Projekat Rastko / Projekti Rastko - Skadar / Shkoder

Projekat Rastko Skadar: Istorija: Enver Hodža i jugoslovensko-albanski odnosi

Enver Hodža i jugoslovensko-albanski odnosi

Hronologija važnih događaja

Iz knjige: Milorad Komatina, Enver Hodža i jugoslovensko-albanski odnosi, NIU Službeni list SRJ, Beograd - 1995.

Enver Hodža rođen je 16. oktobra 1908. a umro 11. aprila 1985.
Miladin Popović na partijskom radu u Albaniji od jeseni 1941. do 23. IX 1944. Ubijen je 13. marta 1945. u Prištini.
Dušan Mugoša prvi kraći boravak u Tirani septembra 1941, a zatim od oktobra 1941. do maja 1944. na partijskom radu u Albaniji.
Osnivačka konferencija KP Albanije uTirani 8. novembra 1941. kada je izabran Privremeni CK KPA.
Dušan Mugoša pošao iz Albanije 25. maja 1942. a stigao do Vrhovnog štaba NOV i PO Jugoslavije u Glamoč, posle 82 dana, avgusta 1942. Iz Glamoča krenuo za Albaniju sa Blažom Jovanovićem 3. oktobra 1942.
Prvo Titovo pismo CK-u KPA, poslato po Blažu Jovanoviću, iz Glamoča 22. septembra 1942.
Narodnooslobodilačka konferencija Albanije održana 16. septembra 1942. u Pezi, sa ciljem da se objedine sve patriotske snage koje su za borbu protiv okupatora. Izabran Glavni narodnooslobodilački odbor.
Blažo Jovanović krenuo za Albaniju iz Glamoča 3. oktobra 1942. stigao u Labinot 16. decembra iste godine. Ostao u Albaniji do 1. aprila 1943.
Prva zemaljska konferencija KPA održana u Labinotu od 17.-22. marta 1943. uz prisustvo i pomoć delegata CK KPJ Blaža Jovanovića, pročitano pismo KI o priznavanu KPA kao i pismo Tita u kojem daje sugestije za razvoj NOB u Albaniji. Izabran CK KPA a za njegovog sekretara Enver Hodža.
Prvih dana maja 1943. objavljena odluka o raspuštanju KI. Svetozar Vukmanović-Tempo boravio prvi put u Albaniji marta 1943. a zatim avgusta iste godine. Oba puta imao razgovore sa Miladinom i Enverom, kao i nekim članovima CK KPA.
Vrhovni štab NOV Albanije formiran 10. jula 1943. Enver Hodža postao politkomesar VŠ.
Albansko-jugoslovenski incident u Debru, oktobra 1943. o formiranju vlasti u oslobođenom Debru. Pisma o tome Tempa Hadži Lešiu i pismo Envera Hodže X. Lešiu.
Enver Hodža imenovan za komandanta Glavnog štaba NOV i DOA maja 1944.
Antifašistički kongres NOO Albanije u Permetu 24-28 maja 1944.
Vojna misija NOV i POJ kod Glavnog štaba NOV Albanije u sastavu Veljo Stojnić, Vojo Todorović, Savo Stanojević i Nijaz Dizdarević pošla iz Baria za Albaniju 29. avgusta 1944.
Beratski plenum CK KPA (II plenum) održan 23. novembra 1944. Na plenumu žestoko kritikovan Enver Hodža.
28. novembra 1944. oslobođena Tirana a grad poslednji u Albaniji - Skadar, oslobođen 29. novembra 1944.
Veljo Stojnić imenovan za poslanika u Albaniji aprila 1945, na kojoj dužnosti ostao do oktobra iste godine.
Nijaz Dizdarević bio u Albaniji od avgusta 1944. do aprila 1945. na dužnosti sekretara Vojne misije.
Vlada Envera Hodže zatražila januara 1945. priznanje od vlade SSSR, SAD, VB i Francuske.
Jugoslovenska vlada priznala vladu E. Hodže 28. aprila 1945.
Ugovor o uzajamnoj pomoći između Jugoslavije i Albanije potpisan 20. februara 1945.
SSSR priznao albansku vladu posle izbora za Ustavotvornu skupštinu 2. decembra 1942. VB, takođe, tada priznala albansku vladu.
Milovan Đilas posetio Albaniju maja 1945.
Albanija tražila prijem u OUN decembra 1945.
Šef jugoslovenske delegacije Edvard Kardelj 25. januara 1946. pismom Savetu bezbednosti podržava prijem Albanije u OUN.
Peti plenum CK KPA 21. februara 1946. isključio Sejfulu Maleševu iz Biroa CK, zbog prozapadne orijentacije.
Teze E. Hodže o reviziji odluka Beratskog plenuma Politbiro KPA odbacio 9. juna 1946.
