Проф. др Дарко Антовић

Прилог проучавању историје драмске књижевности

Једна сакрална драма непознатог перашког аутора XVII вијека

"Приказање разговора Јесусова с ученицима својијема у бријеме напокоње вечере"

Кључне ријечи: Драмска књижевност, сакрална драма, аноним. (17. вијек), приказање, Sacra rappresentazione – црквено приказање, дисциплинати (дисциплиновани), флагеланти (бичеватељи), Братовштина св. Крста (Fraternitas sancte Crucis), Напокоња вечера – Посљедња вечера – Тајна вечера, Црква св. Николе у Перасту

Сакрална драма у Боки Которској имала је, на одређени начин, један специфичан пут.

У Перасту, негдје крајем XVIII и почетком XIX вијека, на челу процесија пред Велики петак или Цвијетну сриједу, ношена је једна велика укоричена илустрована књига у којој су чувани текстови приказања – драмских представа, које су у Боки вјековима извођени како у цркви, тако и на отвореном простору пред црквом^[1], или на градском тргу.

Књига перашких приказања, коју овдје помињемо и за коју би се могло рећи да је представљала збир сценског репертоара и вишевјековног драмског живота у овом граду, није сачувана.

Сачувани су појединачни драмски списи, преписи из познатих и непознатих извора, као и по неко оригинално дело сакралне драме, али опет, на жалост, најчешће непознатог аутора. Данас их наводимо као барокне драмске текстове Боке Которске, према времену када су направљени преписи или настанку оригиналног дела, опет условно речено, јер њихови почеци и извори су у средњевјековној драмској књижевности.

Где су замеци овог драмског стваралаштва тешко је дефинитивно утврдити. Али неких извора има који би нас упутили на прапочетке нечега што је претходило умјетничкој свјетовној књижевности. Они се налазе у црквеној поезији и црквеним приказањима и то као књижевни покрет који је обухватио велики дио Европе, посебно западне земље Медитерана па и наше приморје од Истре до Будве. Овај покрет је то све спојио у скоро јединствену књижевну заједницу.

Ново рођење драмске књижевности, послије периода антике, као посебног књижевног рода можемо прихватити у вријеме неколико вјекова послије Христовог рођења, када је хришћанска црква скоро избрисала и само сјећање на грчки и римски театар, и када се независно од класичне драме и театра развијају у X вијеку сасвим нови замеци хришћанске драмске књижевности у једном швајцарском бенедиктинском манастиру (Опатија св. Гала) и то из богослужења. Овде је извор био јутарњи обред на Ускрсну недељу^[2] у којем се прослављао спомен Исусовог ускрснућа.

Свакако треба истаћи да се упркос забранама, прогонима, екскомуникацијама, шаљиви облик мима и плебејске фарсе никада не престаје свиђати народу, међутим религиозни театар, који се родио у хришћанским обредима, достиже врхунац крајем средњег вијека, а најбољи плод даје у великом шпанском театру XVI и XVII вијека, као и у Шекспиру и другим писцима и дјелима^[3].

Нови театар, како је лако примијети, рађа се на западу, и то из римског богослужења. Тада се миса католичком свијету кроз заповијест Карла Великог у VIII вијеку, под утицајем папе Хадријана, намеће свим црквама царства. Чак су у друге земље послани римски пјевачи да свештенство поуче римском црквеном обреду.

Кроз ту литургију, испод симболике која је носи, лако откривамо драмске елементе. Па и данас обредни чин, који је у средишту живота хришћанина, представља симболични приказ живота, муке, смрти и ускрснућа Исусова.

Свакако треба примијетити да се ова црквена церемонија одвија највећим дијелом у дијалошком облику и то између свештеника , који води обред и његових помоћника.

На задовољство народа у црквеном обреду су се почели развијати готово драмски дјелови, а тиме га је требало посебно везати за цркву и распирити снажна религиозна осјећања.

Вјерски сабори током Велике недеље која претходи Ускрсу требали су да изазову велику сугестивност. Сигурно су у доба средњег вијека ти сабори добијали значај мистичних очекивања стварне појаве Исуса, да би се на крају сви ипак задовољавали догађајем којег износи свештеник- глумац, или више њих.

Грегоријанска служба, и то баш за вријеме Карла Великог током осмог и деветог вијека, потврђује да је народ окупљен у ноћним бдијењима, уз пјесме и молитве у ватиканској базилици тражио од обреда и стварно приказивање догађања ради којих су се и окупили. То је ускоро угледало свјетло дана широм католичког свијета ( већ поменути бенедиктински манастир и друге велике цркве католичанства). Познати су кратки текстови , као на примјер Officium Sepulchri у употреби у Монтекасину чак и уз почетак минималног мизансцена ( оваквих текстова у Италији је познато око петнаест).^[4]

Те најраније драмске наговјештаје историчари позоришта називају литургијским драмама, али за њих морамо истаћи да оне остају уско везане за црквени обред и то на латинском језику и искључиво је изводе свештеници и клерици (они изводе све ликове, па и женске).

Ако смо условно прихватили да се свјетовна драмска књижевност нашег приморја развила под снажним утицајем италијанске књижевности, као и да се црквена књижевност, па и драмска, такође код нас развила из италијанских узора, па и да се тај узор међусобно јако прожима, за наш рад овдје је значајан један други процес, који настаје нешто касније од горе описаног настанка литургијске драме.

Док је у италијанским и другим црквама текао процват литургијске драме, на отвореном, на пољима или градским трговима јавља се један облик црквене драме настао из егзалтиране побожности, као одраза догађања тога времена.

Наиме у току жестоких ратова који су разарали Италију средином тринаестог вијека јавио се мистичан и фанатичан вјерски покрет Ранијери Фасанија и његових ученика, који су са дружинама Дисциплинованих (Disciplinati) и Флагеланата ( flagellanti-бичеватеља) обилазили Умбрију, одјевени у вреће и друге најгрубље тканине, бичевали се до крви и проповиједали мир и покајање.

