Драгиња Маскарели

Градитељско наслеђе Боке Которске у текстовима Милана Злоковића^[1]

Кључне ријечи: Милан Злоковић, Бока Которска, архитектура, барок, градитељско наслеђе, Прчањ

Истакнути архитекта и научник Милан Злоковић, рођен у Трсту, потиче из бокељске капетанске породице и својим радом знатно је допринео проучавању градитељског наслеђа Боке Которске.

Његова најважнија студија о архитектури Боке, Грађанска архитектура у Боки Которској у доба млетачке власти, објављена је 1953. године у часопису Споменик^[2].

Период млетачке власти у Боки Которској трајао је од 1420, све до пропасти Републике 1797. У том раздобљу развој поморства је довео до процвата овог региона, што је дошло до изражаја и у архитектури.

Злоковићева запажања одређују у великој мери правац у коме би требало да се развијају даља истраживања везана за архитектуру Боке из доба млетачке власти. Њихов посебан значај је у томе што их је Злоковић усмерио ка области посебно запостављеној у историографији - грађанској архитектури Боке. Бокељска архитектура из периода млетачке власти, посебно грађанска, ни до данас није темељно проучена. Стога Злоковићеви закључци остају важна основа за њена даља истраживања.

Злоковић је са сарадницима вршио истраживања у Боки Которској током јула 1951. године. У првом, уводном делу текста, Кратак извештај о раду на терену и прикупљеној техничкој документацији, поднео је извештај о материјалу прикупљеном током боравка у Боки^[3]. Технички су снимљене палате Пима и Гргурина у Котору (слике 1, 2), палате Бескућа (слика 3) и Верона у Прчању, зграде братства Верона у Прчању и још две зграде у њиховој непосредној близини, као и палата Милошевић у Доброти. Осим тога прецртан је катастарски план Прчања из 1838, детаљан катастарски план централног дела Прчања из исте године и исечак истог дела Прчања са карте Антонија Филипина из 1802. године. Ови прилози су били предати као документарна грађа Историјском институту САНУ, а један њихов део је приказан на изложби у обновљеној згради САНУ поводом њеног свечаног отварања у марту 1952.

Злоковић је истакао потребу ближег проучавања архивске грађе из млетачког периода у Котору и околини, што би омогућило тачније датовање споменика у овој области.

Други део текста, Техничке поставке и њихово непосредно проверавање на појединим објектима 4, Злоковић је посветио проблему који га је заокупљао читавог живота - пропорцијским системима^[5]. Проучавајући елементе камене пластике, израђиване од корчуланског камена и стандардизоване због велике потражње, утврдио је да је као модул у архитектури Боке у доба млетачке власти била усвојена мера која је износила половину млетачке стопе или 17,4 цм.

У трећем поглављу насловљеном О корчуланским каменарима и зидарима и о њиховим пословним везама са Боком Которском, Злоковић је писао о делатности корчуланских каменара. Посебну пажњу обратио је на споменик црквене архитектуре у Боки Которској од изузетног значаја, жупну цркву у Прчању посвећену Рођењу Богородице (слика 4), грађену од 1789. до 1909. године по пројекту венецијанског архитекте Бернардина Макаруција (Bernardino Maccaruzzi). Злоковићева истраживања заузимају веома важно место у историографији овог споменика и заједно са радовима дон Ника Луковића, који је 1965. написао монографију цркве^[6], представљају драгоцену основу за његово даље проучавање.

Злоковић је указао на могућност да се на основу рачунских књига у којима су пописани трошкови изградње цркве у периоду од 1789. до 1807, сачуваних у Архиву самостана Св. Николе у Прчању^[7], реконструише живот на градилишту тога времена и сматрао је да би било корисно да се тај проблем једног дана обради у посебној студији.

На основу наведених података закључио је:

- да је сав камен за спољну обраду храма поручен на Корчули;

- да се међу каменарима који су обрађивали поједине архитектонске детаље налазило неколико корчуланских каменара, а међу њима мајстор Марко Форетић, који је на градилишту радио непрекидно од 1791. до 1807. год., дакле пуних 16 година, и то искључиво у својству квалификованог каменара^[8].

