Обратни речник српскога језика

Издавачи Обратног речника српскога језика (Матица српска, Институт за српски језик, један од оснивача Одбора, и Палчић) доставили су нам четири рецензије Обратног речника, с молбом да се Одбор огласи својим закључком намењеним најширој научној и културној јавности, домаћој и страној. Рецензије за ову књигу потичу из пера др Ивана Клајна, члана Одбора и дописног члана САНУ, др Драга Ћупића, члана Одбора и научног саветника, др Слободана Реметића, члана Одбора, редовног професора универзитета и директора Института за српски језик, и др Јелице Јокановић-Михајлов, председника Комисије за фонологију и доцента Филолошког факултета у Београду.

Комисија за односе с јавношћу и решавање неодложних питања (Комисија Одбора бр. 7), на својој четвртој овогодишњој седници, одржаној 28. децембра 2000. године ѕ полазећи од понуђених рецензија ѕ утврдила је следећи текст Закључка бр. 16:

Обратни речник српскога језика, чији је аутор др Мирослав Николић, члан Одбора и виши научни сарадник Института за српски језик, представља капитално дело српске лексикографије и српске науке о језику у целини. Сложене задатке обратног речника, чији је обим нешто већи од 1 400 страница а обухвата више од 163 000 акцентованих лексема, аутор је решио више него успешно поштујући све принципе модерне лексикографије, почев од одбира одредница, које махом припадају стандардној лексици, па све до њихове мериторне обраде.

Пошто у савременој српској лексикографији није било дела пожељног и потребног обима која би могла послужити за израду обратног речника, аутор је морао правити мукотрпан избор из већег броја постојећих лексикографских остварења, првенствено оних из друге половине 20. века. Њихов систематски преглед омогућио је израду речника чији број одредница за око 20 000 надилази обим шестотомног Речника Матице српске, највећег речника нашега књижевног језика досад.

Да је аутор само сакупио и инверзним азбучним редом постројио све те одреднице, тиме би већ створио драгоцено оруђе за будућа истраживања у лексикографији, морфологији, фонологији и другим областима српске лингвистике. Он је, међутим, уложио знатно већи труд. Одредницама је брижљиво означио врсту речи, раздвојио хомониме, уз кратке али јасне одредбе значења (нпр. бор¹ м [ дрво] , бор² м [ хем.] ), и навео извор из којег је свака реч узета. Варијанте су наведене посебно, према месту у азбучном реду: тако су, рецимо, све именице на -иста другде поновљене са завршетком -ист; уз придеве на -ски, -чки, -шки додати су и одговарајући прилози где год постоје, с једином разликом у дужини завршног -и.

Аутор је све одреднице акцентовао, што није био нимало лак посао будући да од поменутих извора само мањи део има акцентоване одреднице. Екавски и ијекавски облици дати су посебно. Означено је и непостојано а, тачком испод слова. Тамо где норма допушта двојаки акцент, аутор је испод главне одреднице додавао и прозодијску варијанту. То му је знатно увећало обим посла, јер је на више места низове узастопних одредница морао удвајати, на пример код одредница на -оница (топионица : топионица и сл.), код многих деминутива на -ашце, -ешце (сунашце : сунашце и сл.), код именица на -метар (с ненаглашеном дужином на е или без ње), код именица на -фил и другде.

Како је ово дело првенац у србистици и како је урађено на високом научном нивоу, који је у складу с већ познатим дометима у лингвистици њенога аутора др Мирослава Николића, то ће речник бити од изузетне користи и дело неопходно и незаменљиво у нашој науци о језику. У речнику су дати поуздани научни подаци свима који се баве фонетиком и фонологијом, акцентологијом, морфологијом и морфофонологијом, затим лексикографијом (књижевном и дијалекатском, укључујући и терминолошку), те специјалистима за ономастику, студентима и наставницима на свим нивоима, песницима који воле риму и преводиоцима римованих страних текстова, као и свима другима које интересује структура српске лексике. Особито ће добро доћи ауторима двојезичких речника српскога и других језика.

* *

*

Одбор за стандардизацију српског језика, под чијим је окриљем настало ово дело, топло захваљује свима онима који су помогли његов излазак на светло дана, а нарочито Министарству културе Републике Србије, Министарству за науку и технологију Републике Србије, Министарству просвјете и науке Републике Црне Горе, Министарству науке и културе Републике Српске и Филозофском факултету у Бањој Луци.

// Пројекат Растко / Филологија //
[ Промена писма | Претраживање | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]