Pomoc Promena pisma Pretraga Mapa Projekat Rastko - Boka
Zemlja
Istorija
Ljudi
Duhovnost
Umetnost
Kontakt

TIA Janus

Марија Михаличек

Историјска слика: "Кап. Марко Мартиновић учи руске племиће поморским вјештинама"

Међу музејским предметима, који се чувају у Музеју града Пераста, историјска слика "Марко Мартиновић учи руске племиће поморским вјештинама" заузима посебно мјесто. То је платно са кога се ишчитава једна од најславнијих страница перашког и бокељског поморства. Одредница - историјска слика у потпуности одговара садржају и значењу, јер је то ликовно дело које има изражено историјско-документарну компоненту, чија вриједност у том смислу далеко превазилази умјетничку вриједност. У науци добро познат и много пута описиван споменик, за који се такође може казати да је у покретном споменичком фунду профаног садржаја, сачуваног у Перасту, највише препознатљив као симбол Пераста и његове поморске прошлости.[1]

Међу догађајима који су се одиграли у нашој поморској прошлости, учење руских кнежева код кап. Марка Мартиновића и њихов боравак у Перасту 1698. има вишеструки значај. Чињеница да је Венецијански сенат одабрао Пераштанина Марка Мартиновића да са још неколико истакнутих помораца поучава племиће, које шаље руски цар Петар Велики у Венецију 1697. ради стицања знања из поморства, говори о угледу који је овај Пераштанин, и не само он, уживао у Венецији, поморској велесили тога времена. Ова тема заокупљала је многе историчаре у прошлости, а често била интерпретирана и са дозом претјеривања. Др Милош Милошевић, који је посветио многе научне радове личности познатог Пераштанина, најпрецизније је дефинисао улогу кап. Мартиновића, истичући да његова појава није случајна, него врхунац настојања генерација наших помораца да овладају пловидбом: "Мартиновић је, дакле, овдје даровити изданак вјековних искустава традиционалне, практичне наставе по бродовима, који, по позиву, у Венецији ступа у неке прве, тада још довољно недефинисане институционалне облике поморског школства. А она стољетна неинституционална настава по бродовима, присутна на свим морима свијета, била је најчешће високог квалитета и дала чврсте темеље каснијим институционалним облицима поморског школства. А наш Мартиновић као педагог ту је на размеђи процеса који се, наравно, није одвијао само код нас и у оквиру Млетачке Републике, него и код свих других поморских нација свијета".[2] Осим за историју поморства и поморског школства, сусрет Марка Мартиновића са "московском госпо-дом" и њихов боравак у Перасту уједно је и први контакт двије велике по-морске силе Млетачке републике и царске Русије и почетак веза моћне Русије и Црне Горе.

О овом значајном догађају не постоји сразмјерно архивских вијести у Венецији, Перасту и Русији па је стога историјска слика из Пераста драгоцјенија, као аутентични докуменат.

Историјска слика "Марко Мартиновић учи руске племиће поморству" урађена је уљем на платну (148 x 111 цм), а садржи два дијела. Горње поље испуњено је записом свих титула руског цара Петра Великог, који се сматра најдужим владарским насловом, сачуваним на славенском југу. Слиједе, у два низа исписана имена седамнаесторице руских кнежева и бољара руских, уз имена четворице исписан је и високи друштвени статус; на почетку су имена: Бориса Ивановића Куракина, пашенога царевог, Абрама Феодоровића, брата царице московске. Између два низа са именима насликан је грб руског цара: у барокном оквиру са круном је црни двоглави орао, који у канџама држи знамења царске власти: скиптар и куглу. У средини, међу крилима, је медаљон са представом Св. Ђорђа који убија змаја. Већ у начину сликања минијатуре осјећа се искључиво илустративно-наративни приступ аутора, који ће у доњем дијелу слике још више бити истакнут. На тамносмеђој позадини при врху исписан је наслов, који објашњава садржину слике: "Марко Мартиновић учећи принципе и господу московску ту именовану на морски наук и владање". I на крају, тј. на доњој половини платна је композиција која је илустрација самог догађаја. У самом распореду текстуалног и илустрованог поља, изражена је намјера аутора да истакне по хијерархији личности, које су актери овог историјског догађаја у коме је посебно истакнута улога руског суверена.

