Уместо увода: у часу обновеЗборник Откривање другог неба: Растко Петровић, Културни центар Београда, Београд 2003, уредници Михајло Пантић и Оливера Стошић, стр. 7.Књига Откривање другог неба је саставни део манифестације “Фестивал једног писца“ коју је 2003. године покренуо и реализовао Културни центар Београда. Чињеница да у српској култури постоје веома значајни писци чије дело ни до данас није целовито сагледано, као и чињеница да статус заоставштине и кућа-легата многих референтних стваралаца практично још није решен, подстакле су Културни центар Београда да установи нову градску књижевну манифестацију, са намером да Београд као родни град, град-уточиште, или град-инспирација бројних писаца, једну пролећну недељу посвети што исцрпнијем представљању, сагледавању, тумачењу и евентуалном превредновању њиховог дела. Први Фестивал посвећен је књижевнику, ликовном критичару, великом путнику, колекционару уметнина, етнографу и дипломати Растку Петровићу (Београд 1898 – Вашингтон 1949). Својим делом, као и својим животом, Петровић је и до данас, у великој мери, остао енигма и “лепо чудо“ српске културе. Бивајући на изворишту идеја новог доба и, пре свега, поседујући чуло да такве идеје (пред)осети и уметнички обликује, Петровић се својим безмало целокупним деловањем прикључио најзначајнијим европским модернистичким/авангардним струјањима и написао низ дела која улазе у корпус највреднијих остварења српске књижевности. И као што је родни Београд био само једна од многих, истина повлашћених, тачака на мапи његове животне и стваралачке топографије, тако се и Петровићева стваралачка страст преливала преко до тада утврђених граница књижевне праксе, оваплоћујући се делимично у ликовним дисциплинама, а затим и у области фотографије и експерименталног филма, у његово време иновантних визуелних медија. Дело Растка Петровића – поезија, проза, есејистика, драма, ликовна критика, цртежи, акварели, колекције етнографских предмета, фотографије и три експериментална документарна филма – открива, управо кроз своју хетерогеност и мултикултуралност, вишеструко талентованог и помало еуфорично надахнутог ствараоца, интермедијалног уметника европског формата. Природа Петровићевих остварења у недвосмисленој је вези са пишчевом органском, несмиреном потребом за путовањем, за новим сусретима, новим облицима комуникације, за оним што је сам именовао као “чудо откривања другог неба“. Књига Откривање другог неба покушава, бар унеколико, да се приближи том “чуду“ Расткове “екстазе“. Тиме се, уједно, она прикључује и низу других до сада објављених књига и студија у којима се осветљавају многи феномени уметности Растка Петровића, а које су и део посебне области српске критичке мисли назване “расткологија“. Намера ове књиге је да покаже укупност Петровићевих књижевних, етнографских и осталих вишеструких стваралачких интересовања, што је разликује од свих претходних публикација које су се готово искључиво бавиле Петровићевом списатељском праксом, углавном занемарујући његова остварења у области визуелних медија. Књига Откривање другог неба зато природно тежи облику монографије, јер је вођена идејом да презентује све сегменте Петровићевог рада, посебно визуелних остварења, али и да на примеру дела нашег писца ухвати и атмосферу времена у којем се зачињала модерна и авангардна уметност. Истовремено, она указује и на домаћи и на европски и на светски амбијент у којем живи и ствара Растко Петровић, а такође настоји да изнова, у складу са променом духа времена, критички, интердисциплинарно, валоризује и преиспита његово велико дело које је у међувремену постало традиција. Културни центар Београда и уредници монографије захваљују Скупштини града Београда, Министарству културе и јавног информисања Републике Србије, Народном музеју, САНУ, Музеју савремене уметности, Народној библиотеци Србије и ауторима свих прилога на помоћи и сарадњи без које не би било могуће објавити ову књигу. Манифестација Фестивал једног писца и књига која је прати уједно су и hommage и нарочит одговор савременог Београда на Расткове стихове:
Уредници Београд, априла 2003.
|
|---|