Пројекат Растко : Бугарска

Лили Лашкова

Из српскохрватско-бугарске новинарске стилистике

Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 23/2, 1995, стр. 209-214.

Новинарска стилистика је композит са више нивоа који има одређену функцију у процесу друштвене комуникације и у више наврата може да буде његова карактеристична ознака. Текст који се креира у максимално кратком временском размаку остварује одређене социјалне задатке и поруке. Приликом његове језичке реализације учествује по могућству максимално - у зависности од стандардних дозвола, разговорни језик (књижевни и колоквијални). Дакле, језик новинског текста је предмет на коме би се могле укрштавати методологије различитих лингвистичких грана^[1], почев од опште лингвистике и проучавања језичког стандарда у свим његовим облицима, па све до психолингвистике, социолингвистике и теорије комуникације. Он је увек актуелан за одређени временски период. Увек даје конкретну слику реализационих могућности изабраног језика.

У овом кратком излагању сам се осврнула на најновије карактеристичне језичке тенденције и појаве у последњим новинарским публикацијама на два јужнословенска језика - бугарском и српскохрватском који заступају језичку ситуацију у три посебне државе (бугарски -1, српскохрватски - 2) и три посебне врсте политачког система и других специфичности државног поретка у зависности од етноса, језика и начина живота у недавној прошлости, па вероватно и до дан-данас. Одабрани су репортажно-коментативни, а такође и сатиричко-хумористички написи - сви су различитог степена експресивности од највишег до неутралног.

Најупадљивија промена у Бугарској је невероватан пораст различитих дневних листова везаних за различите политичке смерове што је потпуно у складу са прелазом од једнопартијског на вишепартијски систем. Сада је заправо прелазни период тог правог прелаза. Одраз те друштвене ускомешаности, наглих упадања нових политичких снага, покрета, реформи, догађаја на променљивој међународној позорници, враћања историјске прошлости може се наћи на страницама штампе приликом лингвистичке анализе. Прво што пада у очи то је пре свега стилска неусаглашеност, језичка неусклађеност и кршење неких досадашњих нормативних правила - нарочито што се пуризма тиче. Текстови су преплављени многобројним туђицама, често неразумљивим за обичног носиоца језика, а ти исти облици освајају брзо и говорну форму књижевног језика, упадају на радио и телевизију. То су углавном енглеске речи, усвојене према изговору (најчешће) понекад половично прилагођене домаћој лексичкој структури и творби речи. Напр.: рейнджър, екшън (кутак у новинској страници где се кратко представља најатрактивнији политички догађај за протекли дан), рекетьор (уцењивач власника домова, хотела, кафана итд.), фен на състава и начинаещ поп-певец, масмедии (или медии), хепенинг (исто и у сх.), хепиенд, сингелът.

Неке од тих лексема су усвојене према правопису и тако се изговарају буквално: бизнесмен, департамент. Адаптација туђица врши се према специфичности и правилима бугарске граматичке структуре. Тако например према “бизнесмен”постоји и “бизнес-дама”и на тај се начин одржава равнотежа у сврставању по роду и симетричност парова. Високофреквентна лексема “лоби”у бугарском припада средњем роду према завршном вокалу који се прихвата као морфолошки маркер, а то је у складу са целокупном граматикализацијом категорије именичког рода, карактеристичном за бугарски језик^[2]. У њему, за разлику од српскохрватског, указана лексема је иновација најновијег времена. У српскохрватском , “лоби”припада мушком роду, као и већина позајмица, у складу са целокупним унификационим процесом маскулинизације именичког рода. У духу доследне синтетизације одређених лексичких врста од именице је изведен глагол “улобирати”и од њега девербатив “лобирање”. На исти начин од: дрога(е) је изведен глагол “дрогирати се”и дрогирање. Упор.: Забрањено лобирање (Вјесник). Дакле, модел у српскохрватском је продуктиван, док је у бугарском засада основна именица (лоби) остала изолована од даљих креативних процеса. Али зато од буг. оферта изведен је глагол “оферирам”, исто као и стари модел: аспирация-аспирирам. Ту утиче и једна битна разлика између граматичких структура двају језика - а то је већа продуктивност и фреквентност глаголских именица у српскохрватском него у бугарском, који се више определио за описне аналитичке глаголске фразе у којима је ослонац глаголски предикат. Ту доста утиче и специфичност бугарског књижевног нормирања, због чега се језик доста удаљио од општесловенске граматичке традиције. Зато и вишеуказани модел се реализује само до образовања глаголских облика и то не увек (оферирам, клиширам - према “клише”- сх. клишеј). Понекад се позајмица дублира са делимично одомаћеним обликом: бизнес-леиди=бизнес дама. Српскохрватски има богатију и дугогодишњу традицију у погледу прихватања енглеских (и других) страних речи. Тамо је сада актуелна дистинкција “исток-запад”, па према томе у хрватској штампи се доследно бележе речи и лична имена према оригиналном правопису, а и облички се настоји да се уклопе у разликовну концепцију. Например у бугарском је присутна реч “медии, паралелно - масмедии”, у српским текстовима “медије, медији”, док у хрватским - доследно ,медији”. Актуелна су у бугарском нова образовања од абревиатура - углавном руских, а и бугарских. Најчешће то су називи установа и странака. Креирање се врши према домаћим творбеним моделима и средствима. Нпр.: кагебистки (од КГБ), седесар (од СДС), шестак, (од назива Шесто отделение при ДС - скраћеница за државну безбедност), пучист (за организаторе пуча у Москви и у схр), авиокатастрофа - место досадашњег “самолетна катастрофа”, бизнессреща, бизнес разговори и др. С друге стране такве речи попуњавају фонд неологизама и већином су уникатне, пошто немају старије домаће еквиваленте или немају тако сажете облике (упор. автопроизшествие, авио-катастрофа и сл.).

