украјинских књижевних и културних веза до почетка 20. века. // У књизи: У инат ветровима. Антологија украјинске поезије. XVI–XX век, Бања Лука, Српско Сарајево, 2002, стр. 617–639.

• Александар Пушкин и његов роман Евгеније Оњегин. // Предговор издању: Александар Пушкин, Евгеније Оњегин, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2002, стр. 7–36.

• Избор из критике о Пушкину. Хронолошка таблица Пушкиновог живота и дела. Основна литература о Пушкину на нашем језику (избор). // У издању: Александар Пушкин, Евгеније Оњегин, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2002, стр. 221–240.

• О поеми „Цигани“, о „Бронзаном коњанику“ и о лирици Александра Пушкина. // У књизи: „Цигани“, „Бронзани коњаник“, Лирске песме, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2002, стр. 7–32.

• Коментари <о Пушкиновим поемама и лирским песмама>. // У књизи: „Цигани“, „Бронзани коњаник“, Лирске песме, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2002, стр. 179–211.

• Хронолошка таблица Пушкиновог живота и дела.. // У књизи: „Цигани“, „Бронзани коњаник“, Лирске песме, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2002, стр. 225–234.

• Хенрих Венимијанович Сапгир <Белешка о руском песнику> // Крајина (Бања Лука), 2002, бр. 4, стр. 28.

• Андреј Андрејевич Вознесенски <Белешка о руском песнику> // Крајина (Бања Лука), 2002, бр. 4, стр. 28–29.

• Генадиј Николајевич Ајги <Белешка о руском песнику> // Крајина (Бања Лука), 2002, бр. 4, стр. 29–30.

• Виктор Борисович Кривуљин <Белешка о руском песнику> // Крајина (Бања Лука), 2002, бр. 4, стр. 30.

• Едуард Венијаминович Лимонов <Белешка о руском песнику> // Крајина (Бања Лука), 2002, бр. 4, стр. 31.

• Јуриј Михајлович Кублановски <Белешка о руском песнику> // Крајина (Бања Лука), 2002, бр. 4, стр. 31–32.

• 218. Јелена Шварц <Белешка о руском песнику> // Крајина (Бања Лука), 2002, бр. 4, стр. 32.

• Словенска поезија у књижевној породици Илић. // Радови (Бања Лука), 2002, бр. 5, стр. 85–104. (Исто у: Породица Јована Илића у српској књижевности и култури. Зборник радова. Институт за књижевност и уметност, Београд, 2003, стр. 51–66)

• Противречне енергије у делу Достојевског. Милан Ранковић, Књижевно дело Достојевског, Ведес, Београд, 2001. // Књижевне новине (Београд), 2001, бр. 1046, стр. 20–21.

• Озбиљан научни текст о књижевном стваралаштву Достојевског <Поводом књиге: Милан Ранковић, Књижевно стваралаштво Достојевског, Београд, 2001> // Савременик плус, 2002, бр. 99, стр. 55–58.

• Поезија Виктора Кордуна. // Предговор књизи: Виктор Кордун, Песме. Градишка — Бања Лука, 2003, стр. 3–15.

• Пушкин и његове приповетке. // Поговор књизи: А. С. Пушкин, Пикова дама. Белкинове и друге приповетке., „Портал“, Београд, 2003, стр. 107–112.

• Гогољев смех кроз сузе туге и ганућа. // Поговор књизи: Н. В. Гогољ, Смешне и страшне приче, „Портал“, Београд, 2003, стр. 171–179.

• Светски класик Антон Чехов. // Поговор књизи: А П. Чехов, Хумореске и приповетке, „Портал“, Београд, 2003, стр. 164–172.

• Улога породице Илић у српској рецепцији словенске поезије. // У: Frajnd, Marta (ur.), Matović, Vesna (ur.). Породица Јована Илића у српској књижевности и култури : зборник радова, (Посебна издања, 25). Београд: Институт за књижевност и уметност, 2003, стр. 51–66.

• Рецензия рукописи Милана Ристановича = Рецензија на рукопис Милана Ристановића. // У: Сергеј Јесењин, Анна Снегина. Руски Крстур: Руске слово, 2003, стр. 139–146.

• О континуитету отворености за културне контакте. // Зборник Матице српске за књижевност и језик (Нови Сад), 1999 [шт. 2003], књ. 47, св. 2/3, стр. 472–476.

• Реч није врабац. // Видовито срце (руске народне песме и мисли), Београд, 2004, стр. 5–6.

• Једном руком чвор се не везује. // Поговор у књизи: Видовито срце (руске народне песме и мисли), Београд, 2004, стр. 141–153.

• Антон Чехов после једног века. Предговор књиге: А. Чехов, Под заклетвом. Приче и изводи из писама. „Паидеиа“, Београд, 2004, стр. 5–22. (Скраћена верзија у: Књижевни магазин (Београд), 2004, бр. 35, 36, стр. 19–23, 26–27)

• Просветљење. // Планинарски гласник (Беогград), 2004. бр. 38, стр. 9–10.

• Сергеј Јевгенјевич Бирјуков <Белешка о руском песнику>. // Књижевни магазин (Београд), 2004, бр. 37–38, стр. 7.

• Станислав Зосимович Лакоба <Белешка о руском песнику>. // Књижевни магазин (Београд), 2004, бр. 37–38, стр. 7.

• Сергеј Маркович Гандлевски <Белешка о руском песнику>. // Књижевни магазин (Београд), 2004, бр. 37–38, стр. 8.

• Алексеј Максимович Паршчиков <Белешка о руском песнику>. // Књижевни магазин (Београд), 2004, бр. 37–38, стр. 9.

• Тимур Јурјевич Запојев <Белешка о руском песнику>. // Књижевни магазин (Београд), 2004, бр. 37–38, стр. 10.

• Василиј Анатољевич Филипов <Белешка о руском песнику>. // Књижевни магазин (Београд), 2004, бр. 37–38, стр. 11.

• Олег Владимирович Јудајев (Глеб Цвељ) <Белешка о руском песнику>. // Књижевни магазин (Београд), 2004, бр. 37–38, стр. 12.

• Марија Глебовна Максимова <Белешка о руском песнику>. // Књижевни магазин (Београд), 2004, бр. 37–38, стр. 12.

• Руслан Маломагомедович Нурудинов <Белешка о руском песнику>. // Књижевни магазин (Београд), 2004, бр. 37–38, стр. 13.

• Андреј Корф <Белешка о руском песнику>. // Књижевни магазин (Београд), 2004, бр. 37–38, стр. 13.

• Андреј Генадијевич Пољаков <Белешка о руском песнику>. // Књижевни магазин (Београд), 2004, бр. 37–38, стр. 14.

• Максим Албертович Амелин <Белешка о руском песнику>. // Књижевни магазин (Београд), 2004, бр. 37–38, стр. 15.

• Вадим Калињин <Белешка о руском песнику>. // Књижевни магазин (Београд), 2004, бр. 37–38, стр. 15.

• 241. Михаил Гронас <Белешка о руском песнику>. // Књижевни магазин (Београд), 2004, бр. 37–38, стр. 16.

• Дмитриј Владимирович Соколов <Белешка о руском песнику>. // Књижевни магазин (Београд), 2004, бр. 37–38, стр. 17.

• Преводилаштво као изазов. И срећа и недоумица. // Политика. Додатак; Култура, уметност, наука, 2005, бр. 25, стр. 8.

• Превод и постмодерна. // Политика. Додатак; Култура, уметност, наука, 2005, бр. 7, стр. 7.

• Неуништива Љесковљева бува. // Предговор књизи: Николај Љесков, Левак, Београд, 2005, стр. 5–7.

• Максим Адољфович Замшев. <Белешка о савременом руском песнику>. // Писмо (Земун), 2005, бр. 82/83, стр. 251.

• Иван Јурјевич Голубничиј. < Белешка о савременом руском песнику > // Писмо (Земун), 2005, бр. 82/83, стр. 251.

• Алес Разанав. < Белешка о савременом белоруском песнику > // Писмо (Земун), 2005, бр. 82/83, стр. 252.

• Конвергенция чи дывергенция словянських и захiдниевропейських культур // Словянський свiт, 2006, 4, стр. 3–7.

• Дмитриј Пригов. <Белешка о савременом руском песнику>. // Писмо (Земун), 2006, бр. 82/83, стр. 285.

• Николај Рубцов. <Белешка о савременом руском песнику>. // Писмо (Земун), 2006, бр. 82/83, стр. 285–286.

• Наши корени (Јеврем Дамњановић: Завичајна књига Тимочана и Крајинаца. Београд, 2006) // Развитак (Зајечар), 2006, бр. 223–224, стр. 141–142.

• Жигосане песме и њихови творци, или стрељане илузије. // Развитак (Зајечар), 2006, бр. 225–226, стр. 34–35.

• Два украјинска песника. Олександр Ирванец. Володимир Цибуљко. Реч на књижевној вечери украјинских песника гостију на београдским Међународним сусретима писаца. // Развитак (Зајечар), 2006, бр. 225–226, стр. 42.

• Просветни радник Јован Сибиновић из Кожеља (из необјављених записа његовог сина) // Торлак, 2006, бр. 7, стр 21.

• Станислав Красовицки. <Белешка о савременом руском песнику>. // Руски алманах (Земун), 2006, бр. 11, стр. 242.

• Сиже наде Риме Казакове. // Вечерње новости (Београд), додатак Култура, 2007, 21. фебруара, стр. III

• Рима Казакова. <Белешка о руској песникињи> // Књижевне новине (Београд), 2007, бр. 1139, стр. 2.

• Проћи живот није поље прећи. <Поводом поенте Пастернакове песме Хамлет, пронађене у руској народној изреци> // Вечерње новости (Београд), додатак Култура, 2007, 18. април, стр. III.

• Уводне напомене о антологији. // Антологија руске лирике. Х–XXI век. Паидеиа, Београд, 2007, књ. I, стр. 5–7.

• Белешке о писцима. // Антологија руске лирике. Х–XXI век. Паидеиа, Београд, 2007, књ. I, стр. 276–302; књ. II, стр. 259–288, књ. III, стр. 281–327.

• Песник Александар Кушнер — Поэт Александр Кушнер. // У књизи: А. Кушнер, Лирика, Смедерево, 2007, стр. 186–213.

• Приступ преводу постмодернистичке прозе: одломак из књиге „Нови живот оригинала“ // Преводилац (Београд), 2007, бр. 1/2, стр. 37–51.

• Осамдесетогодишњица живота и рада Витомира Вулетића и његова најновија књига „У руско–српском књижевноисторијском простору” // Славистика (Београд), 2007, бр 13, стр. 430–433..

• Педесет година књижевног рада Јована Јанићијевића. // Преводилац (Београд), 2007, бр. 1/2, стр. 84–87.

• Хиљаду година руске лирике. Интервју Миодраг Сибиновић. / Политика (Београд), 2007, бр. 33795, стр. 19.

• Песме Давида Зиљберштејна. Поговор у књизи: Д. Зиљберштејн, Поезија. Прометеј, Београд, 2008, стр. 211–217.

• Живи поетски текст. // Књижевне новине (Београд), 2008, бр. 1149, стр. 8.

• Књига о фолклору и књижевном превођењу (М. Топић, П. Буњак, Фолклор и превод. Београд, 2007) // Филолошки преглед (Београд), бр. 3, стр. 149–157. (Укључена у књигу Славистичке теме, 2015.)

• Књижевноисторијски значај Глишићевих превода Н. В. Гогоља. // Књижевност (Београд), 2009, бр. 1, стр. 80–91. (Ова студија, објављена 2009. године у зборнику САНУ Глишић и Домановић, укључена је 2012. и у Сибиновићеву књигу Индивидуална конкретизација књижевног дела).

• Попуњавање празнина у име хармоничног развоја наше културе. // Бестселер (Београд), 2008, бр. 62, стр. 3.

• Предлози за даље истраживање неких тема које се тичу живота и дела проф. Ђорђа Живановића // Славистика (Београд), 2009, бр. 13, стр. 553–557.

• Књига о фолклору и књижевним превођењима. // Филолошки преглед (Београд), 2009, бр. 3, стр. 149–157.

• Два века Николаја Гогоља. // Н. Гогољ, Одабрана проза. Приче и исписи. Завод за уџбенике, Београд, 2010, стр. 7–14.

• Поезија Михаила Љермонтова. // Михаил Љермонтов, Изабране песме. Orpheus, Нови Сад, 2010, стр. III–LVI

• Поезија Ане Ахматове. // А. Ахматова, Изабране песме. Orpheus, Нови Сад, 2010, стр. III–XXVI

• Да л' риба на сувом да л' глас у води (скица о данашњој руској поезији илустрована неколиким песмама Александра Кушнера, Вјачеслава Купријанова, Михајла Бузника, Јурија Кублановског и Михаила Гронаса) // Буктиња (Неготин), 2010, стр. 59 — 69.

• Поезија Николаја Заболоцког. // Николај Заболоцки, Изабране песме. Orpheus, Нови Сад, 2011, стр. III–XXV

• Медаљони. О књижевности и животу (Суд и правда — сад ће немо стати; Споменик незнаном војнику; Завист је болест љубави; Недокучиви путеви господњи; Отварам шаку — већ празну; Камена библиотека Десанке Максимовић; Тајна једне песме; Жива мемоарска и уметничка цела истина) // Буктиња (Неготин), 2011, бр. 30, стр. 49 — 61.

• Превод и култура данас. // У: Prevodilac (Beograd), 2012, sv. 68 (zbornikradovasaprevodilačkogsavetovanja), str. 15–24.

• Прилог разговору о теми поезија и музика. // Буктиња (Неготин), 2012, бр. 34, стр. 63 — 75.

• Вороњешке свеске О. Мандељштама. Уводна реч професора М. Сибиновића на промоцији у „Кући Ђуре Јакшића“ // Тиса (Нови Бечеј), 2012, број 10/11, стр. 139 — 145.

• Мирослав Топић (1937–2012). In memoriam. // Филолошки преглед (Београд), 2012, бр. 2, стр. 165 –168.

• Белешка о аутору антологије // У: Иван Чарота, Антологија белоруске поезије. Издање о 130. годишњици класика белоруске књижевности Јанка Купале и Јакуба Коласа. Прев. с белоруског језика М Сибиновић. Штампано о 120. годишњици Српске књижевне задруге у Београду 2012, стр. 223–224.

• Велики песник Владимир Мајаковски. // Бдење (Сврљиг, Књажевац), 2012, бр. 34, стр. 95–116.

• Напомене о преводима Десанке Максимовић из поезије Јужних Словена (бугарски и словеначки песници). // У научном издању: Целокупна дела Десанке Максимовић. Задужбина Десанка Максимовић, ЈП Службени гласник и Завод за уџбенике, Београд, 2012, том 8, стр. 515– 581.

• Напомене о преводима Десанке Максимовић из поезије Источних Словена (руски, украјински и белоруски песници), поезије Западних Словена (чешки, словачки и пољски песници) и из поезије несловенских народа (азербејџански, балакирски, грузијски, јакутски, јерменски, кабардински, казахски, киргиски, летонски, литвански, норвешки, таџички, туркменски, узбечки и француски песници). ). // У научном издању: Целокупна дела Десанке Максимовић. Задужбина Десанка Максимовић, ЈП Службени гласник и Завод за уџбенике, Београд, 2012, том 9, стр. 917–1021.

• Превод и култура данас. Prevodilac, 2012, бр. 3/4(68), стр. 15–24.

• Струны пявучыя душы беларускай (Слова на прэзентацыi кнiгi «Антологија белоруске поезије» — 13 чэрвеня 2012 г. Бялград, Нацыянальная бiблiятэка Сербii) // Полымя (Мiнск), 2013, н. 6, стр. 169 — 175.

• Над издањем Целокупних дела Десанке Максимовић. Могућности за даље проучавање живота и дела Десанке Максимовић на грађи њених превода, есеја и путописа. // У зборнику радова: Над целокупним делом Десанке Максимовић. Задужбина „Десанка Максимовић“, Београд, 2013, стр. 261–273.

• Медаљони о српској књижевности, универзитету и друштву. <Осврт на књигу: Васо Милинчевић, Универзитет и књижевност, Филолошки факултет, Београд, 2013> // Књижевност и језик (Београд), 2014, бр. 3–4, стр. 401–406.

• Наш Љермонтов — поводом двестагодишњице рођења Михаила Љермонтова. // У књизи: Два века Љермонтова. Интерпрес, Београд, 2014, стр. 5–21.

• Медаљони о српској књижевности, универзитету и друштву. // Књижевност и језик, ISSN 0454–0689, 2014, год. 61, бр. 3/4, стр. 401–406.

• Пожар из пожара // Поговор у књизи: Мирко Мркић Острошки, Мој Јесенин — Мой Есенин (двојезично издање), Интерпрес, Београд, стр. 56–69.

