Sveti Sava: Sabrani spisi

Služba svetom Simeonu

MESECA TOGA (februara) u 13. DAN, PREPODOBNOG OCA NAŠEG SIMEONA NOVOGA SRPSKOG

Večernja na "Gospodi vazvah" iz oktoiha na šest, i pojemo stihire glasa petog, po dvaput. Podoban "Raduj se".

Prepodobni oče,
dobru si našao lestvicu
kojom uziće na visinu,
kojom i steče Ilija kolesnicu ognjenu,
no on ushodišta drugima ne ostavi,
a ti po smrti svojoj
u otačastvu ti put pokaza carevima,
nebeski čoveče,
zemaljski anđele,
svetilniče otačastvu ti,
Simeone blaženi,
moli za spasenje duša naših!

Prepodobni oče,
ako je otačastvu ti trebalo propovedati,
ti nisi prestao govoriti,
bolovima i trudom i suzama svojim
ispravljao si na veru istinitu stado ti
kao drvo napajano učenjem tvojim,
diviše se anđeli,
čudiše se ljudi,
užasnuše se demoni
nad trpljenjem tvojim, Simeone blaženi,
moli za spasenje duša naših!

Silom Svetoga Duha
Vladiki svome podobeći se,
vladarstvo svoje ostavi,
uzevši krst pođe za Hristom
i useli se u Goru Svetu,
odakle, pomoć primivši,
istače ti grobnica miro blagodati
što veseli tvoje sinove
koji pred tobom stoje, Simeone blaženi,
moli za spasenje duša naših!

"Slava, i sada", Bogorodičan.
Na stihovnom u oktoihu, i svetome, stihire glasa osmog, podoban "O, preslavno"

Oče prepodobni,
mimoišao si carstvo zemaljsko,
izabrav bogatstvo - reči svete
i njih si izvoleo da čuvaš,
ostaviv suprugu i čeda
i sve zemaljske krasote,
izašav u Goru Svetu
s anđelima Bogu služiš,
moli se Hristu neprestano
za tvoritelje tvoga spomena!

"Slava", glas šesti

Prepodobni oče,
glas jevanđelja Gospodnjeg čuvši,
bogatstvo i slavu carstva ni za što držeći
ti svima povika: Ljubite Boga
i naći ćete blagodat večnu,
nada sve štujte ljubav njegovu,
da kada Hristos dođe u slavi
nađete pokoj sa svima svetima!
Zato i mi svi verno
na slavlje njegovo svetlo stecimo se,
dobrog pastira svetlo uspojmo pesmama:
Raduj se, monaha pohvalo i utvrđenje,
moli Boga za nas, Simeone blaženi,
da se sačuva stado tvoje nepovredno!

"Sada", bogorodičan
Jutrenja, Kanon, glasa osmog

Pesma prva

Irmos

Vodu prošavši kao po suhu,
od egipatskih zala izbeže,
Izrailćanin vapijaše:
Izbavitelju i Bogu našem pojmo!
Božanstvenom ljubavlju raspalivši dušu
ugasio si telesne pohote, oče,
neveštastveno življenje na zemlji satvoriv,
Simeone blaženi!

Božanstvenim blistanjem zasija u srcima našim
što tvore svetli ti spomen,
stado ti od napasti, preblaženi,
molitvama ti, Simeone, izbavi!

Utvrdiv telo svoje na zemlji,
uzevši krst pođe za Hristom,
života udostoji se neprolaznog na nebesima,
oče preblaženi Simeone!

Telom iz krvi tvoje svete
Bog, Oče, Slovo ovaploti se
iznad prirode, Devo Marijo,
kojega moli da tela mog strasti ugasi!

Pesma treća

Irmos

Nebeskoga svoda graditelju,
Gospode, crkve sazdatelju,
ti me utvrdi u ljubavi svojoj,
vrhunče svih želja, vernih utvrđenje,
jedini čovekoljupče!

Crkve Božje delatelj javio si se Hristu
i u Svetu Goru uselio si se,
oče prepodobni,
zato prosijav dobrodetelji blistanjem
Svetoga gledaš, bogonosni Simeone!

Sav zavolevši duhovni život,
van sveta i tela bio si, bogonošče,
i zato si primio premudrosti slavu
i večnu, oče, zajednicu.

Telo tvoje, prepodobni, u boleznima
dobrodetelji zreo procveta klas,
od koga se napajaju ljubavlju božanstvena ti čeda
što božanstveni ti spomen tvore.

Na tebi, Prečista, uzročnik sveta
iz milosrđa hoteći da se useli u ljudsku prirodu,
zbog neposlušnosti ranije izgnanu,
tobom, Bogorodice, opet je obnovismo.

