Sveti Sava: Sabrani spisi

Studenički tipik

(izvodi)

OBRAZNIK SVETOGA SAVE SRPSKOGA

(...)

Glava 10.

Tako je sada u proste dane godine, a u dane svetih postova nije tako. Pre svega: u prve velike poste, u prvi dan to jest ponedeljak prve nedelje, niti pojemo liturgije, niti se brinemo za trpezu i jelo, a u ostale dane iste nedelje treba se brinuti i za trpezu i za jelo, kušati hleba i od sočiva kvašena ili varenog voća. A vina nikako ne piti. Tako do petka. A u petak da vam se dade određena čaša i koljivo zobljemo radi praznika svetoga i velikoga mučenika Teodora. Ova prva sveta nedelja velikih postova neka vam ovako ostane. A u subotu i nedelju ovih svetih postova dva jela: varivo sa uljem i ako se nađu hobotnice ili ikre, u ta dva dana da vam se predlažu. A za piće običnim velikim krasovoljem na obedu, a na večeri malim krasovoljem, polovina velikoga. To neka biva vama (..) a u utornike i četvrtke neka vam se iznose druga dva variva, da vam se daju bez ulja, a pića po malo. A vina mereći male krasovolje, što je polovina velikoga. A u druge dane: to jest ponedeljak i u sredu, kažem vam nikako ne okusiti pića, nego držati kao i u prvu nedelju. Ako se u jedan od ovih dana dogodi praznik Obretenja glave Preteče ili Svetih 40 mučenika, osim prve nedelje cele i opet osim srede i petka, neka vam je razrešeno jesti hobotnice i dva jela sa uljem, i vino sa velikim krasovoljem. Ribe nikako ne jedemo. A kada nastane praznik Blagovesti, neka se praznuje svetlo po mogućstvu, i ribe možete jesti, i vino piti sa velikim krasovoljem, ne jedanput, no i sutra, što ostane od jučerašnje trpeze treba da jedete, takođe i ribe, što imate na pojutarje jedite na odanije praznika, takođe i pijte sa velikim krasovoljem i dva variva sa uljem. Ako li se sluči u veliku nedelju, onda ne kušamo ribe, nego pijemo ulje i vino, da se time utešimo radi praznika, kao i u ostale otpusne dane, a ribe jesti na ovaj sveti praznik kao što je rečeno. Ako se dogodi petak ili sreda i ponedeljak ili velika nedelja, tada jedemo oktopode, da se ipak utolimo zbog praznika. Ako li se sluči u veliki petak, onda ne jedemo ulja niti pijemo vina. A u svetu i Veliku subotu, pa i Veliki četvrtak, to kao i u otpusne dane neka vam bude u jelu i vinu, a na Veliki petak ne jedite nikakva variva, nego sočivo kvašeno i zelje neko sirovo, i voće, a piće ukrop sa kiminom. A u svetu subotu neka odstupa svaka briga oko skupljanja na jelo, nego posle liturgije pred crkvom da se dade po malo hleba i vina po čaša. Ako li se praznik ne dogodi velike nedelje, onda i svu ovu nedelju držimo kao i prvu nedelju, osim u četvrtak jedemo ulje i vino pojemo. Ovakov imajte način života u svete velike postove, a za nemoćne brigu nalažem igumanu po volji.

A post svetih apostola izložićemo ovde. Po svršetku sve službe časova i božastvene liturgije, kako sinaksar ukazuje, kada nastane 7. čas, zove nas trpeza. U utorak i četvrtak jedemo dvaput sa uljem i pijemo vino; a u ponedeljak i u sredu i u petak jedemo jedanput, a ne jedemo s uljem, niti pijemo vina. A u subotu i nedelju i ribu jedemo, i sve predloženo nam, i vino pijemo.

Na Rođenje Hristovo naka vam bude isto kao i u post Svetih apostola u jelu i u piću, kao što onamo ukazasmo.

A ovo neka je znano u post Rođenja Hristova: ako se ne sluči "Bog Gospod", onda i u utorak i u četvrtak da jedemo jedanput zbog kratkoće dana. A jedemo ulje i pijemo vino u te dane. A zapovedam vam da sredu i petak čuvate ne samo u postove nego i u sve dane tokom godine, da ulja ne jedete i jedanput na dan da jedete, osim od Pashe do Pedesetnice da vam bude razrešeno u ulju i u vinu i dva put dnevno jelo, i od Rođenja do Krštenja Hristova. O svemu tome ostavljamo da rasudi iguman: ako on koga razreši, neka bude razrešen.