Размишљао је о два непотписана и недатована архитектонска цртежа, који су се у то време чували у самостану Св. Николе у Прчању, а данас се налазе у Регионалном заводу за заштиту споменика културе у Котору. На једном је приказана фасада цркве (слика 5), а на другом њен подужни пресек (слика 6). Злоковић је сматрао оригиналним Макаруцијевим делом само цртеж пресека цркве.^[9]

Дон Нико Луковић, дванаест година после Злоковића, изнео је другачије мишљење. Из једног од писама прчањске општине, које се чува у Архиву самостана Св. Николе у Прчању, сазнајемо да су сви Макаруцијеви оригинални цртежи, осим неког цртежа пресека грађевине (спацата), уништени у ратовима на почетку XIX века^[10]. Када је влада Краљевине Далмације 1822, поводом молбе прчањске општине цару Францу I за помоћ при изградњи цркве, затражила податке о грађевини, свештеник Михаел Флорио, израдио је четири цртежа: основу цркве са прилазном рампом, подужни пресек цркве (mezza chiesa di un laterale), цртеж апсиде тј. олтарског простора и цртеж дела грађевине који тек треба довршити.^[11] По мишљењу дон Ника Луковића оба сачувана стара цртежа су управо поменуте Флориове копије^[12].

Иако је садржај сваког поменутог цртежа у знатној мери прецизно дефинисан, међу њима се не помиње цртеж фасаде, што указује на могућност да сачувани цртеж фасаде, иако су га Злоковић и дон Нико Луковић сматрали копијом, ипак јесте оргиналан Макаруцијев рад за који се из неких разлога није знало у тренутку када је писмо настало.

У доњем делу старог цртежа подужног пресека цркве налази се оштећен натпис:

Spaccato per lunghezza della Chiesa, dove si vede l’architettura interna ...(…)utti e tutti l’... tutto in pietra viva di Corzula il second’ordine.

Le lettere «a» «u» indicano fin dove si e arri(vat)o coll’ edifizio.

Овај натпис, уз који се налази и размерник у млетачким стопама, је на цртеж највероватније дописан накнадно, када је 20-их година XIX века почело разматрање могућности за наставак радова на цркви. У том смислу, натпис садржи информацију да је словима «а» и «у» на цртежу означено докле се стигло са градњом цркве, а ова слова су исписана у висини венца којим је завршена доња зона грађевине, «а» уз главну фасаду и «у» уз апсиду. У писму прчањске општине сачувани Макаруцијев цртеж пресека означен је речју спацата, а у самом натпису на сачуваном старом цртежу његов садржај описан је као spacato per lunghezza. Флориов цртеж попречног пресека у писму је означен различитим термином - mezza chiesa di un laterale. Употреба речи spacata у писму везана за сачувани Макаруцијев рад указује на могућност да је реч управо о сачуваном старом цртежу чији се садржај натписом дефинише на готово идентичан начин, што говори у прилог Злоковићевој тврдњи да је реч о оригиналном Макаруцијевом цртежу, иако је дон Нико Луковић касније тврдио да се ради о копији.

Злоковић је затим навео податке о вештачењу Пјера Геронција о трошковима за изградњу цркве према два поднета нацрта^[13]. Поред Макаруцијевог нацрта, у обзир је долазио и пројекат за цркву Ђезуати (Gesuati) у Венецији који је израдио Макаруцијев учитељ и највећи архитекта венецијанског касног барока Ђорђо Масари (Giorgio Massari). Макаруцијев пројекат изабран је због мањих трошкова. Злоковић је нагласио да је с тим у вези Макаруци по први пут поменут као пројектант цркве, затим да никада није долазио да обиђе градилиште у Прчању и да је протомајстор Антонио Коста ишао 1792. године у Венецију да се са њим посаветује како да се исправе грешке у градњи које је начинио претходни протомајстор Доменико Тревизан^[14]. Изношењем ових података индиректно је указао и на једну од кључних чињеница везаних за историју архитектуре жупне цркве у Прчању: да Бернардино Макаруци, радећи пројекат за ову грађевину, није имао у виду место на коме ће она бити изграђена и није могао током израде пројекта у потпуности да усклади изглед и концепцију грађевине са тереном и окружењем у коме се она налази, што је током изградње цркве условило настанак одређеног броја промена у односу на оригинални пројекат.

Злоковић је запазио да је опрема Макаруцијевих планова интересантна и веома инструктивна за начин рада архитеката оног времена и да су његови цртежи без икаквих кота а приближна представа о величини зграде добија се једино преко линеарних размерника^[15].