Sedilna, glasa osmog
Podoban "Premudrost"

Carstvo zemaljsko ostavivši,
krst svoj na rame uzevši
svega si sebe predao Bogu
i u Svetu Goru otide
Svetoga Duha postavši pričasnik;

zato i čudotvorac javio si se,
miro istače grobnica moštiju tvojih,
bogonosni Simeone, moli Hrista Boga
da grehova proštenje podari štovateljima tvojim!

Pesma četvrta

Irmos

Čuo sam, Gospode, promisli tvojeg tajnu,
saznadoh dela tvoja
i proslavih tvoje božanstvo.

Potocima, oče Simeone, suza tvojih
duševne strasti omio jesi,
božanstveno postade Duha pokojište, preblaženi.

Bdenje krepko, klanjanje svagda spokojno
i ljubav što se prezreti ne može
ispunio si verom, oče preblaženi Simeone.

Blagodat primiv, preblaženi,
kao Božji ugodnik istinit,
istače moštiju tvojih grobnica miro blagodati.

Bila si, Čista, hram slave Božje,
jer iz tebe - od Oca pre toga - rodi se Bog,
bez semena netaknutu te sačuva, Čista.

Pesma peta

Irmos

Zašto me odgurnu od lica tvojega,
svetlosti nezalazna?
Pokrila me je tama tuđine, jadnoga;
nego me obrati, k svetlosti zapovesti tvojih
puteve moje upravi!

Kao mnogoplodna loza
grozd procveta, oče Simeone,
što dobrodeteljima božanstvenim
pokajanja vino izliva,
što maglu strasti
od duša naših odgoni
i srca vernih veseli.

Napastima različnim zmija neprijateljska
podigla se na stado tvoje,
ali nju, oče, oružjem krsta
i molitvom svojom umrtvi,
i mir od Boga otačastvu ti izmoli,
bogomudri Simeone!

Trpljenjem i uzdržanjem, slavni,
napade vražje pobedio si,
javio si se nepokolebljiv u napastima
i u skrbima i u bedama različnim,
čuvajući spokojstvo vladavine svoje
blagočašća svoga mudrošću,
oče Simeone.

Mati Devo Bogorodice,
Božijim prosvetljena Duhom, Prečista,
sveti proroci svetim glasima propovedahu,
jer u tebe Bog Slovo iznad svakog slova
useli se zbog milosrđa mnogog.

Pesma šesta

Irmos

Molitvu svoju izliću Gospodu,
njemu ću da objavim i tugu moju,
jer zlima duša moja napuni se
i život moj adu približi se;
no molim se: kao Jonu
od smrti, Bože moj, podigni me!

Svetilo te imajući što nepogrešno vodi,
nađosmo put živonosni, bogonošče,
i ka istini tobom vođeni bejasmo,
preblaženi Simeone.

Bodro si izvoleo božanstveno
da pošalješ svetlost spasenja
nama u noći zla neznanjem držani što besmo
i pokaza svima sinovi svetlosti i dana da budemo,
bogomudri Simeone.

Božije talante što primi ne skri u zemlji,
umnoživ ih primio si od Boga blagoslov
što zbog tebe njima razumne ukrasi
i znanjem prosvetli,
te od njih luče svetle blistaju,
oče preblaženi.

Otežanog dremanjem prevarnim
podigni me svojim zastupništvom, Mati Božija,
ne daj me da usnem u grehovnoj smrti,
predstatelja te i predvodnika
svojemu životu svi imamo!

Kondak, glasa drugog
Podoban "Tečenije"

Igo Hristovo primiv, Simeone,
i njegov krst uzev pođe za njim,
zasađen u domu Gospodnjem procveta kao finik,
kao kedar livanski umnožio jesi čeda tvoja,
prožet ljubavlju Duha, čudotvorac javio si se;
Hrista Boga moli neprestano za sve nas!

Ikos

O, božanstvenom višnjom premudrošću
ispuni mi um, meni ništemu!
o, kako da uspojem tvoje življenje, oče, ili kako da uzmognem reč da ti prinesem?

No ti mi podaj krepost i znanje,
reč i razum, da ti od tvoga tvoje prinesem,
od bogatstva dobra dobrotu tvoju,
jer sve to nađe i venča prečasnu glavu svoju,
dobi željeno,
svetilnik božanstveni javio si se,
prosvetljujući vaseljenu otačastva ti;
zato i mrak grehova odagnav, sveti,
ozgo izmoli mi blagodat Duha,
jer imaš slobodu u Hrista,
da Hrista Boga moliš neprestano za sve nas!