Glava 11.
KAKO TREBA PRAZNOVATI GOSPODNJE PRAZNIKE I PRESVETE BOGORODICE

Svi božastveni Gospodnji praznici, kao i presvete Vladičice Bogorodice Dobrotvorke naše, neka se praznuju iznad drugih, i to u pojanju i u sjaju i u vašem jelu. A praznik Prestavljenje njeno, koje zovemo Uspenije, neka se svetlo praznuje od vas, svetlo i svečano, jer je praznik nad praznicima i slavlje nad slavljima. Toga dana zapovedam da date i na vratima, koliko možemo i koliko može naša ruka.

Neka je dosta ovo rečeno o ovom, a spomenućemo i o drugim stvarima.

Glava 12.
O SLOBODI MANASTIRA

Zapovedam svima vama od Gospoda Boga Svedržitelja da ovaj sveti manastir bude slobodan od svih tu vladajućih, da ne bude ni pod kim, nego pod jednom proslavljenom Bogorodicom Dobrotvorkom i molitvama prepodobnoga oca našega i ktitora i onoga koji igumanuje. A čuvati i ispravljati i upravljati i vladati ovim svetim manastirom i sa igumanom polažem ga na onoga koji vlada ovom zemljom, na velikoga kralja koji bude u svoje vreme, da ima osvetitelja protiv onoga koji hoće da povredi koju god manastirsku pravdu. Jer zapovedam vam da prema ovom imate veliku počast i da se molite za njega i da ima veliki pomen kao mesto imena samoga ktitora. A vi i ovaj sveti manastir da ne bude poraboćen nikojom vlašću i ni od koga potvoren, svakako nepreklonjen i neizmenjen da imate. Ako li ko ushte nekada, u neko vreme da od manastira uzme ili od crkvenoga, od svetih ikona ili časnih sasuda ili zavesa ili knjiga, bilo od manastirskih sela ili Vlahe ili u stoci ili u kojoj god stvari da uzme ko odeljivati od manastira, bilo onaj koji vlada ovom zemljom ili ko od drugih koji su pod njim, ili episkop ili i sam iguman, ili u njemu bratija, iskušenjem demonskim pokrenut da učini takovo što: vezujemo ovoga silom Oca i Sina i Svetoga Duha i proklinjemo da ne bude pričastan svetome telu i krvi Gospoda Boga. Triput je on jadan i triput proklet, ma ko bio, ko pogazi slobodu i ništa ne pomisli. Ko bi tako nešto učinio, kako da neće posle biti krivac? Neka ovo bude na taj način propisano.

Glava 13.
O POSTAVLJANJU IGUMANA, KAKO TREBA POSTAVITI IGUMANA

A treba u ostalom podsetiti vašu ljubav i o postavljenju igumana neizmenjeno i nepristupno. Ako hoćete da postavite igumana, ovako ukazujemo, jer ovaj naš sveti manastir presvete Vladičice naše Gospođe Bogorodice Dobrotvorke bi odlikovan od blagovernoga i hristoljubivoga kralja, blaženoga oca našega i ktitora gospodina Simeona da je u broju igumanskih manastira, i ovaj iguman da je viši od sviju igumana i da se naziva prvi. A kada treba ovaj da se postavi, ovako da biva: da se skupe ikonom i eklisijarh sa najstarijom bratijom, i da idu k samodržavnom gospodinu sve srpske zemlje, i da mu molbu uzašlju, da dođe u ovaj manastir. I da uzme sa sobom episkopa i igumane Svetoga Đurđa u Rasu i Svete Bogorodice Gradačke i Svetoga Nikole u Toplici i drugoga Nikole u Kaznovićima i drugoga Svetoga Nikole u Dabru i Svetoga Georgija u Dabru, i kada dođe sa ovima, da skuplja ikonoma i eklisijarha ovoga mesta i druge starce koji su podobni u savet. I kada vladar uđe u crkvu i ovi svi sa njim, da učine savet i da izaberu prepodobna muža, koji će biti arhimandrit među ovima igumanima i pastir ovome stadu.

