Sveti Sava

Žitije Svetoga Simeona Nemanje

Izabrano iz: Sveti Sava, Sabrani spisi, Stara srpska književnost u 24 knjige, knjiga 2.
prilagođavanje na savremeni srpski jezik Lazar Mirković;
redakcija prevoda Dimitrije Bogdanović; prir. prof. dr Dimitrije Bogdanović.
Prosveta - Srpska književna zadruga. Beograd 1986

O nasleđu svetoga manastira ovog prepodobnim ocem našim i ktitorom gospodinom Simeonom i o žitiju njegovu kakvo bi pred Bogom i ljudima

Oče, blagoslovi!

(O bolesti i smrti svetog Simeona)

U 7. dan meseca februara poče časna starost njegova nešto malo slabiti. I tu odmah blaženi starac gospodin Simeon pozva mene nedostojnoga i u svakom pogledu umanjenoga, i poče mi sa tihošću govoriti svete i časne i slatke reči:

- Čedo moje slatko i uteho starosti moje, "sine, slušaj moje reči, prikloni uho svoje ka mojim rečima i neka ne presahnu istočnici života tvoga, sačuvaj ih u svome srcu. Jer su život svima koji ih nalaze. Svakim čuvanjem čuvaj srce svoje, jer od njih su ishodišta života. Ukloni od sebe oštra usta i uverljive usne daleko od sebe odbaci. Oči tvoje neka pravo gledaju i veđe tvoje da migom ukazuju na ono što je pravedno. Pravo hodi nogama svojima i ispoljavaj puteve svoje. Ne skreći ni desno ni levo, jer puteve koji su desno zna Bog, a oni s leva su razvraćeni. A ti uči ono što je pravo, a hođenje tvoje u miru da bude. Sine, pazi na moju premudrost, ka mojim rečima prilaži tvoje uho, da sačuvaš moju misao i dobru, a osećaj usana mojih kazujem ti". /Priče Solomonove 4, 20-5, 2./ "Čuvaj, sine, zakon oca tvoga, ne odbaci karanja matere tvoje." /Priče Solomonove 1, 8./ Sine moj, poslušaj me sada i bićeš blažen, jer blažen je muž koji me posluša i čovek koji sačuva puteve moje. Ne mešaj se sa bezumnima. Traži premudrosti, da poživiš. Ispravi svedočanstva u razum. Jer onaj koji kori zle primiće sebi dosadu, a onaj koji obličava nečastivoga, poreći će sebe. Ne obličavaj zle, da te ne omrznu. Obličavaj premudroga, a zavoleće te. Ukaži premudrome na krivicu i biće mudriji, a pravedniku pouku i nastaviće da je prima. Početak premudrosti je bojazan Gospodnja i savet svetih je razum, a razumevati zakon dobra je misao. Jer ovakvim dobrim običajem mnogo ćeš poživeti i produžiće ti se godine života." /Priče Solomonove 8, 32-34. i 9, 6-11./

I podigavši ruke svoje blaženi, položi ih na vrat moj grešni, i poče plakati žalosno, i slatko celovanje darujući mi poče govoriti:

- Čedo moje vazljubljeno, svetlosti očiju mojih, i uteho i čuvaru starosti moje! Evo već prispe vreme našega rastanka; evo me već otpušta Vladika s mirom, po reči njegovoj, da se ispuni rečeno: "Zemlja si i u istu zemlju ćeš poći." /Knjiga Postanja 3, 19./ A ti, čedo, ne tuguj gledajući moje razlučenje, jer ova je čaša svima zajednička. Jer ako se ovde rastajemo, tamo ćemo se opet sastati, gde više nema rastanka.

I podigavši svoje prečasne ruke i položivši ih na glavu moju, govoraše:

- Blagosiljajući, blagosiljam te! Gospod Bog blagosloven i pospešiće spasenje tvoje, i neka ti mesto zemaljskoga dade blagodat i milost i carstvo nebesko, i neka ispravi put tečenja tvoga, kojim ranije od mene poteče, imajući nerazdvojnu sa sobom, ovde i tamo, moju iako grešnu molitvu!

A ja pavši ničice na njegove prečiste noge, sa suzama govorah:

- Mnogih i velikih darova nasladih se od tebe, blaženi gospodine moj, Simeone! Zaboravih sve, ja jadni i neblagodetni, pomešah se sa nesmislenom stokom i upodobih se njima, bivajući ubog dobrim delima, a bogat strastima, pun srama, lišen slobode u Boga, osuđeni od Boga, oplakani od anđela, na smeh bivajući besima, obličavan od svoje savesti, zlim delima svojim posramljen. I pre smrti mrtav sam, i pre suda sam sebe osuđujem, pre beskonačne muke sam sebe mučim očajanjem. Zbog toga, pripadam ka prečasnim nogama tvojim klanjajući se, ne bih li ja, neispravljeni, zbog tvojih prečasnih molitava, neko malo olakšanje dobio u strašni onaj dolazak Gospoda našega Isusa Hrista!