Pesma sedma

Irmos

Božija silaska ognjenog
zastide se Vavilon davno,
zbog toga momci u peći veselim korakom
kao u svetlosti igrahu pojući:
Otaca naših Bože, blagosloven jesi!

Da višnje carstvo primiš i slavu neizrecivu
u zakonu Božjem pokoriv se Vladiki,
zalutalo potraži i nađe
i na rame svoje uzevši, preblaženi,
kao pastir privede u tor pokajanja,
oče Simeone!

S višnjim silama, oče,
stojeći pred živim Bogom,
njegovom slavom ukrasiv se,
raspaliv se, blaženi, ognjem Duha,
kal slasti omivši
postao si kadilo mirisa blagouhana
Gospodu blagoprijatno,
bogonosni Simeone!

Slavu nepokradljivu,
bogatstvo nepropadljivo, mudri,
dobrodeteljima primivši,
slovom ukrasiv,
saznanjem prosvetliv um
iz koga čudesa svetla šalju se,
oče blaženi,
vernima sluh vaistinu ozaruju svetlo.

jedina jedinoga od Trojice
jedina rodila jesi u dva suštastva,
u lice vidljivo jedino, Devo, kome pojemo:
Blagosloven Bog otaca naših!

Pesma osma

Irmos

Sedam puta haldejski tiranin ljuto
peć bogočastivima raspali silom moćnijom;
spasenje videvši, Tvorcu i izbavitelju vapijahu:

Deco, blagoslovite!
Sveštenici, pojte!
Ljudi, preuznosite na sve vekove!

Božanstvenom svetlošću ispunjen, oče,
božanstvene slave javio si se pokojište
iz kojeg svetlosti božanstvene munje luče šalješ
što vernih lice prosvetljavaju;
pravoslavnom verom tamu jeretičku progoneći
vapijaše: Deco, blagoslovite!
Sveštenici, pojte!
Ljudi, preuznosite na sve vekove!

I u životu, blaženi, poživev kao drugi Avraam,
i delom po skončanju tvome blagodaću Božjom
grobnica moštiju tvojih izliva čudesa divna,
jer verom prosijavši
i anđelima slavno pridruži se,
te pojaše: Deco, blagoslovite!
Sveštenici, pojte!
Ljudi, preuznosite na sve vekove!

Prosvetli, bogonošče,
od Trojice svetlošću duhovnom
oblistavajući srca vernih,
tamu neverja prognav,
crkvi pravoslavnu veru držeći,
veru kao oklop,
krst kao oružje,
ljubav kao štit,
kao mač reč Božju, Simeone,
pojaše: Deco, blagoslovite!
Sveštenici, pojte!
Ljudi, preuznosite na sve vekove!

Struja nam živa javi se,
Presveta Devojčice,
od koje, obamrli, napivši se
u život se vraćamo, vapijući:
Deco, blagoslovite!
Sveštenici, pojte!
Ljudi, preuznosite na sve vekove!

Pesma deveta

Irmos

Zadivi se, dakle, nebo i zemlja
i užasnuše se sve strane sveta
što se Bog ljudima javi u telu
i utroba tvoja šira je od neba, Bogorodice;
stoga te, Bogorodice,
činonačelstva anđela i ljudi veličaju!

Videti udostoji se, oče bogonosni,
nadom i ljubavlju svojom
što oko ne vide ni uho ne ču
ni na srce čoveku što ne uziđe;
krasan javio si se božanstvenim krasotama,
dobrodeteljima, Simeone blaženi,
pred krasnim Vladikom radosno stojiš,
za stado svoje ne prestaj da se moliš!

Danas radosno crkva tvoja
poštuje življenje tvoje
i prinosi ti veselo pojanje
okupljajući duhovna tvoja čeda,
radosne slavitelje tvoje, prepodobni,
anđelskog tvog života,
darovane ti svetlosti i slave,
preblaženi Simeone!

Vapije ti hvalno tvoja svečasna velika Lavra,
žitelja ti i graditelja
i otačastvoljupca imajući, mudri,
i hvaleći se poje neprestano:
Molimo te, bogomudri Simeone,
za stado svoje prilježno pomoli se
da tvojeg truda plodove dobije
i da se sačuva stado tvoje nepovredno!

Braka ne iskusivši rodi
od sviju zemnih veća,
jer Boga sve tvari i Tvorca
u svojoj utrobi smestivši,
njemu pomoli se milostivo,
jedinstvom mira blagostanje
i tišinu crkvama da pošalje,
te da se sačuvamo od svake bede i tuge!

