Промена писма Новости О Пројекту Претрага Мапа пројекта Контакт Помоћ
Nauke
Antropologija i etnologija
Arheologija
Bogoslovlje
Istorija
Lingvistika
Filosofija
Umetnosti
Drama i pozoriste
Knjizevnost
Likovna umetnost
Muzika
Strip
Film i televizija
Fotografija

Добродошли на српски део „Пројекта Растко“,
непрофитне мреже електронских библиотека, стручних установа и локалних заједница посвећених уметностима, традицијама и друштвеним наукама.


Плаћени оглас

42. награда "Бранислав Нушић"

"Валцер за Олгу" Зорана Стефановића најбоља драма 2021.

 

На 42. конкурсу за оригинални драмски текст за 2021. годину, жири у саставу Бошко Сувајџић, председник, Стојан Срдић и Зоран Ђикић, донео је одлуку да се за најбољу драму прогласи текст „Валцер за Олгу“ Зорана Стефановића. Ова одлука је донета једногласно.

У драми су последњи дани руске царске породице Романових, виђени кроз судбину најстарије царске кћери књегиње Олге, којој је дата могућност да утиче на историју Словена и Човечанства након бољшевичке револуције.

Драма је објављена у едицији Савремена српска драма број 59, као папирна књига али и као електронска на званичном сајту Удружења драмских писаца Србије (www.drama.org.rs).

Верзија драме је објављена и на Пројекту Растко: Валцер за Олгу: Крвава бајка и народна забава.

-


 


26. фебруар 2022: Највећа електронска ауторска библиотека о мачевању

Мачевање, заборављена заоставштина предака

 

Историја човечанства је историја борбе а историја борбе је највећим делом историја мача.“ — Ричард Бартон

Мач није само пуко оружје намењено крвавој борби. Он је у свим развијенијим културама одувек био и знак достојанства, одличје части, сакрални предмет који има мистичну моћ живота и смрти, раскршће између добра и зла, овостраног и оностраног, царства профаног и светог. Он је симболизовао и богињу правде која раздваја кривицу од невиности, моћ и снагу, светлост и мудрост... — Александар Станковић, аутор библиотеке

Десетине књига и предавања имате на електронској библиотеци Мачевање, заборављена заоставштине предака


28. фебруар 2022: Пеца Петровић Марш на трагу пријатеља Душка Радовића

Е-библиотека „Београде, лаку ноћ“

Сада је тачно 19.03 (Зашто и ова 3 минута — нека одгонетну они који су некада слушали Стари добри Студио Б)

Београде, Београде, на ушћу двеју река испод Авале...

Београде, лаку ноћ!

Винаверовски наставак некадашњих јутарњих жаока непревазиђеног Душка Радовића – вечерњим инјекцијама „Пецилина“ — лека против лошег расположења његовог СтудиоБеовског саборца Пеце Петровића (ППМ-а) у писаној форми

  1. Како се сналазе млађи нараштаји у тешкоћама које их окружују . Стално конкуришу код очева и мајки за приступ њиховим пензионим фондовима. ... ...

 Читајте даље на: Београде, лаку ноћ — садржај

6. 2. 2022: Десет година електронске библиотеке

Философија рата и мира

 

Из предговора проф. др Илије Кајтеза: "Зашто доводити у међусобну везу философију (философе) и рат и мир. Плодотворност и оправданост оваквог приступа може бити несумњива, јер није могуће открити макар један вео тајне рата и мира и разапетог и распетог човека између и у њима, ако то не чинимо помоћу оног облика људског сазнања и вековне мудрости које су мисаоно најмоћније и сазнајно најдубље у историји човечанства. Велови сваке тајне се најбоље откривају досегнутом тајном. После философског синтетичког, умног и промишљеног приступа могу много лакше и плодоносније да наступе самостално, или у потребној сарадњи са философијом, остале посебне и појединачне науке. Философи увек и изнова постављају иста и нерешива питања људског битисања и сваког смисла, јер они истрајно покрећу и пропитују „мучну прастару загонетку постојања“ и у понављању онтолошких проблема и могућих врсних решења показује се потреба, неизбежност, моћ, нужност и оправдање вредности философије. Човек је упућен на своју прошлост да би боље и правилније сагледао будућност света и избегао све замке и опасности бурне садашњости. Човек окренут прошлом није заробљеник Старог, него мудар човек који настоји да не понавља учињене погрешке и поноре прошлих дана. [...]" ПРОЧИТАЈ ЦЕО ЕСЕЈ

Е-библиотека Философија рата и мира


28. јун 2020: Комисија за фолклористику Међународног комитета слависта у 2020.