• Per aspera ad astra <Осврт једног од учесника формирања Математичке гимназије у својству некадашњег председника Просветног савета Србије и проректора за наставу Универзитета у Београду> // У споменици: 50 година Математичке гиманазије. 1966–2016. Београд, 2016, стр. 74 — 75.

• О књизи Тако и јесте и песнику Андреју Базилевском. // А. Базилевски, Тако и јесте <Избор из поезије>. Интерпрес (Београд), 2016, стр. 115–119.

• Пушкин у контексту обележавања Дана словенске писмености и културе. // Савременик плус (Београд), 2017, бр. 255–256– 257, стр. 19 — 26.

• Мале кутије, фасцикле, картотеке…? Концептуализам у руској поезији друге половине ХХ века (са преводима примера из стваралаштва Игора Холина, Хенриха Сапгира, Всеволода Њекрасова, Дмитрија Пригова, Лава Рубинштејна, Јелене Шварц, Андреја Монастирског и Тимура Кибирова) // Савременик плус (Београд), 2017, бр. 261–262–263, стр. 11– 53.

• Место украјинске књижевности у српској науци о књижевности и култури. У: Украјинистика и словенски свет. Поводом 25 година украјинистике на Универзитету у Београду <Зборник радова>. Филолошки факултет, Београд, 2017, стр. 45 — 62.

• Пламен у балканској ноћи (О песничкој књизи Зорана Вучића Знаци из нутрине). // Савременик плус (Београд), 2017, бр. 258–259–260, стр. 86 — 92.

• Стари и нови алхемичари. <Из књиге Кроз гриву зене> // Савременик плус (Београд), 2017, бр. 252–253–254, стр. 79–85.

• Реч на промоцији књиге Множење светова. // Бележница (Бор), 2017, бр. 33, стр. 51–61.

• С трибине као с планине над хумкама глава (О. Мандељштам). // Савременик плус (Београд), 2018, бр. 264–265–266, стр. 12– 20.

• Руски песник Андреј Базилевски и српска култура. // Ризница (Неготин), 2018, бр. 5, стр. 41–47.

• Светионици српске културе. Поводом педесетогодишњице смрти Милорада Панића–Сурепа. // Ризница (Неготин), 2018, бр. 6, стр. 28–33.

• Осип Мандељштам у српском руху и духу — рецепција Мандељштама у српској књижевности и култури. // Славистика (Београд), 2018, бр. 1, стр. 193–262. То исто у књизи: Венац за Мандељштама. Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци — Нови Сад, 2019, стр. 325–365.

• Недосегнути или погажени хоризонти . // У књизи: Вукашин Костић, Кремен и сени. Поема о Мандељштаму. Интерпрес, Београд, 2018, стр. 109–122.

• Петар Митропан, истакнути српски русиста–филолог и преводилац — Петр Митропан, выдающийся сербский русист–филолог // Српско– руски круг, књижевно–уметнички алманах) — Сербско–русский круг (Литературно–художественный альманах), Москва — Београд, 2018/2019, стр. 338–347.

• Са обзорја Бранка Миљковића. Валериј Брјусов. // Савременик плус (Београд), 2019, бр. 276–277–278, стр. 79 — 87.

• О делу Осипа Мандељштама. // Венац за Мандељштама, Сремски Карловци — Нови Сад, 2019, стр. 4–30.

• Medijske manipulacije uvredljive za zdravu pamet. <Интервју поводом актуелности књиге Венац за Мандељштама> // Novi magazin (Beograd), 2019, br. 416, 48–50.

• Српско — руски круг: Поводом смрти Андреја Базилевског. Људско и преводилачко србофилство. // Књижевне новине (Београд), 2019, бр. 1285–86, стр. 1, 5.

• Непролазни Јесењин. // У књизи: С. Јесењин, Ко сам шта сам. Изабране песме и поеме. Избор Ратко Чолаковић. Превод групе преводилаца. Ленто, Београд, 2019, стр. 5–42.

Преводи М. Сибиновића

• О. Коцебу, Ново путовање око света. Прев. с „Вук Караџић“, Београд, 1965.

• Борис Пастернак, Четири песме. Прев. с руског, са белешком о писцу. // Књижевне новине (Београд), 1966, бр. 277, стр. 10,

• Шота Руставели, Одломци из поеме „Витез у тигровој кожи“. Превод с руског, сачињен на основу више руских песничких превода, с тим што је за основ узет Петренков. // Књижевне новине (Београд), 1966, бр. 285.

• Сергеј Јесењин, Сабрана дела , I–IV. Прев. с руског 3. 274 стиха лирских песама и поема. „Народна књига“, Београд, 1966, књ. I–IV

• Hиколај Заболоцки, Бездани огледала. Прев. с руског око 2. 100 стихова лирских песама и поема. "Култура", Београд, 1968.

• Михаил Љермонтов, Изабрана дела. Прев. с руског око 3. 000 стихова лирских песама и драме „Маскарада“. „Просвета“, Београд, 1968.

• Михаил Љермонтов, Гвоздени сан. Прев. с руског око 2. 500 стихова лирских песама. „Култура“, Београд, 1969.

• Сергеј Јесењин, Целокупна дела , I–VI. Прев. с руског групе преводилаца. М. Сибиновић је превео око 4. 000 стихова лирских песама и поема (преводи из претходног издања Сабраних дела и нови преводи). „Рад“, Београд, 1970 (издање је поновљено 1971,1973. и 1975)

• Борис Пастернак, Могао сам их позаборављати. Прев. с руског 67 стихова лирских песама. // Мостови (Београд), 1972, бр. 10, стр. 109 — 114.

• Борис Пастернак, Лирика. Прев. с руског групе преводилаца (М. Сибиновић превео 1. 602 стиха лирских песама). „Рад“, Београд, 1972.

• Михаил Љермонтов, Гвоздени сан <Брајево писмо>: лирске песме. „Филип Вишњић“, Београд, 1973.

• Evgenij Jevtušenko, Izabrane pesme. Prev. s ruskog grupe prevodilaca (navode se pesme koje je preveo M. Sibinović). „Рад“, Београд, 1972, 184 стр.
  Patuljste breze; Usamljenost; Više te ne volim; O, voljena, snevaj; Kad, pljušteć neuobličeno; Stranac; Kainov pečat; Monolog pesnika; Ta borba je — prokletstvo veka; Revija staraca; Patnja prestaje da patnja bude; Jelabuški ekser; Zaveštanje.

• Aleksandar Blok, Prsten života. Lirske pesme i poeme. Prev. s ruskog 4.500 stihova lirskih pesama i poema. BIGZ, Beograd, 1975, 356 str.

• Антологија руске поезије. XVII–XX век (избор Александра Петрова). Прев. с руског групе преводилаца. У преводу М. Сибиновића 893 стиха лирских песама и поема следећих песника: Г. Державин, Смрти кнеза Мешчерског , Река времена својим током; M. Љермонтов, Пехар живота , Једро, „Кад се заталаса пожутела њива“, Молитва, И мучно и тужно, „Пођем тако, сам сред пута тога“, „Не, не волим с тим жаром“ , „Испод тајанствене и хладне полумаске“; Н. Њекрасов, Тројка , Размишљање пред свечаним улазом (одломак: „Покажите где је кућа таква“); Н. Мински, Град у даљини ; Вјач. Иванов, Вага, Ноћна ружа, Пут у Емаус; И. Буњин, Сеоски просјак , Привиђење, Реч; M. Волошин, Крв; A. Бели, Отаџбина; A. Блок, Сутини, Фабрика, На пољу Куликовом, „На подвиге, врлине“, Русија, Дванаесторица (1, 12); С. Јесењин, „За дугом шумском пређом сивом“, „Певају кола отегнуто“, Јорданска голубица; Н. Заболоцки, Црвена Баварска, Лице коња, Бакрорез, Споредни канал. „Просвета“, Београд, 1977.

• Владимир Мајаковски, С. Јесењин, Е. Јевтушенко, Песме. Превод с рус. групе преводилаца. Нолит, „Просвета“, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1978.

• Панорама грузијске поезије ХХ века. Прев. с руског дословног превода праћеног описом еуритмије и еуфоније оригинала лирских песама Галактиона Табидзеа, Мухрана Мачаваријанија, Шоте Нишнијанидзеа, Џасунга Чарквијанија и Гурама Патријашвилија. Са белешкама о песницима. // Књижевне новине (Београд), 1979, бр. 571.

• Dela Borisa Pasternaka u pet knjiga. Priredio Sveta Lukić. Dvojezično iszdanje. Prev. s ruskog grupe prevodilaca (prev. M. Sibinovića 684 stiha: ovde se navode naslovi tih pesama). Prva knjiga, Slovo ljubve, Beograd, 1979, 425 str.
  Noću; Duša; Naša oluja; Svađa; Leto; Tema; Originalna; Podražavanje; Zvezde jezdile. Rt more milo; Oblaci. Zvezde. I s boka; Na ciganske je boje sviko; Hladi se zalazak u stepi; Januar 1919. godine; Ne dosadni; Bogatstvo na gozbama bučnim; Leštar; U šumi; Nek bude; Vek i jo vše — ne od juče; Na deltama; Lipova aleja; Pro domo; Beli stihovi.

• Михаил Љермонтов, Сабрана дела у три књиге. Превод с руског више преводилаца (М. Сибиновић превео око 4. 000 стихова лирских песама и драме „Маскарада“). „Рад“, Београд, 1980, књ. 1, 2.

• Сабрана дела Александра Пушкина у осам књига. Приредио Милорад Павић. Прев. с руског више преводилаца (М. Сибиновић превео 861 стих лирских песама и поема). „Рад“, Београд, 1972, књ. 1, 2.

• Сергеј Јесењин, Песме. Прев. с руског око 630 стихова лирских песама и поема. „Рад“, Београд, 1981 (издање поновљено 1985)

• Владимир Мајаковски, Песме и поеме. Прев. с рус. 10 стихова двеју лирких песама. „Рад“, 1983.

• Sergej Jesenjin, Svete moj drevni. Izbor i predgovor Nikola Bertolino. Prev. Nikola Bertolino, Miroslav Topić, Miodrag Sibinović. , Izd. „Književne novine“, Beograd, 1984, 129 стр.

• Sergej Jesenjin, Poljubac ognju. Izbor i predgovor Nikola Bertolino. Prev. s rus. Nikola Bertolino, Miroslav Topić, Miodrag Sibinović. Beograd, 1985, 195 str.

• Jарослав Сајферт, Песме. Прев. с чешког 150 стихова следећих лирских песама: Говор гомиле, Грешни град, Стопут ништа, Дим од цигаре, Вечерња светла, Љубав, Филозофија, Лепеза, Песма, Вино авантуре. // Мостови (Београд), 1985, бр. 61, стр. 16–20.

• Из савремене грузијске поезије. Прев. лирских песама, ca белешкама o писцима: M. Лебанидзе, М. Квиливидзе, Лиа Стуруа и Б. Харанаули (превод с дословног руског превода, снабдевеног описом еуфонијских и еуритмијских особина оригинала). // Савременик плус (Београд), 1989, бр. 3, стр. 192 –197.

• Шота Руставели, Витез у тигровој кожи. Прев. ca дословног превода на руски, праћеног описом еуритмијских и еуфонијских особина старогрузијског оригинала, 6.348 стихова. СКЗ, Београд, 1989.

• Јосиф Бродски, Изабране песме (Избор Миливоја Јовановића). Прев. с руског групе преводилаца (60 стихова лирских песама у преводу М. Сибиновића). СКЗ, Београд, 1990.

• Велимир Хлебњиков, Песме. Прев. с руског 47 стихова 9 лирских песама. // Савременик плус (Београд), 1992, бр. 1, стр. 46–47.

• Борис Христов, Песме (Прев. с бугарског). // Српски књижевни гласник (Београд), 1992, бр. 4, стр. 34–35.

• Иван Динков, Песме (Прев. с бугарског), // Српски књижевни гласник (Београд), 1992, бр. 4, стр. 35–36.

• A. Веденски, Битка , (Где, кад). Прев. с руског 197 стихова. // Српски књижевни гласник (Београд), 1993, бр. 2, стр. 97–102.

• Звуци украјинске лире. Прев. с украјинског 192 стиха украјинских песника XX века: М. Семенко, Интерференција, Градски парк; М. Руденко, Лотос; И. Драч, Ждребе; М. Винграновски, „Хајдемо у врт. Да вам откријем“; Б. Олијник, Долазак (одломак из поеме); Х. Свитлична, Чернобиљске шуме; Б. Бојчук, „Захтевам сва своја права“; И. Малкович, „Сваког дана“; Н. Кирјан, Прокрустови срећници. // Савременик плус (Београд), 1993, бр. 3/4, стр. 49–58.

• Украјинске поетске паралеле. Прев. с украјинског 247 стихова лирских песама, са белешкама о ауторима: анонимни писац с краја XVI века, Просјачка жалба Богу; анонимни песник из прве половине XVII века, Чување од јереси; анонимни песник из прве половине XVII века, О кнезу таме; Л. Баранович, Широм Украјине све саме руине , Без мира нема мира, Мач земљу резнув у крви огрезну; Иван Величковски, Минути свагда заједно, Ехо; Г. Сковорода, „Сваки град своје обележје ноди“, „Аој, птиче жутобоко“; И. Драч, Крила (новогодишња бајка); В. Кордун, Славија (одломак из поеме), Негде је пала киша, Даљина пута. // Српски књижевни гласник (Београд), 1993, бр. 7–8. стр. 35–43.

• Оксана Микитенко, Српски фолклор у необјављеним рукописима Јурија Венелина. Прев. с украјинског. // Савременик плус (Београд), 1993, бр. 9/11, стр. 12–16.

• Борис Путилов, Естетика магијског у јужнословенској народној поезији. Прев. с руског // Савременик плус (Београд), 1993, бр. 9/11, стр. 16–23.

• Иван Чарота, Антологија белоруске поезије. Превод М. С. с белоруског око 1. 611 стихова лирких песама следећих песника: Ф. Скарина, A. Римша, A. Филипович, С. Полоцки, П. Багрим, В. Сиракомља, В. Каратински, Ф. Багушевич, Ј. Лучина, Цјотка (Е. Пашкевич), Ј. Купала, Ј. Колас, К. Бујла, М. Багданович, A. Гарун, К. Свајак, Л. Родзевич, И. Канчевски (Хана Галубјанка), В. Жилка, В. Дубовка, М. Машара, Н. Арсењева, В. Хадика, П. Бровка, С. Дзаргај, Л. Генијуш, A. Астрејка. М. Танк (Јауген Скурко), A. Куљашов, П. Панчанка, A. Бјарозка, A. Писин, A. Салавеј (Алфред Радзјук–Кадњак), A. Барски, В. Караткевич, Н. Гилевич, A. Лојка, A. Вјарцински, Р. Барадулин, В. Зујонак, Г. Буравкин, Ј. Сипаков, A. Грачаников, Ј. Чиквин, Н. Артимович, A. Разанав, A. Сис. СКЗ — "Научна књига", Београд, 1993.

• Иван Франко, Сонет, „Ништа не тајих пред тобом“, Сикстинска мадона, Од чега песма живи, Идеалисти, „Кад су сонете Данте и Петрарка“, „У сну ми долазиш ту. Прев. с украјинског. // Књижевна реч (Београд), 1994, 25. април, стр. 13.

• Сергеј Јесењин, Поезија. Прев. с руског 833 стиха лирских песама (осим новог превода песме Јесен , то су преводи из издања Целокупна дела , понегде редиговани). Унирекс, Никшић, 1995.

• Сергеј Јесењин, Плавет века. Прев. групе преводилаца (104 стиха лирских песама у преводу М. Сибиновића). Interpress, Београд, 1995, стр. 16, 20, 53, 77, 79.

• Из преводиочеве радионице. Осип Мандељштам, „Лењинград“. // Књижевне новине (Београд), 1995,1. септембар, бр. 913, стр. 4.

• Из преводиочеве радионице. Сергеј Јесењин, „Јесен“. // Књижевне новине (Београд), 1995, бр. 914, стр. 4.

• Из преводиочеве радионице. Из јерменске поезије, ***. Превод са дословног превода на руски са описом еуритмијске и еуфонијске димензије оригинала. // Књижевне новине (Београд), 1995, бр. 915, 4.

• Осип Мандељштам, Не, никад нисам био савременик ником. (Превод 318 стихова). // Савременик плус (Б.), 1996, бр. 28/39/40, стр. 5–14.

• Жорж Нива, Александар Солжењицин. Уметник, мислилац, пророк. Београд, 1999.