Svetilna. Podoban "Nebo sa zvezdama u krug"

Sa neba, sa slavovenčanja
iz ruke Svedržitelja,
spomenom praznika ti
otačastvo tvoje prosvetli,
sveti Simeone,
pojce tvoje spasavaj!

Na "Hvalite Gospoda" stihire, glasa osmog, Podoban "O, preslavno"

Prepodobni oče,
hram sveti javio si se
postom i molitvama,
za milostinju ništima
što primi je Vladika tvoj
blagodat ti se dade,
i sveta grobnica moštiju tvojih
miro blagouhano toči,
oče Simeone,
moli se Hristu neprestano
za tvoritelje spomena tvog!

Prepodobni oče,
ljubav Božiju primivši
u Goru Svetu uđe
kao Mojsije bogovidac,
i Božje blagodati nasitiv se,
bogomudri,
radostan potrča na podvig
Hristu Bogu našem,
svetilnik nam se na zemlji pojavi,
oče Simeone,
neprestano moli se za stado svoje!

"Slava Bogu" Na stihovnom u oktoihu, i svetome glasa šestog:

Prepodobni oče,
mimoišao si zemaljsko carstvo,
izabrao si bogatstvo - reči svete
i njih si izvoleo da čuvaš,
ostaviv suprugu i čeda
i sve zemaljske krasote
i u Goru Svetu izašav
s anđelima Bogu služiš,
oče Simeone,
ne prestaj da se moliš Hristu Bogu
za tvoritelje spomena tvog!

Komentari

Lestvica - Motiv lestvice Jakovljeve (Post. 28, 12-17) ovde je u službi ideje podvižničkog uspona ka visinama nebeskog savršenstva i bestrašća. U srednjevekovnu duhovnost je ušao naročito zahvaljujući delu sinajskog igumana Jovana Lestvičnika (+ oko 680), omiljenoj lektiri svetog Save, Stefana Prvovenčanog i dr. U prevodu na savremeni srpski jezik: Sveti Jovan Lestvičnik, Lestvica, Beograd 1963 (prev. D. Bogdanović). Stihira kojom počinje Savina Služba svetom Simeonu, inače, preuzeta je sa manjim prilagođavanjem iz vizantijske Službe prepodobnom Simeonu Stupniku (1. septembar). U toj stihiri izvorno nema stiha "u otačastvu ti put pokaza carevima" (umesto ovoga: "imaš stub svoj") niti "svetilniče otačastvu ti" (um. toga: "svetilniče vaseljene"). I druga stihira je delimično iz Službe Simeonu Stupniku, opet sa zamenom "otačastvu" um. "stuba" i sa stihom "ispravljao si na veru istinitu stado ti", kojega u modelu vizantijske službe nema. Nijedna ostala pesma Savinog sastava nije više preuzeta, osim, razume se, irmosa u kanonu, koji su iz irmologije odn. iz oktoiha. Razlike, pak, prema Stupnikovoj službi su karakteristične isticanjem "otačastva" u ovom srpskom kultu.

Ilija - Starozavetni prorok Ilija Tesvićanin, koji je živeo u prvoj polovini IX veka pre n. e.; uzneo se na nebo živ, u ognjenim kolima (3 Zar. 17-22; 4 Cara. 1-2, naročito 2, 11-12). Vid. i žitije na dan 20. jula: J. Popović, Žitija svetih za mesec jul, Beograd 1975, 505-522.

Put pokaza carevima - Jasno programsko mesto: život sv. Simeona ima da bude model, obrazac, prototip ponašanja i života srpskih vladara. Služba svetom Simeonu već u svojoj prvoj pesmi i upravo u originalnom Savinom stihu utvrđuje temelje vladarske ideologije nemanjićke Srbije.

Nebeski čovek - zemaljski anđeo - Figura paradoksa, omiljena u himnografiji prepodobnih pa i u Službi Simeonu Stupniku.

Svetilnik - Aluzija na Mt 5, 14-16: "vi ste vidjelo svetu" itd.

Drvo napajano - Simbol obdelavanja i uzrasta odn. simbol pravednika: Ps 1, 3 ("drvo zasađeno kraj vodenih potoka"; "drvo plodovito").

Trpljenje - Hrišćanska i monaška vrlina podnošenja svake nevolje, iskušenja i muke sa zahvalnošću Bogu, bez roptanja.

