Радославка М. Радојевић

Промене структуре популације становника према месту рођења супружника у општини Херцег-Нови у XIX и XX столећу

Кључне речи: нупцијалитет, ендогамна и ексогамна популација, индекс хомогамије, завичајни бракови и панмиксија.

Увод

Структура популације становништва значајна је у хуманој екологији и на њену динамику поред наталитета и морталитета утиче и нупцијалитет (склапање брака или венчање). Према закључивању бракова постоје ендогамне (затворене) и ексогамне (отворене) популације. Укрштање становника може бити: завичајно (оба супружника су из истог места рођења) и панмиксично, селективно или случајно (супружници су рођени у различитим местима). Индекс хомогамије је однос између та два типа укрштања становника приликом венчавања. Ако је вредност тог индекса ближа јединици (1) популација је затворенија ако је нижа, тада је популација отворенија.

Испитивања структуре популације на основу родних места младенаца код нас су највише вршена у Војводини и Гавриловић Ж. (3- 10) даје податке за многа војвођанска села о динамици структуре популације током више деценија. Кујовић С. (12) испитивања ове врсте вршила је у Сремским Карловцима, Бановић Б (1) је дала податке о променама у популацији села у околини Новог Сада и Цекуш Г. и сар. (2) су дали податке о завичајности супружника при венчању у више села Северне Бачке.

Поменутим истраживањима је утврђено према индексу хомогамије по методу Lepage Y (13) да је у већини популација било најмање завичајних бракова, а највише мешаних и да су најчешће популације отворене или панмиксичне. Чешће се склапају бракови између супружника када је један рођен у месту, а други је са стране, него што би се могло очекивати само на бази случајности.

Нула (О) значи панмиксију, а када се ради о панмиксији популација је отворена. Типична панмиксија јесте ако индекс хомогамије ни у једном периоду у испитиваном насељу нема вредност 1. Индекс хомогамије са негативном вредношћу показује да се чешће склапају бракови између младенаца када је један рођен у месту а други то није, него што би то било само на бази случајности.

Задатак овог испитивања је био да се установи какве су биле структуре популација, како у граду тако и селима херцегновске општине, приликом склапања брака с обзиром на место рођења супружника. Затим, да се утврди колико је младенаца рођено у испитиваним местима, а колико их је дошло из других насеља и утврди бројност завичајних бракова као и мешаних. Тако би се сагледала динамика структуре популације и стекла сазнања о кретањима становништва тј. разним миграцијама.

Материјал и методика

Испитивање је извршено 1993. године у канцеларији матичара општине Херцег-Нови. Прегледањем матичних књига венчаних у 19 матичних места у току 1850-1989. године добијен је узорак од 13737 склопљених бракова. Према местима испитивања подаци су разврстани у 14 деценија, а такође и према местима рођења младенаца.

Сви бракови према родном месту супружника сврстани су према Lepage Y (13) у 4 комбинације:

СС- Оба младенца су рођена у месту

СМ- Младожења је родом из места, а млада је са стране

МС – Младожења је са стране, а млада је из места

ММ – Оба супружника нису рођена у месту

У свим комбинацијама венчавања према деценијама дате су апсолутне и процентне вредности. Помоћу добијених бројева израчунат је индекс хомогамије (I) по Lepage Y. (13) према формули

I = н – н (види прилог 1)

х – п

Сви подаци су дати табеларно према местима склапања брака, деценијама и према родном месту супружника (1 – 21).

Резултати и дискусија

Дистрибуција бракова у општини Херцег-Нови дата је у табели 1.

Из ове табеле се види да је од укупног броја 13737 бракова највише склопљено у граду (34,02 %). Од свих села ове општине највећи број је био у Бијелој-Бјелским Крушевицама (8,61 %), а најмањи у Сушћепану (0,62%). Анализом бројности бракова према периодима за целу општину види се да је та вредност између 3,55 (1850-1859) и 12,64 (1980-1989) процената. Од прве до четрнаесте деценије уочава се пораст ове вредности, али без неких правилности.

