Projekat Rastko / Projekti Rastko - Skadar / Shkoder

Пројекат Растко Скадар: Становништво словенског поријекла у Албанији

Н. И. Толстој

О језичким реликтима старог словенског становништва у Албанији

Извор: "Становништво словенског поријекла у Албанији" - Зборник радова са међународног научног скупа одржаног на Цетињу 21, 22. и 23. јуна 1990. године

Проблем проучавања словенског становништва на тлу Албаније у давнини је проблем који се решава у великој, можда и највећој, мери помоћу лингвистичких података и метода.

Језичка грађа, првенствено лексичка и топономастичка, пружа нам велике могућности за различита етнографска и историјска проучавања, за реконструкцију етничке и језичке ситуације у југозападном делу Балкана у доба после Велике миграције Словена, после VI века и у Средњем веку.

О траговима најстаријег словенског живља на територији савремене Албаније досад најпотпуније је писао руски слависта Атанасије Селишчев у књизи "Славянское население в Албании" (Софија, 1931). Професор Радмило Маројевић је доста стручно и критички говорио о садржају те књиге, зато, користећи Селишчевљеву грађу, хтео бих да скренем вашу пажњу само на неколико чињеница.

Прво. Док из домена сточарства у албанском језику налазимо врло мало словенских позајмица (на пример, bagεtí 'рогата стока' или turнšt 'трло, топ') у албанској земљорадничкој терминологији бележимо знатан број речи словенског порекла као што су: branε (у јужној Албанци), lйsa, leљε (у средњој Албанији), vlač[i] (у северној Албанци). Све су то називи за 'брану' архаичког типа, за повезане гране, које се вуку по узораној земљи, или oљtε, štije, oíštεjε 'део рала или плуга, oje, руда, која се везује за плуг'. За друге делове плуга у албанском има доста назива романског порекла. Тим примерима могу се додати: алб. maftukε, и kopбtљ 'мотика', kose 'коса', ostй, hostйn, ustę и bodéts 'остан, штап, којим се гоне волови', као и kεrtšu, kεrturi (tock.), kertšu (iei) 'крчевина, искрчено земљиште', brazde 'бразда', zagen (iei) 'исто'(од *zagonь), praљоs 'прашити, чинити сипком земљу', ograjε (у западној Албанији) 'поље', lεndin 'ледина', где је сачуван назални рефлекс старог словенског носног самогласника ę (упореди руско ляда, лядина), затим sanε, san 'сено' и т. д. Због мањкања времена не спомињем словенизме које значе различите зграде за чување жита, сена, пољопривредних производа, мере за жито и слично. Многобројни су словенизми у пчеловодској занатској, социјалној и друштвеној терминологији, па чак и у терминологији паганске духовне културе: tsare 'вештица' од слов. чара, чарати, kobε од слов. коб 'судбина, зла судбина' и т. д.

Географска терминологија и топономастика словенског порекла у албанском језику и на албанском подручју је многобројна и разноврсна, што значи да су Словени дуго опстајали на том тлу и оставили дубоки траг. То су Света Горица (Zuadigoriza) код Девола, Замиште (Zamisque), Трстеница (Tristannicza) и други топоними познати још из повеља 1273. и 1274. године. Топоними-словенизми обухватају читаву територију Албаније, они су врло занимљив и поучан материјал за историчаре и лингвисте, али сам ја ради краћег излагања принуђен да га оставим по страни и кренем даље.

***

Друго. Стари, већ ишчезао словенски живаљ у Албанци био је у непосредном додиру и суседству на истоку и северу са Словенима, који су били преци данашњих Македонаца и Срба, Срба-Црногораца. На западу се простирало Jадpанcкo и Јонско море, а на југу је опет био један велики словенски етнички масив у грчкој средини, на грчком етничком тлу, који се ширио све до Егејских обала и Пелопонеза. Остаци словенског језичког блага у грчким дијалектима и у грчкој топонимији у културолошком и лингвистичком погледу су слични словенским реликтима на албанском језичком подручју, као што сведоче радови М. Фасмера, Ф. Малингудиса и других. Упоредите топониме: Γιαννιτσα (око Јанине) - облик се објашњава као контаминација речи "јамиште" и Γιάννις (Јанис), Τριστεάνικον (XIV в., 1361) од *Трстеник, или Γοριτσα - * Горица (око Јанине) и т. д.

Треће. Што се тиче северних суседа балканских Словена - Румуна и Мађара, познато је да су њихови језици и њихова топонимија сачували велики слој словенске лексике и то географског, земљорадничког, грађевинског и социјалног обележја. О томе сведоче радови П. Скока, Г. Михаиле, П. Јордана, И. Кнежа, Т. Капидана и других. Мађари су били дошљаци, који су у Панонији крајем IX века затекли бројно словенско становништво, са доста развијеном и високом материјалном (земљорадничком) и духовном културом, која је већ била хришћанска, али и поганска у знатној мери. Они су одмах почели са асимилацијом Словена, а њихов језик је извесно време функционисао као суперстрат према словенској језичкој подлози. До хибридног језика није дошло, али је словенски допринос мађарском лексичком фонду био и остао знатан. Са Грцима и Албанцима се створила обрнута ситуација, али је резултат био исти. Грци и Албанци су били староседеоци на Балкану док су Словени у VI в. и доцније били као етничка и лингвистичка наслага, као адстрат, суперстрат. Дошло је до извесног језичког померања, зближавања, до стварања општих језичких појава и показатеља - балканизама.

Проучавање словенизама у албанском језику и дијалектима предузето у једној широј перспективи, у перспективи свих јужнословенскиx наречја и словенских позајмица у несловенским балканским језицима пружа могућност грађења једне доста истините реконструкције словенског језичког и етничког "пејзажа" у рано доба историје Словена на Балкану, у доба после њиховог досељења. Стварању, или боље рећи "сликању" тог пејзажа може у знатној мери допринети историјска лингвистичка географија.

У оквиру познате хипотезе Гавација-Братанића о централном и латералним ареалима балканских Словена у давнини, који су се створили као резултат двају великих таласа словенске миграције на Балкан, данашња територија Албаније би припала велим делом латералним ареалима. Та претпоставка се ослања на различите типове рала код албанског становништва и на присуство термина оје, ојиште, који је типичан за латерални ареал (у централном ареалу је гредељ, упореди руско грядель), као и на друге чињенице. Уосталом, потребни су нова испитивања у том правцу и нова грађа.