Овај радикалан религиозно – социјални покрет веома брзо је захватио цијелу Италију и проширио се и шире па и на наше приморје. Црква је у почетку прихватила, али убрзо и одбацила овај покрет, међутим из умбријске лауде, похвалне пјесме коју пјевају припадници овог покрета и из њене лирске инвокације ускоро се прелази на дијалошки и драмски облик. У почетку то ипак није визуелно приказивање, већ боље рећи извјештај о ономе што се догађа ( нпр. као што је чувена лауда Јакопонеа из Тодија – 13.вијек), али да драмска лауда поприма обиљежја театарских приказивања говоре прибиљежене дидаскалије у некима од њих у 14. вијеку^[5].

Веома је битно нагласити да су лауде извођене на народном језику и на тај начин допринијеле афирмацији пјесништва на народном језику. Из њиховог дијалошког заметка развијају се драматизације хришћанских мистерија и светачких легенди које су у Италији биле нарочито популарне у 14. вијеку.

Тај нови облик духовне драме код неких аутора добија назив побожности (devozioni).

Најзад, сматра се да из споја тих "побожности" и тзв. нијемих приказања^[6] настаје прво црквено приказање (sacra rappresentazione) и то у 15. вијеку у Фиренци, као савршенија врста духовних драма, односно најелегантнији израз цркве-не драме, па и пра родитељ предмета овог нашег рада.

Овде свакако морамо истаћи и појаву братовштина на нашем подручју, што је нешто слично ономе што се догађало на подручју Италије, можда са неком малом временском разликом.

Ово је битно истаћи прије свега јер су и код нас, слично Италији, развој народног религиозног драмског пјесништва у ствари оствариле братовштине заједно са нижим клером. Ово је на наки начин постало народна литургија, јер народ литургијски језик није разумио, па се на мала врата оно и усељава у цркву и постаје веома популарно.

Зато овдје морамо посебно истаћи веома значајну чињеницу да су наша црквена приказања прво мјесто где је народ чуо свој језик са сцене.

Власт у средњевјековним приморским градовима држи племство. Преостало становништво имало је само могући један облик организовања, а то су братовштине, да преко њега остваре организацију свог рада, свој вјерски и друштвени живот. Свакако је то био и могући начин да остваре неки утицај на власт. Треба истаћи да су ове средњевјековне институције биле јако прожете црквеним духом, међутим треба разликовати претежно вјерске, са религиозним циљевима, од претежно свјетовних, са сталешко – цеховским циљевима. Можемо рећи и да ове подјеле међу братовштинама нису увијек баш најјасније.

Најстарије братовштине су се, што је и сасвим природно, јавиле у развијеним градским срединама тога времена, Котору и Перасту и то са изграђеним статутима.

Од њих је свакако најстарија Братовштина Св. Крста ( Fraternitas Sancte Crucis), звана још и "batentium " и "flagelantium" ( бичеватељи), а установљена је 1298. год. у Котору . Имала је цркву св. Крста, а чланови су јој могли бити и племићи и грађани, без разлике. У почетку су чланови били само мушкарци, а касније и жене. Братовштина је тражила изразито аскетско дјеловање, постове, бичевање и др. Данас њихове цркве нема, али се у Историјском архиву у Котору до скора чувала Лунета над улазним вратима старе цркве на којој су приказана средства за мучење, којима је мучен и Христос, а и сцена побожности и мучења чланова братовштине. Послије завршетка санације катедрале св. Трипуна у Котору ова Лунета је пренесена и уграђена у зид на улазном дијелу степеништа ризнице катедрале.

Поред ове братовштине најстарије су још братовштине из Котора Св. Духа (основана 1350.г.) и Св. Николе морнара (статут из 1463. а основана раније)^[7].

Братовштине су међу обавезама имале и ту да мртвог брата испрате до гроба у туникама, бичујући се. Тада су се рецитовале и пјевале мртвачке пјесме из репертоара побожне поезије братовштине са дијалошким пјесмама и народним девиционима. Исто то је требало радити и по црквама и процесијама, односно неким другим приликама.

На жалост из наших крајева немамо сачуване пјесмарице братовштина, или макар појединих примјера пјесама, као што је то сачувано у сјевернијим крајевима. Сачувана је нпр. Корчуланска Пјесмарица из 15. вијека, мада код нас постоји и Будванска пјесмарица настала између 1642. и 1649. године, за коју има аутора који тврде да је и дјелимично преписана из корчуланске, међутим и без доказа да припада некој братовштини. Немамо ни оно што је сачувано посебно у сличним кодексима лаударија разних италијанских братовштина^[8/9].

Тако се код нас не могу пратити дијалошке лауде, али према токовима досадашњих истраживања могли бисмо да закључимо да пут до наших црквених приказања иде слично оном као код наших сусједа сјеверније и као у Италији (мада ту има и очигледних разлика јер италијанска приказања имају најчешће по неколико хиљада осмерачких стихова, док наша имају обично по неколико стотина стихова, такође у осмерцу и то најчешће дистиху).

Велики број наших црквених приказања спада у тзв. први развојни степен што подразумијева оригиналност и анонимност^[[10]]. Анонимност је вјероватно резултат преношења са кољено на кољено, а из манастира или братовштина уз писање можда и више лица, уз ширење или краћење према потребама и могућностима приказивања. Оригиналност је у сваком случају формална, јер је, што је и логично, основа приказања позајмљена из неког узора, или је можда боље рећи да се могу пронаћи аналогије у латинској или другој црквеној драми, а у том оквиру је успостављен дијалог својим језиком и сопственим стихотворством ^[11].

Изузетак је изгледа задарско приказање ж’ Мука св. Маргарите" из 1500. год. које је оригинално, као и приказање којим се ми у овом раду бавимо : Приказање разговора Јесусова с ученицима својијема у бријеме напо-коње вечере, непознатог Пераштанина из краја 17. вијека.