Запажа се да у селу Зеленика у првој деценији није био склопљен ниједан брак, у Ублима у прве две и у периоду 1930-1939, а у Крушевицама и Суторини од 1850-1889. године. За ово има више претпоставки: да вероватно матичне књиге венчаних нису постојале, да у том периоду није било венчања или да су нека насеља у прошлости припадала неким другим општинама.

Да бисмо што више сазнања стекли о могућим променама структуре популације, извршена је анализа података о браковима у свим насељима општине према месту рођења супружника и индексу хомогамије (види табелу 2).

Табела 2 – Табле 2

Из табеле 2 види се да је у целој популацији највише венчања било у комбинацији када су оба младенца рођена даље од испитивног места (36,24 %), а мање када су само младе са стране (26,60%), као и завичајних бракова (23,62%).

Према местима у 1. Херцег-Новом најбројнији су бракови када су и млада и младожења са стране (64,54 %), а најмање је завичајних бракова тј. када су оба младенца рођена у граду (5,16 %). Највише бракова у којима су оба супружника родом из места имају села 11. Убли (73,66%), 10. Крушевица (61,58%), 19. Луштица (57,87%) и 18. Мокрине (46,67%).

Највећи број венчања када су обоје младенаца рођени на некој удаљености уочава се у 3. Кумбору (41,62%), 7. Јошици-Ђурићима (37,39%), и 4. Ђеновићима (35,96%).

Када је младожења из места, а млада са стране највише има бракова у 15. Ратишевини (67,23%), 16. Сушћепану (58,83%), 12. Требесину (54,84%) и 14. Мојдежу (49,48%). Запажено је да су се младе из места најређе венчавале са младожењама који су долазили са стране, јер је та вредност само 13,54%.

Индекс хомогамије за целу општину износи 0,2680 и показује да је ова популација отворена и панмиксична. Само у 15. Ратишевини овај индекс има вредност јединице (-1,2500), што показује ендогамност популације. Највећу вредност овог индекса испод јединице у популацији. У просеку у више места вредности индекса су негативне а што показује да у тим популацијама има више бракова у којима је један супружник из места, а други је са стране, него оних бракова који нису такви.

Да би се што лакше уочиле промене у структури становништва помоћу родних места младенаца, све комбинације бракова су посебно обрађене за свако место према периодима (види табеле 3-21).

Подаци за Херцег-Нови приказани су у табели 3.

Табела 3 Табле 3

У граду од 4673 брака (види табелу 3) најмање је склопљено између супружника ту рођених (5,16%), а 12,5 пута више када ни један од њих није рођен у том месту (64,54). Врло су блиске вредности у обе комбинације бракова када је само један од младенаца из места (СМ-15% и МС-15,30 %).

Индекс хомогамије у популацији Херцег-Новог износи 0,0633 и указује да је ова популација ексогамна и панмиксична.

Подаци према периодима показују да је у последње две деценије XIX столећа било највише завичајних бракова (22,39% и 20%), а најмање у периоду 1960-1969 0,94 %). У XX столећу је стално повећаван број бракова младенаца који су обоје били са стране (41,47% – 77,88% а што се десило под утицајем сталних досељавања.

Ни у једној деценији индекс хомогамије није достигао вредност јединице, а што указује на потпуну отвореност овог града и типичну панмиксију. Негативне вредности индекса по периодима показују да су се ту два фенотипа чешће укрштала, него што би се то десило на бази случајности.

Табела 4 – Табле 4

Из ове табеле 4 која приказује податке из Зеленике (са Кутима), види се да је од 934 брака подједнако било оних када је младожења из села, а млада то није (32,12 %) и бракова у којима ниједан од супружника није рођен у овом месту (32,44%). Најмање су се венчавале невесте из села са младожењама који су рођени изван овог места (12,42%). Завичајних бракова је било у 23,02% случајева.

Према деценијама подаци указују да је завичајних бракова у прошлом столећу било неупоредиво више него у овом, јер се те вредности налазе између 63,63 и 69,70 процената. Нагло опадање ове вредности у последње три деценије овог столећа показују процентне вредности (7,34-4,76%) бракова младенаца из истог места, јер је број ових венчања од прве до последње испитиване деценије 13 пута смањен. Насупрот томе, из деценије у деценију број бракова младенаца са стране се увећавао и у последњем периоду тих бракова је било 71,43%.