Доста страних речи се појавило на страницама хрватске штампе, независно од неких очигледних пуристичких настојања, али се то вероватно не односи на енглеске и друге стране речи. Нпр.: Кад унпрофор зове на пиће /наслов/, инцидент /и у срп./, суперчип, дијаспора, алиби-политика, профитери (исто у српским текстовима), мираге. У обе штампе - српској и хрватској су присутни неки актуелни неологизми, чија је појава изазвана новим животним околностима. Део таквих лексема запажа се и у бугарском. Нпр. б. сини каски, схр. плави шлемови, б.сх. рецесија, приватизација, шок терапија, б. шокова терапия, б. реституция (жаргон: реститутка), реституирам, схрв. топли оброк, б. приватизация, приватизирам, приватизационна комисия, мръсни пари - схр. прљав новац, б. пера пари, перач на пари - схр. прати новац. У бугарском се очигледно запажа тежња за сажетим начином изражаја за синтетичким облицима, што се изражава скраћивањем описних конструкција и стварањем нових фразеологазама. Нпр. външен министър (али само: министър на вътрешните работи, никако “вътрешен”), военен министър, социални пари, лоши кредити (који су некад улагани у бесперспективну производњу, а сад се не могу вратити), екс-министър (по аналогији: екс-съпруга), хардлаинер (који се определио за чврсту линију, односи се како на социјалистичке вође, тако и на друге партије и групе), синя коалиция (СДС), синя идея, електоратни единици. Стара лексема “профсоюз”је већ анахронизам и место ње се употребљава “синдикат, синдикати”и изведени придев “синдикален”. Неологизми су: електорат, вот, парламентарист, парламентарен (када је у питању Бугарска). Последње две речи сада су фреквентније и имају нове употребе.

Нова политичка стварност у Хрватској актуализује и своју лексику - нпр. домовница, примити домовницу, декларација о националности, жупанија, митерандизам, опорба, кућни мир, толар. Пада у очи опредељење за одређену врсту лексема, уместо некадашњих дублених облика. Нпр. Жид (уместо Јевреј), штрајка (уместо штрајк), задаћа (ум. задатак), тим (уместо екипа), тимски (ум. колективни), челник (ум. вођа, водич). Тај последњи пример - “челник”је старог словенског порекла, уведен у жељи за већом дистанцом од српског враћа нас у лексику совјетског и источноевропског административног стила 50-их година. Упор. буг. челен опит, али се сама именица није мота задржати у бугарском језику.

И српска актуелна политичка ситуација доноси своје неологизме, створене на исти начин, као што је то запажено и у бугарским новинским текстовима - полази се од абревиатура или других врста назива странака, покрета, појава, па се креира према домаћој творбеној традицији и узорцима. Нпр. депосовац,-вци (од: ДЕПОС), странчарити, странчарење (и у хрв. тексту), изопштење - као антоним од: споразум, југо-динар, југо-конфликт, мини самит (исламских земаља), пропагандна збиља, чишћење терена (и у хрв. тексту), југо-став, ауторитаризам (буг. авторитарен, авторитаризъм), тоталитаран, тоталитаризам (исто у бугарском: тоталитарен, тоталитаризъм). Та се лексика може наћи у свим текстовима (источним и западним) на српскохрватском језику.

У бугарску актуелну лексику су ушле речи које су доста пре тога већ биле у српскохрватској лексици, управо због њене отворености према појмовима и различитим страним номинацијама. Нпр.: бодигард, мини-маркет, мини-шоп, драгстор, боди (специфична врста веша), дизниленд и др.