Нови интернет портал као нови увид у светску славистику

 

Комисија за фолклористику Међународног комитета слависта добила је у јуну 2020. нови Интернет сајт–портал на адреси www.slavika.org/folklor/ који је садржином и профилом већ сада референтно место славистике и словенских студија на Интернету, са обиљем ексклузивног материјала

Богатством и квалитетом прилога, свежом и интегралном сликом фолклористике, портал Комисије за фолклористику Међународног комитета слависта даје преко потребан подстрек светској славистици. Појавивши се у право време и у правом облику нови портал се показао као озбиљан међународни ресурс већ у почетку, прилично јасно најављујући и нову фазу рада Комисије.


24. мај 2020: Нова славистичка библиотека на Пројекту Растко

Пројекат Растко — Белорусија

 


19. децембар 2019: Нова ауторска библиотека

Електронска библиотека Миодрага Сибиновића – празник словенских култура

 

У оквиру библиотеке посвећене угледном русисти, слависти и преводиоцу, читаоцима и истраживачима ће бити бесплатно доступни преводи најзначајнијих руских и источноевропских писаца, Сибиновићеве ауторске књиге, студије, приређене збирке, библиографија, осврти на дело и аудиовизуелни записи.

Библиотека Миодраг Сибиновић




Предраг Ристић - Пеђа Исус (1931-2019)

Одлазак градитеља

Pedja Ristic.jpgО проф. Ристићу Предраг Ристић - Пеђа Исус, биографија (Библиотека Предраг Ристић на ПројектуРастко)

Његови текстови


Радивој Богичевић (1940-2014)

Словен у трку за јеленом

У недељу, 4. августа 2019. у Београду, након кратке болести изненадно је преминуо творац бесмртног Аканта — Радивој Раде Богичевић, велики српски стрипар, аниматор, илустратор, сликар и писац. Сећања Срећка Јовановића на Радивоја Богичевића (2007)

 


28. јун 2019: Нова ауторска електронска библиотека

Дејан Ајдачић - Истраживања словенских култура

Дејан Ајдачић - Истраживања словенских култура

Дејан Ајдачић српски је филолог, фолклориста, етнолингвиста, теоретичар књижевности, преводилац и уредник. Библиотека „Дејан Ајдачић: Истраживање словенских култура“ је почела са објављивањем прилога 28. јануара 2007, а као засебан сајт формирана је 28. јуна 2019.

Дејан Ајдачић - Истраживања словенских култура

 


19. април 2019: Афоризми добијају своју библотеку

Мудрост у Малом: Библиотека афоризама

 

Афоризми у Србији имају дуги живот у часописима и књигама, али и памћењу људи који их изговарају понекад и не знајући име његовог творца, и кратки живот у сусретима афористичара. „Пројекат Растко“ у двадесет другој години свог постојања отвара библиотеку афоризама „Мудрост у Малом“ која садржи афоризме у ауторским књигама, антологијама, мањим колекцијама, биографије афористичара, разговоре са њима, најаве и архиву догађаја, листу линкова на сродне сајтове.

Мудрост у Малом: Библиотека афоризама

 


 


Нови рад професора Јежија Бартмињског

Метафора Европе као „дома“

 

Jerzy Bartmiński: Language in the Context of Culture: the metaphor of "Europe as home" in this day and age (PDF),
Biblioteka Przeglądu Rusycystycznego Nr 27 Z prac na XVI Kongres Slawistów

 

Jerzy Bartmiński:Język w kontekście kultury czyli co dziś znaczy metafora "europejski dom"? (PDF)
Biblioteka Przeglądu Rusycystycznego Nr 27 Z prac na XVI Kongres Slawistów

 


Konferencja Młodych Polskich Serbistów, 15-16.03. 2018.

Конференција младих пољских србиста

 

Katedra Filologii Słowiańskiej w dniach 15-16 marca 2018 r. organizuje "Konferencję Młodych Polskich Serbistów" na Wydziale Filologicznym (ul. Pomorska 171/173) Uniwersytetu Łódzkiego


24. новембар 2016.