Индекс хомогамије популације износи 0,2188 и популација је типично отворена и панмиксична. Најближа јединици ова вредност је у периоду 1880-1889, јер износи 0,9292. Негативне вредности индекса су само у четири деценије.

Табела 5 – Табле 5

Расподела бракова према месту рођења супружника и деценијама у Кумбору

Distribution of marriages according birthplace of married and decades in Kumbor

У Кумбору (види табелу 5) од 495 закључених бракова је било само 13,53 % завичајних и највише оних које су склопили супружници са стране (41,62 %). Бракова у којима је само супружник из места је било 25,86 %, а ако је само супруга ту рођена 18,99 % случајева. По деценијама завичајних бракова је било све мање, а оних када су оба младенца са стране било је све више.

Индекс хомогамије има вредност 0,0366 и показује да је популација типично отворена и панмиксична, јер према периодима ни једна вредност не достиже 1. Највећа је 0,8000 (1960-1969). Према добијеним вредностима се види да је укрштање два фенотипа чешће него што би се могло очекивати на бази случајности.

Табела 6 – Табле 6

Расподела бракова према месту рођења супружника и деценијама у Ђеновићима

Distribution of marriages according birthplace of married and decades in Đenovići

Анализом података у Ђеновићима (види табелу 6) од 465 бракова се види да су се највише венчавали супружници са стране (35,96 %), а у подједнаком броју тј. са 17,11 % када су младенци из места и са 17,54 % када је само младожења из овог села. Број завичајних бракова веома је опао у деценији II светског рата на 5,13 % а у последње две испитиване деценије није закључен ниједан такав брак.

Индекс хомогамије је 0,0537 и указује на отвореност популације. У деценији 1880-1889. уочена је ендогамија, јер је индекс достигао вредност јединице (1,6667). У овом селу у тој деценији је било 50% завичајних венчања. Негативне вредности указују на панмиксију.

Табела 7 – Табле 7

Расподела бракова према месту рођења супружника и деценијама у Баошићима

Distribution of marrriages according birthplace of married and de­cades in Baošići

У Баошићима од 483 венчања (види табелу 7) највише их је било у комбинацији када је само младожења рођен у том месту (34,16%), а најмање, са 18,01 % када су обоје рођени. У последње две деценије није било венчања супружника из места. Највећи број завичајних бракова је склопљен од 1880-1909 (-45, 83-51,85%). У деценији II светског рата у комбинацији бракова када је младожења из места, а млада то није, било је 50% венчања. Број бракова када су оба младенца са стране је био у порасту и највећа вредност је у последњој деценији (64,81).

Индекс хомогамије у Баошићима износи – 0,0859, што указује на отворену и панмиксичну популацију. Ове вредности у последње две деценије (-1,0525 и – 1, 0589) и указују на ендогамију. Најближа јединици је и вредност индекса у периоду 1960-1969, јер износи -0,8948. Негативне вредности показују чешће бракове када је само један од младенаца из места испитивања.

Табела 8 – Табле 8

Расподела бракова према месту рођења супружника и деценијама у Бијелој и Бјелским Крушевицама

Distribution of marriages according birthplace of married and decades in Bjela and Bjelske Kruševice

Бијела -Бјелске Крушевице (види табелу 8) село са највећим бројем венчања (1183) имало је најмање оних када је младожења био са стране (10,73 %). У остале три комбинације вредности су подједнаке, јер има завичајних бракова 31,11 %. Када је младожења из места, а млада то није било је 30,09% и када су оба супружника са стране је 28.07 %. Са деценијама број завичајних венчања је опадао, јер је та вредност од

69.01 % пала на 0,63 %. У комбинацији када су оба младенца рођена даље од испитиваног места, уочава се велики пораст последње три деценије овог столећа и та вредност се налази између 53,67 % и 81,13%. Варирање у броју бракова када је само млада из места уочљиво је, јер се та вредност налази између 2,20 % и 22,89 % (1970-1979 и 1870-1879).

Индекс хомогамије је 0,3387 и указује да је ово типично отворена популација, јер ни у једном периоду није достигао вредност јединице. Највећи је – 0,7274 (1850-1859) . Негативне вредности указују и на панмиксичност популације.