У српскохрватском новинском тексту је много више безпредикатских конструкција или таквих у којима се редуцира само копула, нарочито у насловима. То ствара посебну информативну сажетост и експлицитну концентрацију на срж информације. Та је особина потпуно у складу са високом фреквентношћу елипса уопште у наведеном језику, уколико је књижевна норма ближа народно-разговорној основи. Нпр.: окружен милионерима, Софија осујетила изолацију, од гиганта ни трага, споразум или изопштење, мазут из канализације. Бугарски језик толерише завршено предикатско оформљење глаголским обликом, мада су у последње време и код њега учестале елипсе - у зависности од стила појединих издања и специфичности информације. Нпр.: Кошлуков - отново в политиката (посебно наглашен револт), Латвия е сметище на Запада, Сараево пак е без ток и вода (у схрв. би се редуцирала копула: Сарајево - опет без воде и струје...).

У нашој емотивној свакидашњици превелика је употреба свакојаких метафора и то је посебно обележје свих написа на оба језика. Постиже се експресивност и сугестивни ефекат пренесене информације. Нпр. господин Компромис (у оба језика), буг. мургавите (о Ромима), люспи, мравки, трохи (сх. љуске, мрави, мрве - о искљученим бившим члановима странке, коалиције, синдиката - без схрв. еквивалента), отлюспват (скинути љуску - дистанцирати некога, без схрв. еквивалента), схрв. воћар (угледни приватник - произвођач), трговина “мртвим”месом, Супа од Солжењицина, “Вуковарски вирус”у Источној Европи, извоз ветрењача, Азија као пасторче, дим или живот (о отимању цигарета на путу), духовни Чернобиљ.

У неутралним информативним написима излагање на оба језика има много сличности у избору језичких и стилских средстава експликације. Фразе су створене према нормативним правилима, онако како захтева протокол излагања такве информације. Нпр.: буг. Мицотакис подаде оставка, схрв. Мицотакис поднео оставку, буг. Израел и ООН се признаха взаимно, схрв. УН ће хитно предузети истрагу.

Доста је у бугарској публицистици повећана фреквентност лексеме “мафија”чије су горње границе невероватно подигнуте, а и лексичко-семантичка информација доста обогаћена у функционалном погледу. Од специјализованих: наркомафија, по националности - руска, украјинска итд. мафия реч је честа и у политичким квалификацијама - болшевишка мафия, мафиот и сл. Раније (пре 10. новембра 1989. г.) она се искључиво употребљавала за именовање талијанске организације, тј. у изворном значењу. Иако је за бугарску штампу та употреба релативно нова, у српскохрватским текстовима који су били и раније доста шаролики и емотивни у језичком погледу такве метафоричке употребе нимало нису необичне.

Веома значајна одлика је активна употреба свакојаких фразеологизама који су временски маркирани и сачињавају увек отворен систем који се непрестано обнавља. Поред старих, уобичајених фраза појављују се актуелне фразеологизоване новине које падају у очи нарочито на први поглед незамисливом међусобном комбинацијом. Тога имају у једнакој мери оба језика, само су можда подстицаји конкретном стварношћу различити. Нпр. сх: у главној улози - буг. М. в главната роля (класичан пример), сх. Манифестација добре воље - буг. Манифестация на добра воля (класичан пример) Слушаоци протествују - колегијум пере руке - буг.... колегията си измива ръцете (класичан пример), сх. Банкарске “игре на срећу”- буг. ... игри на късмет (Функционално обновљени фразеологизам), буг. За модерен ляв секс (Сатирички ефекат се постиже фразеологазацијом познатог у последње четири године клишеја, “модерна лява партия”створеног приликом социјализације бивше комунистичке партије - овде је у питању комбинација двају придева), буг. Честните частници отпразнуваха деветосептемврийската победа - сх. поштени приватници су прославили деветосептембарску победу. Комбинација двају клишеа је контраверзна - сатиричка стрела је упућена на лажну приватизацију коју изводи бивша номенклатура која држи кључне финансијске и привредне положаје. А и сама реч “номенклатура”у савременом бугарском публицистичком стилу постала је веома актуелан идиом чије семантичке димензије из дана у дан расту и постају све мање одређене. То исто догађа се и са лексемом “чишћење”у српскохрватском.

Ова моја кратка запажања наводе на следеће закључке: 1) Језици врше селекцију и специјализацију израза у зависности од својих конкретних могућности и структуралних карактеристика. 2) Осим реалних догађаја утичу много такође и психолингвистички и социолингвистички фактори (менталитет, услови живота) и не на последњем месту - традиција и степен отпорности у сукобљавању старих и нових друштвених оцена.

* Грађа је коришћена из следеће периодике: буг. Ранно утро, Демокрация сх. Борба, Политика, Дневник, Нови Вијесник

Напомене

1 Вл. Петровић, Новинска фразеологија, Нови Сад, 1989. М. Младенов, Новинaрска стилистика, Београд, 1980.

2 Л. Лашкова, Из типологије категорије рода у српскохрватском и бугарском језику, НССВД 1982, 13.