[Projekat Rastko]

Naknadna izjava (1918) princa Karla Maksa Lihnovskog, nemačkog ambasadora u V.Britaniji od 1912-1914. godine

Pitanje odgovornosti

Sve zvanične publikacije pokazuju, a ne opovrgava se u našoj Beloj knjizi, koja zbog oskudnosti svog sadržaja i propusta u njoj predstavlja ozbiljnu optužbu protiv nas, da smo mi:

1. Podsticali grofa Berhtolda da napadne Srbiju, mada nije bio u pitanju nikakav nemački interes a opasnost od svetskog rata nam je morala biti poznata. Pritom je potpuno nevažno da li smo bili upoznati s tačnom formulacijom ultimatuma.

2. U periodu od 23. do 30. jula 1914. godine, kada je gospodin Sazonov naglašeno izjavljivao da ne bi mogao tolerisati napad na Srbiju, mi smo odbacili predloge V.Britanije o posredovanju, mada je Srbija, pod pritiskom Rusije i V.Britanije, već prihvatila ultimatum gotovo u potpunosti i mada se sporazum o dva sporna pitanja mogao lako postići, a grof Berhtold je čak bio spreman da se zadovolji odgovorom Srbije.

3. Na dan 30. jula, kada je grof Berhtold pokazao da je voljan da promeni kurs, mi smo uputili ultimatum u Sankt Petersburg i to samo zbog mobilizacije u Rusiji i bez obzira na to što Austrija nije bila napadnuta; dana 31. jula objavili smo rat Rusima, mada je car dao reč da neće dozvoliti da nijedan jedini vojnik maršira sve dok traju pregovori. Tako smo smišljeno uništili mogućnost mirnog rešenja.

© 1997-2005 - Projekat Rastko; Tehnologije, izdavaštvo i agencija Janus; Naučno društvo za slovenske umetnosti i kulture; nosioci autorskih prava. Nijedan deo ovog sajta ne sme se umnožavati ili prenositi bez prethodne saglasnosti. Za zahteve kliknite ovde.