Silom Svetoga Duha - Cilj hrišćanskog podviga, postati sličan Hristu, povratiti božansko obličje u sebi, ostvaruje se jedino uz pomoć samoga Boga odn. silom Duha, a ne vlastitim snagama. Ovde je sličnost Hristu i u aktu napuštanja "vladarstva svojeg": kao što je Hristos - Sin Božji "napustio" svoj nebeski presto sišavši među ljude (vid. npr. Flp. 2, 5-11), tako i Nemanja ostavlja svoj presto. "Uzeti krst" - vid. Mt. 10, 38; 16, 24 itd.

Tvoje sinove - Vukana, Stefana, Savu, koji su okupljeni oko Simeonovih moštiju u Studenici 1207. (ili 1208) godine.

Mimoišao si carstvo zemaljsko - Jedna od ključnih ideja hrišćanskog i posebno monaškog podviga je dragovoljni izbor i opredeljenje za "carstvo nebesko" odricanjem od "carstva zemaljskog", za duhovne vrednosti kao trajne umesto za efemerne vrednosti ovozemaljskog života. U srpskom narodnom epu to će biti najsnažnije izraženo u kosovskim pesmama i otud vezano za kosovsko predanje a ideja je u stvari paradigmatska i leži u temeljima srpskih kultova uopšte.

Ostaviv suprugu i čeda - Vid. Lk. 14, 25-35, gde se govori o "mržnji" prema bliskima, zapravo o opredeljenju za Boga i službu Bogu. Simeon je na taj način "ostavio" suprugu Anu i decu Vukana i Stefana.

Kada Hristos dođe - O drugom dolasku Hristovom "u slavi", kao o središnjem eshatološkom događaju, govori se na više mesta u sinoptičkim jevanđeljima: Mt. 16, 27; 25, 31; Mk. 8, 38 itd.

Pastir dobri - To je Simeon, ali je prototip svakoga dobrog pastira Isus Hristos (Jn. 10, 11. 14). Vodu prošavši - Irmos prve pesme je iz drugog kanona (krstovaskrsnog) na vaskrsnoj jutrenji u nedelju, glasa osmog, u oktoihu. Motiv je iz prve biblijske ode u Izl. 15, 1-19.

Telesne pohote - Tradicionalna misao asketizma je da se "ljubav ljubavlju pobeđuje", tj. da se požuda tela "gasi" ljubavlju prema Bogu. Ova, pak, nije samo jednostrana nego je to ujedno i sama božanska ljubav, kao energija božanstva u čoveku. Tako u Lestvici piše: "Čist je onaj čovek koji je ljubavlju potisnuo ljubav, i koji je ognjem neveštastvenim ugasio plamen svojih strasti" (Lestvica 102).

Neveštastveno življenje - Život u telu po zakonima duhovnog, bestelesnog života; život sličan anđelskom životu.

Telom iz krvi - poslednji tropar svake pesme kanona je tematski posvećen Bogorodici, bez obzira na to što ovde nije obeležen i svojim karakterističnim nazivom "bogorodičan". Tema je ovog bogorodičnog tropara ovaploćenje Sina Božjeg, Logosa ("Slovo"), koje se odigralo u Devi Mariji "iznad prirode", tj. iznad svih prirodnih zakona, makar i "telom": krv je Marijina "sveta", jer je dejstvom Duha Svetog, po učenju pravoslavne teologije, njeno biće bilo očišćeno i osvećeno kako bi mogla primiti božanstvo i biti posrednik misterije njegova ovaploćenja.

Nebeskoga svoda - Irmos treće pesme je iz oktoiha, gde je to irmos treće pesme drugog (krstovaskrsnog) kanona vaskrsne jutrenje u nedelju, glasa osmog. Model treće pesme je pesma proročice Ane, majke Samuilove (1 Car. 2, 1-10). "Graditelj nebeskog svoda" je, razume se, Bog.

Svetoga gledaš - "Sveta" je u ovom slučaju, i primarno, atributivno ime Božije. Upor.: Is. 10, 20; 17, 7; 41, 14 itd. Os. 11, 9. Prosvetljenjem dobrodeteljnim postiže se sposobnost najdubljeg duhovnog viđenja, viđenja Boga.

Večnu zajednicu - Zajednica sa Bogom, u kojoj se ostvaruje i sveopšte jedinstvo sa svetom i ljudima; put je ka tome, međutim, napuštanje "sveta i tela" u primatu duhovnog života.

Klas - Simbol duhovne plodnosti, umnoženog i umnožavanog dobra (upor. Jn. 12, 24, gde je zrno pšenično i simbol besmrtnosti). Ljubav kojom se čeda Simeonova ovde napajaju, očigledno, ljubav je prema Bogu, u potpunom samozaboravu i podvigu poput Simeonovog.