Зашто овдје можемо тврдити да је ово перашко приказање оригинално ?

У њему се опширно обрађује тема Посљедње – Тајне вечере. До сада нигдје друго нисмо могли пронаћи чак ни сличан текст^[[12]].

У овом приказању у натписима на маргинама указује се на поједина мјеста у Новом завјету, па бисмо можда могли тврдити да је то оригинално дело неког теолошког писца, написано веома популарним средњевјековним осмерачким дистихом. I, што не у предпоставкама бити још смјелији па рећи да је и писац можда из Пераста, на шта указује упадљива сличност језика Андрије Змајевића (1628- 1694) из његових пјесама, са језиком овога приказања. Овде бисмо могли закључити: или је писац био под снажним утицајем Змајевића, или је Змајевић вршио неку своју редакцију неког старијег текста приказања^[13].

У овом перашком тексту приказања нема неких елемената на основу којих би се могао пронаћи неки икавски и штокавско – дубровачки пра извор, па нас и то увјерава да је ово највјероватније и најстарије оригинално приказање на нашем Црногорском приморју^[14].

Кандидата за писца има сигурно у овој средини јако пуно, међутим у претпоставке ко је то овдје је јако тешко упуштати се.

Постоје два преписа овог приказања и то старији рађен негдје прије 1700. године^[15]и други новији израђен 1798. године од стране капетана Ивана Маркова Ненадића ( 1788-1854) 16, а сматра се да су изведена из неког старијег заједничког текста, који је према досадашњим сазнањима дефинитивно изгубљен.

Оно што је за нас овдје веома значајно да истакнемо јесте чињеница да је ово приказање и извођено о чему постоје архивски подаци, што није случај са другим приказањима на нашем подручју. Извођено је у катедралној перашкој цркви св. Николе о чему говори документ о исплати израде подијума у овој цркви, изричито за ову сврху, и то 1778. године^[17].

На крају самог текста на италијанском језику стоји забиљешка или неког читаоца хроничара свога времена, или неког учесника – глумца, да је приказање посљедњи пут извођено 1800. год.

Међутим, овдје треба додати нешто за нас данас још занимљивије, а то је да је обновљено извођење овог приказања и то у нашој блиској прошлости у Перасту такође у цркви св. Николе за Велики четвртак 27. IV 1975. године. Ријечи Исуса говорио је дон Грација Брајковић, а ријечи апостола дон Срећко Мајић и перашка дјеца^[18].

Структура приказања ж’Напокоње вечере ж’ је веома једноставна. Исус каже да ће га један од њих издати, а они говорећи један за другим отклањају сумњу, да би то на крају изрекао и сам Јуда, кунећи се: ж’ Зато сумњу вржи од мене ж’ ( 445). Ту је Исус ипак одређенији:

Ну ти , будућ говорио, 471
Виђ’ ако си намислио
Изгубити душу твоју 473
И уцвијелит дружбу моју.
Чин што имаш учинити, 475
Нека буде што има бити !

Ово је све, као што знамо, познато, мада треба истаћи да су ту Јеванђеља у Новом завјету доста шкрта. Зато је аутор питање издајства, односно трагање за издајником разрадио на 276 римована осмерачка дистиха ( типа АА- ББ – ЦЦ ) значи кроз 552 стиха. Треба примијетити и нешто локалног колорита, јер апостоли говоре као бокељски рибари ( нпр. кроз ријечи Петра), причајући Исусу што су све оставили и жртвовали да би били са њим.

Ово необично приказање, како видимо, нема никаквих чуда или мотива за екстазу вјерских осјећања, али је сигурно теолошко постављање проблема пред Христове муке, са тежиштем на Јудином издајству и нечим што је једно све људско и све времено питање.

Интересантан је додатак на крају текста приказања где је уцртана скица распореда Исуса и апостола за вријеме Тајне вечере. Овај прости мизансцен, који се и мијењао изгледа по потреби учесника-глумаца или редитеља приказања, јер има неких прецртавања, јесте и најстарији такав примјер код нас у нашој драмској књижевности и практичном сценском животу.

На цртежу челну позицију у луку у средини има Исус означен крстом и словима IХС . Десно и лијево у дванаест одјељака мјеста су апостола. Крајње лијево, мало дијагонално, али наспрам Исусу је мјесто Јуде. Питања се смијењују правилно са једне и друге стране па се и по овом цртежу види како је аутор размишљао о реализацији драме, и самог најважнијег дијалога између Исуса и Јуде, а да то остави најјачи утисак на гледаоце.

Језик приказања је лаган, па и лако схватљив и данас, добра је и интонација стихова за рецитовање, а обилује елементима локализама, па су унесени и елементи од раније познатих народних покајничких пјесама ("Ја се кајем боже мили")19.

И поред доказа да је ово приказање извођено у цркви треба претпоставити да је оно, као и друга, извођено и напољу, највјероватније пред црквом у Перасту на тргу и пред већим бројем вјерника.

Овђе можемо размишљати и замислити ко су гледаоци.

Сигурно у првим редовима уз представнике високих црквених достојника сједи племство и официри, а одмах иза њих је измијешан народ са нижим клером и то пук састављен од помораца , трговаца, чланова братовштина, занатлија, војника, хајдука (које је Млетачка република насељавала у ове крајеве^[20]) па и гостију који су се ту тада затекли из разних крајева, како ближе околине, тако, с обзиром на развијене поморске и трговачке везе, и из далеких крајева свијета.

Каква је била реакција публике не знамо, и то можемо само замишљати, али да је овај театарски чин изузетно значајан то је свакако сигурно.

Због свега до сада изреченог и закљученог одлучили смо се да овом приликом дамо препис комплетног приказања и то оног старијег насталог прије 1700. године, што је први пут да се ово приказање објављује у цјелини^[21].

