|
|
 |
IIИсториски албумСлике из живота Халдејаца, Асираца, Јевреја и ПерсијанацаСАДРЖАЈЖИВОТ ХАЛДЕЈАЦА, АСИРАЦА, ЈЕВРЕЈА И ПЕРСИЈАНАЦА
1. ПРИНОШЕЊЕ ДАРОВА БОГУ АБУСви првобитни храмови нађени у Халдеји били су изнутра доста малих размера. Светилиште је обично било у виду уске и дуге дворане, врло високе, засвођене у облику колевке, где није нађено ништа што би указивало на било какве зидне украсе. Статуа бога је била на дну светилишта, а статуе спореднијих богова или главних даровалаца пружале су се дуж зида, без икаквог постоља. Ови храмови, као и сви храмови из античког времена, нису били место где су се одвијале верске свечаности и славио култ. То се догађало испред храмова, на отвореном простору, обично у средини врата, око олтара. Светилиште, где су имали приступа једино свештеници и краљ, било је приватна кућа божја, место где се сматрало да он живи, једе, пије и спава и где су му доношени дарови које су правили сами верни да би помоћу њих стекли његову милост на овом свету. Халдејац је заиста веровао да душа после смрти нема никакве везе с боговима, које су, према томе, призивали ради ствари из земаљског живота.
2. ТРГОВАЧКА УЛИЦА У НИПУРУСумерски градови су обично читави грађени од опеке: печене опеке за темеље, непечене за горње делове. Опека је била веома велика и достизала и 45 см у дужину. Она је, уосталом, искоришћавана са много спретности и умешности. Ређана је чак тако да је градила на угловима извесних зграда стубове сабране по четири у сноп. Сви су зидови били у виду многобројних избочина, што је ублажавало једноличност ових улица на које није гледао ни један прозор. Халдејске степенасте куле грађене отприлике пре 2.000 година имале су обично само три спрата, до којих се долазило правим степеницама. Као и у Асирији ове куле нису служиле за култ. Посебна, веома значајна одлика ових градова била је та да су имали не само одводне канале него и велики број одводних цеви од печене глине, постављених равно са земљом, а које су одводиле кишницу у дубоке бунаре напуњене малтером и грнчарским отпацима. Ови сумерски градови показују, дакле, око двехиљадите године пре н. е високи ступањ цивилизације, од које у класичном периоду није остало скоро ништа.
3. ВЕЛИКА СУМЕРСКА КУЋАОткопавања која су од 1920 године наовамо предузеле енглеске мисије у Месопотамији откриле су нам халдејске куће које потичу из времена од XX до XVI века пре наше ере, а које су, веома сачуване, далеко изнад кућа у Ниниви и Вавилону из класичног доба. Обично су од неколико спратова, без прозора са улице осветљење су добијале из дворишта или, чешће, из имплувијума (базен у средини дворишта за скупљање воде из водовода), чији је отвор пролазио кроз читаву кућу и био окружен балконима на сваком спрату. Све су собе излазиле на балкон. На крову, у виду терасе, били су, изгледа, лаки дрвени заклони за топле дневне сате. Најзад, значајна појединост је та да су те куће биле снабдевене читавом мрежом водоводних цеви, каналима за одвод воде, базенима за скупљање воде, цевима намењеним за одвод влаге, уколико се појављивала за време кишних периода. Требало је чекати све до римског доба па да се наиђе на сличне ствари. Намештај ових сумерских кућа нам је непознат. Ипак је вероватно да се састојао искључиво од простирки, чаршава и јастука. Откопавања су нам открила неку врсту постоља од кречњачког камења, којих је, ваљда, било по кућама.
4. ЈЕДНА УЛИЦА У ИСТОЧЊАЧКОМ ДЕЛУ ВАВИЛОНАУпркос угледа који још увек ужива Вавилон, угледа који дугује особито Библији, град није био ни близу пријатан, ако се суди по источњачком делу, који нам је открио Колдевеј. Вероватно да су сви асирски градови, Нинива, Асур, пружали исту слику. Куће су показивале на улицу само равне, голе фасаде, понекад заклоњене дебелим потпорним зидовима и скоро без отвора, изузев врата. Неке јавне зграде имале су спољне украсе од глеђосане опеке, само се мотив увек понављао неуморно сведочећи о неизлечивом сиромаштву пластичног изражаја код Асираца, неспособних да изађу из формула једном за свагда установљених. Већина тих фасада била је просто окречена. Завршавале су се или степенастим пушкарницама или дрвеним спратом широм отвореним да би добили мало свежине у топле дневне сате. Најзад, многи храмови, чија се архитектура, уосталом, није разликовала од архитектуре богаташких кућа, били су обојени потпуно црно, што није баш много поправљало изглед улица отегнутих између једноличних зидина.
