Пројекат Растко : Бугарска

Јулија Балтова

Улога творбеног значења код дефинисања изведених речи у једнојезичком описном речнику

Научни састанак слависта у Вукове дане, 26/2, стр. 339-342.

1.0. Творба речи (деривација) је процес промене категорије полазних јединица који се остварује помоћу морфема за промену категорије - у резултату којег се добија ново “име”, тј. назив, који је усвојено називати изведена реч (дериват). Изведена реч (дериват) је језичка јединица са сложеном семантичком и формалном структуром, али са статусом лексеме. Због ове своје специфичности она заузима посебан положај између јединица на лексичком нивоу и може бити описана као “рођена структура” уз строго чување семантике и комбинаторике елемената полазне “рађајуће структуре”.

Али промена категорије није само морфолошка операција, која се завршава у оквирима изведене речи (деривата) и која изазива промену у семантичкој конотацији аутосемантичких морфема (речи). Она излази ван оквира речи. Остварује се морфолошка фиксација формално-синтаксичких факата у које можемо убројити на пример:

- промене у обликовању конотативне синтаксичке средине;

- скривање свих или неких конотативних израза аутосемантичке морфеме у основи израза који ће се подвргнути промени категорије;

- проширење конотације - на пример импликација положаја нових израза у много сложенијој синтаксичкој структури и тако даље.

Због тога извођење речи (деривација) није механизам за извођење нове речи од друге речи. Механизам промене категорије који се остварује на нивоу извођења нових речи модификује формално-синтаксичка обележја промењених јединица истовремено са конотацијама, из чега следи да се извођење речи не може разматрати потпуно одвојено од граматике нити да потпуно спада у област лексикологије, упркос лексемног статуса изведене речи (деривата).

2.0. Изведена реч (дериват) је семантички и формално мотивисана јединица због чега је она знак са дуплом референцијом - према стварности, чије елементе означава (предмете, радње, ознаке и тд.) и према аутосемантичким јединицама (речима), који представљају полазну (ону која мотивише, порађа) структуру. Ово значи да су оба структурно-формална компонента изведене речи (деривата) - основа и формант - у својој функцији приликом остваривања промене категорије полазних израза при чему се истовремено формира изведено значење нове јединице (деривата).

Категоријално изведено значење изведене речи одређује се значењем форманта и његовог односа према уопштеном значењу основе. На пример за деривате са категоријалним значењем nomina agentis оно се може представити као: 'X делује', 'X делује према У', 'X производи У'. За деривате са категоријалним значењем nomina instrumenti оно се може представити тако: 'X делује према У помоћу Z' или за глаголе са уграђеним аргументом за инструмент може се представити као: 'X делује помоћу Z'.

Творбено значење изведене речи (деривата) изражава се уз творбену парафразу, која је “аналитички израз творбеног значења деривата”. Творбена парафраза сваког посебног деривата добија се када се у парафрази категоријалног значења положај значења основе попуњава конкретном основном лексемом - на пример: тркач - 'X трчи'; учитељ - 'X учи У'; обућар - 'X израђује обућу'; паковати - 'X производи пакет'; бетонирати - 'X покрива бетоном' и тд. Ово је могућно пошто су према теорији о предикатно-аргументним структурама у основи реченице и деривата једне исте предикатно-аргументне структуре.

3.0. Као што је наведено, промена категорија не завршава се у оквирима изведене речи (деривата), већ излази ван њених оквира. Због тога при дефинисању значења изведене речи, ова реченица делимично изражава и реченичку парафразу - она је аналитички израз структуре, која садржи дериват заједно са његовим позицијама за аргументе у синтаксичком положају конструисаном од самог деривата. Тако ће за деривате као што су превијати и паковати реченичка парафраза имати облик 'X превија У и 'X пакује У'.

Дефиниција у једнојезичком описном речнику биће реченица са структуром која је аналитички израз (аналитичка експликација) творбеног значења која се представља творбеном парафразом и делом реченичке парафразе у којој може учествовати описана изведена реч. Ово се одређује фактом да је творбена парафраза израз полазне рађајуће структуре, а реченичка парафраза - рођене структуре. Тако у описном речнику дефинисање значења деривата превијати, паковати, асфалтирати треба представљати реченицама са следећом структуром: 'X ставља завој/превија завојем У', 'X израђује из У пакет', 'X покрива У асфалтом'.