Табела 9 – Табле 9

Расподела бракова према месту рођења супружника и деценијама у Јошици и Ђурићима

Distribution of marriages according birthplace of married and decades in Jošica and Đurići

У матичном месту Јошица-Ђурићи (види табелу 9) у току 140 година је било 698 венчања. Највећи број припада браковима када су оба супружника рођени изван овога места (37,39 %) и најмање бракова који су склопљени између младенаца када су обоје рођени у овом месту (15,90 %) . Скоро половина бракова је када је само један од младенаца из места. У последњој деценији најмање је било завичајних (2%) и бракова када је само невеста из места (4%), а изузетно много када су оба супружника била са стране (72%). То је и највећа вредност како према периодима, тако и према комбинацијама бракова. Уочава се у браковима када је младожења из места, а млада то није да је најмања вредност у деценији 1930-1939, јер износи само 7% као и у онима када су обоје супружника са стране, јер у периоду 1880-1889 та вредност је само 3,57%.

Индекс хомогамије износи 0,0232 и према периодима само једанпут достиже вредност јединице, тј. износи -1,0243 (1960-196). Негативне вредности показују да се чешће склапају бракови између младенаца када је један рођен у месту, а други то није, него што би то било само на баз случајности. Популација је отворена и панмиксична.

Табела 10 – Табле 10

Расподела бракова према месту рођења супружника и деценијама у Подима

Distribution of marriages according birthplace of married and de­cades in Podi

Село Поди (види табелу 10) од 407 венчања је највише имало у комбинацији када је само младожења рођен у месту (38,82 %) и најмање завичајних (13,51 %). У деценији II светског рата и у последње две деценије овог стољећа није закључен ниједан брак између рођених у месту. У првој деценији прошлог столећа није био ниједан брак између супружника са стране, као и у последњој деценији овог столећа када је само млада из места. Велик пораст бракова када су обоје младенаца са стране је између 1980-1989, када достиже највећи проценат (58,83 % и 79,49%).

За целу популацију индекс хомогамије има вредност – 0,1674. У две деценије достиже вредност јединице и то у доба II светског рата (-1), као и 1970-1979 (- 1,8946). Највећа вредност испод јединице је

-0,8787 (1950-1959) и – 0,8667 пре 100 година. Ови резултати указују на мању отвореност популације у појединим периодима. У последњој деценији ова популација је била типично отворена, јер вредност индекса је нула. Ова популација је отворена и панмиксична. Према негативним вредностима у већини периода може се видети да је мешање два фенотипа било чешће, него што би се то могло десити само на основу случајности.

Табела 11 – Табле 11

Расподела бракова према месту рођења супружника и деценијама у Каменом

Distribution of marriages according birthplace of married and decades in Kameno

Од 364 склопљена брака Камено (види табелу 11) има врло висок проценат како завичајних, тако и оних бракова када је само младожења рођен у месту (43,13%). Најмање је бракова када су обоје супружника са стране (5,77 %) и када је само супруг рођен изван места (7,97 %). У ове две комбинације бракова у више периода није било венчаних. Завичајних бракова није било само у последњој деценији овог стољећа, када је било 50% бракова младенаца са стране.

Индекс хомогамије популације је – 0,1350. Према деценијама вредности индекса варирају од 0 до 1,223. Популација је отворена и панмиксична и чешће се закључују бракови између младенаца када је један рођен у месту, а други то није, него што би то било само на бази случајности.

Табела 12 – Табле 12

Расподела бракова према месту рођења супружника и деценијама у Крушевицама

Distribution of marriages according birthplace of married and decades in Kruševice

Крушевице или Бајкове Крушевице (види табелу 12) имају податке о склапању бракова тек од последње деценије прошлог столећа. Од 570 бракова велик број је оних у којима су оба младенца рођена у месту (61,58%) и врло мали број је у којима су обоје са стране (3,51%), као и када је само млада из места (5,26%). Младожење из места венчавале су се са невестама са стране са 29,65 %. Само у две деценије табела по комбинацијама није било венчања. Изузетно велик број бракова је закључен 1920-1929, када је завичајних било 66,05 % и 30,28 % када је младожења рођен у месту. Ако је само млада рођена у месту било је 3,67 %, а младенци са стране у том периоду нису имали ниједан брак.

