Stefan Prvovenčani: Sabrani Spisi

Beleška o ovom izdanju

Književna dela Stefana Prvovenčanog objavljuju se ovde u prenosu na savremeni srpski jezik.

Za delo Život svetog Simeona koristili smo prevod Milivoja Bašića (Stare srpske biografije, I. Preveo i objasnio Milivoje Bašić, Beograd, SKZ, 1924, str. 27-75).

Ovaj prevod smo redigovali, gde je to bilo neophodno. Osim toga, nastojali smo da, u grafičkom smislu, taj tekst modernizujemo. Zato smo izvršili novu podelu na odeljke, kako bi do izražaja došli monolozi, dijalozi, molitve, tj. različiti stilski slojevi.

Hilandarsku povelju objavljujemo uglavnom prema prevodu Lazara Mirkovića (Spisi svetoga Save i Stevana Prvovenčanoga, Preveo Lazar Mirković, Državna štamparija Kraljevine Jugoslavije, 1939. str. 161-167). Na pojedinim mestima taj smo prevod redigovali, a neka mesta smo iznova prevodili.

Svi ostali tekstovi prvi put se prevode.

Za Žičke natpise koristili smo izdanje Franca Miklošića (Monumenta Serbica, Beč, 1858, str. 11-16). Konsultovali smo i najnovije izdanje Egona Feketea (Egon Fekete, Učešće sv. Save ili njegovih saradnika u izradi Žičke povelje, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku II, 1959, 76-87).

Prevod Mljetske povelje načinili smo prema izdanju F. Miklošića (Monumenta Serbica, str. 8-10), a imali smo u vidu prevod jednog odlomka iz teksta koji je dao Đorđe Sp. Radojičić u svojoj Antologiji (Antologija stare srpske književnosti (XI - XVIII veka). Izbor, prevodi i objašnjenja Đorđa Sp. Radojičića, Nolit, Beograd, 1960, str. 27-28).

Prevod Povelje o prijateljstvu i trgovini načinili smo prema izdanju Ljubomira Stojanovića (Stare srpske povelje i pisma, knjiga I: Dubrovnik i njegovi susedi, prvi deo, Beograd - Sremski Karlovci, 1929, str. 3).

Komentarišući tekstove, nastojali smo da damo što iscrpnija obaveštenja. To se naročito odnosi na Život svetog Simeona. Pored uobičajenih napomena o citatima, lokalitetima itd., pružali smo i objašnjenja koja mogu da razjasne neke karakteristike piščevog književnog postupka.

Ovde želimo da se zahvalimo dr Dušanu Sindiku koji nam je predusretljivo dao na uvid i korišćenje pripremljeni tekst Srpskog diplomatara.

mr. Ljiljana Juhas-Georgievska