Приказање разговора Јесусова
с ученицима својијема
у вријеме напокоње вечере

Јесус говори

Велика је жеља била, 1
Ка је тешко свеђ морила
Срце моје, душу моју, 3
И у труду и у покоју.
Да познате пољубљени, 5
Ученици моји у мени,
Од љубави ка је била, 7
Која вас је сад облила.
Неизречен је начин био 9
С којем сам вас обљубио.
И познасте, браћо драга, 11
Љубежљива ка је снага.
Сад на знање дајем вами 13
Болијест ка ми срце рани.
Умих ноге ваше сада 15
Јов. 13:14:15. Понижење кажућ тада
Ви да бисте научили 17
Понижени вазда били
И Отац мој хтје ми дати 19
Милост с вами вечерати
Моју љубав приказати 21
С вами ваљам Благовати
Луц:22:15 Већ нећу моћ, с вами бити 23
Ни од лознога плода пити
Докле будем пит новога. 25
Мат:26:29 У краљеству Оца мога
С вами дрази приљубљени 27
Где се у Богу свак весели
Јер је ово благовање 29
Моје данас на скончање
Духом сам се вас смутио 31
И жалостан овди сио,
Јо: 13:21 Видећ један ове дружбе 33
Да има бит вам, узрок тужбе,
Мене покле Господина 35
Свога, издаје, Божјег Сина.
Дали јаох тому, који 37
Од издајства мисли гоји.
Мар:14:21 Његова би срећа била, 39
да га Мати није родила.
Мат: 26:31 Јере ћете сви у мени 41
Без начина бит смућени
Да и у тузи ја ћу бити, 43
Ер ме ћете оставити
Сви ви моји дрази и мили, 45
Кад ме буду уфитили.

Петар говори I

За слиједити тебе Бога, 47
Ја се одрекох свега мога
И одвргох све што моје 49
На овем свијету бит могло је.
Тијем оставих мреже и броде 51
И рибање све од воде,
У чем бјеше моје живљење 53
И телесно поткријепљење.
Јоште и кућу и родбину 55
И свјетовну дружбу ину,
А за стећ милост твоју 57
И сахранит душу моју.
А сад да ја, Учитељу, 59
Будем имат таку жељу,
Да те издам, добро свако, 61
И уцвијелим браћу тако,
Тер да изгубим све што је у теби 63
Досле стекох, Краљу од неби ?
Ако би ма жеља била, 65
Мат:26:35 Да би ми се крв пролила,
Ја ћу је за те сву пролити 67
И смрт с тобом пригрлити
И моје тијело подложити 69
На све муке ке иму бити !
За љубљена душу дати, 71
Јо: 13: 37 Љубав моју приказати
Ка прилике не има ине 73
Него у теби Господине.
И ако те сви оставе, 75
Мар: 14: 29 Неће Петар, ради славе
На табору ку гледати, 77
Имах милост и уживати.

Јесус одговара

Неће кокот запјевати 79
А ти ме ћеш затајати !
Мат: 26. Знадућ, Петре, драга твога, 81
Учитеља љубљенога,
Који области добар дио 83
Теби је своје удијелио,
И кључе ти раја пода 85
Да си вјечни војевода
Од свијех мојијех учениках 87
И осталијех насљедниках.
Ти имаш кријепит браћу моју 89
Луц: 22: 24 У мојему непокоју !

Андрија говори II

Еда ли ја, моје добро, 91
Луц: 22: 24 Тебе издат, јесам обро ?
Који први са својом моћи 93
Поспјеших се к теби доћи,
И доведох к теби брата, 95
Сад од тебе Петром звата,
И оставих све имуће 97
И остале ствари од куће,
Тер погрдих у свем себе, 99
За уживат у вијек тебе,
Пак сад да ја тебе мога 101
Издам Мештра љубљенога ?
Ја бих заисто махнит био, 103
Кад бих та гријех учинио !
Право у Бога не вјерује, 105
Који те издат одлучује.
А зна, и боље има знати, 107
Који одлучи тебе издати,
Да га чеку вјековите 109
Муке од пакла страховите
И да губи милост праву 111
И небеску твоју славу.

Јесус одговара

Пријатељ се жали свому 113
Пријатељу љубљеному,
Ер је душа једна и жеља 115
У два драга пријатеља.
Што ће један обљубити, 117
Другому ће драго бити.
Ти си, Андрија, сведер мени 119
Мој ученик био љубљени.
Зато жалост срца мога, 121
Ћутиш да је посред твога.
Одметник ће други бити, 123
Који ће мене прикинити.
Не вјерује право у бога, 125
Тко издаје Мештра свога.
Ал’ доисто заплатит ће, 127
Пророчанство испунит ће,
Псалм: 108 Апостолство изгубити, 129
Муке од пакла оћутити.

Јаков говори III

Мат: 23: 26 Може ли бит, моја дико, 131
Моје весеље привелико,
Да ћу тебе ја издати 133
И невјерно приказати ?
Ах мој мили Господине, 135
Реци мени од истине
Хоћу ли ја тебе мога 137
Преварити љубљенога,
Цвијећа кога све оставих 139
И свјетовна заборавих !
Зебедеја Отца мога 141
Јоште оставих цијећа тога
И домаћу ину дружбу, 143
За дат теби моју службу.
Пак се одрекох и од сам себе 145
За моћ вазда имат тебе.
Кога ликце је гледати 147
Имах милост и уживати
На оној гори приображено 149
И од Отца прослављено.
У мом срцу горко цвијелим 151
Ер оправдан бити желим.

Јесус одговара

Прави ученик неће моћи 153
Супроћ драгу своме поћи,
Од кога је љубљен био, 155
Мој Јакобе, драг и мио.
Зато у рај ћеш ти гледати 157
Моје ликце и уживати.
И ја видим срце твоје 159
Жалостиво како и моје.
А бди други срцу у свому, 161
Да зло одврати Мештру твому,
Мјеште круха приобраћена 163
У мом тијелу и посвећена
Недостојно благујући, 165
Мене Бога издајући.