Индекс хомогамије за цео период је 0,1024. Само у претпоследњој деценији овог столећа индекс има вредност 1. Популација је отворена и панмиксична.

Табела 13 – Табле 13

Расподела бракова према месту рођења супружника и деценијама у Ублима

Distribution of marriages according birthplace of married and decades in Ubli

Подаци о венчавањима у Ублима (види табелу 13) постоје од 1870. године. Према комбинацијама у више деценија није склопљен ни један брак. Уочљиво је да су младенци са стране у овом месту закључили брак само у четири деценије. У периоду 1930-1939 није било ни једног венчања а у деценији II светског рата је било само четири завичајна брака. У овом селу највише је било завичајних бракова 73,66%, много мање оних када је младожења из места (17,28%) и најмање када су оба младенца са стране (4,12%), као и када је само младожења рођен даље од овог места (4,94%).

Индекс хомогамија за популацију са 243 становника износи 0,3060, што указује да је ова популација отворена и панмиксична иако је индекс достигао вредност јединице 1900-1909 и 1970-1979.

Табела 14 – Табле 14

Расподела бракова према месту рођења супружника и деценијама у Требесину

Distribution of marriages according birthplace of married and decades in Trebesin

У Требесину (види табелу 14) је било само 124 склопљена брака. Највише је било оних бракова када је само младожења рођен у месту (54,84%), а најмање када су оба младенца са стране (8,87%). У прве две деценије прошлог века, како и у доба II светског рата није било венчања када је само младожења рођен изван места, као и када ниједан од младенаца није ту рођен. Завичајних бракова није било у периоду 1930-1939. и у последње три деценије овог столећа.

Индекс хомогамије за ову популацију износи – 0,8084. То је висока вредност, јер је блиска јединици. Популација је отворена, а овај индекс има врло различите вредности по периодима, јер се креће од 0 до 2. Негативне вредности индекса показују да се чешће склапају бракови између младенаца када је један родом из места, него што би то било на бази случајности. Популација је и панмиксична.

Табела 15 – Табле 15

Расподела бракова према месту рођења супружника и деценијама у Суторини

Distribution of marriages according birthplace of married and decades in Sutorina

За село Суторину (види табелу 15) постоје подаци о венчањима тек од последње деценије прошлог века. Закључено је 796 бракова. Од тога броја 40,45 % је било завичајних бракова тј. највише су се венчавали рођени у том месту. Велики број венчања је био када су младожење биле из тог места (36,31 %). Мало је било венчања младенаца са стране (13,82 %) и најмање када је само невеста из места (9,42 %).

Број завичајних бракова се са деценијама постепено смањивао и у последњој деценији је било само 1,72 % док је на крају прошлог столећа било 60 %. Пре деценије II светског рата било је мало венчаваних супружника са стране, да би се тај број у последњој деценији повећао на 48,28 %.

Индекс хомогамије има вредност 0,1872 и указује да је ова популација потпуно отворена и типично панмиксична, јер ни у једном периоду та вредност није достигла јединицу, иако је у три периода ближе 1.

Табела 16 – Табле 16

Расподела бракова према месту рођења супружника и деценијама у Мојдежу

Distribution of marriages according birthplace of married and decades in Mojdežvina

Мојдеж има 386 склопљених бракова (види табелу 16) и од тога броја највише оних када је само младожења рођен у месту (49,48%), а најмање када су оба младенца рођена даље од овог места (7,77 %). Завичајних бракова је било нешто више од трећине укупног броја (34,46 % и много мање је било када је само млада рођена у месту (8,29 %). У првој деценији прошлог столећа било је само 2 завичајна брака (100 %) а у последњем периоду овога столећа није закључен ниједан такав брак. У више деценија није склопљен ниједан брак када су оба младенца са стране. Највећи проценат венчавања младожења рођених у месту, а који су доводили невесте са стране био је у последњој деценији овог стољећа (91,67 %).

Индекс хомогамије према периодима варира и у три деценије достиже вредност јединице. За целу популацију та вредност је – 0,2074. Према томе популација је отворена и панмиксична, али не потпуно. Чешће се склапају бракови између младенаца када је само један рођен у месту, а други то није, него што би то било на основу случајности.