Uzročnik svega - Tvorac Bog, koji je po pravoslavnom učenju, apsolutni uzrok svega što postoji. Njegovo "useljenje u ljudsku prirodu" je isključivo akt milosti, a nije posledica čovekovih zasluga; ta priroda je izgnana iz raja zbog neposlušnosti što su je Adam i Eva ispoljili u odnosu prema Božjoj zabrani (Post. 3). No posredovanjem Bogorodice u ovaploćenu Boga ("ulaženju") ta priroda je "obnovljena" u svojoj bogolikosti i potencijalu beskonačnog "upodobljavanja" božanskoj prirodi.

Čudotvorac - Mada se u literaturi ponekad ističe kako Sava u žitijnim tekstovima posvećenim svom ocu ("Gospodinu Simeonu") ne govori o čudima i stoga ne piše čistom formom žitija (M. Kašanin, Srpska književnost u srednjem veku, Beograd 1975, 124-125 i d.; R. Marinković, Istorija nastanka Života gospodina Simeona od svetoga Save, Sava Nemanjić-Sveti Sava 201-213), Sava upravo na nekim temeljnim čudima gradi, ustanovljava kult svetog Simeona. U žitiju je to čudo netaknutih moštiju, a u službi još određenije: ne samo po svrstavanju Simeona, shodno pravoslavnoj hagiološkoj tradiciji, u "prepodobne", u zaglavlju službe, nego i po naglašavanju celokupnosti moštiju, mirotočivosti i čudotvornih isceljenja. Zbog svega toga se Simeon ovde naziva "čudotvorcem", opet potpuno u skladu sa pravoslavnom hagiologijom. Ukoliko ima razlika između žitija i službe, razlika je u žanrovskoj i funkcionalnoj prirodi ovih tekstova. Žitije, u Studeničkom tipiku, nije pisano za sinaksar, nije u liturgijskoj funkciji; njime nije konstituisan kult sv. Simeona; taj kult je konstituisan ovom službom, koja ima sve atribute himnografskih žanrova.

Čuo sam - Irmos četvrte pesme kanona je iz oktoiha, iz iste pesme na vaskrsnoj jutrenji, drugog, krstovaskrsnog kanona, osmog glasa. Model četvrte pesme je molitva proroka Avakuma (Avak, 3, 1-13).

Potoci suza - Pravoslavna asketika razvila je čitavu jednu psihologiju plača u službi očišćenja, katarktičkih suza kojima se brišu tragovi, zapravo potire dejstvo "strasti" (poroka). Strasti su, sa svoje strane, patološka stanja duše (grč. patos = strast, stradanje), koja je obuzeta grešnim željama i mislima.

Ispunio si verom - Svi monaški podvizi, bdenja, metanije i sva emocija srca tek se verom osmišljavaju; verom kao stavom uma dobijaju smisao i opravdanje: Jevr. 11, 1-40.

Čista - Bogorodica, čiji je atribut potpuna, savršena duhovna čistota; zahvaljujući tome ona je "hram slave Božje", ono ljudsko biće iz kojeg se rodio Bog. U duhu ortodoksne teologije, ovde se ističe rođenost kao lično svojstvo drugog lica Trojice: onaj koji se rađa iz Deve još davno "pre toga" rođen je (semper natus, kako veli Avgustin) od Oca (J. Popović, Dogmatika I, 173-174).

Zašto me odgurnu - Irmos pete pesme je iz oktoiha, prvi kanon vaskrsne jutrenje u nedelju, glasa osmog. Model pete pesme je u molitvi proroka Isaije: Is. 26, 9-19.

Svetlosti nezalazna - Bog je apsolutna, neprolazna svetlost, koja se ne smenjuje s tamom, koja prema tome "ne zalazi". Tama je ovde "tama tuđine", a to znači - otuđenost od Boga.

Mnogoplodna loza - Jevanđelski novozavetni simbol duhovne plodnosti, ukorenjene u Hristu, koji je "čokot": Jn. 15, 1-5.

Zmija neprijateljska - Aždaja ili zmaj, simbol đavola, satane, glavnog demona koji je neprijatelj Bogu i svakome čoveku koji hoće da sluša Boga. Upor.: Post. 3, 1-4. 13; 2 Kor. 11, 3.

Oružje krsta - Krsni znak, osenjivanje znakom krsta. Krstom je Hristos pobedio đavola, jer ga ta smrt nije zadržavala u vlasti đavola poput drugih duša zarobljenih u adu. Zahvaljujući vaskrsenju iz mrtvih i oruđe Hristove smrti (krst) postaje simbol Hristovog vaskrsenja i pobede nad đavolom; otuda krst "ubija", "usmrćuje" đavola. O značenju krsta u pravoslavnoj soteriologiji: J. Popović, Dogmatika II, 467-510. "Oružjem protiv đavola" naziva se krst u vizantijskoj himnografiji, na primer u hvalitnoj stihiri vaskrsnoj, glasa osmog, na jutrenji u nedelju, u oktoihu itd.