Шимун говори IV

Ко би та(ј) гријех учинио 167
Худобни би човјек био.
Еда издат, добро своје 169
Луц: 22: 34 Хоће сада срце моје,
Које жалосно мори мене 171
И то слушућ сахне и вене.
Душе моје вјерениче 173
Реци, драги љубовниче.
Тебе, Боже, кога љубим 175
Не допушти да изгубим.
Тебе, радост срца мога, 177
Учитеља љубљенога.
Ну ако вјера ма пријевара, 179
Порази ме а не кара.

Јесус одговара

Свеђ си мени вјеран био, 181
Од мене се нијес’ дијелио.
Vјера твоја мени је мила, 183
Будући ми угодила.
Душа моја љуби тебе, 185
По начину како и себе,
Ербо у теби не познава, 187
Да ме срце твоје издава.
Сумње твоје ти остави, 189
Мир у срцу твом постави.
А други ће, о Шимуне, 191
Бит издајник рајске круне.
Мат: 26: 31 Да и ти ме ћеш оставити 193
И од мене тад отити,
Кад ме стисну с конопами 195
И с гвозденијем веригами.

Тома говори V

Мучно ми је вјеровати, 197
Да имају дрази издати
Божанствено биће твоје, 199
Све уфање и добро моје.
Кад бих тебе ја издао, 201
Мога Бога, и продао,
У паклу бих, свеђ у вају, 203
Прибивао, а не у рају.
Зато нијесу ма чињења. 205
Нит су моја пожељења,
Господине, тебе издати, 207
Мој животу, ни продати,
Покли љубим тебе и желим, 209
И у теби се свеђ веселим.

Јесус одговара

Нека мисли ко је у тому 211
Тко ли о злу ради свому,
Ер ће кушат испуњено 213
У Писмијех што је речено :
Дни његови скратит ће се, 215
Псл. 108 Од живућијех смакнут ће се
8:13:
3: ибид: 12 Помоћника неће имати, 217
Кад га буде он сам искати.
Покли мене приварити 219
Хоће од вас разлучити.
А ти у вјери, Тома , слиједи 221
Ко моја ти ријеч нареди.
Ал ме нећеш ти помоћи, 223
Ни у одбрану моју доћи,
Кад ме буду надскочили 225
И немило уфитили.

Јакоб говори VI

Неби мене ни једна сила 227
С твом љубави раздијелила
Покли вазда мој придраги 229
Ти си био мештар благи
Ти си мени све уфање 231
И све моје уживање
Ну то ако су мисли моје 233
Пукло срце на двоје
Била тужна душа моја 235
у болести смартна зноја
Моја дико, и моје добро 237
Сачувај ове, које си одбро
Тер сагријешит ником не дај 239
Нег чин да сви дођу у Рај.

Јесус одговара

Ја знам мисли сада које 241
Има, Драги, Срце твоје.
И ко је срца праведнога 243
Доброчинца љуби свога.
Није издајство у срцу твому 245
Да смрт пода драгом свому
Нег ли тихост свака у њему 247
Мени је угодна, свег у свему.
Слиеди у вјери како досле 249
Нек ми омили већма осле.
А ја видим мој Јакобе 251
Да у теби није злобе;
Рад издајства кога чујеш 253
Знам у срцу да болујеш.

Филип говори VII

Ни ја могу сад мучати 255
Ни у покоју прибивати
Покли слушам сад од тебе, 257
Јер остајем изван себе;
Да ће те од нас тко издати 259
И карвником злијем придати
Да ако издаје вјера моја 261
Чин да знаду браћа твоја:
Реци очитно да би знали 263
Е да тебе не би издали;
Ти си слава, и живот мој, 265
Утјешење, мир,и покој
Тер тву милост да не изгубим 267
Са свијем срцем ја те љубим
И љубићу с’ твом помоћи, 269
Тебе у вијек са свом моћи

Јесус одговара:

У неправди живе она 271
Душа живота недостојна,
И којој су добра учињена, 273
Кад је била утјешена
У невољи, и чемеру, 275
А повраћа сад невјеру,
И с нехарством одговара 277
Љубљенога, мјеште дара,
У истину злијем нехарством 279
Покли мисли он издајством
Мене видет зло пропета, 281
И на крижу разапета.
Мој Филипе ти не цвиели 283
Покли мене не ухили.
Да и ти ме ћеш оставити 285
Кад ме буду уфитили
Жудиоска силовита 287
Vојска она страховита.

Бартоломио говори : VIII

Ја оставих свака моја 289
Мат:19:27 Силујућ ме љубав твоја,
И твој наук Божанствени 291
Ки је угодан био мени,
И вјековна рајска слава 293
Ку тва милост нам подава,
Да лаживи свиет утечем 295
Прави покој, да ја стечем.
А сад можел’ ово бити 297
Да ја имам приварити
Тебе Бога добро које 299
Све си уфање право моје,
Тебе кога у дне, и ноћи 301
Вазда љубим са свом моћи,
И за узмножит љубав многу 303
Желим љубит већ нег могу.

Јесус одговара

Несрећна је душа она 305
И без вјере, и закона
Ка за љубав, и доброту 307
Што повраћа, и срамоту.
Мој бартуле твоје крепости 309
Угодне су мени дости
Твоја ми је љубав угодила 311
Сваку харност одвратила
Зато у броју ти си мојијех 313
Пријатељах свијех вјернијех,
Који са мном вјерно живу 315
И у љубави свег прибиву
Кијем ће плата сто пут већа 317
Мат:19:29 Кориснија бити срећа.