A ovako da biva njegovo postavljenje: kada prispe vreme svete službe, neka se oblači episkop svetitelj i sa svima tim igumanima i sa drugim časnim jerejima, i da privedu onoga koji će biti pastir u ovom svetom mestu. I postavivši ga pred sobom episkop sa svima tim igumanima da ga svi vide, a tu je još i vladar, i sa blagoslovom neka ga oblači episkop u svete rize po redu, kao što priliči. I svetu nabedrenicu sam episkop sa blagoslovom da mu veša na levo bedro. Jer ovim načinom ovaj arhimandrit da služi i svete službe. I pošto uđe on tu sa episkopom i sa igumanima, i pošto svrše svetu liturgiju, i pošto bude položeno sveto jevanđelje na svetoj trpezi, žezao pred Presvetom, i rekavši Trisveto i tropar "Pomiluj nas, Gospode, pomiluj nas"; drugi: "Gospode, pogledaj s neba i vidi", i rekavši tropar i kondak Uspeniju svete Bogorodice, i daje se od svetitelja i od sviju igumana postavljenome sveto jevanđelje. I vode ga pred dveri. I prilazi državni gospodin sve srpske zemlje i uzima ga sa ruku od svetih dveri i privodi ga ka Presvetoj, i uzevši žezao kao i od ruke same Presvete i daje ga igumanu, i odvevši postavlja ga na igumanskom mestu i kaže mu: "Dostojan". I tu odmah svi u glas kažu triput: "Dostojan". I celiva ga prvo vladar, potom episkop, potom ostali časni starci po redu, i poju kondak Zlatoustome, glasa 4: "Sa neba pobedu primi", i potom jektenija i otpust. I potom se slavi vladar i potom postavljeni arhimandrit. Jer radi ovoga zapovedamo samom vladaru sve srpske zemlje da dolazeći postavlja ovoga arhimandrita, što toga postavlja i gospodina i ktitora umesto sebe, da bude osvetitelj i čuvar ovoga svetoga manastira, i prosto rečeno, da ima da bdi nad ovim svetim mestom. Tako pak presveta Vladičica Gospođa Bogorodica Dobrotvorka da mu naplati ovde njegovoj vladavini i u drugi dolazak Hristov. Jer ovde nema niko vlasti, ni episkop, ni drugi ko.

Ovu zapovest dajem vam od Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista i od presvete Vladičice naše Gospođe Bogorodice Dobrotvorke, da ne bude iguman ovde postavljen po nekom nagovoru ili po davanju nagrade, a da ne bude dostojan. I opet: da se ne izbaci postavljeni ovde, osim ako ne bude imao neku veliku krivicu i ukoren pred svima i da se ne može ispraviti ili da se zbog toga ne može pokajati.

Treba dalje ukazati i o odelu bratije. Da se skuplja odelo kroz celu godinu, a kada dođe Filipov dan, da sabira iguman i ikonom svu bratiju i da razdeli odelo po redu, prema stepenu starešinstva. A ovo da im se daje na godinu: rasa, kožuh, postelje dovoljno i klašnje, mantija ako se kome razderala, za sandale po 50 aspri. A stare rase i obuću ne vraćamo u manastir, a drugo odelo, ako iguman ne primi staro, da ne daje novoga. A crkovnicima da se daje radi sveće po 2 zlatice i blagoslov ktitorov, da se daje jerejima na godinu po 6 zlatica.

(...)

Glava 35.
KAKO TREBA POJATI PANIHIDE KTITORIMA

Dovoljno je, dakle, zapovesti o manastirskim potrebama, dovoljno i prikladno.

A o umrlim ocima našim i bratiji primićemo ovako. Svetlo i sa svenoćnim bdenijem treba da slavite uspomenu trisvetoga i uvek spominjanoga oca našega i ktitora kir Simeona monaha, koja je meseca februara u 13. dan, koji treba da praznujete svetlim pojanjem i svećama i jelom i pićem do obilnog. A još i na vrata treba dati i jela i pića ko se desi na taj dan. A ovo zapovedamo igumanima, da pred ovaj praznik šalje i na dunavsku stranu i na zetsku i da kupuje ribu, i da bude obilno na praznik prepodobnog oca našega i ktitora gospodina Simeona. A još na spomen tu pozivati vladara ove zemlje i ostale igumane. I ovo treba da znate, jer mnogo puta događa se ovaj praznik u velike postove. Ako padne ovaj praznik u velike postove, zapovedamo da se praznuje pre posta. A uveče na panihidi dati svoj bratiji po sveću da poju držeći je nad grobom.

O panihidi Nastasijinoj. Na isti način treba da pojete i na dan uspomene blaženopočivše Anastasije monahinje, nekada bivše supruge njegove, meseca jula 21.

(...)