Mir... izmoli - Zanimljivo je da se mir države, znači politički mir ovde javlja kao predmet molitve, tj. kao dar milosti Božje. Tako i u sledećem troparu, "spokojstvo vladavine" se čuva "blagočašća mudrošću", a to znači mudrošću koja se ima po meri pobožnosti i strahopoštovanja pred Bogom.

Sveti proroci - Starozavetni proroci su prema tumačenju crkvenih otaca predskazivali devičanstvo Bogorodice i rođenje Hrista-Mesije od nje. Misli se prvenstveno na Isaiju (7, 14), ali i na Mojsija (kupina nesagoriva, Izl. 3, 1-8), Jezekilja (Jez. 43, 27-44,3) itd. O tome piše: J. Popović, Dogmatika II, 235-238.

Molitvu svoju - Motiv pesme proroka Jone u utrobi kita (Jona 2, 3-10), šeste pesme u nizu biblijskih oda, mada su to i reči Ps 142, 2 (Davidove, "kad beše u pećini"). Kao irmos šeste pesme drugog kanona, krstovaskrsnog, na jutrenji u nedelju, glasa osmog, u oktoihu.

Sinovi svetlosti i dana - Sinove svetlosti pominju Lk. 16, 8 i Jn. 12, 36. "Sinovi svetlosti i sinovi dana" - 1 sol. 5, 5. Time se hrišćani upozoravaju na duhovnu budnost u očekivanju drugog dolaska Hristovog.

Božije talante - Motiv priče o talantima: Mt. 25, 14-30. To su darovi koje čovek prima od Boga da bi ih umnožio, a ne da ih zakopa i vrati bez ploda.

Grehovna smrt - To može da bude smrt u grehu, u stanju greha; može da bude i grešnost koja sobom nosi smrt kao konzekvencu grehova.

Igo Hristovo - Aluzija na mesto Mt. 11, 29-30, gde se govori o čitavom životu u Hristu, po Hristovom zakonu, kao i teretu koji, dobrovoljno "ponet", postaje "blag".

Finik - Simbol iz psalama: Ps. 92, 12.

Od tvoga tvoje - Reminiscencija liturgijskih reči iz kanona evharistije: "Tvoje od tvoga tebi prinoseći, za sve i za sva" (upor. Božanstvene liturgije, Beograd 1978, 58, prev. J. Popović u nešto drukčijoj verziji). Sve dobro je Božje; ako čovek i prinosi što Bogu, ne prinosi svoje već Božje.

Božija silaska - Motiv sedme i osme pesme kanona je u molitvi trojice mladića u vavilonskoj peći (tzv. "devterokanonski" dodatak u Dan. 3, koji nije preveden u Daničićevoj Bibliji). Irmos ove pesme je inače u oktoihu, na istom mestu kanona jutrenje u nedelju, osmog glasa. "Božiji silazak ognjeni" je silazak Boga u oganj, u kome se imala da izgore trojica momaka jevrejskih u Vavilonu (Sedrah, Misah i Avdenago). Tim božanskim dejstvom poništeno je dejstvo vatre pa momci igraju "veselim korakom" uz pesmu, koja je često refren sedme pesme: "Otaca naših Bože, blagosloven jesi!"

Zalutalo potraži - Reminiscencija na priču o pastiru i izgubljenom jagnjetu: Lk. 15, 1-7; upor. Mt. 18, 12-14.

Jedina, jedinoga - U igri rečima iskazana je jedna od središnjih misli hrišćansko-pravoslavnog učenja: Bogorodica Marija je jedna jedina - kao neporočna i čista Deva među svim ženama, jedna i jedinstvena kao ljudsko biće; ona rađa jednoga jedinog od Svete Trojice, Sina; makar i jedinstvena kao čovek Bogorodica rađa Sina u dve prirode ("suštastvo" je suština, priroda), tj. u ljudskoj i božanskoj i to "lice vidljivo jedino", a to znači jedinstvenu ličnost i jedinstvenu "ipostas" Sina Bogočoveka. To "lice vidljivo" tj. istorijski Isus Hristos je u ovom smislu sam prevečni Bog, "Bog otaca naših". Formula je sročena protiv monofizitske i nestorijanske jeresi, u duhu odluka Halkidonskog sabora 451. godine.

