MILAN KUJUNDŽIĆ

ABERDAR

Mira Sofronijević: Darivali su svome otečestvu, Beograd, 1995.

Milan Kujundžić - Aberdar, pesnik, filozof, profesor, ministar prosvete Srbije, predsednik Narodne skupštine Srbije, diplomata, akademik, zadužbinar...

Aberdarova ulica u Beogradu.

Mala krivudava uličica, pre sokačić, vodi od Ulice Georgi Dimitrova, novi naziv Ulice Ilije Garašanina, pa sve do... zapravo, ta uličica i ne vodi nigde kao što bi se očekivalo od svake ulice. Ona ima samo jednu kuću koja nosi pravi kućni broj, broj 22a, nekoliko građevinskih kontejnera, jednu već godinama nedovršenu građevinu. Zatim stepenište, pa Malo pozorište i dalje Tašmajdanski park. To je Beograd dodelio Aberdaru. A Aberdar Beogradu?

Milan Kujunčić - Aberdar se rodio u Beogradu 16. februara 1842. godine. Potiče iz brojne, imućne, obrazovane građanske porodice. Otac Jovan Kujunčić se ženio četiri puta. Pored Milana imao je dve kćeri: Jelenu, na neki način takođe spisateljicu, koja je bila udata za Stojana Novakovića i Nerandžu, udatu za generala Vladimira Ugričića. Ova Kujunčićeva kći nije naginjala peru kao njegova ostala deca ali je spadala u red tada najlepših žena Beograda. Njena lepota i raskošni krinolini ušli su čak i u pesmu gde je Beograd toga vremena pominjao kao gospa Nera s dvanaest karnera.

Najmlađi sin starog Kujunčića bio je čuveni beogradski lekar dr Voja Kujunčić, koji je objavio mnoge medicinske radove i prvi kod nas propagirao i uveo kremaciju kao oblik sahrane. Dr Voja Kujunčić je dete iz četvrtog braka svoga oca te je stoga bio mlađi od pojedine dece svojih sestara.

U porodičnom posedu je bilo više stanova za izdavanje sa lokalima kao i imanje na uglu današnjih ulica Ive Lole Ribara i Hilendarske. Na njemu se dugo vremena nalazila kafana "Kod dva bela goluba", pa se stoga i čitav skver tako zvao.

Porodica Kujunčić je pri prodaji tog placa u ugovor o kupoprodaji sa Zanatskom komorom insistirala na klauzuli da se na Zanatski dom, radi čije je izgradnje i kupljen plac, postavi figura dva bela goluba. Zanatski dom je završen između dva svetska rata a ugovor o kupoprodaji je ispoštovan u celosti. Vajar Lukaček je u svoj rad "Kovač" pored nakovnja stavio i dva bela goluba koja se i danas nalaze na zgradi Radio Beograda.

Milana Kujunčića posle završene osnovne škole, koju je pohađao kod Saborne crkve, upisuju u nemačku gimnaziju u Pančevu. U toj gimnaziji nije dugo ostao. Preosetljivi dečak, emotivno vezan za kuću i porodicu u Beogradu, patio je toliko, "kukao i plakao za kućom", kako je kasnije sam pričao, da je počeo da poboljeva te ga otac Jovan vraća u Beograd gde završava sedam razreda gimnazije, koliko je tada u Srbiji ona i trajala. Upisuje se 1859. godine na "pravni odsek beogradskog Liceja".

Mirne studije i njemu kao i drugim beogradskim đacima prekida tursko bombardovanje Beograda 1862. godine. Te godine Milan Kujunčić - Aberdar prekida studije i postaje konjički desetar u srpskoj vojsci. U želji da pomogne mladima i sačuva svoju inteligenciju, srpska vlada dodeljuje više stipendija omladini za studije na strani. Među tim studentima vladinim pitomcima bio je i Milan Kujunčić - Aberdar. Prvu godinu filozofskih nauka završio je u Beču, drugu u Minhenu, treću u Parizu a diplomirao je na Oksfordskom univerzitetu. U Srbiju se vraća 1865. sa diplomom i znanjem nekoliko svetskih jezika. Odmah dobija državnu službu u rangu kancelariste u Ministarstvu prosvete. Već sledeće godine 1866. preuzima katedru filozofije na Velikoj školi. Pored profesorskog poziva aktivno se uključio i u politiku što nikada ne može da prođe nezapaženo i bez "posledica". Tako na osnovu paragrafa 76 biva ubrzo "odlučen od Škole" zato što je na izborima 1867. glasao za kandidata za koga policija nije dozvoljavala da se glasa.