A kada je došao 8. dan toga meseca, reče k meni:

- Čedo moje, pošlji mi po oca duhovnoga i po sve časne starce Svete gore, da dođu k meni, jer se već približuje dan ishoda moga!

I pošto je izvršena zapovest njegova, dođe množastvo monaha kao dobromirisnih cvetova koji cvetaju u toj svetoj pustinji. Kada su došli k njemu, mir i blagoslov primiše međusobno, ne dade im otići od sebe, i govoraše im:

- Ostanite kod mene dok telo moje, opevavši ga svetim i časnim vašim pesmama, ne pogrebete!

A blaženi starac od sedmoga dana pa sve do smrti svoje ne okusi hleba ni vode, samo se svaki dan pričešćivaše svetim i prečistim tajnama, telom i krvlju Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista.

U 11. dan toga meseca videh ga kako se sprema za odlazak i rekoh mu:

- O, blaženi gospodine Simeone! Evo se već sprema blagi tvoj ishod u pokoj tvoj. Da, već sam čuo kako si blagoslovio nasledstvo svoje, ali i sada im podaj svoj poslednji blagoslov!

A on podigavši ruke, poče sa suzama govoriti:

"Trojice sveta, Bože naš, slavim te i blagosiljam te i molim te, i predstavljam te, jer po treći put dajem blagoslov nasledstvu mome. Gospode Svedržitelju, Bože otaca naših, Avramov, Isaakov, Jakovljev i semena pravednoga, sačuvaj ih i ukrepi u državi bivše vladavine moje, i pomoć presvete Bogorodice i moja, iako grešna molitva neka je sa njima od sada i do veka. A pređašnju zapoved dajem im: Imajte ljubav među sobom! /Jevanđelje po Jovanu 15, 12./ A ko od njih odstupi od onoga što sam im ja naredio, gnev Božji neka proguta njega i seme njegovo!"

A ja sam na sve to rekao:

- Amin!

A kada je došao 12. dan toga meseca, reče:

- Čedo moje, donesi mi presvetu Bogorodicu, /U Hilandaru se čuva ikona s kraja 12. veka pred kojom je, po predanju, izdahnuo Simeon Nemanja./ jer takav imam zavet, da pred njom ispustim duh svoj.

I kada je bila izvršena zapovest, i veče kada je nastupilo, reče:

- Čedo moje, učini ljubav, položi me na rasu koja je za moj pogreb, i spremi me potpuno na sveti način, kao što ću i u grobu ležati. I prostri rogozinu na zemlju, i položi me na nju, i položi kamen pod glavu moju, da tu ležim dok me ne poseti Gospod da me uzme odavde.

A ja sve ispunivši, izvrših što mi je on zapovedio.

A svi mi gledasmo i plakasmo gorko, gledajući na ovom blaženom starcu takova neiskazana Božja proviđenja. Jer kako je i ovde, u državi svojoj, molio u Boga i dade mu, tako ni do ovoga časa ne htede da se liši nijedne stvari duhovne, nego mu Bog sve ispuni. Jer, vaistinu, braćo moja ljubljena i oci, čudo beše gledati: onaj koga se svi bojahu i od koga treptahu sve zemlje, taj je izgledao kao jedan od tuđinaca, ubog, rasom obavijen, gde leži na zemlji, na rogozini, a kamen mu pod glavom, i svi mu se klanjaju, a on skrušeno moli od sviju proštenja i blagoslova.

A kada je nastala noć, pošto su se svi oprostili i bili blagosloveni od njega, otidoše u ćelije da vrše službe i da se malo odmore. A ja i jednoga jereja ostavih sa sobom, pa ostadosmo kod njega svu tu noć.

A kada je došla ponoć, utiša se blaženi starac, i više mi nije govorio.

A kada je nastala noć, pošto su se svi oprostili i crkvena služba, odmah se prosvetli lice blaženoga starca, i, podigavši oči k nebu, reče:

"Hvalite Boga među svetima njegovim,
hvalite ga i na tvrđi sile njegove!" /Psalmi Davidovi 150, 1./

A ja mu rekoh:

- Koga vide te govoriš?

A on pogledavši na me, reče mi: "Hvalite ga i na silama njegovim,
hvalite ga i po premnogoj vladavini njegovoj!" /Psalmi Davidovi 150, 2./

I pošto je ovo rekao, odmah ispusti svoj prebožastveni duh i usnu u Gospodu.