• Два века Пушкина. Песме и бајке. Превод с руског. Двојезично издање. „Интерпрес“, Београд, 1999, 282 стр.
  Песме:
  Ружа; Лаадајеву;Прича о стихотворцу; Препород; „Угасила се звезда дневна“; Карађорђевој кћери; „Преживео сам жеље своје“; Сужањ; „Клариса нема пара својих“; Птичица; Демон; „Слободе сејач усамљени“; Таљиге живота; Мору; „Дах зефира“; Подражавање Корана; Аквилон; „Крај мора самог храст дугачак“; Пријатељима; „ Ex ungue leonem “; „Чувај ме, драги талисмане“; Андре Шеније; Теби *** (Ја памтим дивно магновење); „Кад те живот изневери“; 19. октобар; Кретање; Зимско вече; Прозаик и песник; „Шта је с тобом, брате, кажи“; „Вас баш прати немар неба“; „Под небом плаветним где је дим родни њен“; Вјаземском; Песме о Стењки Разину; Пророк; И. И. Пушчину; Станце; Одговор Ф. Т.***; Зимски пут; „У рудницима сибирским на дну“; Арион; Анђео; Ти и ви; „Даре празни и случајни“; „Кобилице млада“; „Не певај, лепојко, преда мном“; Портрет; Миљеник; Утопљеник; „Гавран гаврану долеће“; Анчар; Цет; Песник и гомила; Ј. П. Полторацкој; Зимско јутро; „Волео сам вас: можда љубав моја“; „Лутам ли улицама шумним“; Кавказ; О бисти освајача; Нечастиви; Елегија; Ехо; Лепотица; Јесен (одломак); „Равно поље, сребрн, сетни“; „Поново посетих“; „Ко лабуд громовник“; (Из Пиндемонтија); „Споменик подигох себи нерукотворан“.
  Бајке:
  Бајка о попу и о раднику његовом Балду: Бајка о рибару и рибици; Бајка о златном петлићу.

• Александар Пушкин, Бронзани коњаник. Пир за време куге. Световна власт. Ideia, Београд, 1999.

• Осип Мандељштам, Песме и есеји i, „Просвета“, Београд, 1999.

• Ана Ахматова, Песме, поеме и есеји , Раіdеіа, Београд, 1999.

• Ana Ahmatova, Bajka o crnom prstenu. // Knjiga (Beograd), 1999, (Beograd), 1999, br. 5, str. 34.

• Aна Ахматова, „По пустој земљи невољно поничући“. // Политика, 1999, бр. 30920 (додатак Култура. Уметност. Наука, год. XLIII, бр. 32), стр. 25.

• Песме о љубави. Баћушков, Давидов, Пушкин, Веневитинов, Љермонтов, Њекрасов, Тјутчев, Фет, Ањенски, Блок, Хлебњиков, Јесењин, Гумиљов, Ахматова, Пастернак, Цветајева, Мандељштам, Заболоцки. „Паидеиа", Београд, 1999.

• Јуна Мориц, Најезда Хавијера. // У зборнику: Клетва. Србија, пролеће 1999. Песме. Удружење књижевника Србије, Београд, стр. 21.

• Cергеј Јесењин, Сабрана дела. Књ. 1–5. (Прев. око 4.000 стихова лирских песама и поема), Verzal press, Београд, 2000.

• Михаил Љермонтов, Тужни демон. Песме. Избор, поговор и превод М. Сибиновић, НИП „Просветни преглед“, Београд, 2001.

• Избор из старе руске књижевности. // Писмо (Београд), 2007, бр. 88/90, стр. 211– 218.

• Николај Гогољ, Одабрана проза. Приче и исписи. Прев. с руског. Завод за уџбенике, Београд, 2010, 290 стр.
  Гогољева опорука (Одломак); Изгубљено писмо; Приповетка о томе како су се посвађали Иван Иванович и Иван Н икифорович; Исписи из „Тараса Буљбе“; О будућности; О степи; Затишје пред битку; Портрет; Белешке једног лудака (Одломци); Нос; Шињел; Исписи из „Мртвих душа“: О писцима, губернијеском граду, Чичиков и Манилов, Собакевич о угледним грађанима губернијског града, Договор о „послићу“ између Собакевича и Чичикова, Пљушкин, О парламентаризму, Чичиковљева тајна, Партиотизам, Лирске дигресије.

• Александар Пушкин, Бајка о рибару и рибици, Бајка о попу и његовом раднику Балду, Бајка о златном петлићу. // У књизи: А. Пушкин, Бајка о рибару и рибици: бајке, „Драганић“, Београд, 2001 (Лектира за II разред основне школе / Драганић).

• Песме о љубави: украјински песници, Paideia, Београд, 2001, 132 стр.

• У инат ветровима. Антологија украјинске поезије. Х Ѵ І–ХХ. Приредила др Људмила Поповић. Превод са украјинског језика. Двојезично издање. Друштво српско–украјинског пријатељства Републике Српске; Завод за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево, 2002, 641 стр.

• Vladimir Odojevski, Ruske noći. Prev. s ruskog. Paidea, Beograd, 2001, 237 str.

• Василиј Розанов, Људи месечеве светлости. Прев. с руског. Zepter Book World, Београд, 2001, 211 стр.

• Руска поезија друге половине ХХ века. Превод с руског. // Крајина (Бања Лука), 2002, бр. 4, стр. 13–27.
  Хенрих Сапгир, Парада идиота; Андреј Вознесенски, „Не треба ми много вичности“, Гоја; Генадиј Ајги, И: као бели лист, Шуморе брезе; Виктор Кривуљин, „не тако радостан празник, но зато препун светом“, „Шта лицима лица говораху“; Едуард Лимонов, Што. шта још не можеш“, „Све полете увис, и ветар задиже сукњу“; Јуриј Кублановски, Буђење; Јелена Шварц, Сметлиште.

• Александар Пушкин, „Бронзани коњаник“, Лирске песме // У књизи: Александар Пушкин, Цигани / Бронзани коњаник / Лирске песме, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2002.

• Јерменска поезија. Превод са дословног превода на руски језик четири песме: Наири Зирјан, „Захвалан сам свету што те на свету има“, Хараконис; Вааган Давтјан, Цветање, Химна жени. // Рашка, 2002/2003, бр. 38–39, стр. 6, 7, 9.

• Виктор Кордун, Песме. Превод са украјинског језика. Градишка — Бања Лука, 2003, 156 стр.

• Сергеј Јесењин, До виђења, друже мој, до виђења. (Један од преводилаца одабраних лирских песама), Подгорица, 2003.

• Михаил Гробман, Лилит (Прев. песме с руског језика). // Борба (Београд), 2003, бр. 275, стр. 16.

• Михаил Гробман, Аутопортрет (Прев. песме с руског језика). // Стиг, 2004, бр. 92, стр. 61.

• Михаил Гробман, Склупчана магла (Прев. песме с руског језика). // Књижевне новине (Београд), 2004, бр. 1109–1110, стр. 32.

• Антон Чехов, Под заклетвом. Приче и изводи из писама. Паидеиа, Београд, 2004, 543 стр.

• Видовито срце, Руске народне песме и мисли. „Народна књига“, Београд, 2004, 157 стр.
  Лирске: Ох, треме мој; Ој, врбо, врбице; Испод беле брезице; Јутром рано, свиће зора; На брегу калина; О, дошљаци; Расула се огрлица; Под угљевљем пламен; Пред Божићем; Пчелице златна; Око круга, око круга; Зима, зимовита зима; Иза кућице стричеве; К'о у ждрала дуге ноге; Воду носи; Дуни, дуни, непогодо; Пахуље беле паперјем; Још јуче је пшеничица; Младожења; Недозрела, јој, калиница; Пелинчићу, пелинче; Јуче Дуњу преварише; Кукавица славуја; Удадоше младицу; Док сам била мала; Ви, магле моје; Скувала сам чорбу недосољену; Невелика птица–птичица; Зар ме ниси ти тако; Ах,, ноћи, ноћи бесане; Ветрови моји, ветри; Мачорчићу, луче бело; Нина–нана девојчицу; Нина–нана дечачића; Дремка према дому хита; Маче има иза врата; Вештичја песма; Чаробна вештичја. Дува ветар коњаник, војничке, разбојничке, робијашке и бурлачке: Петроградским прешироким друмом; Горко је горка; Чиме је наша славна земљица узорана; Ох, ви магле моје; У пољу јела; Не шуми, мајчице, зелена дубраво; Еј, сироче; Изгреј, изгреј, јарко сунашце; Јао, момци, није шала; Не пишти славујак; Јој–ој–ох. Ко је од нас преко мора велик: Птице (Одломак); Тома и Јерјома; Чудно чудо. То не лети бела лабудица (баладе): Девојка се спасава од Татара; Девојка бежи из татарског ропства; Робиња мајка. Са камена на љутога змаја (Биљине): Волох Всеслављевич (Одломак); Иља Муромац (Одломак); Иља Муромац и Ловче–Соколарче. Књига голубија (Духовне): Плач Земље; Књига Голубија (Одломак). Удаћу се за монаха — грехе да ми каје (Поскочице): Мајчице Волга; Волела сам четир' попа; Данас нисам ручала; Шта да радим, мама; Гле, мачора крај прозора; Драги иде за ралицом; Идем пољем — драга жела; Флертовала, фрлертовала; Светли месец, ко стопарац; Ја окитих моју Тању; Језеро ме средило; Ни то, исто, није љубав; Ох, радости моја; Шљука сива, врата бела; Другарице моја; Ах, образи горе; Код момчића; Риђ ми тата, риђа мама; Хвала Богу, напредујем; Тешко ми је, мамо; Тражила сам од татице; Моју белу брезу; Љутња касна — није расад; Смеђооко момче; Боли срце не од бола; Зашто си ме мазила; На реци сам, на обали; Дошли моји сватови; На грани сам седела; Сија месец као рубља; Гледам у огледало; „Отегнуто“ нешто значи; Мила спава, тихо снује; Плови чамац ношен валом. Срце је видовито. Пословице и изреке.

• Сергеј Бирјуков, Лабуд, рак и штука. Прев с руског. // Књижевни магазин (Београд), 2004, стр. 7.

• Станислав Лакоба. „пио…“. Прев с руског. // Књижевни магазин (Београд), 2004, стр. 7.

• Сергеј Гандлевски, Елегија, „Линч је то неочекиване зрелости“. Прев с руског. // Књижевни магазин (Београд), 2004, стр. 8.

• Алексеј Паршчиков, Две шминкерке, Статуе, „Град фигав — само је“. Прев с руског. // Књижевни магазин (Београд), 2004, стр. 9.

• Тимур Запојев, Сликару Семјону Фабијасовичу. Прев с руског. // Књижевни магазин (Београд), 2004, стр. 10.

• Василиј Филипов, Из болничког дневника: „Тати и матери!“, „Леже и хрчу римски војници“, Надвисио је, „Ноћу“. Прев с руског. // Књижевни магазин (Београд), 2004, стр. 11.

• Глеб Цвељ, Из свите сугласника: „Текло попут обезглављеног пледа“, „Преушила сурла слону“. Прев с руског. // Књижевни магазин (Београд), 2004, стр.12.

• Марија Максимова, „Не могу да ме убеде“. Прев с руског. // Књижевни магазин (Београд), 2004, стр. 12.

• Руслан Нурудинов, „Благост — то ти је кад фотку неког“, „Пешчани сат је хоризонтално “, „Киша, киша, киша, киша, киша“. Прев с руског. / / Књижевни магазин (Београд), 2004, стр. 13.

• Андреј Корф, „Ја и кобац смо уз јамство“. Прев с руског. // Књижевни магазин (Београд), 2004, стр. 13.

• Андреј Пољаков, „Севастопољ расточе, нејасно Керч“, Прво. Прев с руског. // Књижевни магазин (Београд), 2004, стр. 14.

• Максим Амелин, „К'о шипурак овештали ружичасти жбун“. Прев с руског. // Књижевни магазин (Београд), 2004, стр. 15.

• Вадим Калињин, „Временце с ноженцем тумара алејом“. Прев с руског. // Књижевни магазин (Београд), 2004, стр. 15.

• Михаил Гронас, „дом неуглађен свет није светао“, „аха“, „што нема пукотина у плоту“. Прев с руског. // Књижевни магазин (Београд), 2004, стр. 16.

• Дмитриј Соколов, Море, „Ми ћемо, Леночка“. Прев с руског. // Књижевни магазин (Београд), 2004, стр. 17.

• Николај Љесков, Левак. Предање о тулском разроком леваку и челичној буви. „Интерпрес“, Београд, 2005.

• Максим Замшев, Песме <Превод 15 песама с руског, 222 стиха> // Писмо (Земун), 2005, бр. 82/83, стр. 39–45.

• Иван Голубничиј, Стихови <Превод 15 песама с руског, 227 стихова> // Писмо (Земун), 2005, бр. 82/83, стр. 46–52.

• Алес Разанав, Лов у рајској долини <Превод с белоруског избора из поезије истакнутог белоруског песника друге половина ХХ века, 553 стиха и 14 прозних „знома“> // Писмо (Земун), 2005, бр. 82/83, стр. 17–38.

• Татјана Толстој, Кис. Прев. с руског. Геопоетика, Београд, 2005, 298 стр.

• Дмитриј Пригов, Песме <прев. с руског 33 песме, 304 стиха> // Писмо (Земун), 2006, бр. 86/87, стр. 65–76.

• Николај Рубцов, Стихови <прев. с руског 19 песама, 319 стихова> // Писмо (Земун), 2006, бр. 86/87, стр. 84–94.

• Станислав Красовицки, Песме <прев. с руског 10 песама, 182 стиха> // Руски алманах (Земун), 2006, бр. 11, стр. 83–88.

• А. С. Пушкин, Моцарт и Салијери. „Мала трагедија“ А. С. Пушкина. Превод либрета Миодраг Сибиновић. // У Програму: Моцарт и Салијери. Камерна опера Николаја Римског–Корсакова по истоименом тексту А. С. Пушкина. Народно позориште у Београду. Сцена „Раша Плаовић“, премијера 16. 04. 2006, стр. 7–11.

• Девет украјинских песника: Лина Костенко, „Само сагради храм“, „ Песник не може бити власништво “ „Мене, која се због корида на свет не јави“, „Дозиметром не може да се измери“; Васиљ Стус, „Још се славне стене поносите круне“; Васил Холоборођко, Упркос болу, Без имена; Григориј Чубај, Плач Јеремије, „Тако се крхка спушта“; Јурко Позајак, „Дотрчите код мене сутра“, Колекција песника № 7; Иван Малкович, Вече с прабабом, Бајка, Још једна јесен, С анђелом на рамену; Иван Лучук, Три кита, Миниуспаванка, Камењем затрпана реч, По, Усних кô укопан, Легох под точак историје; Назар Гончар, Лирика футуристе; Назар Федорак, „Прошавши земљом твога тела“, „Ту стини и буди. И слушај плач огледала“. „Одлеђено жаром срце“, „Та со ме испија и оку мира не дâ“, Музика. // Писмо (Земун), 2006, бр. 84/85, стр. 72–83.

• Украјински песници: Володзимир Свидзински, „Данас киша лије“; Јакив Савченко, Христос отаву косио; Павло Тичина, Рат, „И Бели, и Блок, и Јесењин, и Кљујев“; Клим Полишчук, „Проклетог века струна одјекује“; Олекса Слисаренко, Суша; Михаил Семенко, Градски парк, Гаљини зуби, Интерференција; Максим Риљски, „Славим оног ко слободу воли“, „Уморих се од егзотике“, „Медове светл и златне купе“, „Да, пролог смо. Ви имате свога краља“; Јевхен Малањук, Август; Дмитро Фалкивски, „Полетели у боју кратком“; Степан Бен, Пољски сусрет; Лина Костенко, „Потражите цензора у себи“, Скитска жена; Васиљ Симоненко, Пророчанство 17. године; Иван Драч, Балада о удовиштву, Тајна почетка; Васиљ Стус, 97; Васиљ Холоборођко, Упркос болу, „Данас је нашао нешто“, Стара кућа, Песма о мајци и њеној кћери, Без имена; Виктор Кордун, Безимена тишина, „И сама могућност“, Давни криптограми (12, 18, 22); Григориј Чубај, Плач Јеремије, „Тако се крхка спушта“. <прев. с украјинског> // Развитак (Зајечар), 2006, бр. 225–226, стр. 36–41.

• Два украјинска песника. Олександар Ирванец, Роберт Фалкон Скот, Песме Источних С ловена, Пејзаж с прозора касарне, Мој крст, Кратко писмо Олесји. Володимир Цибуљко, Анђелица, „моја неостварна врбо“, „зрачити топлину у представи зима“. Прев. с украјинског. // Развитак (Зајечар), 2006, бр. 225–226, стр. 44–45.