Скренуо је пажњу и на занимљиве и до данас непроучене цртеже каменарских детаља, лукова и стубова у природној величини, уклесане на бочне фасаде цркве (слика 7)16.

На основу опреме сачуваних цртежа фасаде и подужног пресека и уклесаних каменарских детаља закључио је:

- да су се Бокељи, чак и у оним приликама када је био у питању неки већи и монументалнији објекат, задовољавали идејним пројектом неког страног архитекте (обично из Млетака), а да су разраду таквог пројекта препуштали са пуно поверења главном проту, који је често био странац, и каменарским мајсторима, који су претежно били приморци, већином са Корчуле;

- да је идејни пројекат архитекте Макаруција претрпео знатне коректуре од стране домаћих мајстора, који су очевидне недостатке тог пројекта зналачки отклонили и предложили и извели дело које својим измењеним пропорцијама само у главним цртама потсећа на основну архитектонску концепцију млетачког архитекте;

- да су смишљено и прецизно уклесани каменарски детаљи очевидан доказ одличне занатске спреме тадашњих каменара и њихових руководилаца на градилишту^[17].

Пошто је Злоковић истакао да се допринос протомајстора побољшању изворног пројекта састоји у измењеним пропорцијама, било би занимљиво с тим у вези спровести истраживање.

У том смислу, као пример може послужити и измена димензија окулуса у горњој зони главне фасаде, који је изведен у мањим и складнијим размерама него што је то било предвиђено оригиналним пројектом.

У четвртом, завршном делу текста о архитектури Боке у доба млетачке власти, Злоковић је нагласио да је дефинитивне закључке о архитектури Боке из тог периода преурањено доносити и тиме поново указао на још увек постојећу потребу за темељним проучавањем ове области^[18].

Године 1954. у часопису Југославија изашао је Злоковићев текст Грађанска кућа и палата у Боки Которској^[19], у коме је он јасно дефинисао типичну архитектонску концепцију и карактеристике бокељске капетанске куће.

Свака кућа представљала је једно домаћинство. У приземљу ових кућа никада се није становало, већ се ту налазила коноба, просторија за чување бродске опреме, рибарског алата, вина, уља и друге робе. На првом спрату, налазиле су се репрезентативне просторије за пријем гостију, на другом спаваће собе, а на трећем, у поткровљу, поред осталих помоћних просторија била је смештена пространа кухиња као главни свакодневни простор.

Грађанске куће у Боки у доба млетачке власти грађене су према скицама њихових будућих власника, а не на уобичајен начин, према пројектима архитеката. Стари Бокељи сами су били архитекти својих кућа.

Злоковић је запазио и да су балкони били омиљени и нигде на нашем приморју нису били заступљени у толикој мери као у Боки Которској^[20].

Которска палата Пима с краја XVI века има балкон дугачак чак 16 м, а у улици братства Луковића у Прчању можемо видети низ од једанаест грађанских кућа са балконима (слика 8).

Злоковић је покушао да утврди и до данас не сасвим дефинисану разлику између бокељске грађанске куће и палате: бокељска палата у погледу унутрашње организације и начина живота, представља проширен тип грађанске куће, са повећаним бројем просторија за репрезентацију као и за индивидуално становање^[21]. Осим тога, репрезентативне палате су, за разлику од обичних грађанских кућа, углавном грађене према пројектима архитеката.

У тексту Капетанске куће у Боки, објављеном у културном додатку листа Политика од 13. априла 195822, Злоковић је указао на још једну важну одлику архитектуре у Боки - постојање великог броја заветних цркава и капела.

То су једноставне, једнобродне грађевине, најчешће са равном фасадом рашчлањеном са два прозора, порталом у доњем и розетом у горњем делу, завршене звоником на преслицу (слика 9).

Дао је објективну оцену често прецењиване уметничке вредности ентеријера бокељских кућа. Сматрао је да су оне раскошно уређене, са намештајем, сликама и осталим украсним предметима који су у току више генерација, куповани у страним земљама, претежно у Млецима и који, иако су се домаћини њима много поносили, нису увек били израз префињеног и доследно негованог укуса.

У сваком тексту о архитектури Боке, иако је у њима обрађивао једну тему - грађанску архитектуру Боке у доба млетачке власти, Злоковић је увек доносио неко ново размишљање или запажање. Такав приступ изучавању бокељске архитектуре дао је његовим текстовима посебну вредност.