Zvanična poseta Envera Hodže Jugoslaviji od 23. juna do 2. jula 1946. Za vreme posete potpisani sporazumi između Jugoslavije i Albanije o ekonomskoj saradnji, o robnoj razmeni i plaćanju, o osnivanju jugoslovensko-albanskih društava i sporazum o kreditu koji Jugoslavija odobrava Albaniji.
Ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći između FNR Jugoslavije i NR Albanije potpisan u Tirani 9. jula 1946.
Na Mirovnoj konferenciji u Parizu, avgusta-septembra 1946. član jugoslovenske delegacije Moša Pijade istupa više puta u odbranu teritorijalnog integriteta Albanije kao i za priznanje Albaniji statusa pridruženog saveznika antifašističke koalicije. Boravak Envera Hodže u Parizu, septembra 1946. povodom Mirovne konferencije. Tom prilikom susret Motov-Kardelj-Hodža.
Savo Zlatić, kao delegat CK KPJ kod CK KPA, upućen u Tiranu 7. avgusta 1946., na kojoj dužnosti ostao do juna 1948.
Ugovor o usklađivanju privrednih planova, o carinskoj uniji i izjednačenju valuta između Jugoslavije i Albanije potpisan u Beogradu 27. novembra 1946.
Prošireni plenum CK KPA 18-20. decembra 1946. podržao potpisane ekonomske ugovore sa Jugoslavijom. Poraženi prikriveni otpori Naku Spira sprovođenju tih ugovora.
Razgovor Staljina sa Kardeljom u Moskvi aprila 1947. o Albaniji.
Prvo pismo CK KPJ, sa potpisom J. B. Tita za CK KPA, juna 1947. u kojem se tvrdi da se u albanskom rukovodstvu iskristalisala jedna linija u antijugoslovenskom duhu.
Poseta E. Hodže Moskvi 14-26. jula 1947. posle koje se sve više primećuje kriza u albansko-jugoslovenskim odnosima.
Jugoslovensko-bugarski razgovori na Bledu 30, 31. jula i 1. avgusta 1947. o Balkanskoj federaciji.
Informacioni biro nekih komunističkih i radničkih partija (IB) osnovan septembra 1947. u Poljskoj.
Drugo pismo CK KPJ CK-u KPA novembra 1947. u kojem optužuje E. Hodžu da menja politiku prema Jugoslaviji posle posete SSSR-u. Posebno ukazuje na ometanje ekonomske saradnje od strane Naku Spirua. Pismo CK KPJ podržala većina u PB CK KPA.
Poseta E. Hodže Sofiji decembra 1947. Potpisan Ugovor o prijateljstvu, saradnji i međusobnoj pomoći između dve zemlje.
Savo Zlatić predložio CK KPA decembra 1947. federaciju Albanije i Jugoslavije.
Telegram A. Rankovića E. Hodži, januara 1948. u kojem predlaže da se sektor Korče proglasi jugoslovenskom vojnom zonom.
Na poziv Staljina M. Đilasu u Moskvi na razgovore o Albaniji januara 1947.
Sastanak kod Staljina 10. februara 1947. Kardelja i Dimitrova o Balkanskoj federaciji.
Osmi plenum CK KPA 28. februara - 8. marta 1948. na kojem poražena prosovjetska struja, odnosno potvrđena orijentacija za čvrstu saradnju sa Jugoslavijom.
Pismo E. Hodže J. B. Titu 13. marta 1948. u kojem prigovara što o razgovorima za stvaranje federacije Jugoslavije, Bugarske i Albanije saznaje iz Sofije, a ne iz Beograda, i izražava saglasnost za formiranje federacije.
Kriza jugoslovensko-albanskih odnosa. Pisma E. Hodže J. B. Titu 17. marta, 22. aprila i 23. maja. Odgovor Titov Enveru 22. aprila i na kraju Đilasov Enveru maja 1948.
Kriza sovjetsko-jugoslovenskih odnosa. Pisma CK SKP (b) 27. marta, 4. i 22. maja 1948.
Rezolucija IB protiv KPJ 28. juna 1948.
Jedanaesti plenum CK KPA 13-24. septembra 1948, napadi na Jugoslaviju sa pozicija rezolucije IB.
Prvi kongres KPA 8-21. novembra 1948. na kojem usvojena dugoročna neprijateljska politika prema Jugoslaviji.
Koči Dzodze uhapšen 2. decembra 1948. na procesu od 12. maja do 13. juna 1949. osuđen na smrt streljanjem.
Jugoslavija obustavila rad svoga Poslanstva u Tirani 4. juna 1950., a Albanija svog Poslanstva u Beogradu 22. novembra iste godine.
Smrt J. V. Staljina marta 1953.
Na inicijativu Jugoslavije decembra 1953. potpisan sporazum sa Albanijom o ispitivanju i rešavanju graničnih incidenata i sporazum o obnovi graničnih oznaka.