Непознати аутор: кап. Марко Мартиновић учи Руске племиће поморским вјештинама, 1711, уље/платно 148x111

Слика композиција је у ствари групни портрет, на коме је приказан кап. Мартиновић са петорицом руских племића, које учи "морском науку и владању", односно поморској теорији и пракси. Аутор користи иконографију, која објашњава наслов слике и уводи нас у "претечу" наутичке учионице, преко насликаних елемената навигације: компаса, поморске карте и глобуса, који су постављени на малом столу, застртом црвеном драперијом. Писана свједочанства односе се управо на теоријска знања која је кап. Мартиновић преносио својим питомцима, учио их је есенцији навигацијске вјештине преко коришћења компаса, ишчитавања поморских карата и упознавања вјетрова. Практични дио науковања, које су стицали на пловидби једрењацима, оличен је у једрењаку који је насликан у доњем лијевом углу слике.

Ликови руских племића, насликани су у профилу, док њихов положај и наглашена гестикулација остављају утисак живе расправе око неког теоретског задатка, који је учитељ пред њих поставио. Руси су обучени у живописне ношње: дуге хаљетке и кафтане у црвеним, плавим и наранџастим тоновима, који су као и њихове капе опточене бијелим крзном. Младалачки портрети руских ученика дјелују монотоно јер су ријешени типски, без индивидуалних карактеристика. Насупрот њима, сугестивнији портрет кап. Мартиновић, окренут је посматрачу. Иако са дозом наивности, којом уосталом одише читава композиција, Мартиновићев лик има карактер портрета који одражава одлучност и чврстину, што зрачи са грубог, тамног лица ишибаног вјетром и олујним морем. Обучен је у црну, једноставну одору какву су, по његовој препоруци и остали Пераштани требали носити, кад су походили млетачког дужда: "црно свилено одијело без накита и украса".[3] Поред столице на којој сједи насликан је штап, са позлаћеном, округлом држком, који је у оно вријеме био симбол заповједника брода, али и градског капетана Пераста.

Вријеме настанка ове историјске слике изводи се из записа "aetatis suae XXXXVIII" при дну платна, који је данас дјелимично видљив, иако је тај дио платна у лошем стању. Слика је, дакле урађена читавих тринаест година послије боравка Руса у Перасту, јер је Мартиновић имао 48. год. 1711. Први је овај запис објавио Антон Башић, 1832, што га је навело на погрешну претпоставку да су се Руси школовали од 1697-1711. год. 4 Доноси га и Франо Висковић 1898. год.[5] Једно вријеме је овај запис био сакривен, јер је слика била пресавијена како би била уметнута у оквир мањих димензија.

Када је 1962. урађена конзервација и рестаурација слике у рестаураторској радионици јадранског института у Задру, од стране Марија Котлара, академског сликара, запис је поново био откривен.[6]

Ова година унијела је доста недоумица, а многе истраживаче навела да трајање школовања руских племића одреде другачије. Данас су још увјек актуелна питања - Зашто је слика настала тек послије 13. год. од завршетка поморске обуке? Где је насликана? Ко је њен аутор? То су питања на која су покушали одговор наћи историчари, који су се бавили личношћу чувеног Пераштанина. Исцрпно су дати подаци о његовом животу, поморском, трговачком и педагошком дјеловању. Па затим о Мартиновићу, хроничару свога времена, писцу сценарија за традиционалне перашке карневале. Осврнућемо се овом приликом само на неке од штампаних извора из XIX, почетка XX в. и каснијих научних радова у којима су изнијета мишљења о аутору и мјесту настанка слике.

Но, прије свега, треба нагласити да не постоје архивске вијести о историјској слици, не спомиње је Драго, син Марка Мартиновића, у рукопису о поријеклу породице и њеним најистакнутијим члановима, ни други хроничари Пераста у XVIII в, који су забиљежили боравак Руса у Перасту.

У првом штампаном извору о чувеном Пераштанину, који је настао цијело стољеће пошто је урађена слика, 1811. год., Ф.М. Апендини, уз кратку биографију Мартиновићеву помиње и слику, на којој су пет Руса, а не наводи текстуални дио.[7] Слиједи, поменута Башићева, из 1832. год. биографија М. Мартиновића у којој говори о слици. Иван Кукуљевић Сакцински, 1858. се први пут бави ауторством, у ствари пишући о Кокољи, он се позива на "тврдњу неких" и приписује Кокољи слику, и биљежи да је "ово дело веома знаменито ради тадашњих ношњи и поради свог славенског предмета".[8] Пераштанин Павао Буторац, 1928. приписује историјску слику Кокољи, ослањајући се опет, на предање сачувано у Перасту: "Предаја приписује нашем умјетнику знамениту слику Марка Мартиновића" и доноси интересантно запажање, поредећи Кокољин аутопортрет и портрет Вицка Бујовића са групним портретом са историјске слике: "Све три ове слике имају нешто типичне мркоће и грубости у изражају лица, осим Руса са финијим лицем. Свакако се аутор лако могао уживити у домаћи тип".[9] Дакле, стари истраживачи су били склони видјети у Кокољи аутора најпознатије слике у Перасту, ослањајући се на сачувану предају. Међу онима који искључују могућност Кокољиног ауторства су дон Нико Луковић, дон Грација Брајковић и Александар Лалошевић.[10] Сумњу у перашко предање о Кокољи као аутору историјске слике изразио је историчар умјетности Круно Пријатељ, 1952. год. Касније је ипак те сумње ублажио: "С обзиром на хетерогеност Кокољине физиономије и на неуједначеност у његовом развојном путу, мало бих ублажио ту скепсу, премда је се не бих одрекао".[11]