Матео говори IX

Проклет човјек који буде, 319
Те памети много худе !
Огласи Га, Господине, 321
Да злочинац сам погине.
Милу дружбу тко смућује 323
И од тебе се одељује.
Учеником кад ме обра, 325
Ја оставих сва ма добра,
И трпезу од пинеза, 327
Ер ме твоја љубав свеза.
Тер све благо свијета оставих 329
И од свега се тога избавих,
За моћ тебе свед слиједити 331
И твој наук испунити.
Ер ја тебе љубим, Боже, 333
Све што моја душа може,
Са свом моћи срца мога, 335
Већма него мене истога.
И приђе хоћу ја умријети, 337
Него тебе увриједити
И тву љубав потлачити 339
И теби се омразити.

Јесус одговара

Погинут ће до истине 341
Прије нег сутра био дан мине.
Зље ће себи учинити, 343
Тијело и душу изгубити
Тко зло чини, зло ће наћи, 345
И у пакљене муке саћи.
А праветни уживат ће, 347
И у рај с Богом прибавит ће.
О Матео, ти си био 349
Вазда мени драги и мио.
У љубави мном ћеш стати 351
И у рају прибивати.
Али ме ћеш запушти ти, 353
Од мене се одијелити,
Кад ме видиш уграбљена 355
И од Жуђелах одведена

Тадео говори X

Е да ли ја тарговати 357
Мислим тобом, и продати
Благо Раја Небескога 359
Бит издајник драга свога,
Кога право у љубави 361
На сва мјеста фали, и слави !
Ти си љубав моја права 363
Ти си радост, Рајска слава,
Ти си који свака ствари 365
Земљу, Море, Небо гори.
Зато срце моје цвили 367
Покли слушам Боже мили
Ученик твој дат’ издати 369
Што ће дико, и продати
Заклињам те укажи ме 371
Ако сам ја, и порази ме.

Јесус одговара

Тарговац ће други бити. 373
А и ти ме ћеш оставити.
Када буде војска доћи 375
Од мене ћеш харло поћи
Оне горке рад силности 377
Худиоске немилости.
Мат:26:31 А Пророк је пророково 379
Зашто има бит све ово :
Пастир вам ће помањкати 381
Ви се овце растаркати,
Ја сам пастир који тада 383
Нећу имат са мном стада
Али мене о Тадео 385
Vјером твојом нијеси смео.

Иван говори X I

Стријела оштра срце у мени 387
Прижалосно искоријени,
Тер сузами на очима 389
Душа покој ма не има,
Слушућ да мој драг и мио 391
Зловољно је говорио,
Један од нас да га има 393
Ноћас предат Жудјелима.
Што ја чујем ? Ах, мој мили, 395
Горко моје срце цвили !
Тко ће добро моје издати 397
Јов: 13:25 Немој мени сад тајати.
Нег те молим прогласи га 399
И сад свијем укажи га,
Рад тко сумњу да не фата 401
Vрх праведна овди брата.
И праведни да у покоју, 403
Сви поставе мисо своју.

Јесус одговара

Крух омочен ткому пружим, 405
Јов: 13:26 На тога се вами тужим.
Он ће издајник сада мој бити 407
И вас свијех уцвилити.
Дали и ти, мој Иване, 409
Оставиш ме прије нег’ сване.
Учениче пољубљени, 411
Смутит ћеш се ти у мени,
Када видиш твоја дика 413
Да је у руке од крвника,
И твоје добро одведено, 415
За бит на криж уморено.
Теби у моме непокоју, 417
Припоручам Мајку моју.
Драг’ Иване, у потреби, 419
Схрани живот Мајци у теби.
Утјеши је са свом моћи 421
И буди јој у помоћи,
Покли Мајке Божанствене 423
Бит ћеш синак мјеште мене.

Јуда говори XII

Мат: 26:25 Еда сам ја , Учитељу ? 425
Кажи сада, ја ти вељу,
Што се има учинити, 427
Што ли скоро има бити ?
Ер од кад те бјех видио, 429
Све сам тебе ја слиједио
И не оставих тебе икада 431
Нег те служих како и сада.
И ма служба вјерно слиједи 433
У свем твоје заповиједи.
Тер ма вјерност веома зене 435
По пинезној мошњи у мене,
Ку у руке ти ми дода, 437
Кад ми од тратње област пода.
Тијем куповах све потребе, 439
Теби и дружби око тебе,
И чинеће помње многе. 441
Vјерно утјеших тијем убоге.
Тер не учиних, у моје знање, 443
Ни у чем теби помањкање.
Зато сумњу вржи од мене, 445
У чем срце твоје вене.
А ја ћу бит свуд, дегоди 447
Тва заповијед мене узводи.

Јесус одговара

Гријех је Бога зла кривина 449
И пакљена он дубина.
Ки за уморит не да мори, 451
Нег грешника сведер кори
Гријех је злоћа вазда клета, 453
Гријешну душу страши и смета
Сјеном ликца паљенога 455
И споменом дела свога.
Рања у тешком непокоју, 457
И злу плату каже своју
Нек свак види да гријешећи, 459
По његовој злој несрећи,
Тлачи Бога кој’ га створи, 461
А худобу пакла двори.
Нек јошт стане размислити 463
Мој издајник који ће бити,
Да издајством Богу гријеши 465
И од зла многа згоде одријеши.
Бит ће вазда Богу омражен 467
И срамотан људма укажен,
Покли издајство гријех је одметан 469
Себи и друзијем веле штетан.
Ну ти, будућ говорио, 471
Вид’ ако си намислио
Изгубити душу твоју 473
и уцвијелит дружбу моју.
Чин што имаш учинити, 475
Нека буде што има бити !

Овди се Јуда диже с трпезе и бјежи.