U to vreme je Milan Kujunčić - Aberdar čitalačkoj javnosti bio najpoznatiji kao pesnik. Napisao je nekoliko zbirki lirskih pesama i to: Aberdar, Prvi Jek (1868), Drugi Jek (1870), jedan spev u šest pevanja Srpski Patrijar ili S Deževe na Dunavu (1866) i baladu "Nevesta hajdukova". Izuzev nekoliko ljubavnih i vinskih pesama, sva mu je poezija rodoljubiva. To su sve poklici omladini da se digne na oružje protiv narodnih ugnjetača i ostvari ujedinjenje. Poezija mu je romantičarski bučna i neodmerena, kako su ga kritičari okarakterisali. Pojedini stihovi su mu, zahvaljujući melodijama Davorina Jenka i Roberta Tolingera, ostali i do danas živi, kao karakteristični svedoci Omladinskog pokreta. Napisao je i nekoliko pripovedaka koje je objavio u "Danici" a to su: "Noć na Dorćolu", "Beogradski zmaj" i "Bačka Lala".

Milan Kujunčić - Aberdar je blagovremeno uvideo svu šturost i jednostranost svoje poezije te se ubrzo okreće radu u nastavi, nauci i politici. Spadao je u red boljih govornika kod Srba.

U tzv. Omladinskom pokretu Aberdar je igrao jednu od najznačajnijih uloga. Još 1866. bio je jedan od petorice odbornika Ujedinjene omladine srpske. Tokom rada u Omladinskom pokretu, u javnom ali i u tajnom, Aberdar se sve više posvećuje filozofiji.

Godine 1868. Namesništvo ga postavlja za sekretara Ministarstva unutrašnjih dela. Izgleda da je kancelarijski posao najmanje odgovarao Aberdarovom duhu jer ubrzo daje ostavku na državnu službu i preuzima uredništvo omladinskog lista "Mlada Srbadija".

Svoje omladinske ideale teško je napuštao pa stoga godinama ostaje jedan od recenzenata u "Vili", "Mladoj Srbadiji", "Godišnjici" i "Glasniku Srpskog učenog društva".

Što se tiče političkih načela, Aberdar je počeo kao "radikalni liberalac" a u prvo vreme pripadao je levici u omladini. U periodu od 1864. do 1865. sarađivao je u ženevskoj "Slobodi" Vladimira Jovanovića i u Kaljevićevoj "Srbiji". Sa ovima je kasnije došao u sukob. Po osnivanju Narodnjačke stranke postaje njen član. Kasnije na mestu ministra prosvete bio je vrlo aktivan. Uveo je predškolski rad sa decom, osnovao devojačke škole i devojačke radne škole, podigao je rang gimnazije na osam razreda, a Bogosloviju na rang više škole i učestvovao u donošenju Zakona o Srpskoj kraljevskoj akademiji.

Na Veliku školu se vraća tek 1873, naravno opet na katedru za filozofiju, a već sledeće godine postaje i prvi sekretar Narodne skupštine Srbije. Ratne 1876-77. godine provodi aktivno u vojsci kao komandant baterije.

Za člana Srpskog učenog društva Milan Kujunčić - Aberdar bio je izabran još 17. oktobra 1866. godine.

U Upravi Srpskog učenog društva ime Milana Kujunčića - Aberdara susrećemo od 1873. godine i to na mestu sekretara i blagajnika gde je zamenio Stojana Novakovića.

U Srpskoj kraljevskoj akademiji je od njenog spajanja sa Srpskim učenim društvom. U Upravu Srpske kraljevske akademije ulazi 1878, a njen redovni član postaje 1886. godine.

