|
|
 |
Колевка
Светло следи пут хране, тече по спољној вени до руке и, преливајући се низ подлактицу пут раширених прстију, испира кожу, брише длачице и поре и оставља глатку, сиву масу воска да би, на крају пута, капало са врхова ноктију у стерилно бело. У шаци лежи мрак. Утроба лако задрхти на први додир снаге која је стигла. Контролисани пост који је прешао у потпуно гладовање је завршен. Али, са првим грчем врати се слабост, вид се замагли у тачкасти мрак израстао из рама маске. Равнотежа заплеше. Капци се сами затворе. Морао је да их натера да се отворе. Дрхтали су. У бљеску који га после обли он открива своје голе, бледе ноге, испупчена колена, бутине, уд обавијен пластиком кроз коју ће се празнити следећих 6 месеци, стомак, млохаву кесу са рупом пупка у средини, свеће руку. Спољне вене улазе у њих. Нова органска пластика која пропушта макромолекуле животињских беланчевина и не изазива цепање и умор унутрашњих вена на месту утицања. У груди су урасли пипци електронских бројача. Гледа у све то. Разгледа. Без осећаја да му виђено припада. Једино стварно је жеља да заспи. И он затвара очи. Издах крене из ноздрва у маску која покрива обријану главу и лице, и нестаје. Онда дође нови дрхтај. Глава се зањише у себи. И не враћа се на полазиште. Остаје високо, негде, и наставља да се пење. Наркотик је сишао у њега и шири се. Ускоро ће заспати. Лако голицање око ножних прстију лиже уз стопало, пету, рис, до чланака. Миловање и топлота уља. Потапа бутине и доњи стомак. Тоне у глатку плочу осећајући густину која носи тежину. Чини се да већ плута у својој округлој колевци. С оне стране пластике техничари, тек трупови у белим мантилима и чупаве главе, следе нејасну кореографију путева и судара око усправних ваљака са уљем на позадини од намигујућих чиода. Убрзо су потопљени сви који седе за мониторима или су нагнути над бројеве. Уље се склапа око груди, лизне пазухе и очи се отворе, руке тргну, у грлу запне глас у рефлексној реакцији дављеника. Али мир који је утицао у њега и чини дроб топлим, задовољним, превлада и капци клизну доле, остављајући танак прорез између преплетених трепавица, да види раст мутног огледала са одразом маске-главе из које излазе змије, увијају се и пењу у светла. За тренутак, друго лице, нагнуто, с оне стране преграде, уђе у видно поље и он види беоњаче, покушава да им намигне пре него их прогута одраз, успет до врата и гркљана који је, у грчу гутања, пропет а онда клизи кроз плочу унутра. Техничара неста и само колевке колега, ваљци уља у којима беласају тела у оној другој стварности, којој се и он запути, стоје под неоном. Под ногама више не осећа подлогу. И тела је нестало. Једино грудва топлоте, негде унутра, лебди, неосетљива на додире. Свесна догађаја, незаинтересована. Он плута. Уље таласа и клизи низ тело, масира мишиће. Кроз спољну вену утичу храна и дрога. Крв кружи. Због дроге метаболизам убрзава, ментална активност расте, температура расте. Мисли су брзе. Нема спољних утисака који ометају. Никаквих додира. Тотална концентрација. Конструисање паучине. Ткање значења. Крв га храни, чисти, избацује мокраћу. Сексуални нагон је јачи у телу чија је температура 37,9 степени. Полуције су фантастичне. Сан је пун снова. Снови блистави. Преплетени. Речи израстају и урастају у њих. Хомеостаза је изнова дефинисана. Потпуно нова. Он је грудва свести која јури брзину светлости. И престиже је. И памти. Шест месеци касније вратиће га у нормалу. Још толико биће болестан. Неприлагођен. Тело ће бити истрошено као да је радио у каменолому три године без одмора. Последице су трајне. Проблеми са варењем, оријентацијом у времену, простору и према личностима. Чим му буде боље, сешће и сетити се речи које је градио. Написаће нову књигу поезије. Нешто што се није могло смислити под Сунцем и плимама. Најмање 5 година ће се опорављати. Онда, како све буде у реду, може поново у колевку. Нико није одсањао више од 5 књига унутра. Тело не може да издржи више. Са својих 30 година он је физички стар 46. И има 12 месеци унутра. У брзини. 120, 1200 година сјаја. Огледало дораста до очију. Танка линија. Ово је његова соба обложена плутом. Склапа очи. (1992) // Пројекат Растко / Књижевност / Српска фантастика // |