• Васил Холоборођко, „Прво ми натоварила“, Хтео је да буде човек, „Дала ми мајка Прев. с украјинског. // Пролом (Београд), 2006, бр. 39, стр. 59–61.

• Тарас Шевченко, Кобзар. Прев. с украјинског групе преводилаца (М. Сибиновић је превео 834 стиха песама које се овде наводе). Нови Сад, 2006, 148 стр.
  Трска (одломак); Гајдамаци (одломак); Утопљеница (одломак); Сан; Што ми је тешко, што ми је мучно; Гогољу; Кавказ (одломак); Вештица (одломак); Косач; Кнегиња (одломак); NN (Тек ми тринаест замакло); NN (О, песме моје! О, гласу худи); Пољацима; „Питамо једни друге немо“; „Бог је иза врата држао секиру“; „За сунцем мали облак плови“; „Закукала кукавица“; „Не идући ноћу кући“; „О Ускрсу, на слами“; „Бројим у ропству дне и ноћи“; Суђаја; Подражавање 11. псалма; „О људи! Људи несрећници“; „Дан пролази, ето ноћи“.

• Рима Казакова, „Опет, покретом несмелим“. Прев. с руског. // Вечерње новости (Београд), 2007, 21. фебруар, стр. III

• Володимир Цибуљко, „моја неостварна врбо“. Прев. с украјинског. // Књижевне новине (Београд), 2007, бр. 1138, стр. 6.

• Володимир Цибуљко, Анђелица. Прев с украјинског. // Књижевне новине (Београд), 2007, бр. 1139, стр. 7.

• Рима Казакова, „Поезија је за тежаке“, „Волим да седим у диму крај ватре“, „Опет, покретом несмелим“, „Лета, дани!“. Прев. с руског. // Књижевне новине (Београд), 2007, бр. 1139, стр. 2.

• Д. Пригов, Стихови. // Руски алманах (Београд), 2007, бр. 12, стр. 105–108.

• В. Уфланд, Песме. // Руски алманах (Београд), 2007, бр. 12, стр. 51–56.

• Из руског фолклора. // Писмо (Београд), 2007, бр. 88/90, стр. 191–218.

• Антологија руске лирике. Х­–ХХI век. Књ. 1–3. Избор М. Сибиновић. Прев. с руског група преводилаца (овде је наведен само 9.991 стих превода М. Сибиновића). Паидеиа, Београд, 2007, 314; 299; 342 стр.

1. књига:

Из руске народне поезије:

Волох Всеслављевич (одломак); Иља Муромац (одломак); Иља Муромац и Ловче–соколарче (одломак); Још јуче је пшеница; Младожења; Воду носи; Недозрела, јоој, калиница; Пахуље беле; Пелинчићу, пелинче; Вештичја песма на Голој гори; Чаробна вештичја; Не пишти славујак; Плач земље; Голубија књига

Уметничка поезија:

Непознати песник (XIII век), Слово о погибељи Руске Земље (одл.); Непознати песник (крај ХIII — почпоч. XIV в.), Стихира св. Кназу Владимиру; Софоније Рјазањац (XIV в.) Задоншчина (одломци); Симеон Полоцки, Руски орао (одломак); Непознати песник (крај XVII–поч. XVIII века), Аки лот; Феофан Прокопович, Плаче пастирче у невремену; Михаил Ломоносов, Ода поводом заузећа Хотина; Разговор с Анакреонтом (одл.); Александар Сумароков, Епиграм; Хор о охолости; Гаврило Державин. Поводом смрти кнеза Мешчерског; Паун; Река времена; Николај Карамзин, Јесен; Иван Крилов, Квартет; Тришкин кафтан; Свиња под храстом; Василиј Жуковски, Мору; Сећање; Тајанствени посетилац; Константин Баћушков, Баханткиње; Мелхиседекова сентенција; Кондратиј Риљејев, Грађанин; Војнаровски (одломак); Александар Пушкин, Чаадајеву; Препород; Преживео сам жеље своје; Сужањ; Таљиге живота; Посвећено *** (Ја памтим); Зимско вече; Песме о Стењки Разину; Пророк; Зимски пут; Посланица у Сибир; Арион; Анђео; Песник; Даре празни и случајни; Анчар; Песник и гомила; Кавказ; Нечастиви; Ехо; Поново посетих; Из Пиндемонтија; Споменик подигох себи; Евгеније Баратински, Мисли, па мисли! Јадни; Смрт; Александар Одојевски, Бал; Николај Јазиков, Елегија; Молитва; Словенске девојке; Дмитриј Веневитинов, Три руже; Последњи стихови; Фјодор Тјутчев, Silentium; Нит чувство у оку ти стоји; Природа није то; Растанак има дубоко значење; Предодређеност; Немој ми рећи да ме; Последња љубав;Умом се Русија не прима; Таласи мотски пуни бруја; Природа је Сфинга; Николај Огарјов, Путник; Пут; Путем којим крећем; Крај мора; Медитација; Михаил Љермонтов, Теби ***; Једро; Знам да је крај; Песникова смрт; Сужањ; Мисао; Молитва; Из разговора Мцирија са старим калуђером; Не веруј себи; За портрет; Испод тајанствене; Захвалност; Валерик (одломак); И мучно и тужно; Домовина; Пођем тако, сам; Срес пута мога; Демонова заклетва Тамари; Сан; Не, не волим с тим жаром; Пророк; Алексеј Толстој, Против матице; О, звончићи моји; Крају драги, крају мој; Афанасиј Фет, Дивотна сличице; Ко таласаст облак; Сужањ; Серенада; Шапат, тихо уздисање; Источни мотив; Сав је свет лепоте слава; На љуљашци; Још увек волим, још ме вуку; Угаслим звездама; Не, чак и онда; Николај Њекрасов, Тројка; Свестан страхота војне дуге; О песме моје, сведоци будни; Размишљање пред парадним улазом; О времену (одломак); Елегија (одломак); Алексеј Апухтин, Поново сам; Да ли је дан, ил тишина у ноћи; Владимир Соловјов, У азуру данас ми се јави; Одвојен вал Немирно је данас; Фјодор Сологуб, У свему сагласје постоји; Вјачеслав Иванов, Вага; Пут у Емаус; Зима је душе; Москва; Иван Буњин, Реч; Валериј Брјусов, Ја; Ко дете страхом; Ми; Бити без људи; Неизбежност; Никад више; Александар Доброљубов, Буди суров, љубоморан; Песма; Јелена Гуро, Финска; Максимилијан Волошин, Крв; Андреј Бели, Живот; Отаџбина; Александар Блок, Сутони, сутони пролетњи; Несталне сенке , расту, као жеље; Глас; Незнанка; Засновах свој светли рај; У ту суру летњу вечер; Неверницу сретох испод свода; Ноћ — ко ноћ, и улица пуста; Ноћ, улица, фењер, апотека.

1. књига:

Давид Бурљук, Звукови на а су разливени; Наредба; Велимир Хлебњиков, Бајање смехом; Кад умиру коњи; Ноћ сазвежђима блешти; Небо загушљиво и задише; Пањ пан; Тако мало ми треба; Људи, народи и лета; Оштри дрвеће и тихо; Моји походи; Девојке, оне што корачају; И вечер тамац; Још једанпут, још једанпут; Николај Гумиљов, Из јазбине змајева; Владислав Ходасевич, Пролећни жубор не разнежи; Када ми дођеш, донеси; Жив је Бог! Уман, а не зауман; Са прозора; Николај Кљујев, Отаџбини; Ана Ахматова, Као кроз сламку; Како то Неву; У пустом дому; Двадесет први. Ноћ; Питала сам кукавицу; Глас ми се јави; Живот се овај може; Трећа зачатјевска; Бајка о црном прстену; Нестаћеш са овог света; С белог прага ми; С белог прага ми; Привиђење; Саблазни није било; Уплакана јесен, попут удовице; Басма (Из високих вратишта); Последња здравица; Тајне заната (1, 2, 4, 6,8,9); А ја у књигама последњу; Кад лежи месец; Песмица (Нисмо се волели); Ехо; Из „Реквијема“: Посвета; Увод; 2. Тихо тече тихи Дон; 5. Годину и по, сваког сата; Епилог; Из „Поеме без јунака“; Николај Асејев, Кад земљу сколе тлапње лене; Поларна светлост; Борис Пастернак, Врапчје горје; У шуми; Наша олуја; Спаско; Тема с варијацијама; Осип Мандељштам, Silentium; У виру огромном; О небо, небо; Лик твој болан; Не, не месец, већ бројчаник; Адмиралитет; Петербуршке строфе; Природа је — сав овај Рим; С простирком од сламе; Хладно ми је; У Петропољу; На страшној висини је ватра; Сестре, тежино и нежности ; Не, никад нисам био; Како је страшно и у пару; Лењинград; Што у кујни не бисмо; Шуберт на води; Твоја уска рамена; Исакиј се смрзао; Која је ово улица; Кама; Да, ја лежим у земљи; Зену ми у неба кори; Беху очи још оштрије од; У паучини светлости сам; Ко светло–тамом измучени Рембрант; Постоје такве жене; Опремљен видом уских оса; Песма о незнаном војнику (одломак); Владимир Мајаковски, Ноћ; А ви, бре, можете ли; Исцрпна слика пролећа; Нешто о Петербургу; Сергеј Јесењин, Ој, Русијо, драга моја; Дол у чипку месечеву; Јорданска голубица (одломци); Кобиљи бродови; Писмо мајци; Русија совјетска; Едуард Багрицки, Слатко изнемогох; Николај Тихонов, Ведар, весео, помало бесан; Павел Антокољски, Портрет инфанте; Онда кад су васељену; Логор смрти; Невечна памјат; Иља Сељвински, Цигански валцер на гитари; Алексеј Сурков, У бубњари ватра; Александар Прокофјев, Залазак; Земља; Михаил Исаковски, Процветале јабуке и крушке; Николај Заболоцки, Лице коња; Бакрорез; Кретање; Дотицах лист еукалиптуса; Александар Веденски, Елегија (одломци); Полицајац (из „Јелка код Иванових“); Могу да замислим; Леонид Мартинов, Кругови на води; Жена; Борис Корнилов, Деда; Дмитриј Кедрин, Угарак; Глувоћа; Арсениј Тарковски, Јуродиви 1918. Године; Крај навигације; Александар Твардовски, Дознаћу сам,открићу; Лидија Алексејева, Лете дани; Кућа на Менхетну; Јарослав Смељаков, Песма написана у фотографском атељеу; Песма написана нехотице; Борис Ручјов, Крај фабрике — град; Вероника Тушнова, Звезда; Не бојим се; Рањено је срце у човека; Ја ћу да одем; Михаил Дудин, Разговор; Снег; Михаил Лукоњин, Моји пријатељи; Сергеј Наровчатов, Оно о чму ни са ким; Глођемо двопек; Јевгениј Винокуров, Пролеће; Покрштавали се Готи; Расклопили смо; Чаша; Александар Межиров, У блокади; Пред забавним парком; Пролете живот; Јулија Друњина, Пође и скочи момак млад; У другој половини двадесетог века; Љубав смо своју; Јарославне; Владимир Солоухин, Ветар; Константин Ваншенкин, По кров лупка монотоно; Горје; Како мало живимо.

1. књига

Владимир Набоков, О управљачима; Варлам Шаламов, Дечија; Памћење је зла; Светлих борова колона; Све време ми једно; Прва бразготина лира; Јан Сатуновски, Упитах стражара; Јуче, каснећи на посао; Свуд закони; Знам да су људи — звери; Александар Галич, Песма о срећи; Слава херојима; Реквијем неубијенима; Николај Глазков, Моје се жеље другом свету моле; Заставе сад красе хад; Песник и ђаво; Борис Слуцки, У држави закони прави; Игор Холин, Насип. Цвећњак. Офуцана липа; Некоме рогожа испаде; Африком дува; Иванове — реши; Ја итах на Итру; Ја тврдим; Александар Ревич, Дан први; Стара гравира; Историја; Музика; Булат Окуџава, На свет један војник живе; Хенрих Сапгир, Парада идиота; Песма; Глеб Горбовски, Разнети, као мравињак; Ведро је време свукло; Од свега по нит; Владимир Бурич, Теорема туге; Црно и бело; Евгениј Јевтушенко, Кад пљуштећ неуобличено; АндрејВознесенски, Не треб много вичности; Руски песници; Гоја; Балада тачке; Јоргован–грана; Рима Казакова, Ја на ледину личим; Вође; Опет, покретом несмелим; Старица крај зида лежи; Русији избор није тежак; Дани, дани; Генадиј Ајги, и као бели лист; тишина; шуморе брезе; 0 пријатељу мој; врхови бреза — од детињства; песмица теби — о оцу; записано док седех с тобом на балкону; село; Новела Матвејева, На речном полуострву; Всеволод Њекрасов, Ја памтим дивно магновење; Евгениј Рејн, Манастир; Електрични воз четрдесет; Џими; Станислав Красовицки, Мртва природа; Не ићи по свету; Мишеви суви; Последња нада; Снежнобели врт; Ту где је прозор у свет; Огледајући се у сопственој; Војници сред пустоши димне; Крај борја; Јесен; Дмитриј Бобишев, Крилати лав седи; Наталија Горбањевска, У мом драгом двадесетом; Бацити чини; Овом „тежини–нежности“; Простор — или нема ту; Бумбар запева; Александар Кушнер, Ваза; Јасно видим дванаести век; Не ко знаци; Сјај разговора сад зађе; Син обућара, планински орао; Показало се, туга прође полако; Време нам се на избор не даје; Септембар помете; Аполон у снегу; Виктор Соснора, Бронзана сова; Киклопи; Николај Рубцов, О природи; Добри Фиља; Привиђење на брду; У гостима; Много си лепа; Путна елегија; Јуна Мориц, Најезда Хавијера; Владимир Уфланд, Сељак је јак; Још одавно је примећено; Песма о мом пријатељу; Леонид Аронзон, Час затрепери, час ничег нема; Пуста ду места одиста; Иван Овчиников, Барјак барјак; Све факш, а у музичкој било; Мишљах, Бог је иза облака; Вјачесла Купријанов, Огласи; Епидемија; Сумрак сујете; Коњске статуе; Дмитриј Пригов, Семјон Јефимович Зорин; Изнемажући изнеможе; Не, није се појавио лично; Кад стоји ту на стражи; Сетио се далеког; Ја се борим; Ждралови, ето, лете; Ко се купа у сребру; Јосиф Бродски, Древни Лаокон, планину; Рођен сам и одрастао; Ако о нечему певам, онда ћу; и пре речју „будућност“; Није да силазим с ума; Поводом Жуковљеве смрти; Константин Кедров, Препотопско јеванђеље; Едуард Лимонов, Што, шта још не можеш; Све полете увис, и ветар; Виктор Кривуљин, не тако радостан презник; Шта лицима лица говораху; Упутство; Трубе и бубањ; Леонид Губанов, Молитва; Сиви коњ; Јесен (уље); Јесен (акварел); Сергеј Стратановски, Скамрашке песме; Суворов (одломак); Стакло–тара се враћа; Олег Охапкин, Санкт Петербург; Владимир Алејњиков, Кад у провинцији; Елегија; Лев Рубинштејн, Појављивање јунака; Јуриј Кублановски, Гуштер; Буђење; Владимир Ерл, У кљуну стакло; Однос према савременику; Врана, голуб и капетан; Прелепо девојче; Игор Иртењев, Елегија; Укусно; Удел'те, грађани; Проба текста; Пасторала II; Земља моја није; Ја нисам нитков; Узмимо, другови, јарца; Да л' је добро или лоше; Михаил Бузник, Неохлађени бисер; Јелена Шварц, Сметлиште; Иван Жданов, Кад умире птица; Јесен; После кише; Намерник; Море, стегнуто; За нову годину; Срп месеца, утонулог; Олга Седакова, Зар стварно, Марија, шкрипе рамови само; Андреј Монастирски, Ево они су били; Љермонтов рецитује; Ево сви они на фотографији; Ирина Васиљкова, Уштап; Тераријум; С ада; Сергеј Бирјуков, Лабуд, рак и штука; Апстрактни стихови; Из разговора с прехлађеним Ајгијем; Уни–уни; Нове информације о Петрарки и Лаури; Извештај о поезији; Александар Суворов, Тако нам роће раж; Титаник; Каин; Сиротански се у Отаџбини живи; У очекивању јунака; Станислав Лакоба, Јутро; Сергеј Гандлевски, Линч је то; Елегија; Јеромонах Роман (Матјушин), Храбрости се нисам учио; Без Бога је сва нација руља; А ко је Личност?Па онај; Је ли очај ил успокојење; Алексеј Прашчиков, Две шминкерке; Статур; Град фигав; Тимур Кибиров, Сликару Семјону Фабијановичу; Василиј Филипов, Тати и матери; Леже и хрчу римски војници; Надвисио је; Ноћу; Михаил Новиков, лети коњ кроз; Аркадиј Застирец, Гиљотине заумне железа; Почетак века; Глеб Цвељ, Из свите сугласника; Пресушила сурла; мек храм; Марија Максимова, Не могу да ме убеде; Руслан Елињин, Благост — то ми је; Пешчани сат је; Киша, киша, киша; Андреј Корф, Ја и кобац смо; Иван Голубничиј, Дом памти све; Савладати тупаву власт; Пут к вишем циљу; Шта је, Отаџбино; Кад бразда одбацује; Андреј Пољаков, Севастопољ расточен; Прво; Максим Амелин, Ко шипурак овештали; Михаил Гронас, дом неуглађен; аха; што нема пукотина; Александар Ананичев, Нова Голгота; Нада мном се; Очевим стопама; Максим Замшов, Пробај уснама, пробај; Стаклена кугла, из нити поникла; Час тешка срца, час лака; Једва приметна лица; Дим је од рупа лив; Небо издржало оптерећење; Вади Калињин, Временце с ноженцем; Јарослав Могутин, Принцеза динамо; Дмитриј Соколов, Море; Ми ћемо, Леночка.