Најпослије Јесус свијема говори :

Обаснасте браћо моја 477
Узрок мога неспокоја.
Има бити испуњено 479
Луц:22:37 По пророцијех што је речено :
Наредба је Оца мога 481
Привишњега гори Бога,
Да вас будем оставити 483
И к’ смарти се упутити.
Покле ћу се одијелити 485
Што ћу вами оставити ?
Хоћу даре вам велике 487
Оставити а без слике :
Мене у мени што се скаже 489
Вам остављам све најдраже.
Остављам ви Тијело моје 491
А ви дрази знате што је
У њему ћу с вами стати, 493
И љубљено прибивати.
Имат ће те мене у дару 495
Свето тајство на олтару
Ту ћу круха под приликом 497
Ја Бог Човјек са свом диком
С вами сведер боравити 499
И у ваше руке бити.
Молбе ваше услишит ћу 501
Вас спашене учинит ћу
Јов. 14: Ер сам живот, пут, истина 503
И у мени су добра ина.
Сад познате, пољубљени 505
Ка је љубав била у мени,
Од како сам вас обрао 507
И за драге моје познао,
Зато инако не чините 509
Јов. 15:17. Нег се и ви свег љубите,
Како дружба моја мила 511
Ку је душа моја љубила :
Ер је љубав права, и вјера 513
Глијешва од злата, и бисера.
Мој Небески оче мили 515
Сада мене неухили
Јо:27. Ти просвијетли сина твога 517
Мене Боже јединога
Јо:27:48: Ја сам тебе просвијетлио 519
Заповједи испунио.
Ево овди браћо моја 521
Ку ми пода област твоја
Јо:27: Не допусти да погину 523
Сахрани их твоме сину
У крепости, и љубави 525
Твоје вјере њих постави.
Јов. 27.12 Чувао сам ја њих досле, 527
Ти јих чувај Оче осле
ибид: Од њих нитко не изгину 529
Ер познаше тебе истину.
Нег сам један, ах нехарни. 531
Ки у начин зли приеварни
Од мене се одељује 533
И сам себе осуђује .
Ја ево сам доваршио 535
Све што си ми наредио,
И за послух испунити 537
Криж ћу тешки пригарлити
Добровољно нагнећу умријети 539
За грешнике одкупити.
Јо:14. Браћо моја ја ћу поћи 541
Ђе и ви имате к’ мени доћи.
Идем вами мјеста справит 543
Ђе ће те се у вијек славит
Јо. 14:27. Vам остављам неизречени 545
Мој благослов, мир жудени
Јо:14:16 А утјешитељ Дух ће прити 547
Vас у вјеру потврдити.
У толико браћо драга 549
Ма утјеха сварху блага
Устаните, отидимо 551
Јо:14:31. Да молитву учинимо.

Последња страница рукописа "Приказање разговора Јесусова с ученицима својијема..." са цртежом сценске поставке глумаца око стола Тајне вечере

Фотографија обновљеног извођења "Приказања разговора Јесусова..." у Перасту, на Велики четвртак, 27. априла 1975. године, 175 година послије послиједњег извођења 1800. Ријечи Исуса говорио је мгр Грација Брајковић (1915-1994, иначе велики заљубљеник и истраживач перашке црквене драме), на фотографији са књигом у руци. Ријечи апостола говорили су дон Срећко Мајић (са папиром у руци), и перашка дјеца. Фотографију и оригинал "Приказања..."смо добили љубазношћу дон Срећка Мајица, садашњег жупника у Перасту.

Сварха

( слика )

/ на италијанском : / ult. vol. rap. del 1800.

/ превод на српски: последњи пут приказано 1800.г. /

ФУСНОТЕ

1 др Милорад Павић, Историја српске књижевности барокног доба, Београд 1970, стр. 238-246.

2 др Ф. Фанцев, Хрватска црквена приказања, Народна старина, књ. XI, Загреб 1932, стр. 143-168

3 Silvio d’Amico, Повијест драмског театра, Загреб 1972, стр. 87-115

4 Silvio D’ Amico , нав.дјело.

5 Silvio D’ Amico , нав.дјело.

6 Нијема приказања су посебно била популарна у Фиренци у 15. в. , а под њима су се сматрале велике пластичне композиције (са луткама) или чак још чешће композиције са непомичним људским бићима(као живим сликама). У прву групу су спадале композиције прављених Јаслица, а у другу ’тријумфи’ и живе слике које су се возиле на колима током вјерских и свјетовних свечаности , процесија и поворки ... према Silvio D’ Amico, нав. дјело.

7 Јелена Антовић, Занати средњовјековног Котора , Историјски архив Котор , децембар, 1993. г.

8 Ф. Фанцев , нав. дјело.

9 Има аутора који су сматрали да постоји могућност да је преписивач Будванске пјесмарице Крсто Ивановић ( рођен у Будви 1628 – умро у Венецији 1688 ) као што то у предговору књиге Крсто Ивановић : Минерва за столом, Титоград, 1978, наговјештава Радослав Ротковић (иначе и приређивач ове књиге, односно обавио избор, предговор и биљешке) . Иначе Крсто Ивановић је послије одласка из Будве у Венецију средином XVII вијека и писац пет либрета за музику познатих композитора Венеције и Италије тога времена, односно аутор пет обимних извођених и популарних мелодрама ( неке извођене и пред више хиљада гледалаца). Поред овога аутор је и прве хронике и историје Венецијанског позоришта као дијелу поменуте књиге Минерва за столом ( Венеција, 1681,1688) под називом Позоришне успомене. Оваква претпоставка да је он преписивач наше Будванске пјесмарице за сада остаје само на том нивоу.

10 Други развојни степен је књижевно- умјетнички, са познатим ауторима, у који код нас спада рад Ивана Антуна Ненадића ( 1723-1784) , мада је и ту веома тешко издефинисати чисто књижевно – умјетнички облик, јер има приказања у којима се налазе смијешани и облици из првог степена.

11 Ф: Фанцев, нав. дјело.