Sedam puta - Motiv vavilonske peći iz starozavetnog "devterokanonskog" dela knjige proroka Danila, kao što je objašnjeno gore. "Haldejski tiranin" je car vavilonski Navuhodonosor. Irmos osme pesme je inače u oktoihu, kanon jutrenje u nedelju, vaskrsni, glasa osmog.

Božanstvenom svetlošću - Čitava sika je građena u reminiscencijama na proroka Mojsija na Gori Sinajskoj (Izl. 34, 27-35); njegovo je lice božanskom svetlošću bilo prosvetljeno i zračilo izrailjskom narodu.

Drugi Avraam - Po svojoj gostoljubivoj darežljivosti, starozavetni praotac Avraam je prototip svakoga darežljivog dobročinstva. Tako je Avraam prototip i sv. Simeona Srpskog. Sem toga, Avraam je i prototip čvrste vere, koja se takođe pominje u ovom troparu ("verom prosijavši"): Jevr. 11, 8-19.

Tamu neverja prognav - Na više mesta, kao na ovom, Sava ističe zaslugu sv. Simeona Nemanje za pobedu prave hrišćanske vere među Srbima. Kao da se pre Nemanje srpski narod još nalazio u "tami neverja", tj. kao da nije bio hristijanizovan, ili je bio u "tami jeretičkoj", tj. pod uticajem jeresi, pri čemu se obično pomišlja na bogumilsku jeres, poznatu iz drugih izvora na južnoslovenskom terenu.

Veru kao oklop - Reminiscencija na poznato mesto apostola Pavla u Ef. 6, 11 i d., mada ima i krupnijih razlika: u Pavla je "oklop pravde", a ovde je to "vera"; štit je "vere", a ovde je to "ljubav" itd.

Obamrli - Grehom obuzeti, ljudi su u stanju obamrlosti, nesposobni da se pokrenu radi svog spasenja. Iz tog stanja ih podiže Bogorodica, rodivši Hrista koji daje vodu živu od koje se ne može ožedneti (Jn. 4, 13-15 "izvor vode koja teče u život večni").

Zadivi se nebo i zemlja - Irmos devete pesme iz oktoiha, na vaskrsnoj jutrenji u nedelju, glasa osmog. Motiv iz Lk. 1, 46-55 (Bogorodičina blagoveštenska himna) ovde nije došao do izražaja. Tema je ovaploćenje Boga, prema stihu iz 1 Tim. 3, 16 "Bog se ljudima javi u telu" i to je "velika tajna pobožnosti". Druga stilska figura utrobe "šire od neba" je ikonografski poznata u motivu Platitera ("Šira od neba"): primanjem Boga koji se svojim apsolutnim bićem ni u beskrajna nebesa ne može smestiti, postala je Bogorodica prostranija od neba.

Što oko ne vide - 1 Kor. 2, 9, omiljeni Savin biblijski citat.

Krasan javio si se - U igri rečima "krasan javio si se božastvenim krasotama (dobrodeteljima, Simeone blaženi, pred krasnim Vladikom radosno stojiš) itd., izražena je ideja lepote kao najviše manifestacije božanske svetosti. Božanski atribut je lepota ("krasota"), Bog je lep ("krasan"), njegova dejstva u čoveku se ispoljavaju kao lepota ("krasota"), čovek koji se preobrazio vrlinom i sam je lep kao Bog. Time se postiže poistovećivanje čoveka i Boga, "oboženje" čoveka u sferi božanske lepote.

Danas - Liturgijski prezent u službi spomena izraz je takvog pogleda po kome je svetost svagda aktuelna, sveti događaj kao i sveta ličnost. Liturgijski odnos je prema tome, za srednji vek karakterističnom shvatanju, živ, aktuelan odnos. O tome: D. S. Lihačov, Poetika stare ruske književnosti, Beograd 1972, 324-332 (prev. D. Bogdanović).

Tvoja velika Lavra - Studenica. Služba je očigledno ispevana i namenjena prvenstveno za studenički kult ktitora, sv. Simeona, prisutnog i dejstvenog u svome manastiru i prek svojih moštiju.

Milostinju ništima - Mada se daje sirotinji, milostinju prima sam Bog, prema Mt. 25, 31, 46.

Kao Mojsije bogovidac - Poređenje Gore Svete sa Gorom Sinajskom, i paralelno upoređenje Simeona sa Mojsijem, ovde ne u sferi zakonodavstva nego bogoviđenja, mističnog susreta s Bogom i proziranja u božanske tajne, o čemu se inače govori na više mesta u Izl. 19; 24; 31-34.