Табела 17 – Табле 17

Расподела бракова према месту рођења супружника и деценијама у Ратишевини

Distribution of marriages according birthplace of married and decades in Ratiševina

У Ратишевини је било склопљено само 119 бракова (види табелу 17). Највише је било бракова када је младожења родом из места (67,23 %), а када је млада рођена у месту неупоредиво мања (7,56 %). Завичајних бракова је било нешто више од петине укупног броја бракова (21,01 ), а изузетно мало младенаца са стране (4,20 %). У свим комбинацијама осим најбројније, у многим деценијама није склопљен ниједан брак, а то је најизраженије у комбинацији када ниједан од младенаца нису рођени у месту испитивања.

Индекс хомогамије за целу популацију износи – 1,2500 и указује на ендогамну популацију. Вредности према деценијама су врло различити и налазе се између 0 и-4,5005. Негативне вредности показују да се два фенотипа чешће укрштају, него што би то било на бази случајности.

Табела 18 – Табле 18

Расподела бракова према месту рођења супружника и деценијама у Сушћепану

Distribution of marriages according birthplace of married and decades in Sušćepan

Из табеле 18 се види да је Сушћепан место са најмањим бројем венчања (85). Најчешћи су били они бракови када је младожења био рођен у месту (58,83 %). Са 15,29 % било је не само завичајних, него и оних бракова када је само млада рођена у месту. Најређа су била венчања када су оба супружника дошла са стране (10,29 %) и таквих бракова је било тек после деценије II светског рата. Завичајних бракова није било у прве две деценије, од 1880-1889. и у последње три деценије овог столећа. Завичајних бракова није било у прве две деценије, од 1880-1889. и у последње три деценије овог столећа. У неколико деценија нису се венчавале младе рођене у месту са младожењама који то нису били.

Индекс хомогамије у овој популацији је – 0,8696, а према деценијама ова вредност је између 0 и 1-4. Популација је панмиксична и отворена, али не потпуно. Негативне вредности показују да се чешће склапају бракови супружника када је један рођен у месту, а други са стране, него што би то било на основу случајности.

Табела 19 – Табле 19

Расподела бракова према месту рођења супружника и деценијама у Сасовићима и Жлијебима

Distribution of marriages according birthplace of married and de­cades in Sasovići and Žlijebi

У месту Сасовићи-Жлијеби (види табелу 19) од 411 бракова је било највише када је само младожења рођен у месту (36,74 %). Завичајних венчања је било 28,47 % и најмање је било бракова када су оба супружника рођена изван овога места (13,14 %). У периоду од 1950-1959. и последње две деценије није било венчавања како између младенаца родом из места, тако и оних који то нису били.

Индекс хомогамије има вредност – 0,2417. Та вредност према деценијама од 1950-1989. се налази између -1 и -4,5997, што указује на ендогамност популације тога доба. Вредности индекса осталих деценија показује отвореност популације. Све те вредности упућују да је ова популација отворена и панмиксична и да се чешће укрштају два фенотипа, нето што би то могло бити на бази случајности.

Табела 20 – Табле 20

Расподела бракова према месту рођења супружника и деценијама у Мокринама

Distribution of marriages according birthplace of married and decades in Mokrine

Из табеле 20 се види да је у Мокринама од 510 бракова био висок проценат завичајних (46,67 %) и изузетно мало је било оних бракова када је само невеста рођена у месту (3,73 %). Када је младожења рођен у месту, а млада то није, таквих венчања је било 33,72 %, док је у комбинацији када су оба супружника рођена ван места било је 15,88 %. У више периода није било венчања када је младожења са стране или када су то оба младенца. Према деценијама завичајни бракови су били у сталном опадању (95,65 % – 4,35 %).

Индекс хомогамије у овој популацији износи 0,6229, што указује на отворену и панмиксичну популацију. Вредности индекса према деценијама се налазе између 0 и 1,6429, што показује затвореност популације у неким периодима.