На крају овог саопштења подсетимо се једног од Злоковићевих закључака везаних за бокељску архитектуру из периода млетачке власти:

Дефинитивне закључке о естетским вредностима грађевинске делатности у Боки Которској која је настала као последица знатног привредног просперитета нарочито у позније доба млетачке и делимично почетка аустриске власти било би свакако преурањено доносити. Али се без бојазни може већ сада рећи да се грађевине тог доба, иако већином запуштене, многе раскривене и изложене све јачем пропадању, истичу извесним од-ређеним и заједничким естетским квалитетима који, независно од зуба и патине времена, моћно и незаборавно делују на савременог посматрача. 23

Котор, палата Пима

Прчањ, палата Бескућа

Котор, палата Гргурина

Бернардино Макаруци, цртеж фасаде жупне цркве у Прчњу

Бернардино Макаруци, цртеж подужног пресека жупне цркве у Прчњу

Архитектонски цртеж на фасади жупне цркве у Прчњу

Прчањ, црква Госпе од Кармена

Жупна црква на Прчњу

Улица Луковића, Прчањ

Фусноте

1 Саопштење на симпозијуму “Милан Злоковић - живот и дело" одржаном на Архитектонском факултету универзитета у Београду 1. децембра 1999.

2 М. Злоковић, Грађанска архитектура у Боки Которској у доба млетачке власти, Зборник извештаја о истраживањима Боке Которске, Споменик CIII, н.с. 5 (1953) 131-146.

3 Исто, нав. дело, 131-133.

4 Исто, нав. дело, 133-137.

5 За детаљну Злоковићеву анализу пропорцијских система у архитектури Приморја в. Исти, Антропоморфни систем мера у архитектури. Њихово интегрисање у композицијске методе прошлости, посебно објашњено на неколико карактеристичних примера другостепене камене пластике Боке Которске, Корчуле и Дубровника, Зборник заштите споменика културе 4-5 (1953-54) 126-181.

6 Н. Луковић, Богородичин храм на Прчању. Илустровани културно-историјски приказ, Котор 1965.

7 СНИП (Архив самостана св. Николе у Прчању), XI, 6; СНИП XI, 7.

8 М. Злоковић, Грађанска архитектура у Боки Которској..., 140.

9 Исто, нав. дело, 141.

10 СНИП, ОП VII 8, Но. 250.

11 Исто.

12 Н. Луковић, нав. дело, 40.

13 М. Злоковић, нав. дело, 141.

14 Исто, нав. дело, 141-142.

15 Исто.

16 Исто

17 М. Злоковић, нав. дело, 142-143.

18 Исто, нав. дело, 144.

19 Исто, Грађанска кућа и палата у Боки Которској, Југославија 8 (1954), 56-58.

20 Нав. дело, 57.

21 Нав. дело, 58.

22 М. Злоковић, Капетанске куће у Боки, Политика (13. 04.1958) 19.

23 Исти, Грађанска архитектура у Боки Которској у доба млетачке власти, Зборник извештаја о истраживањима Боке Которске, Споменик CIII, н.с. 5 (1953) 144-145.

Draginja Maskareli
Summary

Milan Zlokovic, a distinguished architect and scholar, descendant of seamen’ family from Boka Kotorska, gave a significant contribution to the research of architectonic heritage of Boka Kotorska.

His most significant study about the architecture of Boka Kotorska, Civil Architecture of Boka Kotorska under the Venetian Rule, njas published in 1953 (M. Zloković, Građanska arhitektura u Boki Kotorskoj u doba mletačke vlasti, Zbornik izveštaja o istraživanjima Boke Kotorske, Spomenik CIII, n.s. 5 (1953) 131-146, illustrated, with summary in French). The study is still representing an important foundation for further researches of architecture of Boka Kotorska during the Venetian role. Zlokovic focused his attention on the civil architecture in Boka, what was very important, because the matter was until than pushed aside in the historiography.

The observations and conclusions of Milan Zlokovic still represent a very important signpost for researchers, because after fifty years the baroque architecture of Boka Kotorska still bas not been thoroughly studied.

(Prevod autora)

// Земља / Повијест / Људи / Духовност / Умјетност //
[ Промјена писма | Претраживање | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]

© 2001-2003. "Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету"; Технологије, издаваштво и агенција "Јанус"; као и носиоци појединачних ауторских права. Ниједан дио овог сајта не смије се умножавати или преносити без претходне сагласности. За захтјеве кликните овдје.