Афоризми

Авангарда

Очи­глед­но, јед­на аван­гар­да нам је ма­ло. (Раст­ко ЗА­КИЋ)

Кад се је­дан из­дво­ји, то је от­пад­ник; кад се гру­па одво­ји, то је аван­гар­да. (Алек­сан­дар БА­ЉАК)

Рад­нич­ка кла­са мо­ли сво­ју аван­гар­ду да не иде ис­пред. До­вољ­но је и уко­рак. (Вук ГЛИ­ГО­РИ­ЈЕ­ВИЋ)

Кад аван­гар­да пре­сту­пи, то је ко­рак на­пред. (Ми­ло­ван ВР­ЖИ­НА)

Још смо у ди­ле­ми да ли се ви­ше по­сти­же ра­дом или аван­гар­дом. (Раст­ко ЗА­КИЋ)

На по­чет­ку пар­ти­је пе­ша­ци су аван­гар­да. (Алек­сан­дар БА­ЉАК)

У Пар­ти­ји има не­што рад­ни­ка. Оста­ло је њи­хо­ва аван­гар­да. (Ра­ди­во­је БО­ЈИ­ЧИЋ)

Ко­му­ни­сти су увек би­ли аван­гар­да. На­да­мо се да ће­мо им и са­да ви­де­ти ле­ђа. (Алек­сан­дар ЧО­ТРИЋ)

Аван­гар­да лу­та. Не­ма прет­ход­ни­цу. (Ран­ко ГУ­ЗИ­НА)

Око аван­гар­де оку­пи­ла се гру­па исто­ми­шље­ни­ка. И та­ко су је изо­ло­ва­ли. (Рат­ко ДАН­ГУ­БИЋ)

Аван­гар­да је ла­ко од­ма­кла јер је на­род за­о­стао. (Ми­лан БЕ­ШТИЋ)

На­ша по­ли­тич­ка аван­гар­да је учи­ни­ла та­ква дје­ла да се ни нај­хра­бри­ји ре­жи­се­ри не усу­ђу­ју да их при­ка­жу на сце­ни. (Бо­жо МА­РИЋ)

За Сан­ча Пан­су, Дон Ки­хот је био аван­гар­да. (Ми­ли­во­је РА­ДО­ВА­НО­ВИЋ)

Аван­гар­да нам ви­ше ни­је на че­лу, већ на ле­ђи­ма. (Бо­јан БОГ­ДА­НО­ВИЋ)

Аван­гар­да је ис­пред нас – па се те­шко про­би­ја­мо. (Ми­ло­ван ВР­ЖИ­НА)

Има јед­на аван­гар­да ко­ја хо­ће да сто­ји иза све­га. (Алек­сан­дар БА­ЉАК)

Раз­у­зда­на ма­њи­на је аван­гар­да збу­ње­не ве­ћи­не. (Вла­ди­слав ВЛА­ХО­ВИЋ)

Аван­гар­да је од­и­гра­ла уло­гу и не­ста­ла са ста­зе. А нас је оста­ви­ла да тр­чи­мо. (Са­во МАР­ТИ­НО­ВИЋ)

Аван­гар­да мо­ра да при­че­ка. Дру­го­ви ис­пи­ту­ју те­рен. (Ми­лан ТО­ДО­РОВ)

Кад нам аван­гар­да из­ла­зи у су­срет, ми пра­ви­мо шпа­лир. (Алек­сан­дар БА­ЉАК)

Нас на­пред во­ди аван­гар­да ко­ја се уко­па­ла у ме­сту. (Раст­ко ЗА­КИЋ)

Аван­гар­да му је за­би­ла нож у ле­ђа. Ни­је сти­гао ни да се окре­не. (Рат­ко ДАН­ГУ­БИЋ)