Барокном сликару Трипу Кокољи, К. Пријатељ атрибуирао је неколико портрета, али се ипак компарација за групни портрет са историјске слике тражи у великим композицијама у цркви Госпе од Шкрпјела, које је Кокоља завршио управо прије настанка слике. За очекивати би био бар приближан квалитет, међутим не може се извести ниједно позитивно поређење: у композицији, просторном рјешењу, ефектима свјетла и колорита. Па ипак, ако би се као могућност узела у обзир неуједначеност Кокољиних остварења, постоји временска неподударност која се узима као аргумент који потпуно искључује ауторство перашког сликара. Наиме, по свједочењу Драга Мартиновића, његов отац се 1711. год. налази у Венецији, а Кокоља по завршетку сликања декорације Цркве Госпе од Шкрпјела, 1710. заувјек напушта Пераст. Ако су ови наводи тачни, онда је сигурно да слика није настала у Перасту и да није Кокољин рад, него у Венецији.[12] Коначно, ова позната историјска слика у сваком случају одаје рад млетачке провенијенције. Међутим чини се врло могуће постојање неке старије слике, која је послужила као предложак за ову нашу, и на којој можда није било текстуалног дијела. Зашто би се тек након више од деценије послије боравка руских племића у Венецији и Перасту тај догађај ликовно забиљежио, са оволико опсежним подацима, које слика носи? Врло је могуће да је једна варијанта групног портрета насликана можда у току саме обуке или непосредно послије. На ову претпоставку наводи свједочење руских писаца Дирина и Лабова Ростовског, да је 1704. год. постојала слика, како Марко Мартиновић поучава руске ученике.[13] Чини се да би трагање за дефинитивним рјешавањем проблема ауторства и мјеста настанка ове слике требало усмјерити ка проналажењу предлошка. Такође би анализа језика и ортографије текста, која до данас озбиљније није урађена, довела до одређенијих сазнања.

Око ове најпознатије историјске слике из наше поморске прошлости и даље остају дилеме, али то не умањује њен историјско-документарни значај, јер је сигурно да је њен аутор у потпуности испунио намјеру наручиоца да остави трајни и аутентични докуменат.

О томе колико је ово дело цијењено као свједочанство наше поморске прошлости и о напорима да се сачува, изнијећемо неколико примјера. Насљедници Мартиновића су историјску слику поклонили почетком XIX в. перашкој општини, где се чувала у вијећници. Ту су је видјеле многе чувене личности, а руски адмирал је за слику нудио Пераштанима 20 000 франака.[14]

Историјска слика је на Културно-историјској изложби Народног музеја из 1934. у палати Гргурина у Котору, имала почасно мјесто међу седамдесет музејских предмета из Пераста. Била је изложена под називом: "Гласовити научењак Марко Мартиновић (Пераштанин) учитељ у поморству руских бољара, за владања Петра Великог".[15] Оснивањем Музеја у Перасту 1934. год. улази у састав музејске збирке. Приликом прославе 250. годишњице учења руских племића у Перасту, 1918. год., када је кућа у којој су учили Руси била претворена у музејски простор, ту су се уз слику нашли и други музејски предмети везани за личност и вријеме Марка Мартиновића. Од 1957. налази се у палати Бујовић, Музеју града Пераста.

Послије сељења по Перасту, из њега је одлазила приликом неколико изложби: 1980. год. експонирана је на изложби у Београду" Архив и наука - Културно благо Црне Горе". У Котору, 1992. год. на изложби "Барокни портрети из Боке Которске", која је потом приказана у Подгорици, Будви, Херцег Новом и Тивту. Посебно мјесто је имала на изложби "Везе Црне Горе и Русије" на Цетињу, 1997. год.