12 Консултовани су бројни извори: А. Павић, Хисторија дубровачке драме, Загреб , 1871; Црквена приказања старохрватска XVI и XVII вијека , са уводом М. Ваљевца, Загреб, 1893; М. Медин, Повијест хрватске књижевности, Загреб, 1902; Б Водник, Повијест хрватске књижевности, Загреб, 1923; Ф. Фанцев, Грађа за повијест хрватске црквене драме, Грађа 11, Загреб, 1932; Ф. Фанцев, Хрватска црквена приказања, Народна старина XI, Загреб, 1932; М. Комбол, Повиест хрватске књижевности, Загреб, 1945; Хрватска књижевност средњег вијека, Пет стољећа хрватске књижевности, књ. 1, Загреб , 1969;М. Милошевић, Г. Брајковић, Поезија барока, XVII и XVIII вијек, Титоград, 1976; Р. Ротковић, Почеци црквене драме у Боки, Стварање 1, Титоград, 1978; М. Пантић, Књижевност Црне Горе и Боке од XVI до XVIII вијека, Београд, 1990; као и издања из едиције Књижевност на тлу Црне Горе од XII до XIX вијека у 20 књига , Цетиње, 1996 ; коришћени су и други извори наведени у фуснотама овог рада, али на жалост аутор није био у прилици да проучи детаљније збирке италијанске црквене драмске поезије , што је сигурно задатак будућих истраживања, међутим ова сазнања за сада остају на овом могућем нивоу.

13 М. Милошевић, Г. Брајковић, Поезија барока, Титоград, 1976. стр.154

14 Р. Ротковић, нав. дјело.

15 Наджупски архив Пераст ( У даљем тексту НАП), Р И

16 НАП, Р II

17 У НАП у збирци Рачуни цркве св. Николе, под датумом 7. VII 1775, сачуван је на страни 6. рачун од 13. априла 1778: Piu per far fare il Palco per la Cena d’ Apostoli.

18 Г. Брајковић, Служба божја 2, Макарска, 1976, стр. 130

19 М. Милошевић, Г, Брајковић, нав. дјело.

20 М. Милошевић, Хајдуци у Боки Которској 1648-1718, ЦАНУ; Титоград, 1988;

21 Приказање је у фрагментима објављено у књизи М. Милошевић, Г. Брајковић, Поезија барока XVII и XVIII вијек, Титоград, 1976. стр. 153 – 167.

Ово приказање се чува у Наджупском архиву у Перасту и налази се под сигнатуром НАП Р И у рукописној књизи "Молитве и пјесме цркве св. Николе у Перасту". Књига има педесет листова и дјелимично је оштећена механичким путем и влагом (посебно горњи дио књиге) Димензије књиге су 28.5 x 20.5 цм. Укоричена је пожутјелим картоном обложеним навлаком, односно тањим глатким, плаво-сивим картоном, који је и дјелимично поцијепан. На навлаци је уписано 1889 што би могло да означава годину коричења. Коричењем је у ствари обављено повезивање двије много старије свеске састављене од пожутјелог папира, иначе свака унутар себе по средини повезана бијелим концем. Свака опет посебно је прошивена тањим канапом на четири мјеста кроз средину свесака, па кроз картон, и тако спојене у једну књигу. Прва и последња страна су улијепљене за унутрашње стране корица ( рачунајући и облогу ). Наше приказање, о коме говоримо, почиње на двадесет деветој страни и има тридесет страна. Папир на коме је приказање написано је јако пожутио (посебно горњи дио листова који су очигледно били захваћени влагом), боље је очуван него други дијелови књиге, али запрљан у дијелу гдје се прстима захватају листови ради листања, што указује да се јако често користио.

Prof. dr Darko Antovic
Summary

This paper shows that sacral drama in the Boka Kotorska Bay had a specific development.

In Perast, in the eighteenth and the early nineteenth century, at the head of the procession on Good Friday or Palm Wednesday there was a big book in stiff covers which contained texts of plays / drama texts that had been performed in the Boka Kotorska Bay for centuries both in churches and in open air in front of churches, or in town squares. The book that presented a collection of scenic repertoire and life of drama in this town through many centuries has not been preserved. Single dramatic texts, copies from known and unknown sources have been preserved as well as several sacral dramas, but also, unfortunately by unknown authors. The author of this paper adduces that at present time those are referred to as baroque dramas of the Boka Kotorska Bay, according to the time when the copies were made or the originals produced, hypothetically speaking, because they have their origins and sources in the medieval dramatic literature.

The author presents the copy of the Play showing it is the original. Besides, he analyses this sacral drama, and gives the data about its renewal in the twentieth century. The unknown author of the Play developed the search for the traitor in 276 rhyming octosyllabic distichs (of the type AA – BB – CC), that means 552 lines. The local colour is obvious, the Apostles speak as the fishermen of the Boka Kotorska Bay (for instance Peter’s speech) when telling Jesus what they had lived through and sacrificed in order to stay with him. This unusual play does not comprise any ecstasy of religious feelings, but the theological treatment of the issue of Christ’s passion, with the stress on Judah’s treachery, something common to all people and all times. A schema was drawn bellow the end of the text of the Play to show the seating of Jesus and the Apostles during the Last Supper. This simple stage-setting which was changed if required by the participants / actors or directors of the Play, there are the crossings out in the schema, is the oldest of its kind in our dramatic literature and practical theatrical life.

This paper deals with probably one of the earliest copies of its kind in our theatrical opus.

The described sacral drama is kept in the rectory archive in Perast whose funds and collections can serve students/research workers of theatre for further research connected to the history of Yugoslav drama and theatre.

// Земља / Повијест / Људи / Духовност / Умјетност //
[ Промјена писма | Претраживање | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]

© 2001-2003. "Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету"; Технологије, издаваштво и агенција "Јанус"; као и носиоци појединачних ауторских права. Ниједан дио овог сајта не смије се умножавати или преносити без претходне сагласности. За захтјеве кликните овдје.