Табела 21 – Табле 21

Расподела бракова према месту рођења супружника и деценијама на Луштици

Distributionof marriages according birthplace of married and decades in Luštica

На полуострву Луштици (види табелу 21) је било 800 закључених бракова. Више од половине је било завичајних бракова (57,87 %) и много мање када је младожења ту рођен, а млада је са стране (21,13 %). Бракова у којима је младожења са стране, а млада то није, као и у којима ниједно од младенаца није родом са Луштице било је са истим процентом (10,50 %). Само у последњој деценији овог столећа није било ниједно венчање како између завичајних супружника, тако и оних када је само млада родом са полуострва. Број завичајних бракова са деценијама је стално опадао без неких правилности и те вредности се налазе између 87,67 % и 9,52 %. Уочљиво је да су младенци са стране у последњој деценији имали 75 % венчања.

Индекс хомогамије за целу популацију је 0,2688, што показује да је популација отворена и панмиксична. Овај индекс је достигао вредност јединице само у периоду 1960-1969 (-1,0665). Најближа вредност индекса хомогамије је у периоду 1930-1939 (0,8116). Негативне вредности индекса у четири деценије показују да је у овом столећу у то време било чешће склапање бракова између супружника када је један рођен у месту, а други то није.

Резултати овог испитивања упоређени са резултатима поменутих аутора из Војводине показују сличности у томе да се бројност завичајних бракова са деценијама смањивала у корист бракова када су оба младенца рођена даље од испитиваног места. Ово је нарочито изражено после II светског рата, као и да је све више венчања када је само један од супружника рођен у месту.

Уочавају се разлике у вредностима индекса хомогамије. У општини Херцег-Нови популације су најчешће отворене и панмиксичне, изузев популације у Ратишевини која је затворена, док су у војвођанским местима у више случајева типично панмиксичне и потпуно отворене популације.

Закључак

На основу резултата о структури популације при склапању бракова у овом раду, сматрамо да се могу извући следећи закључци.

1. У општини Херцег-Нови у току 140 година од укупног броја (13737) највише је склопљено бракова у граду (34,02 %).

2. У целој популацији је највише бракова када ниједан од младенаца није рођен у испитиваном месту (36,24 %) и најмање је када је само млада завичајна, а младожења то није (13,54 %). Вредност индекса хомогамије износи 0,2680 и указује да је ова популација отворена и панмиксична.

3. У Херцег-Новом веома је мало завичајних бракова (5,16 %) и највише су се венчавали супружници који су дошли из других места (64,54 %). Индекс хомогамије има вредности 0,0633 и подаци према деценијама указују да је градска популација потпуно отворена и типично панмиксична.

4. Завичајних бракова је највише у Ублима (73,66%), бракова када је младожења рођен у месту, а млада то није, највећи број је био у Ратишевини (67,23 %). У комбинацији када је млада завичајна, а младожења је са стране најчешће су се венчавали у селу Сасовићи-Жлијеби и највише је склопљено бракова када су оба супружника дошла са стране у Херцег-Новом (64,54 ) и у Кумбору (41,62 %).

5. Типичну панмиксију има већина места у општини и све популације су отворене изузев у Ратишевини, јер индекс хомогамије има вредност- 1,2500.

Прилог 1

Расподела бракова према месту рођења младенаца и индекс хомогамије према LEPAGE Y (1979)

Distribution of marriages according birthplace of married and index of homogamy to LEPAGE Y (1979)

Комбинације бракова – Combinations of marriages

СС = Оба Супружника рођена у месту

The both married born in place

СМ = Младожења рођен у месту а млада са стране

The bridegroom born in plalce and the bride outside

МС = Младожења са стране а млада из места

The bridegroom outside and the bride from place

ММ = Оба супружника са стране

The both married born outside

Формула индекса хомогамије (I) – formula index of homogamy (I)

I = н = п

х = п

Фактори – Factores

н = СС

х = СС + МС

Н = укупан број бракова – тотал

П = / СС и СМ / х / СС + МС /

Н

ЛИТЕРАТУРА

1. БАНОВИЋ Б. (1981): Неке демографске карактеристике сеоског становништва јужне Бачке, Зб. Мат. срп. за друштв. науке, св. 71, стр. 67-88, Нови Сад.