На крају овог прилога свакако треба поменути и три познате копије историјске слике "Кап. Марко Мартиновић учи руске племиће поморским вјештинама" и дела савремене умјетности, која су урађена на основу ње. Копије су својевремено урађене за музеје у којима се презентира поморска прошлост. Прва, најпознатија и најстарија копија чува се у Поморском музеју Црне Горе у Котору, израдио је сликар Анастас Боцарић, 30-их година за Кабинет Бокељске морнарице. Друге двије насликали су Иван Мирковић за Поморски музеј Јадранског института у Сплиту и Жељко Сенечић за Војни музеј у Београду. Према портрету кап. Марка Мартиновића, вајар Вања Радауш је урадио бисту, која је постављена испред цркве Св. Николе у Перасту, 1968, а Васко Липовац брончане рељефе, 1985,16 који се налазе у Поморском музеју Црне Горе и Центру за културу у Котору.

Фусноте

1) О кап. Марку Мартиновићу (1663-1716.) постоји литература. Библиографију најважнијих радова, наших аутора, дала сам у публикацији "300. поморског школства и педагошког дјеловања капетана Марка Мартиновића", Пераст, 1998.

2) Милош Милошевић, Говор на отварању Музеја града Пераста, 21.11.1998. поводом прославе 300. г. поморског школства и педагошког дјеловања Марка Мартиновића, Годишњак ПМ XLIII-XLVI, Котор, 1995-1998.

3) Павао Буторац, Два непозната рукописа Марка Мартиновића, Анали хисторијског института ЈАЗУ у Дубровнику, Дубровник, 1952.

4) Antonio Basich, Marco Martinovich Da Perasto, Gazzeta di Zara, N 45. dei 4. settembre 1832.

5) Francesco Vischovich, Storia di Perasto, Trieste, 1898.

6) У Музеју града Пераста постоји Допис управи градског музеја у Перасту, упућеног од стране др. Вј. Маштровића, директора Института за хисторијске и економске науке у Задру, од 16.07.1962. год. и Записник о примопредаји слике: "Поморска школа Марка Мартиновића", од 24.07.1962. у Завичајном музеју, из које се види да је конзервација и рестаурација извршена бесплатно, као дар Музеју у Перасту. Тада је урађен и нови оквир за слику.

7) Francesco Maria Appendini, Memorie spettanti ad alcuni uomini ilustri Perastini, Ragusa, 1833.

8) Иван Кукуљевић Сакцински, Словник умјетника Југославенских, Загреб, 1858.

9) Павао Буторац, Госпа од Шкрпјела, Сарајево, 1928.

Павао Буторац, Културна повијест Пераста, Пераст, 1999.

10) Дон Никола Луковић, Марко Мартиновић, математичар и наутичар, Годишња ПМ II, Котор, 1953. (XIV) Дубровник, 1973. Научни радови дон Грација Брајковића и Александар Лалошевића, са симпозијума "Развој поморског школовања на источној обали Јадрана", посвећеном 275. годишњици поморског педагога кап. Мартиновића, Зборник ВПШ у Котору, Котор, 1974.

Грација Брајковић, Учитељ руских кнезова, часопис "Дубровник" II (XIV), Дубровник 1973.

11) Круно Пријатељ, Сликар Трипо Кокоља, Рад ЈАЗУ, Загреб, 1952.

Барок у Далмацији у А. Хорват, Р. Матејчић и К. Пријатељ у Барок у Хрватској, Загреб, 1982.

12) Ово мишљење, поред осталих заступају: Игњатије Злоковић и Миро Монтани чији су прилози поводом рестаурације слике "Капетан Марко Мартиновић учи руске бољаре поморству", објављени у Поморском зборнику друштва за проучавање и унапређење поморства Југославије, Књ. 2. Задар, 1964.

13) Предраг Ковачевић, Учешће Бокеља у развоју руске морнарице, Монографија "12 вјекова Бокељске морнарице", Београд, 1972.

14) Мирослав Монтани, Поморство пераста у портретима бродова, Поморски зборник II, Загреб, 1962.

15) Каталог штампан у прилогу Гласника Народног универзитета, од 7.10.1934.: Списак изложених предмета на Културно-историјској изложби Народног универзитета Боке Которске, која је свечано отворена 7. октобра 1934.

16) Милош Милошевић, Васко Липовац (поводом изложбе слика у Будви, 26. маја 1985. и 30. которских бронзаних рељефа, насталих послије земљотреса), БОКА, зборник радова из науке, културе и умјетности, бр. Херцег Нови, 1985.

 

// Земља / Повијест / Људи / Духовност / Умјетност //
[ Промјена писма | Претраживање | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]

© 2001-2003. "Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету"; Технологије, издаваштво и агенција "Јанус"; као и носиоци појединачних ауторских права. Ниједан дио овог сајта не смије се умножавати или преносити без претходне сагласности. За захтјеве кликните овдје.