• Коњ у словенској поезији. Из антологијског избора књиге која је у припреми. Превод песама: И. Крилов, Коњ и коњаник; А. Пушкин, Коњ (из Песама западних Словена); А. Мајков, Коњ (Из српских народних);Н. Гумиљов, Балада; В. Набоков, Пегаз; Б. Корнилов, Коњ; Лариса Генијуш, Неко кроз ноћ, прев с белоруског; Б. Слуцки, Коњи у океану, Ружичасти коњи и Сете ме се и одмах о коњима…; Виктор Кордун, Сретење (прев. с украјинског) // Бдење (Сврљиг–Књажевац), 2010, бр. 26, стр. 133–145.

• А. Кушнер, Лирика. Избор и поговор М. Сибиновић. Прев. с руског М. Сибиновић и Вера Хорват. Библиотека Златни кључ Смедерева (двојезично издање), Смедерево 2007, 223 стр. (овде се наводе само преводи М. Сибиновића).

Ваза; Звезда под крошњама што светли; Ти кобни снои су глупост жива; Игра онај ко не игра; Успомени Ахматове; Сјај разговора сад зађе;Син обућара, планински орао; Јасна ми је слика дванаестог века; Оно што зовемо душом; У ноћној сени самцат стајах; Не ко знаци панораме зимске; Човек навикне, истија; Облаке ноћне кроз прозор праим; Показало се, туга прође полако; Узми ме, извуци из тих соба мрачних; Време нам се на избор не даје; У вагону; Септембар помете широком метлом; Небо у ноћи разјашњено широм — и само; Ноћни лептирић; Као дугменце је сићушан обол; Као што угљен беле коње чисти; Сав свет, сав овај свет; Путник на завршетку свог путовања; Смисао живота је у животу; Аполон у снегу; То су Швеђани, ваљда, ти Шведи, Французи у веку; Музилог Собакевич о Ноздрјов писац у прози; Када би Тјутчев могао да прочита; Од оног живота, ах, и од обог, Боже; Лије сјај. Вода тумара по раку;Ако неко Италију заволи и слави; Нема пута земљи уморној од патње; Не бејах у праву кад рекох да су важне риме; Ове травке што из врта у дом; Црвено море; Време је пријатељ великих дела; Аполон у трави.

• Александар Пушкин, Песме и поеме. Избор и предговор Витомир Вулетић. Прев. с руског групе аутора (овде се наводе само преводи М. Сибиновића). Orpheus, Нови Сад, 2010, 326 стр.
  Ружа; Чаадајеву; Прича о стихотворцу; „Угасила се звезда дневна“; „Преживео сам жеље своје“; Овидију; Сужањ; Мору; Подражавање Корана; 19. октобар; „Под небом плаветним где је дом родни њен“; Песме Стењки Разину; Станце; „У рудницима сибирским на дну“; Анђео; Утопљеник; Песник и гомила; „Кобилице млада“; Портрет; „Волео сам вас: можда љубав моја“; Манастир на Казбеку; Елегија; Ехо; Поново посетих; „Мишљах, срце је изгубило“; Споменик подигох себи нерукотворан.

• Михаил Љермонтов, Изабране песме. Избор и предговор М. Сибиновић. Прев. с руског групе аутора (овде се наводе само преводи М. Сибиновића). Orpheus, Нови Сад, 2010, 357 стр.
  Јесен; Песник; Јадиковке Турчина; Новгород; Предсказање; Нико, баш нико не заслади; Песма барда; Просјак; Људи ме грдили не ретко; Романса; Црне очи; Страховање; Руска песма; Тишина. Пун месец већ гори; Вали и људи; Сунце јесени; Крст на стени; Теби*** (Па збогом! Сад нисмо већ нас двоје); За рај и анђеле ме није; Пехар живота; 1831, 11. јуна; Себи¸ Жеља; 28. септембра; Једро; Желим да живим. Хоћу јаде; Не, нисам Бајрон, ја сам друго; Ко звезде репатице пламен; Сунце; Опроштај; Паиђи ми ближе, лепотане млади;Теби*** (Па збогом! — Сад нисмо већ двоје; Док предеш опроштајне речи; Да, безумник сам! В сте у праву; Ја волет прим ланце плавих гора; Трска; Русалка; Будућност моју магла крије; Гледам сребрне мамузе; Смрт гладијатора; Бородино; Песникова смрт; Сужањ; Сусед; Не бих ја хтео да свет прати; Знам да је крај; ал те ко сан; Молитва; Палестинска рана; Песник; Мисао; Молитва; Не веруј себи; Три палме; Терекови дарови; Успомени А. И. Одојевског; И мучно и тужно; Усред гомиле небеских тела; Козачка успаванка; Има таквих речи; Новинар, читалац и писац; Сусетка; Заточени витез; Због чега; Захвалност; Детету; А. О. Смирнов; За портрет; Облаци ; Валерик; Оправдање; Домовина; Епиграм; На северу дивљем сам–самотан стари; Испод тајанствене и хладне полумаске; Уговор; Неумивена Русијо, здраво; Камен; Спор; Сан; Волели су се тако дуго и нежно; Састанак; Листак; Пођем тако, сам сред пута тога; Принцеза из мора; Не, не волим с тим жаром, знај; Пророк.

• Александар Блок. Песме. // Писмо (Београд), 2010, бр. 100, стр. 129–145.
  Без вере у Бога, свог учешћа; Све садашње је ништавно; Мојој мајци; С белом ноћи месец рујан; Данас си ишла осамљена; Одох у ноћ да сазнам, схватим; Слобода гледа плавет чисту; Вечност је на град оборила; У црвен предео, зацело; Палила се окна уских соба; Све трчи, а ми битишемо; Крила; Дух омаман марта из луниног круга; Свој живот трошим и самујем; Тамо је неба светли атар; О, како сте нас исмејавали; Без речи мисао, без имена немир; О чему пева ветар;Уметник; Ја видим блесак заборављен; Ваш поглед желим да задржим; Светла к'о дан, ал мутна лично; Сахране нас, зарију дубоко; Напољу киша и блато; Кобац; Руско бунило; Так што ми у сну, попут кише; Пушкински дом.

• Ана Ахматова, Изабране песме. Прев. с руског. Orpheus, Нови Сад, 2011, 308. стр.
  Из књиге Вече: Молим се прозорском зраку; Две песме (Јастук је већ топао; Исти глас и изглед цвета); Чекајући Хамлета (Крај гробља десно страшна пустара се види; И ко да је била грешка); И кад смо једно друго проклињали; Први повратак; Као кроз сламку испијаш ми душу; Сиђох с ума, дечко занесени; С тобом пјаним весела сам била; Волео је; Сивооки краљ; Живим као с клатна кукавица гласна; Сладак мирис грожђа плавих зрна. Из књиге Бројанице: Невољно за милост моле; Имам ја један свој осмех; После ветра и студи крај ватре; Последњи пут смо се састали онда; Несаница; Глас сећања; Знаш како се мучим заточена; Сваки дан је немир на нов начин прављен; Отего се без краја — ћилибарски тежак дан; Угљеном означи с леве стране; Даде ми младост тешку, студену; 8. новембра 1913; Искрзан тепих под иконом; Песнику у госте дођох. Тако дугн дан; Одговор; Немиран, љубоморан и нежан; У људској блискости заветне границе постоје; Мишљасмо сироти смо, немамо ништа; Црнео се пут вијугав; Божји анђел, од зимског јутр; Црни се стаза парка крај мора; Растанак; Како то Неву оком мазиш; У пустом дому испод промрзлог крова; Као заручница права; 9. децембра 1913, године; И чини ми се — глас човека; Зашто се претвараш ти; Много пута ја проклињах; Пето је годишње доба; Бели дом; Судбину сам одредила; Широк и жут је вечерњи сјај; Нити хули, нит ме слави;Не знам јеси ли жив или си умро; О, постоје непоновљиве речи; Двадесет први. Ноћ. Понедељак. Из књиге Боквица: Како се страшно мења тело; Тврдим гребеном смета идемо; Земаљска слава је као дим; Могла бих да те сањам ређе;О не, није моја љубав к теби; И здружах се тајно с високим; И целог дана, плашећ се свог јека; Протиче река тихо дуж долине; У свакој обданици, већ дуго; Глас ми се јави. Ко да теши; По чему је век овај од претходног гори? Само; Питала сам кукавицу; Ђаво не издаде. Све ми је успело. Из књиге Anno domini: Песмица; Бежецк; Рече да нема супарница мени; Нисам с оним што пушта; Невиђена јесен саградила високо кубе; Пири ветар лабуд птице; Иза језера је месец стао; Бајка о црном прстену; Црни сан (Онај што замуцкујући хвали мене; Ти си увек нов и загонетан; Од љубави твоје загонетне; Пропловљују санте звонећи; Трећа зачатјевска; Теби покорна? Па ти си луд). Из књиге MCMXI: Све је разнето, предато, продано; Мислио си да сам и ја иста: У дворишту белог раја; Гвоздена ограда; А Смољенској данас је имендан; Три песме (Да, волела сам их, те ноћне скупове наше; Саблазни није било, Саблазни мук вије; Да ли због тога, удаљивши се од лакоће клете); Уплакана јесен, попут удовице; Многима; О, да л' сам знала, кад је, скоро бело одевена; Из књиге Шевар: Муза; У спомен Сергеју Јесењину; Само жутило луне саспи; На слободу мирише дивљи мед; Песник; Да ли посла лабуда по мене; Басма; Данте; И пала је та реч као камен; Ива; Станце; Кад човек умире;Раскид (Не недељама, не месецима — годинама; И, као што увек у данима раскида бива; Последња здравица). Из збирке Седма књига: Један корача правим путем; Пушкин; Под Коломном; А у књигама последњу страну; Кад лежи ко скрајка жуте дињето ; Наша вештина света; А човек који ми сад не значи; Поворка катрена (Шт војне, шта чума; Зарђа злато, иструли и челик; У сваком дрвету је распет Бог); Песмама; Ветар рата (Заклетва; Уз поздраве с цурама из школе; Птице смрти са неба се гласе; Nox; Победницима; Здесна, пустаре мрачне); Тајне заната (Стварање; Шта ће мо ода борбено потресна; Муза — Како трепти бригу ову; Песник — Тај посао ништа не кошта; Читалац; Последња песма; Епиграм; О стхови ма; Много шта још, вероватно, хоће). Московски тролист (Још једна здравица); Дивља ружа цвета (На јави; Људима ће постати и то). Cinque (Као у облаку се налазећи; Ја нисам волела од давних дана; Нисмо дисали ко сањиви макови). Из књиге Непар: Музика; Цртеж на књизи песама; Одломак; Ехо; Венац учитељима (А онај кога учитељем сматрам; Успомену М. А. Булгакова; И над њима ћу, као из чаше; Успомени М. М. Зошченка; И оно срце што на мој позив сада; Стихови из Царског села); Песмице (Путна или глас из таме; За три песме (Време је да се заборави камила жамор; Из сећања црног ископај, потражи; У праву је — опет фењер, и апотека); Песме које нису биле укључене у књиге: Бела ноћ; Вечерас звон крај манастирских двора; Светло небо домаћих кувара; Из циклуса Епиграми (Овде се најлепше девојке боре); Поговор „Лењинградском циклусу“; Нарицаљка бурбонски профил маче; Видео је већ месец лукави; Заборавиће ме! Није него; Песмица; Живети — у слободи је бије него; Песмица; Живети — у слободи је боље; Кад изгоље ; Кад изговарам по навици; Не понављај — душо поносита; Нечији глас одјекује пред доксатом; А ја идем тамо где не треба ништа; И ово сам могла, и ово бих могла; Из велике исповести. Поеме: Крај самога мора; Реквијем; Поема без јунака.

• Ветар у гриви. Коњ у поезији словенских народа — антологија. Избор Миодрага Сибиновића. Преводи са словенских језика на српски групе преводилаца (овде се наводе само преводи М. Сибиновића). Интерпрес, Београд, 2011, 409 стр.
  
  У Уводу антологије:
  Чаробни коњ. Руска народна бајка;
  Еј, тројко, птицо тројко… Одломак из Гогољевог романа Мртве душе; Из руске народне поезије: Иља Муромац (одломак).
  
  У избору под насловом Ауторске песме:
  Гаврила Державин, Поворка; Иван Крилов, Коњ и коњаник. Басна; Василиј Жуковски, Светлана (одломци); Кондратиј Риљејев, Гајдамаци (одломак); Александар Пушкин, „Кобилице млада“; Руслан и Људмила (одломци из поеме); Нечастиви; Коњ (Из „Песама западних Словена“); Бронзани коњаник (одломак из поеме); Фјодор Тјутчев, Морски коњ; Алексеј Кољцов, Старћева песма; Орачева песма; Михаил Љермонтов, „Ја волим ланце плавих гора“; Сужањ; Афанасиј Фет, „Дивотна сличице“; „Ко таласаст облак“; Иван Никитин, Полазак кочијаша на пут; Аполон Мајков, Коњ; Николај Њекрасов, О времену (одломак); Валериј Брјусов, Коњ блед; Васиљ Пачовски, „Мој коњ врани прапорцима мук разлама“ (с украјинског); Александар Блок, „Одох у ноћ — да сазнам, схватим“; „У црвен предео, зацело“; О смрти (одломак); „Дух омаман марта из луниног круга“; Николај Гумиљов, Балада; „Да, много је било снова“; Сергеј Кличков, Грбоњић; „Удаљили смо се од путева природе“; Владимир Мајаковски, Добар однос према коњима; Јелисавета Багрјана, Амазонка (с бугарског); Сергеј Јесењин, Јесен; Христо Смирненски, Црвени ескадрони (с бугарског); Владимир Набоков, Пегаз (с руског); Николај Заболоцки, Лице коња; Кретање; Болест; Циркус (одломак); Тријумф земљоделства (одломак); Борис Корнилов, Коњ; Лариса Генијуш, Неко кроз ноћ (с белоруског); Борис Слуцки, Коњи у океану; Ружичасти коњи; „Сете ме се иодмах о коњима који бејаху“; Славко Јаневски, Синаја 5 (с македонског); Блаже Конески, Реч (с македонског); Пасје брдо (с македонског); Ацо Шопов, Догађај на обали језера (с македонског); Бразготина (с македонског); Павел Матев, „Поред реке мог детињег света“ (с бугарског); Тадеуш Шливјак, Споменици на коњима (према преводу с пољског на бугарски Здравка Кисјова); Матеја Матевски, Бајка (с македонског); Алег Лојка, „Полешчанин се дружио с коњем као с богом“; Анте Поповски, Дрво које крвари (с македонског); Тајна смрти (с македонског); Нил Гилевич, Мислили сте (с белоруског), Јурас Свирка, Збогом коњи (с белоруског); Константин Павлов, Алхемичари (с бугарског); Николај Кунчев, Живот (с бугарског); Николај Рубцов, Привиђење на брду; Иван Драч, Ждребе (с украјинског); Здравко Кисјов, „Мишљах — овај коњ с крилима“ (с бугарског); Владимир Висоцки, Коњи хировити; Анатол Гречаников, Коњ кулаш (с белоруског); Вјачеслав Купријанов, „Коњске статуе свих времена и народа“; Роман Лубкивскиј, Јутарње купање коња; Олег Охапкин, Санкт Петербург; Виктор Кордун, Сретење (Из циклуса Месечева стаза( (с украјинског); Алес Разанав, Санке; Ката (Катица) Ћулавкова, Заобилажење вртача (с македонског); Вера Чејкова, Бели коњи (с македонског); Михаил Новиков, „лети коњ кроз ноћ тишину“; Алес Писмјанков, „Над сребром јесење траве“; Иван Лучук, „На небу — зеленко“ (с украјинског); Фјодор Черепанов, „Било је и коња… Одјездили — шта ћу“; Алес Бадак, „Шта ће још бити? Због воље чије“( с белоруског); Леонид Губанов, Сиви коњ; Игор Пикулин, „Коњ има тужне очи неке“.