2. ЦЕКУШ Г. и ЧЕКАЊ К. (1993): Неке антрополошке карактеристике бракова у северној Бачкој, Гласник АДЈ, 29, стр. 45-53, Београд.

3. ГАВРИЛОВИЋ Ж. (1993): Промена структуре популације у Ђурђеву у XIX веку, Гласник АДЈ, 29, стр. 23-31, Београд.

4. ГАВРИЛОВИЋ Ж. (1993): Структура популације стано­вништва Ђурђева у току XX столећа, Гласник АДЈ, 29, стр. 33-43, Београд.

5. ГАВРИЛОВИЋ Ж. (1994): Структура популације стано­вништва Шајкашке у другој половини XIX века, Зб. Мат. срп. за друштв. науке, 96, стр. 229-246, Нови Сад.

6. ГАВРИЛОВИЋ Ж. (1995): Промена структуре популације у Цардиновцима у току овог столећа, Зб. Мат. срп. за друштв. науке, 98, стр. 125-138, Нови Сад.

7. ГАВРИЛОВИЋ Ж. (1995): Промене структуре популације становника Ковиља у току последњих 100 година, Прил. из истор. антроп., Посебно издање, св. 12, стр. 51-70, Београд.

8. ГАВРИЛОВИЋ Ж. (1995): Промене структуре популације становништва у Вилову у току овог столећа, Зб. Мат. срп. за друштв. науке, 99, стр. 111-125, Нови Сад.

9. ГАВРИЛОВИЋ Ж. (1995): Промена структуре популације становништва у Шајкашу током овог столећа, Гласник АДЈ, 31, стр. 53-70, Београд.

10. ГАВРИЛОВИЋ Ж. (1996/7): Промене структуре популације у Гудурици у овом веку, Етноант, пр. 11/12, стр. 127-138, Београд.

11. ХАЛИЛОВИЋ Е. и ГАВРИЛОВИЋ Ж. (1991): Структура популације при склапању бракова у Госпоњинцима у раздобљу 1900-1979. године, Свеске Мат. срп., 19, Нови Сад.

12. КУЈОВИЋ С. (1982): Фреквенција бракова и године супружника при склапању бракова између 1950-1979. године у Срем. Карловцима, Зб. Мат. српс. за друштв. науке, св. 72, стр. 103-112, Нови Сад.

13. LEPAGE Y. (1979): Molibitй prйnuptale et homogamie, Bull. soc. roy. Belge Anthrop. prйhist., 90, str. 135-139, Bruxelles.

Radoslavka M. Radojević
Summary

The author studied the structure of the population and from the collection of the data in the period 1850 to 1989. registered 13,737 marriages. The greatest percent was in the town (34,02%). The Lepage Y. method was used for distribution of marriages according to the birth place of the spouses and index of homogamy. In most of the cases marriages were between spouses who both were not born in the examined place (36,24% of the studied cases). The smallest number of marriages was with the bride from the place, and the bridegroom thag that was not (13,54%). The number of marriages where both spouses were born in the same place was 23,62 %. The marriages in which the bridegroom was born is a one place, and the bride was from another settlement appeared with the percentage of 26,60. In the largest number of marriages the married couples from the same place were recorded in the village Ubli. The largest percent of marriages where only the bride­groom was born in the examined place was recorded in the village Ratiševina. In the case when the bride was born in the place, and the bridegroom was from another settlement, the greatest number of marriages was in the settlement Sasovići-Žlijebi. The most frequent marriages with both spouses born outside were recorded in the town Herceg-Novi and village of Kumbor. The homogamy index of the population in commune Herceg-Novi equals 0,2680, which indicates open and panmixa type population. In all examined places was open population except in Ratiševina, since the index of homogamy amounts – 1,2500. This index is negative which means that linking of two phenotypes is more usual than it could be supposed on the basis of coincidence.

(Превод аутора)

// Земља / Повијест / Људи / Духовност / Умјетност //
[ Промјена писма | Претраживање | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]

© 2001-2003. "Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету"; Технологије, издаваштво и агенција "Јанус"; као и носиоци појединачних ауторских права. Ниједан дио овог сајта не смије се умножавати или преносити без претходне сагласности. За захтјеве кликните овдје.