Kako u naučnom tako i u političkom životu bio je veoma aktivan. U sazivu 1881-1882. bio je potpredsednik Narodne skupštine. Za poslanika Kraljevine Srbije u Rimu imenovan je 1882, predsednik Narodne skupštine bio je u periodu od 1882. do 1885, dok je mesto ministra prosvete zauzimao od 1886. do 1887. godine.

Milan Kujunčić - Aberdar je stekao ime u svojoj sredini najpre kao pesnik i omladinski aktivista. Zatim kao profesor filozofije i filozofski pisac i najzad kao političar i diplomata. Iako istaknuta ličnost u svim oblastima, Aberdar ni u jednoj nije zablistao. Za njega Branislav Petronijević kaže da je bio "čovek velikog obrazovanja i nesumnjivog talenta iako nije ni izdaleka dao ono što je mogao dati".

Jovan Skerlić 1906. godine o Milanu Kujunčiću - Aberdaru pored ostalog kaže "bio je jedan od retkih ljudi u Srbiji koji su pokazivali filozofskog duha".

Zbog bolesti je rano penzionisan. Umire već 14. novembra 1893. godine. Osećajući nezadrživo napredovanje bolesti, Aberdar piše svoj testament 16. februara 1891. koji je zbog svoje poetičnosti dvostruko zanimljiv za čitaoca:

MOJ ZAVEŠTAJ

Sunce moga veka već se kloni zapadu. I stanje moje već i državom je oglašeno kao stanje mira.

Ja mogu dakle mirnom savešću da već zaključim svoj račun o sudbini stvarne tekovine svoje.

To ne smeta mojoj neodoljivoj želji i nameri da račune moralne tekovine svoje zaključujem dok sam živ.

Milujući život, milo mi je da naredim, kako će i onda, kad večno zaspim, da se čini sa onim što se u društvu misli zove da je moje.

Ja imam samo jedan pravi amanet, jednu malu želju, koja i mojim dragim prijateljima u srcu je, a to je: da u čovečanstvu napreduje moj srpski narod koga sam jako voleo. Jedina bi moja molba bila da mi se oprosti, ako nisam učinio onoliko koliko sam želeo.

O onome, koje ne dolazi u javno, ni u zakonski okvir, ja želim da obeležim oblike i granice svojim zakonitim zaveštanjem.

Prvo, želim da rukopise i knjige moje primi prvi prijatelj moj od detinjstva Stojan Novaković, ili njegov dragi sin Mileta. I ovlašćujem da iz rukopisa naučnih može i da se objavi, ako bi se našlo štogod novo ili dobro.

Drugo, molim da moje pesničke beleške i sve ono što se dotiče osećajne strane života moga, primi moj najbolji drug, prisan mi po osećanju, Čedomilj Mijatović, te da u ovome pročita moj život.

Treće, molim svoju premilu Srpsku kraljevsku akademiju da primi kao svojinu, po starom običaju mudraca, moj letnjikovac Zvezdu na Brdu Topčiderskom.

Peto, naređujem da se Srpskoj kraljevskoj akademiji odvoji od mog imanja 1.500 dukata, na održavanje letnjikovca i opravke potrebne.

Deseto, molim da staratelje o svemu ovome imenuje Srpska kraljevska akademija i ovlašćujem je da u ime moje umoli udesne prijatelje za ovu uslugu prijateljsku.

U Beogradu

16. februara 1891 god.

Milan Kujunčić - Aberdar umire u Beogradu 14. novembra 1893. godine. Sada, po našem "dobrom" običaju, nastaje dugi spor između daljih srodnika koji su polagali pravo na nasledstvo i Srpske kraljevske akademije. Taj spor je Akademija u svoju korist okončala tek 1907. godine. Na žalost, za to vreme letnjikovac "Zvezda", koji je tek sada prešao u vlasništvo Srpske kraljevske akademije, usled nebrige i elementarnih nepogoda sasvim je porušen. Predsednik Srpske kraljevske akademije Stojan Novaković, 26. novembra 1910. godine, upućuje molbu Ministarstvu prosvete i crkvenih dela da joj od ministra narodne privrede izdejstvuje dozvolu za prodaju letnjikovca "Zvezda", "koji je u dugotrajnom raspravljanju mase pok. Milana Kujunčića elementarnim nepogodama sasvim porušen". Tek 3. maja 1913. Državni savet Kraljevine Srbije donosi odluku da Akademija može da proda letnjikovac "Zvezdu" i dobiveni novac unese u Fond Milana Kujunčića - Aberdara:

"Na osnovu člana 193. Ustava zemaljskog odobrava se Srpskoj kraljevskoj akademiji da može prodati letnjikovac Zvezdu koji joj je pok. Milan Kujunčić zaveštao i od prodaje dobiveni novac uneti u fond obrazovan od zaveštanih joj od pok. Milana Kujunčić a 18.000 dinara, te iz obe sume obrazovati fond Zadužbine Milana Kujunčić a Aberdara kojemu će pravila propisati Srpska kraljevska akademija".

U Arhivu Srbije nailazimo na dokument iz 1929. godine:

SRPSKA KRALjEVSKA AKADEMIJA

Beograd

1. ZADUŽBINA Milana Kujunčića

2. OSNIVAČ Milan Kujunčić

3. DATUM I AKT OSNIVANjA 16. februar 1891. godine

4. IMOVINA ZADUŽBINE:

a) Vinograd na Topčiderskom brdu (prazan plac) u vrednosti od 500.000 din.

b) 290 kom obv. 7% zajma 29.000 din.

v) u gotovu 19.603,29 din. po uložnoj knjižici Državne Hipotekarne Banke Part. 646/3584 knj. 9/8 list 310/160

g) ukupna imovina na dan 31. dec. 1928. godine 548.603,29 din.

5. CILj ZADUŽBINE za nagrađivanje radova u Akademijinim izdanjima

6. GODIŠNjI PRIHOD 3.000 dinara

7. KADA JE OTPOČELA RAD još nije otpočela rad

Zadužbina Milana Kujunčića - Aberdara otpočela je rad tek 1931. godine pošto su i njeni fondovi koji su do Prvog svetskog rata obračunavani u zlatnim dinarima prevedeni u srebrne.

Uz pomoć Zadužbine izdate su sledeće knjige:

1931. Šimun Dundurilo, dubrovačka komedija XVII veka dr Vinko Radatović

1933. Izgovor srpskohrvatskih glasova dr Branko Miletić

1934. Razviće dečije inteligencije i beogradska revizija Bine Simonove skale dr Borislav P. Stevanović

1935. Biografska dela Ignjata Đurđevića. Uvod napisao Pavle Popović. Dr Petar Kolendić

1936. Srpskohrvatska narodna pesma u poljskoj književnosti dr Krešimir Georgijević

1937. Etika i politika u Eshilovoj tragediji dr Miloš Đurić

1938. O počecima vere i o drugim etnološkim problemima dr Jov. Erdeljanović

Dva Dubrovačka jezička spomenika iz XVI veka dr Milan Rešetar i Ć. Đaneli

Te 1938. godine iz sredstava Zadužbine Milana Kujunčića Aberdara otkupljene su zbirke Milenka Filipovića i Novice Šailića.

1939. Staro rudarsko pravo i tehnika u Srbiji i Bosni Vladislav Skorić

Takođe je iz sredstava Zadužbine pomagano pri izdavanju 117 knjiga biblioteke Posebna izdanja.

1940. Srpski državni sabori u srednjem veku Nik. Radojčić

Sa početkom Drugog svetskog rata na tlu Kraljevine Jugoslavije prestale su sve aktivnosti Srpske kraljevske akademije. Tek 6. maja 1942. Akademija je od feldkomandature dobila akt s porukom da Akademiji "bis auf weiters die Betatigung nicht gestattet ist", i tako ostaje sve do jeseni 1944. godine.

Listajući Godišnjake Srpske akademije nauka, ne nailazimo više na pomen Zadužbine Milana Kujunčića - Aberdara. Materijalna vrednost Zadužbine bila je 1931. godine, kada je otpočela rad, 779.000 dinara u srebru sa godišnjim prihodom od 45.000 dinara, takođe u srebru. Ta Zadužbina je 1948. godine nakon izvršene konverzije svedena na vrednost od 1.963 ondašnjih dinara.