• Два века Љермонтова. Одабране песме и слике. Избор и превод поезије М. Сибиновић. Избор ликовних прилога Мирко Мркић Острошки. Интерпрес, Београд, 2014, 165 стр.
  Песме:
  Јадиковке Турчина; Новгород; Предсказање; Станце (Погледај како мирно гледам“); Вали и људи; Теби *** („За невине си ти одвише мила“); „За рај и анђела ме није“; Пехар живота; 1811. јуна 11; „Лепотом охолом дама“; Једро; „Желим да живим! Хоћу јаде“; „Не, нисам Бајрон, ја сам друго“; „Док предеш опроштајне речи“; „Да, безумник сам! Ви сте у праву“; „Ја волим ланце плавих гора“; „Гледам сребрне мамузе“; „Будућност моју магла крије“; Смрт гладијатора; Бородино; Песникова смерт; Сужањ; „Не бих ја хтео да свет прати“; „Знам да је крај; ал те ко сан“; Палестинска грана; Мисао; Молитва („Кад ми животом завлада“); Не веруј себи; Три палме; Терекови дарови: Успомени А. И. О(дојевског); „И мучно и тужно, и ко стиском руке да цели“; Козачка успаванка; „Да, речи постоје“; „Не бих ја хтео да свет прати“; Из поеме „ Мцири “; Због чега; Захвалност; А. О. Смирнов; За портрет; Облаци; Валерик; Домовина; „На северу дивљем сам– самотан стари“; „Испод тајанствене и хладне полумаске“; Уговор;“Неумивена Русијо, здраво“; Камен; Спор; Сан; „Волели су се тако дуго и нежно“; Тамара; Листак; „Пођем тако, сам сред пута тога; „Не, не волим с тим жаром тебе, знај“; Пророк; Из поеме „Демон“.

• Лина Костенко, „Не, ја нисам ја, нити си ти — ти више“. Прев. с украјинског. // Градина (Ниш), 2011. бр. 6–7–8. стр. 38.

• Иван Драч, Тајна почетка. Прев. с украјинског. // Градина (Ниш), 2011. бр. 6–7–8. стр. 39.

• Васиљ Стус, „Све истанчанија вика“. Прев. с украјинског // Градина (Ниш), 2011. бр. 6–7–8. стр. 41.

• Виктор Кордун, Потера. Прев. с украјинског. // Градина (Ниш), 2011. бр. 6–7–8. стр. 45. Виктор Кордун, Месечева стаза, 1, 2, 3, 4 и 5. // Градина (Ниш), 2011. бр. 6–7–8. стр. 45–47.

• Николај Заболоцки, Изабране песме. Прев. с руског. Orpheus, Нови Сад, 2011, 286 стр.
  Бела ноћ; Црвена Баварска; Фудбал;Лице коња; У кућама нашим; Нова свагдашњица; Стражар; Бакрорез; Лето; Кретање; На пијаци; Народни дом; Болест; Грудвање; Гозба; Свадба; Кружни одводни канал; На степеништима; Незрелост; У летњиковцу; Човек у води; Циркус; Шетња; Мркну знаци зодијака; Тријумф земљоделства; Уметност; Звезде, руже и квадрати; Битка слонова; Безумни вук; Јесен; Упозорење; Време; Дрвеће; Птице; Суша; Ноћни парк; Све што ми је на души било; Јуче, док сам мислио о смрти; Метаморфозе; Славуј; Бетовен; Уступи ми, чворку, пут; У овом брезовом шумарку; Ваздушно путовање; Дотицах лист еукалиптуса; Творци путева; Пролазник; Кад у даљини згасне дневни сјај; Ближила се средина априла; Подне; Лабуд у зоолошком врту; Тбилиске ноћи; Свици; Стара бајка; Опадају латице са мака; Успомена; Опроштај од пријатеља; Сан; Пролеће у Мисхору (Једино дрво; Птичје песме; Учан–Су; Крај мора); Портрет; Сурова природа ми је мати; Песник; Киша; Ноћно славље; У биоскопу; Повратак с посла; Јесењи пејзажи (На киши; Јесење јутро; Последње кане); Ружна девојчица; Кад зима нам закорачи из света; О лепоти људских лица; Негде у пољу крај Магадана; Отпор Марсу; Последња љубав (Чичак; Морска шетња; Последња љубав; Глас из телефона; Сред плочника врела; Старост); Шумарска кућица; Одисеј и сирене; Било је давно то; Казбек; Усамљени храст; Снежни човек; Вече на Оки; Ко ми се одазва из шумског честара; Стиже олуја;Зелени зрак; Ластавица; Петлови поју; На заласку.

• Иван Крилов, Квартет. // Буктиња (Неготин), 2012, бр. 34, стр. 76.

• Петар Вјаземски, Листу. // Буктиња (Неготин) бр. 34, стр. 77.

• Михаил Љермонтов, „Има таквих речи“ // Буктиња (Неготин), 2012, бр. 34, стр. 77 — 78.

• Афанасиј Фет, „Сјала је ноћ. Месечина. Зраци пуне“ // Буктиња (Неготин), 2012, бр. 34, стр. 78 — 79.

• Аполон Григорјев, Циганска Мађарица. // Буктиња (Неготин), 2012, бр. 34, стр. 79 — 80.

• Константин Баљмонт, Муза. // Буктиња (Неготин), 2012, бер. 34, стр. 80 — 81.

• Давид Бурљук, Звукови на а су разливени и полетни. // Буктиња (Неготин), 2012, бр. 34, стр. 81.

• Ана Ахматова, Музика. // Буктиња (Неготин), 2012, бер. 34, стр. 81.

• Александар Блок, Кармен. // Буктиња (Неготин), 2012, бер. 34, стр. 82.

• Борис Пастернак, Импровизација. // Буктиња (Неготин), 2012, бер. 34, стр. 82 — 83.

• Осип Мандељштам, „Шуберт на води. Моцарт“ // Буктиња (Неготин), 2012, бер. 34, стр. 83 — 84.

• Владимир Мајаковски, А ви, бре, можете ли // Буктиња (Неготин), 2012, бер. 34, стр. 84.

• Виолина, и мало нервозно. // Буктиња (Неготин), 2012, бер. 34, стр. 84 — 85.

• Иван Чарота, Антологија белоруске поезије. Издање о 130. годишњици класика белоруске књижевности Јанка Купале и Јакуба Коласа. Прев. с белоруског језика М Сибиновић. Штампано о 120. годишњици Српске књижевне задруге у Београду 2012, 232 стр.
  Кирил Туровски (1130–1182), Похвала Јефросинији Полоцкој; Франциск Скарина (око 1490 — око 1550), „Звери што лутају дивљином“; Андреј Римша (1550–1600), Грбу… Лава Сапеге ; Афанасиј Филипович, половина XVII века), „Пољска цвета латинским“; Симеон Полоцки, Песма на Христово рођење; Будите бозима равни; Пављук Багрим (?1813–?1891), Одсвирај, одсвирај, момче мало; Владзислав Сиракомља (1900–197Туга у туђини; Франтишак Багушевич (1840–1900), Облаци; Јанко Лучина (1851–1897), Дан за даном; Северац; Цјотка (Елајза Пашкевич), Олуја иде; Јанко Купала (1882–1942), А ко иде; „Рећи ћете превише певам невесело“; Пролеће; Село; Дуго чекана; Јавор и калина; Храст; Кад се шума цветом ови; Дођи ми; Моја вера; Јакуб Колас (1882–1956), Белорусима; Драге слике; Ћутали смо, као неми; Поток; Песнику; Први гром; Мојој вољеној; Из песме „Нова земља“; Иди; Глас земље; С пута; Сам себи; Констанција Бујла (1889–1986), „О, Вале! На олтару спалих све начисто“; Максим Багданович (1891–1917), Вече; Романса; „Вече на заласку у пепелу гаси"; Вејавица; С. Палујану; „Хтео бих да се сретнем с вама на улици“; Летописац; „Плакало лето са Земље одлазећи“; Слуцке ткаље; Сонет; Обичан пескуљак; Белорусија; Стратим–лабуд; Алес Гарун (1887–1920), Одраз; Прихватилиште; Јесењи напев; Вејавица; Казимир Свајак (1890–1920), Не мами; Сунце сијало; „Испловио месец“; Леапољд Радзевич (1895–?1938), Бела музика; Игнат Канчевски (Хана Галубјанка) (?1896–1923), Септембарски пано; Владзимир Жилка (1900–1976), „Нестаје у магли место“; Лепота; „Узнети се на плам надахнућа“; „Спас не постоји“; Владзимир Дубовка (1900–1976), „Туга уз видик приања“; Прсти жутих листова на клену; Михас Машара (1902–1976), „Ја сам свитац мајског мрака“; „Кад с пролећа је све у цвету“; Јазеп Пушча (1902–1964), „Идем, носећи крст, и падам“; Наталија Арсењева (1903–1997), Вечерња мистерија; Кула; Привиђења; Владзимир Хадика (1905–1940), Шумске јагоде; „Ах, ветрови какви! И раките цветне“; Пјатрус Бровка (1905), Мајчина душица мирише; „Спокој прихватити морам“; Сјаргеј Дзјаргај (1907), Слушам твоје очи; Сенке; Лариса Генијуш (1910–1983), „Дечаче мали, ти си ко раздање“; Неко кроз ноћ; Анатољ Астрејка (1911), Њемену; Максим Танк (Јауген Скурко) (1912–1995), Брези; „Урекли су, мајчице, сина твога људи“; Одбијање; Чујте, пролеће иде; Аve Maria; Два орла; „Скептици погледали небо“; Упитах човека; Аркадз Куљашов (1914), Сунцокрет; Пимен Панчанка (1917–1995), Киша; Повратак; Анатољ Бјарозка (?1919), Једна смрт; Аљаксеј Писин (1920–1981), „Знам, постоји јелен мој“; Алес Салавеј (Алфред Радзјук–Кадњак) (1922–1978), „Молитве небу на папир треба“; Точак; Алес Барски (1930), „Напетом сабљом нервне муње“; Беловежанка; Владзимир Караткевич (1930–1984), Девојка на киши; Кад умире; Нил Гилевич (1931), Шуморите, брезе; Први пролећни пљусак; Алег Лојка (1931–2008), У Лувру; Падам у зелени магнет траве; Анатољ Вјарцински (1931), „Ја то видим овако“; „Данас ме сколи горчина“; Ригор Барадулин (1935), „Ломача што греје озебло вече“; „Пишти дрекавац из магле беле“; Васиљ Зујонак (1935), Ал оста глас; „Имам два крила“; Јауген Миклашевски (1936–2010), О, мајско вече; Генадз Буравкин (1936), „Ма куд за жар–птицом јурили свом снагом“; Ваљанцин Лукша (1937), Врх Беле Руси села — рода бела; Јанко Сипакав (1938–2011), „Залази јабука“; Корен росе; Анатољ Грачаникав (1938–1991), „А дрво се не суши од дебла“; Суза; Владзимир Каризна (1938), Ноктурно; Владзимир Скаринкин (1939), Белорусији; Васиљ Жукович (1940), Пут крај жита; Јан Чиквин (1940), „Идем са састанка“; Орлови нокти; Нина Мацјаш (1943–2008), Дани, као птице; Таиса Бондар (1945–2005), Модел; Ригор Семашкевич (1945–1982), „Задатке да решавам нисам волео јако“; Надзеја Артимович (1946), Ти; „подне је“; Раиса Баравикова (1947), На жези мами хладовина густа; Алес Разанав (1947), Иње; Пукотина; Српско село;Јаугенија Јанишчиц (1948–1988), Како се зову сузе; Генадз Пашков (1948), Црни славуј; Михаз Пазњаков (1951), Сусрет с Огинским; Михас Башлаков (1951); Микола Мјатлицки (1954), „Пробиће се зрак кроз огртач зоре“; Алес Писмјанков (1957–2004), „Над сребром јесење траве“; Анатољ Сис (1966), Ватра; „Поље поље у ореолима сунцокрета сунцокрета“; Виктор Шнип (1960), Балада потопа; Алес Бадак (1966), Туга опалог лишћа; Аксана Спринчан (1973), „У самоћи понављам“.

• Два века Љермонтова. Одабране песме и слике. Избор, предговор и превод М. Сибиновић. Избор ликовних прилога Мирко Мркић Острошки. „Интерпрес“, Београд, 2014, 165 стр.

• Татјана Толстој, Лаки светови. Приче. Прев с руског. Геопоетика, Београд, 2015, 172 стр.
  Невидљива дева; Наставници; О оцу; Лаки светови; На тихој ватри; Дим и сенка.

• Михаил Љермонтов, Пехар живота. Саставио Андреј Базилевски. Двојезично издање. Прев. с руског групе преводилаца (овде се наводе само преводи М. Сибиновића). Вахазар — Интерпрес, Москва — Београд, 2016, 159 стр.
  Предсказање; Просјак; Новгород; Вали и људи; Пехар живота; Растали смо се, ал те ко сан; Не, нисам Бајрон, ја сам друго; Желим да живим! Хоћу јаде; Једро; Русалка; Смрт гладијатора; Песникова смрт; Бородино; Молитва (Мајчице божија, молим те пламено); Палестинска грана; Сужањ; Сусед (Суседе тужни); Растали смо се, ал те ко сан; Не бих ја хтео да свет прати; Козачка успаванка; Песник (Сија мој ханџар); Мисао; Не веруј себи; Три палме; Молитва (Кад ми животом завлада); И мучно и тужно; Има таквих речи — смислом не казују; Сусетка; Заточени витез; А. О. Смирновој (У простосрдачности незналице); Облаци; Неумивана Русијо, здраво; На северу дивљем сам–самотан стари; Волели су се тако дуго и тако нежно; Листак; Принцеза из мора; Не, не волим с тим жаром тебе, знај; Пророк; Дођем на пут где нема никога.

• Андреј Базилевски, Тако и јесте. Превод с руског. Двојезично издање. Интерпрес (Београд), 2016, 123 стр.

• Сергеј Носов, Витичасте заграде. Превод с руског. Геопоетика, Београд, 2016.

• Александар Блок, Они читају песме. // Суштина поетике (Београд), 2016, бр. 9.

• Леонид Мартинов, Нешто треће. Превод с руског. // У књизи: Л. Мартинов, Чисто небо. Саставио Андреј Базилевски. Вахазар — Интерпрес, Москва — Београд, 2017, стр. 175, 177.

• Николај Заболоцки, Све што било је у души. Саставио Андреј Базилевски. Двојезично издање. Превод с руског више преводилаца (овде се наводе само преводи М. Сибиновића). Вахазар — Интерпрес, Москва — Београд, 2017, 159 стр.
  Фудбал; Бакрорез; Болест; Грудвање; Кружни одводни канал; На степеништима; Циркус ; У кућама нашим; Шетња;Време; Време („Ираклиј, Тихон, Тома, Љова“; „Пријатна соба ушушкана“; „Седела тако у тој соби“; „И поче Ираклиј, оличење“; Песмица о времену; „Тада је опет пехар пуко“; „А да су погледали кроз прозор само“; „Ал погледавши с гађењем из свог кутка“; „Тада се Љова диже немо“); Човек у води; Звезде, руже и квадрати; Упозорење; Битка слонова; Тријумф земљоделстава (одломак); Пролог („Рђав, с лицем лепотана“); У овом брезовом шумарку; Опадају латице са мака; Успомена; Портрет; Киша; На киши; Последња љубав (одломци): 1. Чичак; 4. Последња љубав; 10. Старост. Било је давно то; Ластавица.

• Осип Мандељштам, Век мој, звер мој. Саставио Андреј Базилевски. Двојезично издање. Превод с руског више преводилаца (овде се наводе само преводи М. Сибиновића). Вахазар — Интерпрес, Москва — Београд, 2017, 181 стр.
  „У виру огромном бистро и замрачено“; „О небо, небо, тебе ћу да сневам“; „Ја мрзим да ме зари“; „Лик твој болан, лик твој расплинути“; „Отрован хлеб, ваздух испијен“; „С простирком од сламе , ниске саонице“; „На страшној висини је ватра што лута“; „Кад се на тргове спусти градска луна“; „Како је тешко и у пару“;„Зашто у кујни не бисмо присели“; „Чуј ме, из живота следи“; „Због врлине громовите векова нових“; „Твоја уска рамена да од бича црвене“; „Да, ја лежим у земљи и усне покрећем“; „У лице мразу сам гледати морам“; Песма о незнаном војнику (одломак): „Навире крв у аорте љуто“; „То ћу рећи на црно, шапатом“.