Фотомонографија „Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској“

У Свечаној сали Дома Војске Србије у четвртак 24. новембра 2016. године са почетком у 13 часова биће одржана промоција фотомонографије „Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia“.

У историјско-документарној књизи презентовани су исцрпни подаци о страдању српских цркава, свештенства и српског народа у Независној Држави Хрватској. Књига доноси биографије и податке о страдању 227 српских свештеника, од који су већина убијени у својим домовима, у црквама или у госпићким и јасеновачким логорима. Описани су и начини уморства појединих свештеника и бројни примери бруталног затирања свештеничких породица. 

Фотомонографију у издању издавачког друштва „Свет књиге“ на промоцији ће представити:епископ пакрачко-славонски мр Јован (Ћулибрк), академик Љубодраг Димић, др Предраг Ј. Марковић, Стево Ћосовић, уредник и Јован Мирковић, аутор.
 
У програму учествује Светлана Спајић, сакупљач, обрађивач и интерпретатор традиционалних песама.

 


12. новембар 2016: Преминуо проф. Ђорђе Јанковић (1947-2016)

Упокојио се великан словенске археологије и културе

 


У Београду се 12. новембра 2016. упокојио проф. др Ђорђе Јанковић, археолог, рођен 1947. године, један од најзначајнијих стручњака словенске археологије у свету. Руководио је бројним истраживањима на простору бивше Југославије. Аутор је чланака, расправа и монографија о касноантичкој и средњовековној археологији Западног Балкана, као и пореклу Словена и Срба која су од интереса за разјашњавање етногенетских процеса у Европи.

Сахрана великана словенске археологије и културе биће у четвртак, 17. новембра, на Новом гробљу, у Београду. Опело ће бити служено у руској Иверској капели, с почетком у 14:30 часова, а сахрана у 15:00.

Ин мемориами

Електронска издања дела Ђорђа Јанковића

 


1. март 2013: Нова књига Дејана Ајдачића

Еротославија : преображења Ероса у словенским књижевностима

Дејан Ајдачић - Еротославија

У књизи Еротославија слависта Дејан Ајдачић тумачи преображења љубави и еротике у словенским књижевностима.

Врстан познавалац словенских књижевности указује на уметничке, историјске и антрополошке чиниоце у делима о љубави различитих епоха – од прича и песама усмене традиције, стихова ренесансних песника, прозе и поезије 19. и 20. века, до текстова код нас мало познатих савремених аутора.

Приступом који прекорачује границе жанрова и поетика, Ајдачић се усредсређује на свет осећања, мотиве завођења, стида, прељубе и блуда, уздржавања у љубави, инфантилизма и јувенилизације, осветљава фантазматске описе љубави и тела будућности у радовима о научној фантастици, те представе о Другоме у љубави.

Аутор читаоце увлачи у своја промишљања, наводи их на поновно читање разматраних дела, а истраживаче књижевности и култура на њихова нова истраживања.

„Нови Албатрос“, Београд, 2013, ISBN 978-86-6081-110-5

Више о књизи


Понедељак 18. октобар 2010: Нове књиге Дејана Ајдачића

„Футурославија“ и „Славистичка истраживања“ на украјинском!

Деян Айдачич: Футурославія

Деян Айдачич

Футурославія. Літературознавчі огляди про футурофантастику

Славістичні дослідження: фольклористичні, літературознавчі, мовознавчі


Београдска промоција куће Словославија

Две књиге у част академика Пера Јакобсена

Пројекат Растко вас позива на представљање нових књига издавачке куће СловоСлавиа:

Пер Јакобсен, „Јужнословенске теме“  и  „У част Пера Јакобсена“. Зборник радова



Пер Јакобсен

Учествују: Предраг Палавестра, Јован Делић, Дејан Ајдачић, Персида Лазаревић Ди Ђакомо
и
Пер Јакобсен

[Музички програм: „Дивертименто н. 1“ В. А. Моцарта, изводи гудачки трио]

Уторак, 4. мај 2010. године, 12:00 часова
Културни центар Београда, Галерија Артгет
Трг Републике 5/I, Београд


Успех српске енциклопедистике

Википедија на српском објавила стохиљадити чланак

Википедија 20. новембра, у 8 часова и 8 минута, Википедија на српском језику добила је свој стохиљадити чланак. Јубиларни чланак је о Пакленим острвима (Паклинским острвима), архипелагу код Хвара са шеснаест острва, а његов аутор уредник који доприноси Википедији под псеудонимом XZ.