5. АСИРСКА КУЋАСве доскора асирске куће су нам биле познате само захваљујући неколиким барељефима на којима су биле претстављене. Изванредна Колдевејева ископавања у Вавилону открила су велики број кућа доста добро очуваних да би на разјасниле сва спорна питања у вези с њима. Те су се куће разликовале само у погледу размера, иначе су грађене по истом плану: главни део је сачињавало приземље, саграђено око средишног дворишта, куда су излазиле све собе. Кровови у облику тераса играли су, вероватно, у асирском животу најзначајнију улогу: на њима су разапињали платнене шаторе или су градили лаке дашчаре да би избегли убиствено загушљиву врућину ниских и слабо проветрених соба. Изгледа да никаква ограда није окружавала терасе у скромним кућама. Оне најбогатије су имале по угледу на утврђења, палате и храмове један ред оних неизбежних пушкарница поређаних степенасто, које су биле обавезан саставни део архитектонске уметности Асираца. Иначе су те куће биле снабдевене водоводима, врло значајним за то доба.
6. КРАЉ ПРИНОСИ ЖРТВУ У ВАВИЛОНСКОМ ЕГАЗИЛУПосматрач (на слици) се налази на утврђењу изграђеном за време Нободина, које се пружало дуж Еуфрата. Десно је Мардуков храм са своја три унутрашња дворишта и својим белим зидинама са црним первазима. Као у свим вавилонским и асирским храмовима олтар за приношење жртве није у светилишту, него напољу, у предворју. Лево је Етеменоки или кула са седам спратова степенасто поређаних, од којих је сваки обојен једном од боја посвећених седам планета тада познатих, и то идући одоздо навише белом, црном, црвеном, плавом, наранџастом, сребрнастом и златном. Права улога ових кула није нам позната. У сваком случају оне нису биле храмови, него су биле придодате храмовима и имале су очигледно верски карактер, али нису служиле култу. Мардуков храм и Етеменоки окружени су врло дугим делом станбених зграда намењених свештеницима и слугама Егазиле. Колдевеј нам је дао задовољавајућу и тачну реконструкцију ових места, бар у главним линијама.
7. ОБЕД У БОГАТОЈ КУЋИВероватно да се јело у главној дворани куће, дворани чија су једина врата водила у двориште и која је обично била врло оскудна у украсима: окречена бело са широким рубом затворене боје, кадгод чак црним. Такав је био украс и велике Дворане за Гозбе у Касру из Вавилона, дворане где се по Библији одиграла чувена епизода Мене-Текел-Уфарсин. Богате куће се вероватно нису много разликовале у томе. Према барељефима мушкарци су јели лежећи на креветима, а жене седећи на столицама без наслона. То је био исти обичај као и код Грка и Римљана до I века пре наше ере. Асирски намештај, добро познат на основу уметничких дела, имао је као изразиту особину веома велику висину. Висина намештаја је била толика да се на кревете, столице, па чак и на клупе пењало помоћу неопходних клупица. Украс овог намештаја је био веома богат али једноличан, као све асирске уметничке творевине. Исти мотиви служили су подједнако за улепшавање кућне фасаде, кревета, штита, накита или вазе. Свему је основа била ружа са краљуштима постављеним у виду црепа.
8. СВАДБЕ ПУТЕМ ЛИЦИТАЦИЈЕМеђу најчудније асирске и вавилонске обичаје спада обичај о коме знамо по Херодоту: свадба путем лицитације. Сваке године скупљале су се на јавном месту девојке дорасле за удају и јавни телал их је редом продавао ономе који је највише нудио, под изричитим условом да се купац ожени купљеном девојком. Новац од ових продаја сачињавао је главницу из које се давао мали мираз сиромашним девојкама. По Херодоту овај се обичај одржао на снази све до пада Вавилона. У вези са овим вредно је пажње да су Асирци, званично једноженци, уствари спроводили многоженство, пошто је сем законите супруге, чији је знак био вео, сваки грађанин могао имати више жена, које нису имале право на вео и које су се звале есирту. Њвдсова деца нису наслеђивала оца, сем ако није имао деце од законите супруге. Обично, чак и осим лицитације, људи су себи купопали жену од родитеља, што је од ње стварало, практично ако не законски, робињу.