A ja pavši na lice njegovo plakah gorko i dugo, i ustavši blagodarih Boga, videvši ovakav kraj ovoga prepodobnog muža.

Čuvši za to svi stadoše dolaziti pa se divljahu prosvetljenosti lica njegova, i govorahu:

- O, blaženi Simeone, koji si se udostojio da vidiš takvo viđenje na kraju, Vladiku svetoga kako ti daje blagodat za podvige trudova tvojih! Zato si, veseleći se, izrekao slatki glas pri izlasku duše tvoje:

"Hvalite Boga među svetima njegovim,
hvalite ga i na tvrđi sile njegove,
hvalite ga i po premnogoj vladavini sile njegove." /Psalmi Davidovi 150, 1-2./

Blažen ćeš biti svuda, zato i blaženi glas izrekao jesi!

I posle toga, prepodobio telo njegovo uzevši, sa čašću postavismo ga posred crkve, kao što je običaj.

(O događajima posle smrti Svetoga)

Kada se svršila jurenja i kada su se sabrali bezbrojni monasi, počeše časno pojati uobičajene pesme oko prepodobnoga tela, /Pogrebne pesme iz čina monaškog, a ne laičkog pogreba./ i izvršiše rečeno: "Oni koji se boje Gospoda, slave ga." /Psalmi Davidovi 14, 4./ I tako mnogi narodi tada dođoše da mu se poklone i da ga sa velikom počašću opoju. Pojali su prvo Grci, potom Iverci, zatim Rusi, posle Rusa Bugari, potom opet mi, njegovo stado sakupljeno.

Kada je prošlo vreme posle liturgije i kada se svršila sva uobičajena služba, svi celivaše prepodobno telo. A ja grešni obujmivši blaženo telo položih ga u novi grob, kao što mi beše zapovedio i ispunih zapovest njegovu.

Pošto se skupilo mnoštvo monaha, nisam ih otpustio sve do devetoga dana, služeći mu službu svakoga dana.

Kada je ovaj blaženi otac naš prešao u večni pokoj, zavetom ostavi manastir meni grešnome u skromnom nekom stanju, u kojem mi otide, nekoga prepodobnog muža, po imenu Metodija, sa još četrnaestoricom monaha. /Sa Savom u Hilandaru ostaju Metodije i još 14 monaha./ Obuze me velika tuga i bojazan, jedno od pustoši, a drugo zbog straha od bezbožnih razbojnika. Ali kako se izvoli ljubavi Bogomatere i Nastavnice naše i svetim molitvama gospodina Simeona, taj hram od neznatnog i malog uznese se u velelepnu pojavu. I posle malo vremena skupih devedeset monaha u bratstvu i sve spremih što je na potrebu manastiru.

I kada sam tu probavio osam godina, nastadoše mnogi meteži u tome kraju, jer prošavši Latini i zauzeše Carigrad, bivšu grčku zemlju, čak i do nas, i ulegoše i tu u sveto mesto, pošto je nastao veliki metež.

I kada se ovde saznalo o tome metežu, dođe mi poslanica od hristoljubivoga i blagočastivoga, Bogom izabranoga i blagoslovenoga blaženim ocem Simeonom, Stefana Nemanje, koji je vladao njegovom državom, i brata njegova, velikoga kneza Vukana. Primio sam njihovu molbu koja kaže:

"Evo, u toj zemlji uzbuniše se narodi, a blaženi otac naš, gospodin Simeon, koji nam je bio gospodar i učitelj, tamo leži. Zbog ovoga molimo tvoju molitvu, Gospoda radi, nemoj nas prezreti, uzmi časne mošti gospodina nam Simeona i prenesi ih ovamo, da se blagoslov njegov javi ispunjen na nama!"

A ja videvši koliko žele to što mole i da je potrebno to ispuniti, podigavši svoju nemoć na to počeh spremati. I ugledavši zgodno vreme da se to izvrši, došavši otvorih grob blaženoga starca, i nađoh telo njegovo časno celo i nepovređeno, koje je bilo tu u grobu osam godina. /Tj. od 1199. do 1207. godine./ Jer tako priliči onima koji su ugodili Bogu, da su i posle svoje smrti proslavljeni, satvoriće Bog volju onih koji ga se boje i uslišaće njihovu molitvu, "sačuvaće sve njihove kosti i nijedna se od njih neće slomiti". /Psalmi Davidovi 33, 21./ I ja uzevši njegove časne mošti, pođoh na put. I mada je bio veliki metež u tim zemljama, uz pomoć Božju i presvete Vladičice Bogorodice, i molitvama blaženoga i prepodobnoga i časnoga gospodina nam i oca Simeona, prođoh, što reče, kroz oganj i vodu, ceo i sačuvan, i ničim povređen.