4.0. Творбени форманти (афикси) могу али и не морају мењати синтаксички положај деривата у поређењу са полазном основом. Такав је на пример случај са nomina agentis. У реченицама као што су 'Иван учи неког' и 'Иван је учитељ' или 'Иван је плесач' са семантичке тачке гледишта и глагол и агентивни назив имају једну те исту функцију одредбену, пошто у 'Иван је плесач' не значи да је 'Иван онај ко плеше', већ да је 'Иван такав ко може (уме, има занимање) да плеше'. Ова ознака обавезно мора да добије место у дефиницији приликом представљања деривата у једнојезичком описном речнику: 'X такав ко може/уме/има занимање да плеше'. На исти начин дефинисаће се и деривати типа певач. У другим случајевима на пример код деривата типа цртач није довољно да се они корелирају само са глаголом који их мотивише. Реченица 'Иван је цртач' није са 'Иван црта', тј. 'X црта', пошто цртач укључује само део конотативних аргумената глагола цртати, а наиме планове, скице, пројекте, али не укључује случаје као линије, знакове. Према томе дефиниција значења треба да садржи онај део конотативних аргумената истовремено са елементима творбеног значења. Типични пример у овом случају је дериват писац. Ово није 'тај ко пише (уопште)', а 'тај (X) ко пише дела из уметничке књижевности'.

Постоји правило према коме значајни део деривата на површинском синтаксичком нивоу допуштају експликацију аргумената који се изражавају помоћу предложних конструкција (учитељ из певања, обијач аутомобила, лопов на аутомобиле), помоћу придева (оперски певач) или учествују као први саставни део сложених речи: баснописац, риболовац итд. Дефиниције у овим случајевима представљаће следеће структуре: 'X учи У да зна/да може да ради нешто, да има знања о нечему', 'X има занимање да негде пева' или 'X (може, уме, има занимање) да пише басне' итд.

Нису ретки случајеви када се у деривату експлицира аргумент који репрезентује целу групу предиката. Ови деривати у првом погледу (на површинском нивоу) скривају предикативни садржај (столар, рибар, романсијер), али са друге стране потпуно исцрпљују аргументе предиката у предикатно-аргументној структури.

Често се у деривату експлицира наредни, а не обавезни аргумент и формална операција поново се заснива на сажимању (стезању) полазне конструкције. На пример са глаголом резати у бугарском језику су мотивисани деривати резач (човек који реже) и резец (инструмент за резање). 'X реже' - блокира се инструментални аргумент, 'X реже помоћу Z' - блокира се агентивни аргумент. Полазна предикатно-аргументна структура је једна те иста. 'X делује (реже) У уз помоћ Z'. Код радног имена творбено значење је 'X делује', а код инструменталног 'X делује користећи Z'.

У овом и у сличним случајевима, разлике између деривата и полазних вербалних предиката се испољавају када дериват мора остварити одређену граматичку функцију у реченичкој конструкцији, и ово се несумњиво изражава и у његовом лексичком значењу. Дериват почиње испуњавати синтаксичку функцију, одређену једним од аргумената предикатно-аргументне структуре. Семантичка интерпретација сваког деривата у овим случајевима пружа могућност успостављања оних елемената који се у резултату сажимања (стезања) полазне конструкције садрже само у деривату (комуницирани су само у деривату). На пример изражавање ознаке 'лице' (у резач) или 'предмет' (у резач - инструмент). Ове ознаке подвргавају се уопштавању и обавезно морају наћи место у речничкој дефиницији којом се у једнојезичком описном речнику описује значење изведених јединица која садрже такве ознаке.

Могли бисмо навести још низ примера изведених речи не само из категорије именица, већ и код глагола, придева, али је много важније да је овај проблем један од основних у творби речи и да се он по сваку цену мора проучавати, описивати, а изведене јединице - класификовати с обзиром на добијене резултате.

Од досада наведеног, може се извести закључак да изведена реч као резултат процеса промене категорије није само објекат проучавања са стране творбе речи. Она се не ствара само и једино с лексикалним циљем - да пружа име елементима стварности. Изведена реч има знатно ширу намену, много важније функције и својим квалитетима игра важну улогу у процесу језичке комуникације. Њу треба проучавати с ове тачке гледишта и то је од битног значаја за њено представљање и описивање у једнојезичком описном речнику.

5.0. У закључку може се уопштити неопходност доследног спровођења принципа чувања творбеног значења изведених речи (деривата) и њихове функције у комуникативном процесу. Од резултата доследне примене овог принципа зависи у великој мери правилност семантичке дефиниције деривата која је у основи његовог тумачења и описивања у речнику.