9. ГРАЂЕЊЕ ВЕЛИКИХ ПАЛАТАОно чиме се нарочито одликује асирска архитектура јесте лош квалитет употребљеног материјала. Дрво и камен су били ретки, особито у низијама, а примитивна средства онемогућавала су доношење велике количине до градње. Задовољавали су се непеченом циглом, која се, захваљујући жарком сунцу, брзо сушила. Огромне палате у Ниниви, Корсабаду, Вавилону и Нимруду, изграђене на брзину да би се задовољила ћуд владара, биле су, све у свему, грађевине од земље; само се њихов перваз скривао иза плоча од клесаног камена; тиме се и објашњава зашто нам ништа није преостало од њих. Грађење је, дакле, било једноставно, лако и брзо. Велике непечене опеке ређане су у слојеве једне преко других, тако да је сваки слој урањао својом тежином у претходни правећи чврсту масу којој је ширина зидина осигуравала какву-такву трајност. Скела је било мало. Лукове су градили на плетеру од дебље трске, а зидове тако што су остављали у њима степенасто поређане отворе, које су после зазиђивали, и који су омогућавали лак прилаз врху грађевине.
10. ВЕЛИКИ РАДОВИМеђутим, теза, која је дуго била на снази, по којој су Асирци градили искључиво од опеке, одбачена је. Показало се да су за извесне радове од општег значаја употребљавали камен, као и у Египту и Грчкој, упркос озбиљних тешкоћа око превоза. То је управо случај са водоводом који је израдио Сенахериб да би воду из реке Коср довео у Ниниву. Овај водовод је испод долине Герван био дуг 300 метара и широк 25 метара. Римљани нису саградили ништа слично, јер Сенахерибов водовод није био само обичан довод воде, него читава река широка 22 метра и дубока 3 метра. Иако је овај споменик вековима служио као каменолом околном становништву, његове рушевине су и данас знатне. Оне су довољне да ставе Асирце у ред великих покретача камења. Потребна су била чудесна археолошка ископавања из 1932 године да бисмо то запазили.
11. ВОЈСКАОно чиме се посебно одликује асирска војска то је да је она у сваком погледу била далеко испред других источњачких војски тога времена. Била је стајаћа, састављена од војника од заната, бар делимично, од којих су многи стекли посебну стручност и сачињавали, као у модерним војскама, одреде са одређеним делокругом: пионири, минери итд. Овом високом организацијом се и објашњава зашто су Асирци били лако победиоци у скоро свим својим подухватима. Не треба губити из вида да су антички источњачки ратови били пре свега опсадни ратови, јер им је циљ био заузимање градова. Сем битке код Кадеша не спомиње се ни једна друга важна битка на отвореном пољу. Асирска војска је имала тако добар опсадни материјал да га ни Римљани нису много побољшали: заштићене овнове, покретне заклоне, хелеполе, или покретне куле. Ове справе су им омогућавале да систематски воде опсаду док заузеће града не постане неизбежно. То и јесте разлог због кога је било довољно мало година па да Асирска Царевина припоји себи једно за другим Вавилон, предњу Азију, Сирију, Јудеју и Египат.
12. БИБЛИОТЕКА У НИНИВИИсторичари воле да претстављају асирске династије као варварске, којима је рат са својим најгорим зверствима био једини смисао живота. Међутим, сигурно је да су оне биле нешто сасвим друго, пошто видимо да прве оснивају библиотеке и да им поклањају много пажње. Сви дворци су имали своју посебну дворану удешену за сређивање и чување књига, тј. плочица од глине покривених клинастим писмом, које су замењивале књиге. Треба се ипак чувати преувеличавања. Тек велика количина ових опека претстављала је цео текст осредње величине. Једно потпуно издање неког писца омогућило би изградњу једне кућице. Архива из Хатија, откривена у XIX веку, претставља сама страшну гомилу плочица, чија ће стварна садржина после дешифровања бити, вероватно, незнатна. Рачуноводство једне краљевске палате било је такве природе да је захтевало много удубљења у зидовима пространих дворана.