Овим поводом, Викимедија Србије организује конференцију за штампу у Дому омладине Београда у четвртак, 26. новембра, са почетком у 13 часова, на којој ће медијима представити овај догађај.

Википедија на српском језику је тренутно 29. Википедија по броју чланака и највећа на било ком јужнословенском језику, као и највећа енциклопедија на српском језику уопште. Википедија на српском језику има преко 240.000 посета дневно, што је чини седмим најпосећенијим сајтом у Србији. До сто хиљада чланака, што по количини текста одговара корпусу од четрдесет одштампаних енциклопедијских томова, стигла је захваљујући шестогодишњем раду више хиљада својих уредника.


6. мај 2008: Нова електронска библиотека

Историја медицине • History of Medicine

Историја медицине

Историја медицине • History of Medicine

Електронска библиотека „Историја медицине“ је непрофитни подухват, слободног приступа за све читаоце а намењена је образовању најшире публике.

Жеља нам је да јавности пружимо монографије, чланке, приказе, изворе о великим личностима, пожртвовању и херојству, друштвеном и културном напретку, заблудама, начинима на који је медицина бранила и подизала народе, државе и човечанство.

Да осветлимо друштвену и културну историју и кроз призму лекара и лекарства....


Нова монографија и сајт

Средњовековни мачеви у Југоисточној Европи

Средњовековни мачеви у Југоисточној Европи

Mediaeval Swords from Southeastern Europe
Средњовековни мачеви у Југоисточној Европи

  • "Пред нама је, дакле, прва студија из ове области код нас, која ће несумњиво на најбољи начин представити нашу науку стручној јавности у свету..." — Бранка Милосављевић, Весник војног музеја
  • "Дело које представља прекретницу у проучавању мачева са наших простора и изводи их на светску сцену у великом стилу..." — Вук Обрадовић, Национална асоцијација за оружје Србије

О аутору, Марку Алексићу


30. 9. 2007: Е-библиотека неоавангарде

Сигнализам @ Пројекат Растко

Сигнализам (лат. signum - знак) је међународни неоавангардни књижевно-уметнички покрет, настао у српској култури средином шездесетих, а присталице на ширем југословенском простору стекао је крајем шездесетих и почетком седамдесетих година. Почеци сигнализма везују се за 1959, када оснивач и теоретичар овога покрета Мирољуб Тодоровић почео с експериментима у језику, уверен да нема револуције у поезији уколико се она не изврши у њеном основном медијуму — у језику.

Библиотека "Сигнализам @ Пројекат Растко • Signalism @ Project Rastko"


Претходне новости...



IN4S Portal


Плаћени огласи

Покрајинска седишта

Projekat Rastko - Danmark Projekat Rastko - Italija Projekat Rastko - Makedonija Projekat Rastko - Rusija Projekat Rastko - Drina Projekt Rastko - Kaszebe Projekat Rastko - Slovenija Projekat Rastko - Gora Projekt Rastko - Polska Project Rastko - Lusatia Projekat Rastko - Bugarska Projecti Rastko - Shkoder Projekat Rastko - Banja Luka Projekat Rastko - Kijev-Lavov Projekat Rastko Budimpesta - Sentandreja Projekat Rastko-Boka Projekat Rastko Cetinje Biblioteka kulture Kosova i Metohije Projekat Rastko - Temisvar [kultura i tradicija Srba u Rumuniji]

 

Препоручени пројекти

Crucified Kosovo Rastko Petrović

Milorad Pavić Vladeta Jerotic

Istorija srpske kulture Sveti Sava: Sabrani spisi

Milinko Stefanovic fotograf Ratni foto album

Jelisaveta: Crkvenoslovenska Biblija na Internetu


Лепе спољне везе:

Wikipedia Srbija Slovenska kapija / Slavic Gate

Saborna Crkva Misija Sv. Luke, Kanada

Pakibitija

Mitropolija Crnogorsko-primorska Srpska zemlja Crna Gora

Naše pismo Mali Nemo

Džuboks arhiva Ritam arhiva


Осам пута добитници признања
Top 50 PC Press


Плаћени огласи