Sveti Sava: Sabrani spisi

Beleška o ovom izdanju

Književna dela Svetog Save daju se ovde u prevodu na savremeni srpski jezik, sa staroslovenskog jezika srpske redakcije na kome su pisana. Prevod je pre poslednjeg rata načinio Lazar Mirković. U uzorno štampanoj publikaciji Spisi svetoga Save i Stevana Prvovenčanoga, izd. Državna štamparija Kraljevine Jugoslavije, Beograd 1939, objavljeni su u Mirkovićevom prevodu i sa njegovim predgovorom i uvodnim beleškama svi tekstovi Svetog Save koji se nalaze u ovoj knjizi. Razume se, nema Krmčije, jer je taj zbornik vizantijskog prava ne samo neknjiževnog sadržaja nego je još i do danas neizdat. Kada je, pak, reč o prevodu Lazara Mirkovića mi smo se morali odlučiti za temeljnu reakciju prema originalu, i to za Hilandarsku povelju, Hilandarski tipik, Žitije svetog Simeona, Pismo igumanu Spiridonu i Ustav za držanje psaltira; Karejski tipik dajemo u svom prevodu, kao i Službu svetom Simeonu. Ova služba je prvi put u našem prevodu objavljena u Srbljaku I, Beograd, 1970, 7-31; prevod sam tada zajednički redigovao sa priređivačem Srbljaka, prof. dr Đorđem Trifunovićem. Na nesreću, u skladu sa priređivačkom koncepcijom Srbljaka služba tom prilikom nije objavljena u svim svojim sastavnim delovima; izostavljeni su bili oni tekstovi za koje se smatralo da pripadaju preuzetom fondu, vizantijske himnografije a nisu delo našeg autora. Moje je mišljenje, danas pogotovu, da se službe i u prevodu moraju izdavati u svome punom sastavu i prvobitnom sklopu, bez obzira da li je i šta je tu "originalno" a šta prevedeno i preuzeto, i bez obzira na to da li je po sredi pesnički tekst ili "rubrika", liturgijsko uputstvo. Ovo poslednje je neophodno kao obeležje strukture i signal žanrovskih odlika pesme. Prevod službe sam sada dopunio, preveo sve što ranije nisam bio preveo, i ponovo redigovao celokupni tekst prema originalu. Jednu sam stvar zadržao: "stihovano" objavljivanje Službe. U svoje vreme taj izdavački postupak u Srbljaku naišao je na ozbiljnu kritiku. Znam vrlo dobro da zakoni pesničke forme staroga srpskog pesništva nisu još u dovoljnoj meri otkriveni, te da u poređenju sa vizantijskim grčkim pesništvom u poetici našeg "stiha" ima krupnih, možda i bitnih razlika. Redovi u kojima je tekst jedne pesme ovde saopšten, prema tome, neće svagda biti ono što sugerira punktuacija rukopisa, ali smo nastojali da kroz to makar donekle rekonstruišemo ritamski i melodijski tip teksta, bitno različit od kakvoga proznoga retorskog sastava. Kritička izdanja, dabogme, priređivaće se po drugim načelima, ali u popularnom izdanju za književnog čitaoca, kakvo je prvenstveno jedno ovakvo izdanje, ne bi bilo više ni dozvoljeno vraćati se unazad objavljivanjem pesme sa tako jasnim melodijskim i ritamskim strukturama u "proznoj" formi, u nestihovanom vidu. Posle Srbljaka iz 1970, to zaista više nije moguće.

Arheografske napomene o pojedinim delima Svetog Save sadrže samo osnovne podatke o glavnim prepisima tekstova; prema sadašnjem, još uvek nedovoljnom, poznavanju srpskog rukopisnog nasleđa, ti podaci nisu konačni.

Biblijski citati su provereni i donekle uvećani u odnosu na fond St. Stanojevića i D. Glumca, Sv. pismo u našim starim spomenicima, Beograd 1932, 1-45.

Komentar je rađen tako da omogući razumevanje ideja i poruka, a to znači i čitavog sistema značenja u tekstovima koji se ovde štampaju, ne samo istorijskih podataka i realija.

Tome donekle treba da pomogne i rečnik manje poznatih reči i pojmova, jedinstven za sve Savine tekstove objavljene u ovoj knjizi.

Dimitrije Bogdanović