13. ЛОВ НА ЛАВОВЕЛов на лавове, којих је било у изобиљу у планинским пределима Асирије, био је, изгледа, омиљена забава владара и властеле. То сведоче многобројни барељефи, који спадају међу најлепше у читавој асирској уметности. Ови лавови су надахнули ремек-дела, например „Рањена лавица“ и „Лав бљује крв“, данас у Британском Музеју. С обзиром на ондашњу наоружаност, ови ловови су били опасни и свршавали су се обично борбом прса у прса са звери. Стварни циљ им је, уосталом, и био не да се убију лавови, него да се затворе у кавезе. Не зна се тачно да ли су по угледу на Египћане људи из Ниниве кротили лавове да би од њих направили себи ратне помоћнике, али је сасвим поуздано да су владари веома волели да пусте лавове у двориште палате и да их онда обарају стрелама, без велике опасности. Улога ловаца била је гора. Они су за напад на лавове носили ратно одело, а ако би звер побегла, они би је гонили на колима. Вероватно да су ти ловови били доста смртоносни — како за ловца тако и за лавове.
14. ТРГОВИНА - ТРГОВЦИ СА ТИГРААсирска трговина није никада била значајна, изузев са Палестином и Сиријом, великим природним саобраћајним путем између Северне Африке и Мале Азије. Иначе су каравани из Ирана и лађари са Тигра били њени једини заступници. Ови други су нарочито занимљиви. Лађари на великим рекама нису користили грађене барке, него неке округле чамце од коже сасвим сличне чамцима који још и данас омогућују прелаз преко реке пред Багдадом и који се зову куфиши. Ови округли чамци доносили су у Ниниву, у Асир и чак до краја Персиског Залива производе из високих предела. Али ако им је било лако да сиђу низ реку, било им је немогуће да се успну уз њу. Пошто би стигли на одређено место, и кад би продали своју робу, трговци би распарали кожу од које је био чамац, натоварили је на магаре, па би се вратили у своју земљу пешке уз реку. Овим необичним чамцима су управљали помоћу чакљи, а пловили су окрећући се непрекидно у круг.
15. ЗЕМЉОРАДЊА - НАВОДЊАВАЊЕ ПОЉААсирски вајари се нису никада побринули да нам прикажу на који су начин обрађивали земљу њихови савременици, али је вероватно да је за време Царства начин обраде био исти као и за време Херодота и још много доцније. У сваком случају многе чињенице нам потврђују да су владари из Ниниве били заинтересовани за земљорадњу, а и морало је тако бити јер су античка превозна средства у Асирији више него игде другде онемогућавала увоз житарица. Веома зналачко наводњавање, врло развијена мрежа јарака повећавала је вредност ових предела, иначе доста сиромашних. „Шавдух“, којим се и данас често служе на Истоку, омогућује вађење воде из јарака и поливање поља која су уз њих. Ради се о дугој дрвеној мотки која се окреће на изиданом стубу и која има на једној страни претегу тако прорачунату да извлачење и окретање суда са водом захтева врло мале напоре.
16. ПРАВОСУЂЕ — КАМЕНОВАЊЕУ целини узето Мојсијево законодавство је било много мање грубо и сурово што се тиче сузбијања злочина и преступа него законодавство других источних народа, особито Асираца. Једина дивљачка казна коју су примењивали било је каменовање, које је, изгледа, својствено Израиљцима и не срета се нигде другде. Библија не објашњава како су га извршавали, али се историчари слажу у претпоставци да су осуђеника стављали у подножје тврђаве, са чијег су врха бацали велико камење, што је повлачило за собом веома брзу смрт. И распињање на крст је било уобичајено, али се оно јавља и код свих осталих античких народа, рачунајући ту и Римљане. Вредно је пажње, уосталом, да су многи преступи који су на другим местима кажњавани смрћу код Јевреја повлачили за собом много блажу казну. Тако је мојсијевско законодавство, иако не вреди онолико колико Хамурабијево, супротно њему, много човечније и умереније него асирско, вавилонско, персиско и законодавство народа Мале Азије.
17. ТРГОВИНА — ТРГОВЦИ ПРЕД КРАЉЕВСКИМ ПОРТИКОМ
|