Obnovljen rad jugoslovenskog poslanstva u Tirani. Predrag Ajtić predao akreditive 17. septembra 1954. a albanski poslanik u Beogradu decembra 1954.
Sovjetska delegacija sa N. Hruščovim na čelu u poseti Beogradu 26. maja do 6. juna 1955. Potpisana Beogradska deklaracija.
E. Hodža 25. maja 1955. poslao pismo CK KP SS u kojem izrazio protivljenje poseti Hruščova Jugoslaviji.
Dvadeseti kongres KP SS februara 1956. Tajni referat N. Hruščova o Staljinu.
Konferencija KPA za srez Tiranu (Tiranska konferencija) 14.-20. aprila 1956. Pokušaj destaljinizacije KPA.
Raspušten IB aprila 1956.
Treći kongres KPA 25. juna do 3. jula 1956. Kurs za normalizovanje odnosa sa Jugoslavijom, ali ostaje osuda K. Dzodzea i drugih koji su osuđeni na antijugoslovenskoj osnovi.
Događaji u Mađarskoj i Poljskoj u jesen 1956. povod E. Hodži da obnovi napade na Jugoslaviju.
Streljani Liri Gega, njen muž Dali Ndreu i jugoslovenski državljanin Petar Bulatović novembra 1956.
Titov govor u Puli novembra 1956. oštar odgovor Enveru.
Panajot Pljaku, pomoćnik ministra narodne odbrane Albanije prebegao u Jugoslaviju maja 1957.
Program SKJ, aprila 1958. novi povod za napade KPA na SKJ.
Poseta N. Hruščova Albaniji 25. maja do 4. juna 1959.
Sastanak 81 KRP u Moskvi novembra 1960. Enver se suprotstavio politici Hruščova.
Liri Belišova isključena iz PB KPA, kao prosovjetski element novembra 1960. a zatim proces i streljanje admirala Teme Sejku, takođe, kao prosovjeta.
SSIP objavio 1961. Belu knjigu o neprijateljskoj politici vlade Albanije protiv Jugoslavije.
Od aprila do jula 1961. razmenjena pisma između KP SS i KPA. Na 22. kongresu KP SS Hruščov otvoreno napao albansko rukovodstvo, čemu se suprotstavio Ču En Laj. E. Hodža 7. novembra 1961. otvoreno napao KP SS. Raskid odnosa između Albanije i SSSR. Smenu N. Hruščova 1964. u Albaniji dočekali kao svoju pobedu.
Peti kongres KPA 1.-8. novembra 1966. u znaku jačanja represije nad ljudima, sprovođenja "kulturne revolucije" u Albaniji i antijugoslovenskog kursa.
U Ustavu od 1967. Albanija se proglašava prvom ateističkom zemljom u svetu.
Upad trupa nekih zemalja VU u ČSSR 21. avgusta 1968.
Albanija otkazala VU 5. septembra 1968. Enver nastoji poboljšati odnose sa Jugoslavijom.
Nemiri na Kosmetu 1969. Enver ih podržava i uslovljava razvoj jugoslovensko-albanskih odnosa stanjem na Kosmetu.
Poslanstva u Tirani i Beogradu podignuta na rang ambasada i razmenjeni ambasadori 1971.
Iz CK KPA isključena grupa "liberala" F. Pačrami i T. Lubonja na 4. plenumu 26-28. juna 1973.
Na 5. plenumu CK KPA jula 1974. likvidirani najviši vojni rukovodioci Albanije. Bećir Baluku, ministar narodne odbrane, Petrit Dume, načelnik Generalštaba, Hito Ćako, načelnik političke uprave Arbije i drugi.
SIV doneo odluku o izgradnji železničke pruge Titograd - albanska granica 1974. odnosno o povezivanju železničkih pruga dveju zemalja.
Na 7. plenumu CK KPA 26-29. maja 1975. likvidirana grupa najviših privrednih rukovodilaca Albanije: Abdil Kelezi, predsednik planske komisije, Kočo Teodosi, ministar industrije i rudarstva, Kić Nđela, ministar trgovine i drugi.
Kina otkazala kredite Albaniji 7. jula 1978. Pre toga, razmenjena pisma između CK partija dveju zemalja. Smrt J. B. Tita 4. maja 1980. Eskalacija nereda na Kosmetu u proleće 1981.
Osmi kongres KPA 1-8 novembra 1981. pružio jaku podršku albanskim separatistima na Kosmetu i zauzeo veoma oštar stav u osudi jugoslovenske politike prema albanskoj manjini u Jugoslaviji.
Na plenumu CK KPA od 17. decembra 1981. iznesena monstruozna optužba protiv Mehmed Šehua. Mehmed Šehu izvršio samoubistvo.
Usledilo nezapamćeno, čak i za albanske prilike, "čišćenje" u partijskim i državnim strukturama. Likvidirani ministri narodne odbrane, unutrašnjih poslova, spoljnih poslova i mnogi drugi.
Smrt E. Hodže 11. aprila 1985.