|
|
|
 |
АКАДЕМСКА
ИНИЦИЈАТИВА Београдски универзитет подржао петицију "Нашег писма" да српске верзије софтвера буду на ћирилициСаопштење портпарола Академске иницијативе са прве редовне конференција за штампу Националног већа за српски језик и писмо Вукова задужбина, Београд Крајем 2002 године, стручна група „Наше писмо“ покренула је међународну петицију са захтевом да српске локализације Мајкрософтовог и другог софтвера буду ћириличне. Акција потписивања се вршила преко Интернета, што се показало као изузетно значајно, јер је тиме омогућено нашим људима у иностранству да дају свој глас за очување нашег језика и писма. Резултати говоре да су они ту могућност искористили, одазвавши се у изузетно великом броју. На овај начин је прикупљено више од седам хиљада потписа. Групи "Наше писмо" су се у овом периоду обратили појединци и представници многих организација из земље и иностранства нудећи помоћ. На овај начин група се увећавала, окупивши младе стручњаке информатичких и наука о језику и писму, изградивши темељ за будуће пројекте. Међутим, подршка је у многим случајевима отишла и много даље, као у случају групе професора и асистената Нишког универзитета на челу са доктором Александром Петровићем који су прикупили близу хиљаду потписа у академским круговима Нишког универзитета. *** Други кључни моменат представља окупљање студената Универзитета у Београду у циљу покретања велике акције прикупљања потписа средином децембра 2002. године. Ова група, окупљена под називом Академска иницијатива, координирала је активностима отпочетим на више факултета, виших школа и студентских домова у Београду. Акцију је подржао и помогао велики број студентских организација, при чему истичемо помоћ Савеза студената правног факултета и Удружења студената информатике ФОНИС. Подршка самих факултета је ишла дотле да је велик број упутио и званичне захтеве, чак и помоћ (попут Електротехничког факултета), за употребу ћирилице при превођењу рачунарског софтвера на српски језик. Понуђена нам је и техничка помоћ у организовању петиције, па се овом приликом посебно захваљујемо професору Милошу С. Недељковићу, декану Машинског факултета, који је заслужан за чињеницу да је Машински, поред Електротехничког факултета, дао највећи број студентских потписа, и уз то је омогућио да чак 58 професора, доктора и асистената да свој глас. Такође, управник Студентског града, господин Александар Пап, дао нам је пуну слободу у организацији петиције у највећем студентском дому на Балкану, обезбедивши тиме више од хиљаду потписа у заиста кратком року. О оваквом расположењу говори и податак да је петицију потписало укупно 117 професора, доктора и асистената Београдског универзитета. Овоме треба додати и податак да су професори Филолошког факултета у Београду покренули сопствену петицију која има посебан значај зато што ју је потписао велики број најстручнијих људи за питање нашег језика и писма. Последица свега овога је да је одзив академске популације надмашио очекивања: за кратко време број потписа је премашио 5.700. Стога је укупно, кроз све ове активности, сакупљено 14.000 потписа. *** Поред своје масовности, акција је имала изузетан едукативни значај, и то кроз обавештења на сајтовима и, посебно, преко екипа студената, који су својим колегама на местима за потписивање одговарали на многобројна питања. Ово је од посебног значаја пошто се показало да велики број оних суграђана, који нису искористили подршку за наше писмо у оквиру својих програма и оперативног система, учинио је то из чистог незнања, те је заиста велики број оних који би волели да имају наше писмо на рачунару. Још једна чињеница упада у очи. У току овог периода велик број домаћих сајтова отпочео је процес ћирилизације, пошто су опет из незнања, били урађени на енглеској латиници, заостатку раног периода развоја нашег Интернета. Управо зато ће се ови млади стручњаци у наредном периоду окренути ка едукацији свих старосних група, а посебно младих и лица која се баве развојем информационих система. Два кључна става „Где сте до сада?“ и „Била би национална срамота ако се ово не усвоји!“, који дефинишу расположење академске заједнице, дају изузетне мотиве за будуће пројекте. Сви они који долазе на наше тржиште треба да знају да су ово речи оних који су будући највећи купци њихових производа. На крају, не може да се не примети да је кроз историју академска јавност била покретач највећих промена у друштву, па не сумњамо да ће и овај њихов глас и њихова велика жеља покренути још једном точак историје, зарад свих нас. У име Националног већа за српски
језик и писмо, // Пројекат Растко
/ Филологија и лингвистика
// |