• Ана Ахматова, Песма последњег сусрета. Саставио Андреј Базилевски. Двојезично издање. Превод с руског више преводилаца (овде се наводе само преводи М. Сибиновића). Вахазар — Интерпрес, Москва — Београд, 2018, 168 стр.
  „Молим се прозорском зраку“; „Дуго са стајала пред адским вратима“; „Осмехну се с прага изигнута“; „Немиран, нежан, љубоморан стално“; „У људској блискости заветне границе постоје“; „Како то Неву оком мазиш“; „У пустом дому испод промрзлог крова“; „И чини ми се глас човека“; Растанак; „Као заручница права“; „Божји Анђел зимског јутра“; „Много пута ја проклињах“; „Судбину сам одредила“; „Широк и жут је вечерњи сјај“; „Нити хули, нит ме слави“; „Двадесет први. Ноћ. Понедељак“; „Кад је у болу самоубиства“; „Нисам завесу спуштала“; „Није ли необично што смо знали човека тог“; „Нисам за оне који лају“; „Све је разнето, предато, продано“; „Нестаћеш са овог света“; Басма; Последња здравица; Реквијем (одломци): Увод; I „Одвели те у само раздање“; IV „Да ти се поклоне, подсмешљивици“; V „Годину и по, сваког сата“; Епилог:2. „За помен се опет примиче час“. „Јасно је, мало ми радости дала“; Победницима; Нарицаљка; „Здесна, пустаре мрачне“; Успомени Александра Блока; „Опраштам свакоме од људи“; „Сусетка ће из жалости — два кварта цела“; „Ако си смрт — због чега плачеш и ти“; „Од света нам земаљског остаје“; „Од чудне лирике, где сваки корак тајну спрема“; „На стаклу дебља лед“; „А теби је мало на руском“; Песмама („Водисте ме беспућем буџака“); Одговор („Нисам је никаква пророчица“); „Заборавиће ме! Није него“); Одломак („И мени се учини, ватре управо“); „За уз пут, или Глас из таме“); Опроштајна; Тајне заната (одломци): 1. Стварање; 4. Песник. Успаванка; „Не понављај — душа је твоја богата“; „Све несахрањене — ја сахраних“; Брзина; „Мени је мук постао дом“; „И кад у свој дом уђем“; „И у сећању црном наћи ћеш, можда“; „Говорим, вероватно, у име многих“; „Болест ме кињи — свали ме три месеца у постељу“; „песник није човек, он је само дух“; Уместо посвете; „Пусти, и ја сам биле ко све што су“; „Научили смо више да се нећемо сусретати“;„Тако смо залуд ми стасали“; Из скица.

• Борис Пастернак, Никог дома неће бити. Саставио Андреј Базилевски. Двојезично издање. Превод с руског више преводилаца (овде се наводе само преводи М. Сибиновића). Вахазар — Интерпрес, Москва — Београд, 2018, 176 стр.
  Душа (Саставио Андреј Базилевски. Двојезично издање. Превод с руског више преводилаца („О, ослобођенице, памћење кад касни“); Не дирај; Mein liebechen, was villst du noch mehr ; Јануар 1919. године; „Мало нас је. Можда и троје“; Лештар; Нек буде; Изјава; Свитање; Липова алеја; „Култ личности је блатом мазан“; „Када поштено пронесем“; „Пред блеском земље из априла“; Осећај живота.

• Валериј Брјусов, Из лирике Валерија Брјусова (Летећи миш, Мучан поклон, Бројеви, Ми, Пролазници, Ја сам лепирак ноћни, Каменар, Магла, Надирући Хуни, Једро и галеб, Глас других светова, У вишњем свету) // Савременик плус (Београд), 2019, бр. 276–277–278, стр. 9– 17.

• Венац за Мандељштама. Прев. с руског. Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци — Нови Сад, 2019, 470 стр.
  Поезија.
  Звук опрезан и глух с висине; Silentium; Кад ме ударац за ударцем крља; Из вира сам злог и каловитог; У виру огромном бистро и замрачено; Шкољка; О небо, небо, тебе ћу да сневам; Ја мрзим да ме жари; Лик твој болан, лик твој расплинути; Не, не месец, већ бројчаник светли; Пад је редован сапутник страха; Петербуршке строфе; Снег с периферијских сокака; Адмиралитет; Огроман хлеб, ваздух испијен; На месецу не расте; Равнодневица; Природа је –сам овај Рим; Нека имена градова у цвету; Ја нисам слушао приче Осијана; Од уторка па до суботе; Несаница. Хомер. Затегнуто једро; Озлојеђено одлазе на брегове саме; Како ме велови и раскош одоре; С простирком од сламе, ниске саонице; Хладно ми је. Провидна пролет ; У Петропољу провидном да мремо; оватра што лута; Сумрак слободе; У кристалном вртлогу тколиком стрмином; Сестре, тежино и нежности; Узми за радост из дланова мојих; Када на тргове стигне градска Луна; Концерт на железничкој станици; Век; Налазач потковице; Крижуљна ода; Не, никад нисам био савременик ником; Из табора улице мрачне“; Заспала руља. Трг као славолук зија; Паде живот као падалица; Ником не причај шта знаш; Како је тешко и у пару; Јерменија; И људи урлају као животиње; Лењинград; С државним светом ја бејах тек дечије везан; Помози ми, Господе, ову ноћ да преживим; Зашто у кујни не бисмо присели; Рећи ћу ти искрено у лице; Због врлине гласовите векова нових; Боцкају трепавице. Навиру суза струје; Не, не могу се сакрити од листе глупости дуге; Ламарк; Татари, Узбеци и Немци ; Шуберт на води, Моцарт у птичјем цвркуту; Ми живимо под собом земљу не ћутећи; Твоја уска рамена рја лежим у земљи и усне покрећем; Лишив ме мора, залетишта и узлетишта; Кама; Исакиј се смрзао с мртве трепавице; Осмехни се, јагње гневно, са Рафаелове слике; У срцу века — без путање јасне; Са прозора виле старе; Зену ти у неба кори; Квасац света обилати; (Песме о Стаљину); У лице мразу сам гледати морам; У паучини светлости сам сада; Где овог јануара само да се денем; Песма о незнаном војнику; Још памти мојих ципела бат јасан; Ко светло–тамом измучени Рембрант;Опремљен видом уских оса; Беху очи још оштрије од сечива косе; Видео сам језеро да стоји насатке; То ћу рећи на црно, шапатом; Тајна вечера; Улицама дуж Кијева–Вија; Приносим уснама зеленило; Нишани ме крушка и вишња крај тује.
  
  Проза.
  Четврта проза.
  
  Есеји о уметности.
  Јутро акмеизма; О природи речи; Разговор о Дантеу.

• Александар Пушкин, Мој епитаф; Натпис на болничком зиду; Она; Радозналац; Како је слатко!…, ал, о богови, како опасно; Чаадајеву (Љубави, наде, тихе славе); Преживео сам жеље своје; Имао сам метресу уважену; Сужањ; Птичица; Завидим теби, питомче мора, смели;Слободе сејач усамљени; Мору; Чувај ме, драги талисмане; Кретање; Добровољно се манух многословља; И. И. Пушчину (Мој пријатељу, први друже); Зимски пут; У степи света жалосној, без краја; Анђео; Кобилице млада; Миљеник; Утопљеник; Гавран гаврану долеће; О, колико нам открића сјајна; Елегија (Угаснуло весеље лета лудих); Да нема нејасне привлачности; Јесен (Одломак); Војвода Милош; Мишљах, срце је изгубило; (Из Пиндемонтија.) // У књизи: Шта моје име за те значи. Изабране песме. Саставио Андреј Базилевски. Двојезично издање. Превод с руског више преводилаца (овде се наводе само преводи М. Сибиновића). Вахазар — Интерпрес, Москва — Београд, 2019.

• Николај Њекрасов, Песмице! Песмице! Јесам ли давно и ја геније био; Савремена ода; Тројка: Моралан човек; Давно — кад си да одем хтела; Ја нисам познат, нисам стицао; О, не сагињи главу победника; Свестан страхоте војне дуге; О, тривијалност и рутина су два џина; Размишљање пред парадним улазом; О времену (одломак) (Под окрутном човековом руком); Што ли си ми тако уситнило; Сваке године мој страх је све већи; Железница; Страшна година; Елегија (Нека ми причају да се мења мода); За портрет (Твоја права на славу о танкој нити стоје); Зини (Ти још да живиш имаш пуно права); Млади коњи (Јучерашња сцена); Због жеље за слободу своме роду; Осуда; Не беше злобан нити кваран; Сан (Ја усних сан: на хриди стојим); Подражавање Шилера (I Кад ти се с душом сплете); Брзо ћу — видим најаву лепу из тмуше. // У књизи: Шта моје име за те значи. Изабране песме. Саставио Андреј Базилевски. Двојезично издање. Превод с руског више преводилаца (овде се наводе само преводи М. Сибиновића). Вахазар — Интерпрес, Москва — Београд, 2019.

• Александар Пушкин, Песме: Чаадајеву; Сужањ;“Слободе сејач усамљени“; „Чувај ме, драги талисмане“; Зимски пут; „Гавран гаврану долеће“. // У алманаху: Српско–руски круг, Москва — Београд 2019/2020, стр. 47, 49, 51, 57, 590, 63.

• Николај Заболоцки, Звезде, руже и квадрати; Упозорење; Битка слонова. // У алманаху: Српско–руски круг, Москва — Београд 2019/2020, стр. 249, 251, 253, 255.

• Сергеј Јесењин, Ко сам шта сам. Изабране песме и поеме. Избор Ратко Чолаковић. Превод групе преводилаца (овде се наводе само преводи М. С.). „Ленто“, Београд, 2019, 379 стр.
  Уткала у језеро зраке рујна зора; Посипа цремуша снегом; Крпио сам чун под венцем; Покојнику; Песма старца разбојника; Капљице; Задимило вече, дрема мачак снени; На гробу; Пда снег; Ускршња звона; Добро јутро; Шта је то; Над плићаком трске зашуштале меке; Тројич н о јутро, јутрење се чује; Пође господ да види шта људска љубав вреди; Ој, Русијо, драга моја; Слутим божје ускрснуће; Белгија; Последње девојачко вече; За тебе само венац плетем; Парастос; Облак чипку у шуми исплео; Крава; Дол у чипку месечеву; Преко брда, преко долова жутих; Певају кола отегнуто; Тамо где је легло тајни; Појући зов; Русијо, махни крилом; Нит од зиме дрхти оскоруша; Гледам небо, гледам поља сита; О, крају киша, непогода; Јорданска голубица; Небески добошар; Узвитла се лишће као злато; Кобиљи бродови; Свете чудесни, свете мој древни; Опет плачу, бију се и пију; Русија совјетска; Младалачка лета с хазардерском славом; Писмо мајци; Балада о двадесет шесторици; Пасји син; Писмо од мајке; Одговор; Плави мај. Већ су сутони топли; У сваком раду нек буде среће; Идем кроз долину. На затиљку капа; Ја памтим ту косу са траком; Гори ми звездо, и не падај; Живот вам је — варка с топлом чамом; Ах, а шта је мачака на свету; У том свету пролазник сам само; Плаветна магла. И снежне ширине; У вече сиње, у вече јасно; Да ли ти то, стихотворче јадни; Шипражје и степе. Даљи; О, каква ноћ! Не могу, не; Ти не гледај презриво у мене; Кс сам? Шта сам? Само сањалица; Пугачов (Одломци).

• Осип Мандељштам, О небо, небо, тебе ћу да сневам; С простирком од сламе, ниске саонице; На страшној висини је ватра што лута; Како је тешко и у пару; Зашто у кујни не бисмо присели; Чуј ме, из живота следи; Твоја уска рамена да од бича црвене; Због врлине громовите векова нових. // У алманаху: Српско–руски круг, Москва — Београд 2020/2021, стр. 51, 53, 55, 59, 61, 63, 65.

Оригинална поезија М. Сибиновића

• Хоризонти: „пуно срце у души“; Хоризонти; Живот; „ Издевречиле се вреће“; „Измигољиле се мумије“; Дани и ноћи; Лепенске душе — Градина (Ниш), 2001, бр. 9–10–11–12, стр. 208–210.

• Текија савести; Сплетка; Зазор; Грумен; Римоплет // Буктиња (Неготин), 2009, бр. 22, стр. 41–43.

• Бдење (Сврљиг, Књажевац)..................................

• Режњеви времена. Поговор Љ. Рајковића Кожељца: Поезија бола, стрепње и наде. Белешка о писцу. „Крајински књижевни клуб“, НБ „Доситеј Новаковић“, Неготин, 2009, 247 стр. (Електронско издање)
  
  Предговор (с оштећеног листа старог летописа); Говори су коров данашњице: Режањ и врежа; „Пејзажи траже знатижељу“; Цивилизација; „шта то трепери“; „на прозору“; „Живот долази напрасно“; Колатерална штета; Борба за опстанак; Човек и Бог; Човек; Будућност; Тракалица; „Над мојом главом виси“; Бласфемија; Скица за судњи; „На иви висе гроздови“; „А кад се усни“; Уметност; Несувислост; Похвала откачености; Песници; „Прхну с врха муха“; „Језик палаца мозгом“; Сплетка; Што на ум; „ћутати као патуљак“; Преци; „Што пре, док имаш где“; Шалај; Хоризонти; Зар је могуће; 50. годишњица матуре; Живот; У вече позно; Грумен; Нечисте мисли; Забуна; Свет; Небески народ; Кореновање; Штрикер–р–рај; Лепенске душе; Текија савести; Иде Миле; „говори су коров данашњице“; Љиљак: Јутро; Ламент и…; Ко је плетиво; Мали човек; Истина; Тамни вилајет; Страх; Усуд; Снови Икарови; Са дршком на расклапање; Еколошки извештај; Савремена басна; Епидемија; Искон; Банане и фруле; Потоп; Пустолина; „с обе се стране“; Криве Дрине; „вешти се лукаво“; Част и чест; Зазoр; Алфа и омега; Стварност; Ко краде; Нови бећарац; Пожалица; Сину отаџбине; Народни посланик; Рука руци; Сласти власти; Стратешки план развоја; „Све би се“; Римоплет; Бела магија; Скок; Насилник; Увод у медитацију; Којештарије; Наша слобода; Бројалица; Бројеви; Знање; Историјско искуство; Аналогија; Разјашњење; Свеколико; Пламен; Чаролија; Мед и тација; Тело и душа; Срећа; Тајна; Поговор; Прамење семена: „Ослоних се о довратак да не паднем“; Поезија; Процес; Грана; Успење; Прамалеће; Из туђине; Живот; Занос; Велеград; Бит; Традиција; Судбина; Будућност; Зло семе; „Истргох од неке доиље пелену“; Пелена; Повратуша; Опаки свет; Знамење; Живот је свет; Збиља; Проблесци среће: Мој крст; Ништа није; Т(р)актат о срећи; Тугованка; Срећа и свећа; Задовољство; Срећа је; Дечје око; Игранка; Свет је вртешка; Тканица; Одушка; Шарада; Circulus vitiosus: Circulus vitiosus; Међе; Стварност; Ис–повест; Зелена јесен; Зелена вејавица; Проклетство; Подвижништво; Уштинута тама; Црни вилајет; Талог; Пејзаж; Блага цивилизације; Циклус; Ветар; Свеобухватност; Самотиња; Неминовност; Драма; Истина; Плач; Ноћ; Нова година; „много је привида на свету“; Нада; Зебра стрепње; Неустрашивост; Страст; Визије:Визија; Хлебњикову; Јабука цивилизације; „Понорница неће бити“; Претакање црно врање; Судба; Наша ствар; Смирај дана; Ромски роман; Коло, коло; Шалај, шаре; Јерес; Сан; Чаша меда; Пар–непар; Вилењак; Ама не т… но; Завичајни мотиви: Традиција; Нова песма; Тимок; Крајинско чудо; Виногорје; Од бучица нема бучја; Између заветина; „кажу“; „како до зуба“; Космички добоши; Прародитељски грех: Запис; Гемиш; Прародитељски грех; Друзи недрузи; Исконска правда; И тамо и амо; Пут; Лапсус и: Лапсус; На погребу; Опака кривуља; „људска је телесност“; „животворни сокови“; Математика и поезија; Здвојност; Српски избори; Трибунчина; Беспомоћје; Машина времена; Транзиција; Напредак; Да(в)нашња фреска: Да(в)нашња фреска. Опште место; Дунавска буника; Захвалност; Јава спава; Мој лепене; Освета; Недоумица; Наследници; Вирови; Лепенске душе; Текија савести; Спасење; И тамо Луна сузе лије; Зазор; Јутро; Земаљски живот; Јава.

