Пројекат Растко : Бугарска

Дарина Дончева

Статус србистике на универзитету у Пловдиву

Научни састанак слависта у Вукове дане, 26.

На Универзитету у Пловдиву већ дуго постоје покушаји да се уведу словенске филологије међу наставне струке. 1979. године започела је по први пут настава чешког језика и књижевности, али из низа разлога она је прекинута по дипломирању двеју генерација. 1991. године словенска филологија обновљена је као универзитетска струка отварањем двеју славистичких група - за пољски језик и чешки језик. Трајно интересовање за славистику пре свега као темељ или позадину бугаристичких истраживања код нас довело је 1995. године до успостављања словенске филологије на Пловдивском универзитету у њеном класичном виду - који укључује полонистику, бохемистику и сербокроатистику.

До 1995. године на Пловдивском универзитету радило је само двоје дипломираних србохрватиста - доц. др Светлозар Игов, наставник историје словенских књижевности и мр Анна Модикјан, наставница методике бугарског језика. Научним истраживањима српскохрватског језика и упоредо књижевности писаних на њему на Пловдивском универзитету су се бавили углавном бугаристи који раде на проучавању историје нашег језика и књижевности. Од наставника Пловдивског универзитета који посвећују нарочиту пажњу српском језику и књижевности у компаративном аспекту пре свега треба поменути доц. др Георгија Петкова, наставника старе бугарске књижевности, доц. др Диану Иванову, наставницу историје новобугарског књижевног језика и доц. др Светлозара Игова. Од јесени 1996. године као ванредни професор на нашем универзитету радиће професор Бојан Ничев, дугогодишњи руководилац Катедре за словенске књижевности на Универзитету у Софији.

Обука студената прве године почела је захваљујући моралној и материјалној подршци Катедре за словенске језике у Софији, пре свега њеном руководиоцу доц. др Лили Лашковој. Осим невеликог броја књига и речника из личних библиотека наставници и студенти су имали на располагању свега два фотокопирана примерка уџбеника Српски за странце проф. др Б. Ћорића. У децембру 1995. године Пловдивски универзитет посетио је сам професор Ћорић, управник МСЦ, који је направио први велики поклон пловдивским србохрватистима - лингвистичку литературу и уџбенике. Професор Ћорић је такође пружио прилику нашим студентима да у 1996. години, већ на првој години студија, посете Филолошки факултет у Београду и МСЦ. Студентима је на најбољи начин омогућено да за време свог боравка стекну искуство у савлађивању и употреби језика.

Хтела бих да се кратко осврнем на начин на који се одвија обука студената српскохрватског језика на Филолошком факултету у Пловдиву. Као и на Универзитету у Софији, и овде се српски језик може студирати уколико студент упише студије словенске филологије, а услов за упис су успешно положена два писмена испита - из бугарског језика (језичке културе) и бугарске књижевности. Један део студената финансира држава, а део сам плаћа студије. Сви студенти уписани на студиј словенске филологије деле се у једнаке групе (случајним избором, али и на лични захтев), на три могућа профила: српскохрватски, пољски и чешки. На другој години групе за српскохрватски језик је сада уписано 18 студената, а на првој 22.

Обука младих слависта тече у два основна правца. Са једне стране је припрема за ужу струку, интензивно и по могућности многострано студирање основног језика. Осим почетног курса језика, на првој години студенти имају курс историје културе - српске и хрватске. На другој години се у наставни план укључују предмети: превођење (са српскохрватског на бугарски) и књижевно читање (увод у изучавању српске и хрватске књижевности). Касније долази курс стандардног језика са дијалектологијом, историјска граматика, превођење са бугарског на српски, историја српске и хрватске књижевности. За време студија сваки студент је обавезан да напише по један семинарски рад из књижевности и језика. Са друге стране, с обзиром на оспособљавање студената као професоре бугарског језика и књижевности у средњим школама млади слависти изучавају и све (са малим изузецима) лингвистичке и књижевноисторијске дисциплине, које су део наставног програма студија бугарске филологије. Такође студенти било ког образовног профила на Филолошком факултету у Пловдиву могу уписати као споредну студијску групу историју или филозофију.

Србистика, као и славистика уопште, спада међу најтеже студијске групе на нашем факултету. Напоран студиј, слаба снабдевеност библиотека књигама, речницима и уџбеницима за српскохрватски језик, још увек мале могућности за запошљавање - нису привлачна перспектива за младе људе. Велики број студената напушта групе за славистику већ на 2. или 3. години студија. На славистици дипломира приближно трећина студената, који су били уписани на прву годину. То су већином студенти, који су већ стекли радно искуство као преводиоци, туристички водичи, новинари итд. и који користе добро још један балкански и међународни језик.

Наместо закључка хтела бих да уверим колеге да је рад на пољу србохрватистике на Пловдивском универзитету започет, започет је уз велике потешкоће, али напори за његово утврђивање и “трезвено одушевљење” који га стално спроводе ће сигурно довести после неколико година до убедљивијих позитивних резултата.