Zoran Stefanović

Nežna biljka, koštunjavo seme

Stripari Republike Srpske

Originalno napisano u februaru 2000 za rubriku "Plemenski bedeker", magazina Republika, Banja Luka

U hijerarhiji moći masovne kulture strip je skrajnuto biće, zdravo i čilo trinaesto prase bez roditelja i staratelja, naročito ako je imalo sudbinu da raste van tradicionalnih centara. U geopolitičkom prepakivanju eks-Jugoslavije, srpski strip je doživeo veću traumu nego druge umetničke oblasti: izdavački megacentri Novi Sad i Gornji Milanovac su propali; autori glavnog toka tezgare na Zapadu ili su promenili profesiju; alternativa se razvila u respektabilan ogranak planetarne scene, a lokalne scene su ojačale – Niš, Banja Luka, Subotica, Vršac, Valjevo...

Banjalučki slučaj je poseban kulturni i društveni fenomen – reč je o enklavi sazreloj u autohtonom grču i impulsu tokom rata i pravljenja državnog okvira, a koja prethodno nije imala generičke veze sa ostatkom srpske scene. Uzlet je konstatovan i u prekodrinskim centrima, te je Banja Luka viđena kao "najvitalnija srpska lokalna scena posle Beograda", a Media centar Prelom napravio je "revolucionarni potez" objavljujući tri broja magazina Žalosna sveska posvećenih autorima iz RS. Naša konstatacija iz beogradskog Malog striponoše 1998. da "zapadno krilo srpske scene ide drugim putevima u odnosu na istok, što je veoma dobro" i danas stoji, mada je polet usporen prekidanjem iole redovnog izlaženja ŽS.

Ovaj trend je imao sve nužne elemente: žanrovsku i stilsku heterogenost (od istorijskog realizma do eksperimenta), noseći magazin (ŽS), lepezu potpornih glasila (Glas srpski kao motor već pola veka, Radoznali glas, Novi prelom, Školarac, Krajiški vojnik, Zapadna Srbija, Mi, Srećni ljudi, Revolt, Mira, Enigma, Mali princ), autorske izložbe, kritički aparat poput jetkog i preciznog pera Rajka Radovanovića, pa čak i ideološko tumačenje "politkoma" Danijela Simića. Jedna od dilema razvoja Žalosne sveske bilo je i pitanje otvorenosti za autore ostatka srpske scene što bi možda taktički kupilo bolji kvalitet, ali bi zapečatilo dalji razvoj scene u RS. Protekcionizam možemo pravdati uvidom u prvi ozbiljan istorijski pregled - članak Gorana Dujakovića "Istorija banjalučke strip-scene 1945–1999" (www.rastko.rs, strip) - koji podseća da je u Banjoj Luci oko 20 glasila objavilo stripove pedesetak domaćih autora (oko 400 tabli i hiljade kaiševa), uz posebna izdanja: tri Žalosne sveske, David Štrbac veterana Mira Mlađenovića i Srbi — Istorija u stripu debitanta Slobodana Borjanovića. Dakle, očigledan je diskretan kontinuitet na osnovu kojeg su mlađi postavili svoj habitus, uprkos ograničujućim i mučnim uslovima.

Banjalučka scena nije "škola", jer radovi novijih autora – Milorada Vicanovića, Desimira Miljića, Drage Vejnovića, Dujakovića, Nebojše Đumića / D. Simića, Suzane Prpić, Dejana Šijuka, Bore Petkovića, Gorana Kljajića, Miroslava Jovanovića, Stanka Gojića i Nenada Ponjevića – pokazuju krajnju raznolikost. Posmatrano bez lokalne bolećivosti, većina mlađih autora - kao i u svim scenama koje bi da se ispile - ima početničke slabosti u izrazu i zanatu, ali je vrlo zanimljiv napor da se uobliči vizija drugačija od slinavog eskapizma srbijanskog mejnstrima, tipičnog za ovu krvavu deceniju. Zanatska žutokljunost je tako često nadoknađivana bitijnom zrelošću.

Novi krajiški strip je 1997-98. došao pred moguću i još iščekivanu kvalitativnu imploziju, ali neka imena su već relevantna za ceo srpski strip. Goran Dujaković (1966) je motor scene u RS promoterskom vizijom i istraživačkim radom, ali i autor u trajnom naboju ispitivanja granica medijuma. Važnost za budući srpski glavni tok može imati opus Milorada Vicanovića (1965) čija realistička stilizacija po zanatskom potencijalu zaslužuje duže forme, naročito u žanru istorijske avanture, preko potrebne i srbijanskoj sceni.

Autentični glasovi i kulturna svežina pokazuju da se krajiška stripska umetnost može odgajiti, pri tom legitimno tražeći pomoć i od države nesvesne da je strip-revija često strateški važnija od mediokritetskog časopisa za kulturu ili lokalne priredbe. Gledajući u trenutno autistični Beograd ili u "bošnjaštvujuće" Sarajevo, tvrdo seme krajiškog stripa zaslužuje sopstvenu sudbinu kakvu je sebi već postavilo.

Istorija • Ljudi • Zemlja • Umjetnost • Duhovnost
Promjena pisma • Linkovi • Kontakt

© 2002 - Projekat Rastko; Tehnologije, izdavaštvo i agencija Janus; Naučno društvo za slovenske umetnosti i kulture;
nosioci autorskih prava. Nijedan deo ovog sajta ne sme se umnožavati ili prenositi bez prethodne saglasnosti.