I dođoh sa časnim moštima u Hvosno. /Oblast u severnom delu Metohije./

Kada je saznao vladalac sin njegov Stefan Nemanja, i brat mu knez Vukan, skupiše svetitelja /Raškog episkopa/ i jereje i igumane sa mnogim monasima i sa boljarima svim, sa radošću radujući se i veseljem veseleći se. Došavši sa velikom čašću uzeše mošti gospodina Simeona, pesmama duhovnim blagodareći Boga. Jer kao što prekrasni Josif uze iz Egipta telo oca svoga Jakova i prenese ga u zemlju obećanu, /Knjiga Postanja 50, 13-14./ tako i ovi bogoljubivi i blagoobrazni sinovi njegovi sa svom državom primiše ga, radošću radujući se i veseljem veseleći se, sami noseći prečasno telo oca svoga, i sa velikom počašću položiše ga u ovoj svetoj crkvi, /Tj. Studenici./ u određeni mu grob, koji blaženi ranije sam sebi beše načinio. A ovo se dogodi meseca februara u 19. dan.

Neka vam je znano o ovom blaženom ocu našem i ktitoru gospodinu Simeonu, od rođenja njegova pa do smrti:

Rođenje njegovo bilo je u Zeti na Ribnici, /Na mestu današnje Podgorice./ i tamo je primio sveto krštenje. Kada je ovaj mladenac bio iznesen ovamo, uze ga episkop crkve Svetih Apostola /Crkva sv. Petra i Pavla kod današnjeg Novog Pazara, podignuta u 9. ili 10. veku, sedište raškog episkopa./ i pomoli se nad detetom, i mirom ga pomaza, pa je tako i drugo krštenje primio. /Drugi put je ponovljen čin miropomazanja./ Jer sve je bilo čudno sa ovim mužem: kada je bio dete primio je dva krštenja; i opet kada je primio sveti anđelski obraz, i tu je primio dva blagoslova - mali obraz i veliki. A evo i posle uspenija njegova prečasno telo njegovo bi dvaput sahranjeno: prvi put u Svetoj Gori, gde mu bi i usnuće, i opet otuda bi uzet i prenesen ovamo, i sa velikom počašću i krasnim slavoslovljem ovde po drugi put behu položene njegove časne mošti u grob.

Od rođenja mu 46 godina, i tu odmah po Božjoj volji primi vladavinu.

I ostade opet u vladavini 37 godina, i tu odmah primi sveti anđelski obraz.

I požive u tom obrazu 3 godine.

I ceo život njegov bio je 86 godina.

A prestavljanje blaženoga oca i ktitora gospodina Simeona bi 6708 (1200!) godine, /Treba 6707 (1199)./ meseca februara u 13. dan preloži se ka večnom blaženstvu.

A ti, Bože i Gospode svega, preproslavljena Mati Gospoda i Boga Spasa našega Isusa Hrista, da ovo što je napisano bude i činjeno, da mi i oni posle nas do kraja ovoga veka časnim molitvama oca našega i ktitora slušamo ono što se govori, i posledujući da činimo sve što je ugodno Bogu, gledajući na podvige i življenje ovoga preblaženoga oca našega, u kojima je sladost i veselje, pominjući Boga, veseleći se u Bogu.

Um naš, dakle, neka bude na nebesima u gledanju na krasote rajske, na obitelji večne, na anđeoske horove, na onaj život, gde li su kako li su duše pravednika ili grešnika; kako li će se javiti veliki Bog i Spas naš Isus Hristos, prema onoj prosvećenoj reči:

"Nebesa će proći s hukom,
vazdusi spaljeni će se razrušiti,
zemlja i što je na njoj i dela biće sažeženi!"
/Druga poslanica apostola Petra 3, 10./

Kakvo li će tu svaka duša savrsno telo dobiti?

Kakvo li će biti zborište to mnoštvo ljudi od Adama do kraja sveta?

Kakvo li će biti Hristovo strašno i od sunca svetlije lice?

Kakav li ćemo glas njegov čuti, da li pravednicima koje prima u carstvo nebesko ili grešnicima koje šalje u večnu muku?

Ovo treba, ljubljena braćo moja, da brinemo i pomišljamo, u ovom da živimo, jer smo van sveta, jer život na nebesima imamo, /Poslanica sv. apostola Pavla Filipljanima 3, 20./ ovaj život u miru provodeći, nadu imajući da ćemo u Hristu Gospodu našem steći nadu večnih dobara, zastupništvom presvete Vladičice naše Bogorodice i Dobrotvorke, i molitvama prepodobnoga i blaženoga oca našega i ktitora gospodina Simeona.

// Projekat Rastko / Književnost / Liturgicka književnost //
[ Promena pisma | Pretraga | Mapa projekta | Kontakt | Pomoć ]