|
|
 |
Себастиан АданкоГрешкаБило му је лепо. Небројено много година су се његови пратиоци вртели око њега. Било је ту четворо гиганата од гаса, шест малих каменчића и мноштво необичних, сићушних громада које су све летеле око њега. Међутим, идилу као што је та, нешто је морало кад-тад да прекине. Појавило се полако, на трећем каменом пратиоцу. Испрва тек слабашни наговештај сметњи, који се експоненцијално појачавао са проласком времена. Покушавао је да мисли, али га је све више и више ометало. Усмерио је своје менталне токове ка трећем пратиоцу, испитујући врсту сметње. Открио је да потиче од занемарљиво мале количине нестабилних угљеничних једињења. Решење је било једноставно. Угљенична једињења тог типа не подносе велику температуру. Појачао је излаз усмерен ка трећем пратиоцу, уништавајући сметњу. Мисли су му на тренутак бљеснуле са давно заборављеном јасноћом. Међутим, трајало је само тренутак, након кога је уследила тама. Снажан осећај разочарања је прострујао кроз сто милијарди јединица праћен снажним осећајем беса и жеље за осветом. Поново је једна од безначајних јединица зауставила развој пројекта. Уништена је тренутним прекидом њених менталних процеса. Истовремено,на једном другом камену, пројекат је поново започет. И док су спирални краци Млечног пута лагано ротирали, за човечанство више није било наде. Међутим,негде другде,на неком другом свету, експеримент је поново почињао, с надом у то, да ће сунце тог другог света издржати довољно дуго да та нова раса испуни Циљ. // Пројекат Растко / Књижевност / Српска фантастика // |