• Ковчег; Руковет; Бомбардовање; „Живот у сенци“; „Ако је смрт природни део живота“; „Срећа отпузила“; Режањ и време; Нема ума у витлу времена; Срећа; Поговор; Инат; Так; Аутострадија; „Око бачене кости“ // Тиса (Нови Бечеј), 2010,

бр. 6–7, стр.

• Вожња // У књизи: Т. Мијовић, Зорану Радмиловићу песници и ликовни уметници. Зајечар, 2011, стр. 92–94.

• Видици // Буктиња (Неготин), 2011, бр. 37, стр. 69.

• Дан и ноћ // Буктиња (Неготин), 2011, бр. 37, стр. 69.

• Вирови // Буктиња, 2012, бр. 32, стр. 30.

• Хајдук Вељкова смрт // Буктиња (Неготин), 2013, бр. 36, стр. 56–57.

• Преображења // У књизи: М. Сибиновић, Ветар у гриви. Коњ у поезији словенских народа. Антологија. Интерпрес, Београд, 2011, стр. 399–400.

• Завештање // Власта Младеновић, Исток српске поезије (прилози за књижевну историју и избор песама). Народна библиотека „Доситеј Новаковић“, Неготин, 2017 стр. 50–51.

• Песме („Као што јесен лишће рони“ — Осенний ветер листья гонит; Боје — Краски; Прогноза времена — Прогноз погоды; Замена теза — Омен тезисами;Преображења — Преображения; „Да нема смрти, ко би се бојао мрака“ — Если б не было смерти, кто бы мрака боялся; „Живот је тесан за људе“ — „Жизнь для людей тесна“; „срећа отпузила“ — „счастье отползало“;Кристално јасно — Кристальная ясность; Тама у нама — Тьма в нас;Завештање — З авещание) // Српско–руски круг, књижевно–уметнички алманах) — Сербско–русский круг (Литературно-художественный альманах), Москва — Београд, 2019/2020, стр. 355–363.

• Јабука цивилизације // У књизи: Г. Симеуновић, Јабука у српској поезији. Панорама.

Београд, 2019, стр. 35.

• Јабука цивилизације; Аманет… Но; Лапсус. // Књижевне новине (Београд), 2019, бр. 1287–88, стр. 24.

Књиге и чланци у којима су цитирани радови М. Сибиновића

(Непотпуна)

• Й. Станишич, Воислав Илич u русская поэзия XIX в. // Сб.: Восприятие русской культуры на Западе, „Наука", Ленинград, 1975, стр. 193, 194, 212.

• Жарко Ружић, Српски јамб. „Матица српска“, Нови Сад, 1975, стр. 326, 480.

• Милорад Павич, Русская литература в семъе Иличей. // У зб.: Институт славяноведения и балканистики АН СССР — Москва, Матица сербска — Нови Сад, Русско–югославские литературные связи. Вторая поливина XIX — начало XX века. Москва, 1975, стр. 156.

• М. Павић, Илић, Војислав Ј. // Лексикон писаца, т. 2, стр. 453.

• Лермонтовская энциклопедия. Главный редактор В. А. Мануйлов. Институт русской литературы AH СССР (Пушкинский дом), Издательство "Советская энциклопедия", Москва, 1981, стр. 407.

• Vitomir Vuletić, Mihail Šolohov u srpskoj i hrvatskoj kritici. Filozofski fakultet u Novom Sadu, Novi Sad, 1981, str. 9, 55, 120.

• Р. Бугарски, О природи теорије превођења. // Зборник радова Института за стране језике и књижевности. Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, 1981, св. 3, стр. 87, 88.

• Й. Станишич, Йован Йованов и ч Змай u русская поэзия XX века. // Сб.: AH CCCP. Русская литература за рубежом, Ленинград, 1983, стр. 215, 252, 259, 264, 266,270, 271.

• Сава Бабић, Разабрати у плетиву. Есеји о преводилачком чину. „Књижевна заједница Новог Сада“, Београд, 1986, стр. 16, 66–69.

• Бранимир Човић, Уметност или занат. Уметност превођења. „Књижевна заједница Новог Сада“, Нови Сад, 1987, стр. 28, 43.

• Светозар Игњачевић, Теорија и историја превођења у Мостовима (1970 — 1984). // Мостови (Београд), 1985, св. 1 (61), стр. 2–4.

• Брана Човић, Уметност превођења или занат. Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1986, стр. 28, 43.

• Витомир Вулетић, Руско–српска књижевна поређења. Матица српска, Нови Сад, 1987, стр. 101.

• Симха Кабиљо–Шутић, Проблеми и модели превођења наше народне поезије на енглески језик. // У: Књижевно превођење: теорија и историја. Зборник радова. Уредник др Кринка Видаковић–Петров. Институт за књижевност и уметност — Београд, Пожаревац, 1989, стр. 227.

• Борис Хлебец, Општа начела превођења. Београд, 1989, 106,108,170,171, 207.

• Й. Станишич, Югославская литературная крипшка о русской поэзии (1900–1930–е годы). // Русская литература за рубежом, Ленинград, 1990, стр. 25. 89.

• 18. Т. М. Конопелько, Русский имажинизм в сербской критике. // Русская литература за рубежом, Лениград, 1990,101,107–110.

• Остоја Ђурић, Руска литерарна Србија. „Дечје новине“, Горњи Милановац, 1991, стр. 11, 281.

• О. Е. Воронова, Мировое есениноведение. // Филологические науки (Москва). 1992, № 2, стр. 46.

• Р. Ф. Доронина, Творческое взаимодействие u становление поэтической индивидуалъности. Войслав Илич u русская поэзия. // У: Матица српска, Нови Сад –Институт за славистику и балканистику Руске академије наука, Москва, Прилози проучавању српско–руских књижевних веза. X–XX век. Нови Сад, 1993, стр. 40, 42.

• Зоран Константиновић, Компаративно виђење српске књижевности. „Светови“, Нови Сад, 1993, стр. 84, 88, 216.

• Вукашин Костић, Јесењин у српској књижевности. „Просвета“, Ниш, 1993, стр. ?

• Мила Стојнић, Руско–српска књижевна преплитања. „Завет“, Београд, 1994, стр. 28, 209.

• Бранимир Човић, О критици књижевног превода. II У: Универзитет у Новом Саду. Годишњак Филозофског факултета, 1994, књ. ХХІ–ХХП, стр. 103, 104, 108, 110.

• Бранимир Човић, Поетика књижевног превођења. „Научна књига“, Београд, 1994, стр. 5, 7–9,13–14, 20–21, 24, 34, 66, 68, 78,123–124,160,195–196, 200–201.

• Н. М. Вагапова, Русская эмиграция в сербской культуре ХХ в. Сб. статей. Т. I, II / Под ред. М. Сибиновича, М. Межинской и А. Арсенева — Славяноведение. Российская Академия наук. Институт славяноведения и балканистики, 1995, № 4, стр. 106–107.

• A. Н. Захаров, Поэтика Есенина. Международная Академия информации. Гуманитарное отделение. Филологический центр, Москва, 1995, стр. 13–14, 22, 38, 41.

• Богадан Косановић, Јесењинов имажинизам у српској књижевној критици. // У: Зборник Матице српске за славистику (Нови Сад), 1996, бр. 50–51, стр. 209–210, 214.

• В. В. Юнак, Сербская u хорватская литературная критика о С. А. Есенине (1920–е — 1980–е годы). Автореферат на соискание ученой степени кандидата филологических наук. РАН Институт славяноведения. Москва, 1996, стр. 15–19.

• Т. Флор–Есенина, Современники Есенина о „Романе без вранья“ Мариенгофа. // У: Новое о Есенине. О, Русь, взмахни крылами. Есенинский сборник. Выпуск I. РАН, Институт мировой литературы им. Горького, „Наследие“, Москва, 1996, стр. 184.

• 31. Љуба Вукомановић, Трагом Јесењина. „Светови“, Нови Сад, 1997. стр. 17–18, 32–33,103,155–156,157, 339.

• Milana Piletić, Vremenska distanca u prevođenju književnog teksta (Na primerima iz italijanskih renesansnih tekstova i njihovih savremenih prevoda). Filološki fakultet, Beograd, 1997, str. 36, 43, 51, 80, 114, 206.

• B. Мајаковски, Облак у панталонама. Приредио Вук Минић. Унирекс –Подгорица, Завод за уџбенике и наставна средства — Подгорица, Подгорица, 1997, стр. 68–69.

• I. A. Чарота, Беларуская література XX стагоддзя і працэсы нацыаналънага самовызначэння. Аўторэферат дысертацыі на атрыманне навуковай ступені доктара філалагічных навук. Мінск, 1998, стр. 6, 24.

• Irena Lukšić, Dubravka Sesar, Slavenski emigranti u hrvatskoj kulturi. // У: Croatica (Zagreb). Prinosi proučavanju hrvatske književnosti. Hrvatsko filološko društvo, 1998, sv. 45–46, str. 299.

• Сава Пенчић, Словенске компаративне теме. „Просвета“, Ниш, 1998, стр. 111.

• Милан Ранковић, Историја српске естетике. Завод за уџбенике и наставна средства Србије, Београд, 1998, стр. 143.

• Г. Поповић, Изложба у Универзитетској библиотеци. Словенска поезија овог века. // Политика, 1999, бр. 30915, стр. 23.

• Л. Арсова, Преведување. Теорија и практика. Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Скопје, 1999, стр. 74–75, 80, 213–214, 228, 229, 239, 274, 275.

• Ј. Јанићијевић, Књижевни превод и преводна књижевност, Београд, 1999, 108, 152–153.

• О. Јанковић, Студија о Десанки Максимовић. // Дневник (Нови Сад). 1999, 6. октобар, стр. 16.

• М. Топер, Перевод в системе сравнителъного литературоведения. РАН, Институт мировой литературы им. A. М. Горького, „Наследие“, Москва, 2000, стр.12, 177, 242.

• А. Г. Шешкен, Русская и югославские литературы в свете компаративистики. Москва, 2003, стр. 3, 10, 29, 42, 55, 56, 58, 101.

• Јован Јанићијевић, Љермонтов у српској и хрватској култури. // Преводилац (Београд), 2005, бр. 1– 2, стр. 42, 43, 44.

• Љ. Поповић, Фокусна перспектива украјинске књижевности. Филолошки факултет, Београд, 2007, стр. 72, 88–91, 93, 112, 81.

• Над целокупним делом Десанке Максимовић. Зборник радова. Уредио Станиша Тутњевић. У зборнику радова: Над целокупним делом Десанке Максимовић. Задужбина „Десанка Максимовић“, Београд, 2013, стр. 328, 341, 343.

• Миливоје Баћовић, Акта за сива вакта. Беосинг, Београд, 2014, стр. 51–54, 64–65, 75–79, 195–197, 231.

• Т. Попович, Сербская мысль о русской литературе. Белград, 2015, стр. 10, 13, 15, 103–173, 619–620.

• Т. Попович, А. С. Пушкин в диалоге с другим. Издательство Нижегородского университета, Большое Болдино — Нижний Новгород, 2018, стр. 86.

• Anđelka Cvijić, U spomen velikom pesniku. // Danas, 2019, br. 7866–7867, str. X

• С. Игњатовић, Поводом објављивања велезборника „Венац за Мандељштама“ // У:

Печат (Београд), 2019, бр. 586, стр. 58–59.

Подаци о М. Сибиновићу у енциклопедијама и слични написи из других публикација

(Непотпуна)

• Љуба Вукмановић, Писмо сестре Шуре. // Дневник (Нови Сад), 1967, 30. април, 1. и 2. мај, стр. 11. <О писму Јесењинове сестре A. A. Јесењин М. Сибиновићу поводом београдског издања Сабраних дела С. Јесењина>

• 2. Н. Давыдова, Сергею Есенину посвящается. <О гостовању М. Сибиновића на књижевно–музичкој вечери посвећеној Јесењину, одржаној у Москви у организацији часописа „Огонек“>. // Огонек (Москва), 1971, №. 42, стр. 30.

• Т. П. Попова, 100–летие славистики в белградском университете. // Вестник Московского университета. Филология, № 6, стр. 82.

• Jugoslovenski književni leksikon, Matica srpska, Novi Sad, 1986, str. 740.

• Мала енциклопедија Просвета: Општа енциклопедија у три тома, том 3. — Београд. Под одредницом Сибиновић, Миодраг.

• Й. Яничиевич, Переводы u изучение Лермонтова за рубежом. Югославия. // Лермонтовская энциклопедия, Советская энциклопедия, Москва, 1981, стр. 406–408.

• Марина Костић, Разговори са ауторима: др Миодраг Сибиновић. Пета вештина за четири стране света < Интервју o превођењу, o образовању преводилаца и проблемима наставе страних језика на нефилолошким факултетима Универзитета у Београду>. // Просветни преглед, 1986, бр 1580, стр. 8.

• Милена Вукоје, Др Миодраг Сибиновић о „одливу мозгова" у иностранство. Крадљивци мозгова. // Просветни преглед (Б.), 1986, бр. 1583 (26), стр. 3.

• Разговор са Миодрагом Сибиновићем, председником Просветног савета у Београду. Промена дo промене. // Крајина (Неготин), 1986, бр. 211, стр. 7.

• Вања Булић, Др Миодраг Сибиновић, председник Просветног савета Србије. Тражи се жива школа. // Просветни преглед (Б.), 1987, бр. 1609 (11), стр. 5.

• Оливера Шејић, Разговор с поводом. Квалитетније образовање предуслов развоја. // Комунист (Б.), 1987, бр. 1556, стр. 17.

• Koje ko u Srbiji 1991.Лексикон „Библиофон“. — Београд, 1990, стр. 424.

• Ko je ko u Srbiji '95. Intelektualna, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Биографски лексикон, "Библиофон", Београд, 1995, стр. 513–514.

• Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Биографски лексикон, „Библиофон“, Београд, 1996, стр. 500.

• РАН, Институт славяноведения и балканистики, Русская эмиграция в Югославии. Москва, 1996, стр. 348.

• Н. Мијушковић, Миодраг Сибиновић, професор Филолошког факултета, о Закону о универзитету. Факултет — монета за поткусуривање. Универзитет у одређеном тренутку није био довољно сложан. // Глас јавности (Београд), 1998, бр. 86 (5. август).

• С. Палић, У организацији новог декана отпочео десант на Филолошки факултет. // Дневни телеграф (Београд), 1998, 30. октобар.

• С. Палић, Миодраг Сибиновић, професор руске књижевности одлази у пензију четири године раније.„“ Не могу да гледам оргијање примитивизма.“ // Дневни телеграф (Београд), 1998, бр. 953 (13. септембра).

• Белешка о приређивачу и преводиоцу књиге. // У књизи: Осип Мандељштам, Песме и есеји. „Просвета“, Београд, 1999, стр. 285.

• Белешка о писцу. // У књизи: М. Сибиновић, Пушкинов и српски „Евгеније Оњегин“, Београд, 1999, стр. 189–190.

• Јован Јанићијевић, Др Миодраг Сибиновић // Prevodilac (Beograd), 1999, br. 3–4, str. 71–77.

• Белешка о писцу. // У књизи: M. Сибиновић, Руски књижевни источници , „Просвета“, Ниш, 2000, стр. 175–176.

• Ана Јаковљевић, Прослава два века Пушкина код нас. // Prevodilac (Beograd), 2000, br. 3–4, str. 62–67.

• Милена Ивановић, Миодраг Сибиновић. // Альманах перекладацькоï майстернi 2000–2001. Том 3. Переклади i рецензiï. Книга 1, Львiв — Дрогобич, 2002, стр. 146.

• Јеврем Дамњановић, Завичајна књига Тимочана и Крајинаца, Београд, 2006, стр. 327–329.

• Основни био–библиографски подаци о Миодрагу Сибиновићу. Библиографија ауторских књига. Библиографија најзначајнијих књига превода. // Развитак (Зајечар), 2006, бр. 225–226, стр. 46–48.

• Витомир Стевановић, Књажевачка гимназија у свету науке. Књажевац, 2007, стр. 319–326.

• Енциклопедија српског народа, Београд, Завод за уџбенике, Београд, 2008.

• Јован Јанићијевић, Миодраг Сибиновић. // У књизи: Ј. Јанићијевић, Огледи и недогледи. Драслар партнер, Београд, 2010, стр. 231–234.

• Владана Стојадиновић, Милена Милошевић Мицић, Бојана Илијић, Књажевац од А до Ш, Књажевац , 2013, стр. 117.

• Светлана Гољак, Десет година српске белорусистике. // У зборнику: Универзитетска славистика. Традиције. Савремено стање. Перспективе. Београд, 2017, стр. 180, 182.