Случајност која се могла избећи

(Реаговање на графијски изглед документа Prvih sto dana Vlade Republike Srbije)

Уводне напомене

Недавно смо, крајем фебруара 2001. године, Народној скупштини Републике Србије упутили Одлуку бр. 17 Одбора за стандардизацију српског језика, која је представљала Реаговање Одбора на Предлог закона о изменама и допунама Закона о службеној употреби језика и писама, припремљен крајем 2000. године у Скупштини АП Војводина.

У првој половини марта 2001. Одлуку бр. 17 с копијом пропратног писма Народној скупштини доставили смо и Влади Републике Србије и Републичком секретаријату за законодавство. Нажалост, писменог одговора нисмо добили ни с једне од тих адреса. Сада смо приморани на нову одлуку, на ново реаговање сличним поводом.

Ново реаговање

Не хотећи да верујемо како нашу Одлуку бр. 17, тј. наше реаговање на војвођански предлог закона, нико није озбиљније разматрао, обзнањујемо ново реаговање сличним поводом, овог пута на документ Prvih sto dana Vlade Republike Srbije. Тај документ, без датума, па и без податка ко га је и када припремио, дошао нам је ових дана до руку и, на известан начин, обрадовао нас, јер је био пун садржајних, свеже уобличених и упечатљивих порука.

Међутим, читав тај документ одштампан је латиницом премда важећи Закон о службеној употреби језика и писама ѕ допуштајући и секундарно писмо наше културе у неким елементима службене употребе језика и писама (нпр. у саобраћајним знацима) ѕ свакоме јасно ставља до знања да је (и када је све) у службеној употреби искључиво ћирилица, примарно писмо културе српскога језика. Једноставно, изостало је оно што се очекивало ѕ да Владин документ, као и сви њему слични, буде писан ћирилицом.

Ми се, наравно, бојимо "склада" с оним залагањем што долази из Скупштине АП Војводина, које би, под изговором "равноправности" писама, водило ономе што се већ десило: у центру Новог Сада и Београда, судећи по налазима новосадског Удружења за заштиту ћирилице српског језика, примарно писмо сасвим је неравноправно са секундарним. Залагање за равноправност двају писама не може се у постојећим околностима разумети друкчије него као допринос одумирању примарног писма, сличноме одумирању државе на којем се инсистирало у доба ФНРЈ и СФРЈ.

Стога ово наше реаговање не треба разумети друкчије него као наше залагање за примену важећег закона и упозорење да није разборито, не барем у службеној употреби, наговештавати одрицање од тако значајног културног наслеђа и знамења наше националне културе. Хтели бисмо, у ствари, да ваш азбучни пропуст разумемо првенствено као случајност која се могла избећи.

Ако и сметнемо с ума како се понашају нама сродне источноевропске ћириличке земље, не смемо занемарити чињеницу да Грчка, пуноправна чланица Европске уније, ни најмање не нагриза своје писмо, јединствено у европским и светским размерама. Ћирилица је, насупрот грчком писму, међународни алфабет са више десетина милиона активних корисника и, као део светског културног наслеђа, она је од епохалног значаја за целокупно човечанство и у садашњости и у будућности.

Евентуално порицање ћирилице, нашега давнашњег културног наслеђа, можда ће се некоме у Европи и свидети, али то неће увећати наше самопоштовање нити уважавање које очекујемо од других.

* * *

Са садржајем ове одлуке, утврђене 17. маја 2001. године на седници Комисије за односе с јавношћу и решавање неодложних питања, преко јавних гласила и на други начин упознаће се најшира јавност. Седници Комисије присуствовали су сви њени чланови.

// Пројекат Растко / Филологија //
[ Промена писма | Претраживање | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]